Време, 29. 05. 1940., стр. 6

СТРАНА 6

Среда. 29 мжј 1940

ПРЕГОБОРИ ИЗМЕЂУ ВЕЛИКЕ ВРИТАПИЈЕ И СФБЈВТА

П И Т А Нз Е У Б Р 3 А Н 0 Г НАОРУЖАЊА СЈЕДИЊЕНИХ ДРЖАВА

^ ^ џ ' ^ ршпакскеђ нлт претседннк Хувер привредне делегацте у Москву тражи повећање енглесиа јавност истиме да се иитереси амери1|не морнарИ |, е „ војсне

Велике Британије и Совјета могу довес ти у с клад У Лондону се сматра да ће Совјетсна Руснја ма шта се догодило у Европи бранити мир на Балкану

Њујорк, 28 маја. — Агвнпија Рајтвр јавља: Бивши првтсвдник Сјвдињених Америчг.их Држава г. Хуввр, у говору којд јв одржао синоћ првво радиа, првдложно I јв осиивањв министарства за

Черчнл Лвндон, И маја. — Аг4*4*ија Рајтер јавља: Јутроопви-п^Л^ви '^показују ввлано ннтересоваае за пут британске мисијв у Москву под вођством сер Стафорда Крнпса.

вТајмсс пнше гнм поводом да је влада, предлогом да пошаље мнснју у Моснву, показала вот&у да постнгне споразум. Лнст велж да раднкална промена у спољној полнтнцн Нремља, коју сматра внсоко реалжстнчхом, претставља вроианттгчну нлузнју«. Алн у оквнру ове полнтнке постоје нзаесна практнчна пнтааа по којнма се брнтанскн н рускн нн- I гересн могу довестн у склад. ПосматрајуНн стварн под тнм углом, обвавл>а»е трговннскнх преговора нзмеђу две земље треба поздравнтн. >Њус Крониклс сматра да је брнтанска влада поступила одлучно и смело, шаљућн сер Стафорда Крнпса у Москву. Лнст изражава задовољ ство што је за ову делнкатну миснју одређен сер Стафорд, за кога вели да јв човек којн не губи времв, што доказује, .уосталом, чин>еница да је одмах крвнуо за Москву. Лнст најзад подвлачн да је Совјетска Русија 1 обећала дв ће сву робу коју буде повлачнла Ввдике Британије употрвбити за властиту потрошн.у, нв по' казујућн при томв жељу да и даљв помажв продужење р^та.

крвтна, мада је, нвмогућк пренвбрегнв обзнрв првма Бврпнну, објавнла ка «рло једноставвн начнн саопштвљв о тону својнх првговора са Велнком Брнтаннјом. Совјети мењају ноавац ^ своје спољне политике

бпижаватн лоавцу цејиф јв ншлз дарсиа Русија. Потвопа Черчиловог мшпљења У- ПОНЕОНС*ИМ полнтнчвнм кру товима истичв св да су догађ»"|н. нојк: су доцкнјв каишгги. у- миогс**е плтардили Чврчнпово ста ноанште. Танође с« сматра жасје!

(Од нашег сталног дописниха) Лондон, маја. — Сва па*н.а усредсређена је на обале Канапа Ла Манша и на ратиште у северној Француској. Вепина Брнтаннја н Француска ставнпе су у покрет све снаге и сва распопожива сретстВа са дојннком с Умретн или победити". У Лондону се осећа да су острва бритаискв импернје угрожена и Енгпвска се-сада спрема за сопствену одбрану. Због ове опасностн на први поглвд изгледа као да су оставлена по страни сва питања светске политике н да је Лондон престао. да игра у »ој водећу улогу. Уствари, ни;е тако. Баш ових дана одигравају. се Значајни * попнтнчк}« маневри, који. ма кашо да изглвдају мапог опсвга, теже за тнм да нзменв. нзвесив мвћународнв позиције у _коакст савезиика. Померања у спољној полнтнци Москве У том погледу Совјвтска Русн1а' је у срехгашту интересовала англеских дипломата н појгнтнчара. Водећи круговн Вепнхе Британије сввсни су да Енглвзи не уживају симпатијв Совјета, ннтн да ће их ма -кад ужнвати. Мвђутнм, појава извесних ковнх момената у спољној политицн Москве'' улива код Ен^лв^а могућност изввсних прмврања, ко]'а нв- би бипа за одбацнвањв у овом критнчвом часу. кроз који пролазн западна Европа, а воји може да куцнв и у Средоземвом Мору. У своме говору, одржаном свптамбра мвсвца у Доаем дому, претседник впаЈге г. Черчил саветовао је ондашњем мнни, стру првтсвднику г. Чемберлену • да не пренаглн у заузимању британсгизг става првма Москви поводом уласка совјетских трупа у источну Псљску. «Нвмогућно јв. рвкао јв онда Черчнл, замнспитн ко')нм ће путвм поћи Совјетска Русија у »ртлогу ратних догађаја. Она ћв изввсио врвме. а можда .и дуже, остати сфинга Евррпе. Апн руководићв се сопственим иитерес?1ма." ,По мчшљењу г. Чврчила Со, вјетску Русију руководиКа чак национални интереси и није исхључено да ће св све внша при-

)ављена и дуго очекивана посета комесара Молотова Бврлнну изостала је. Москва јв предпожнпа да уместо њега пошаље у немачку престоницу г. Кегановича, -што Берпин Нз разумљнвих разлога нијв могао прххаатити.

ПРОП»!> -.П^ИуШВ! С» «41... „д д , стр»нв да се послв Брвчера оссвниа Рим—Берлнн продужн до Мрекве. -Као' што- ]а" ДОЈиато ка- <

Молотов Свв се свело на измаиу нота, вди је Мопотов у нсто време тачно одредио став Совјетсцв Русијв у своме говору одржаном у Врховиом савету, нагласивши жвљу да Русија остане иеутрална и да будв у добрим односнма са свима. У Лондону се шта више сада друкчијв гледа и на совјетско • фннски рат, као н на совјетско надиран.е у Балтичке земље. Енглезима је раннје нзгпедало да Совјетста Руснја води освајачку политику, да јв по среди наснпно рвволуциониЈнран >в .суседних крајева. Мвђутим, свршетак рата у Финској н држање Совјата према Балтнчким земљама с другв стране доввло је Енглезв до сазнања да св код Совјвта раднло о исторнском стрвмљвњу жа слободиом изласку иа море, ие продужењу напора Петра Ввлнког, Катарине Другв и царева 19 ввка и, у крајњој пини.к, о обвзбећењу нзвесннх повољних стратегискнх попожаја према западу. Сожјетско-брнтански преговори Даља рпажања британскнх посматрача у Москви појачала су уверење да Совјетска Русија н првма Балкаиу н Југонсточној Европи води истоввтну политнку. У лоидонској штампн истнцано је нарочнто да московска штампа доносн врло објектнвне лриказе ратних догаћаја у западнеј Европи и да је она двпеи нвглв закључка. Такоћв с® наглашава да је сов етска дипломацнја послвд

св не оум»а да-јв Совјетска Русија, ма шта св двсило у Бвропи, гарант мнра на Балкаку и да ћв га она бранитн по сваку цеиу. Из свега овОГа британски политнчкн кругови изводв закључак да се одиграва еволуција духова у Москвн. То ,је нстоврвмвно и разлог и полазна тачка за на|новнје покушајв за споразумом нзмвђу Лондона н Москвв, у којима учвствују и званична диппоматЈ^а -и појвдини полнтнчвј>^ с • (н!Ј<рииер Лојд Џорџ), л ..в^вичарскн радничли снндикати. Наде у овај споразум. на КрјВд Се V Л?ндону рачуна, инсу мале. Запгго Москва чека

Совјетска Русија јв, како

Хуввр

I муннднју. Он сматра да бн јесе Г дна личност требало да управ-

По мишљвњу попнтнчхих- кругова Вепнке Британијв том совјетском саопштењу прндаје се много већи• ролитичкн значај него што га оно у ствари заслужује. Чињвница јв да Москва наставља са потпуном диакреиијом и : даље преговоре са ннзом држава: Шведском, Бугарском, Југоспавијом, Мађарск^ч,- &ковачкрм, Турском', па и са Америком. У питању у| ЈРјкЈрвиу^ аиквц %и>4» сежннји од трговачкнк. Совјетска Русвја в мир на Балкаву Нарочнто вепнка пажња (§ила )в у Лондону посвећена спора-V зуму између Совјетске Руснје Југослааије, којн можда није на-

овде проЦењЈ]« рачунала са тим да на крају оба противника буду побвђена. Апн она чини н другу прогнОзу: можв да будв побвдник само рвмачка. Будућа политика Совјета верује се да ће завИси7и од дијагнозе иоју Москаа буде у^;г$1н,свнпа у погледу снагв и г ^сдабостн зараћвннх страна. У овом тречутку она чвка н бчлежа немачке победе, одлуку неутрадапа да бранв сво! интегрнтет и став Америке према Немачк<у. . Верујв се да ћа чекатн још кеко време. ВАРВАГА САМСОНОВА Врховни Сов ет мтификовао је .ЗГ .7,1 П.:.'. -Ј .бВЗМвГ 40И-»Ј-::Т Г ( трговннски спо п азум са Југеслввнјвм

ља спровођвљем програма одбране Сједињеннх Амернчкнх Држава. Г. Хувер је додао

путовања по предвиђеном плану. не налазе се никакве немачке борбене снаге, па је" према томе. ма какво угрожавање америчког брода са немачке стране искл»>*чено'. Т&1)утим, влада Рајха је поред тога указбла америчкој

де дат избеглпцама У Европи ,,како би се исхранили они ко ји гладују и како би се у једном потлаченом свету поново потврдило да ми не заборављамо правн смисао људсног братства''. Г. Хамилтон Армстронг, у-

амбасади на вести које су об-! редннк америчког часописа

јављене у штампи, које су стоветне са информацијама ко је је добила влада Рајха, а по којима се спрема атентат ва амерички брод „Президент Руз велт". , С обзиром на чиаеницу да су већ у два маха пок>*шавани атентати на бродове с аамерич ким путннцима и сваливање кривице на Немачку, влада Рајха >т103орвла је Сједиљене Америчке Државе на ове вестн. Она је при томе изразила наду-да ће америчка влада. која има највећи интерес на одржању живота својих грађанз' учинити са своје стране све да' не дође до -поремећаја немачко-америчких односа и да ће одговарајућим мерама онемогзћитн. извршење планова протнвника Немачке. АМЕРИЧКА ПОМОЋ ИЗБЕГЛИЦАМА Н >Јгј °рк. 2б. маја. — Агенција Рајтер јаал»а; „Њујорк Тајмс" предлаже

..форењ Арерс", упутно је из Парнза „Њујорк Тајмсу" апел за неогранлчену помоћ Амернке савезпнцнма- тражећн уједно и новац за нзбеглице. ОГРАНИЧЕЊА УПОСЛЕЊА СТРАНИХ РАДНИКА У СЈЕДИЊЕНИМ ДРЖА ВАМА Вашнигтон, 28 маја. — Агеиција Рајтер јаво>а: Сенат јв усвојио захонсви нацрт којнм се ограничава б^ој радника страног дожављанства у индустрији на 10**, изузев случајевв када број америчкнх рВдннка нијв довољаи. Сенат је упутио оааЈ законски нацрт претставннчком доцу. ПАНАМЕРИЧКА РАДНИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА Мекснко, 26 маја. — Агвнција Авас, јавља: Мексичкн обпасни раднички савез поиступио је органнзовању једне панамеричке радннчке срганнзације којв ће одредити ; в-

. ...... | динстаен став америчног радни»Амвржцж ј« потребна одбра., да виш ^'.. пољоп Р нв Р? двнх ''Ј 0 шт»» ароти. сакх ди.т.турв 7 .. кој. б. о.вмогтКил. м. .о- СЈеднњених Лржам 6у с, ту |01 «.Ј>9аР«ој вш.јн д. пом.- . . . _ _ ,м Нове во]не мере у Канади

ТАСС

Москва, 21 маја. јавл.а: „ Претседннштво Врховног прављен на бази некаквих сада-1 Совјета СовјеТСКе Русије ратншњој Руснји непознатнх тименталннх осаћа^а

" ! фнковало је данас споразум

словенске ; 0 трговинским односнма солидарности, апн свакако на; - »./-. • > једној потпуно реапно] базн ро-| између Совјетске I ја одговара узајамном схватању ' сн Ј е н Југославнје, као Н Ј потребне сарадње радн одржа- ј пунскн протокол, потпнсан »а мира на Бапкану. У Пондону I Москвн 11 маја ове годнне. У Риму се поклања велика пажња противбритаиским демонстрацијама у Шлаиији (Од нашег сталног дописника) Рнм, 28 мај. (Телефонскн нзввштај). — У нталнјанској пгтампн данас су запаже: леграмн кз Шпаннје, у којнма св говорн о велнкнм пробрнтанскнм демонстрапнјама у свнма веКнм градовнма. Прилнком овнх демонстрација нарочнто јв истнцаио пнтање Гибралтара у везн .са шпанским националннм тетв>ама. У рнмсккм новинарским круговнма ове демонстрације се сматрају као почетак кампан»е од стране Шпаиије, упоредо са кампаљом Италије, за ревизију стања на Средоземнок Мору. М. П.

МЕРЕ ПРЕМА ФРАНЦУ ЗИМА У ИТАЛИЈИ Рнм, 28 маја. — Агенција Рајтвр јавља: Ма да француско-италнјанска граница ннје званично затворена, известав број Францу. за нзненада и без обавештења спречен је да напусти Италнју пошто ннје нмао италијанску визу за нзлазак, која се досада никада ннје тражнла. Ова нова мера примвњујв се само према Французнма. Возовн саобраћају нормално. РАЗМЕШТАЈ РУМУНСКИХ ДИПЛОМАТА Букурепгг, 28 маја. — ДЦБ јавлл: Указом Крал.а Карола. цаиме. нован јв за румунског посланикр V Верличу лосалашњи лиректор осигуравеју11ег друштва Де

»их дамв бкла марочато дис- 1 чиа " г. Александад Промаао.

| Досадашњи румунскн посланнк V Берлншг г. Круцеок>- наименован-је за амбасадор« У Анкаон, док је досалашн>и рј-мј-нски , ам. бвсадор у А^карн нанменован за дрлоавнор потсвкретарв У р>-мј-н. ском мннастарству нностраннх послова. Сеоба Турака из Бугарске I рчке игумуније (Од нашег стфгног дописникаЈ Царнград, 21 маја. (Телефонскн извештај);'— Према већ раније утврђеном програму у току ове године нзвршнће св насељавање 100.000 Турака нз Бугарске, Румуннје н Грчке. Потребнн крвдИти за насвљаваљв ових Турака ввћ су одобрвни, н већ су првдузетв свв мере како бн ово насељаван»е могло што прв да отпочнв. Како св сазнајв ови Турци из Бугарскв, Румунијв н Грчкв биће насељенн у Тракијн. Ђ. Б ГУРСКА НИЈЕ ЗАКЉУЧИЛА ПРИВРЕДНИ СПО РАЗУМ СА НЕМАЧКОМ Царнград, 28 маја. — Агенцнја Авас јавља: Супротно вестима објављвним у енглескнм лнстовнма, Турска уопште ннјв закључнла ннкакав трговинсжи уговор са Немачком. Турска св у погледу нвмвч ког увоза ограннчава на примену одрвдб® цвкрета, која св оцносн на земље које немају са Турском трговннског угово^а.

мндава Овеашу.Сједађкв. ннм Државама потребна је јака морнарнца н покретљнва војска у којој бн гребапо знатно повећатн стручно особље. Ако бисмо моглн да снабдевамо вој ску н морнарнпу са 4000 авнона месечно, то бн бнла довољха опомека свету. Очнгледно ј*дазшсмо још потвуно спре"" Ј.гНЛЧГО кредити за трговачко ваздухопловство у СЈЕДИНјЕНИМ државама Вашиигтон, 28 маја. ДНБ јавља У оквкру општег програма за држажну одЛрану, Првтседннк г. Рузввлт тражно јв од Коигреса нов креднт од 32 мнлнона допаоа за појачање подмпатка пнлота за трговачко ваздухоппоастшо. амерички извоз се повећава Вашннгтон, 28 маја. — Агенција Рајтвр )авља: У току месеца впрнаа оае годнне изввзвно јв ид С1едањвннх Америчких Држава робе • —*упиом износу од 324 митшона допара, према 231 мипион попара, за колнко г« нзаезено у априлу 1939 гопнне. НЕМАЧКИ ЗВАНИЧНИ ИЗВЕШТАЈ О СЛУЧАЈУ БРОДА ,Д1РЕЗИДЕНТ РУЗВЕЛТ" Берлин, 28 маја. — ДНБ јавл>а: Влада Сједињеиих Ахервгчких Држава слл"жбено је саопштила. преко својих амбасада, в.тадама зараћених држава да је амерички брод „Президент Рузвелт" отпловио 27 маја из Њујорка за Галвеј, у Ирској, да би укрцао америчке државл>ане нз Европе. Америчка влада жзјавила је да очекује да ће тај ненаоружани брод који не пловн у кон воју н којн је ноћу осветљен, а на коме су нарочнто нстакнуте жмеричке ознаке, битн попггеђен мера борбених снага зарађеннх снла. Влада Рајха је на то саопштнла амернчкој амбасадн у Берлнну следеће: „Бродовн који врше иловадбу на начин којн је саоп штнла амернчка влада, нису, како то одговара начелима немачког вођења рата, нзложени ндкаквој опасности од стране немачких борбвннх снага. С обзиром на то да ће овај америчкн брод пловитн ратном зоном, које се нначе клоне амерички бродовн немачка влада обавестнла је своје борбене снаге о намераваном п}ту поменутог бро да и нздала је стриктну заповест да тај брод може да пловн без нкаквих сметњи. Уосталом, на путу којн ће брод превалнти прдашком

• Отава, 18 маја. — Агенција А-1 путио вас јавља: Изјава претседника владе г. Макензи Ккнгв, о одпу цн владе да повећа у знатној ме

амернчким народима апел да ускладе напоре напиоканадске ј налннх доуштава Црвеног крств, како бн св могла да пружи што ефикаснија помоћ жртвама ра-

рн ханадску одбраИбвну снагу та. Овај апел наншао је-на пуно

како ча .копну тако и у ваздуху, изазвала је у парламенту бурно ј одобравање. Овим мерама пред- . внћено јв да се' приступи ре-1 гђУтсвању јЈЈ^ељачка* _6^таљб»<в чагЈртв 'днвнз»^е. Затим се| позввти на н ак"Н#ан Д ГУ*ћ"лв д 5.0ОР љапа, с тим да способнн ступе оМ«вх- у вазДух^пПовну скужбу Као трећа тачка програмв пове-

разумевање у целој Америпи.

Макекзн Ккнг ћања каивдске оружане снлв предвнђено је сбразовање. резврвних кадрова који ће бнтн састаБљени од ветерана нз светског рата, као и такозванв територијапие гардв, такође састављенв од старих ратника. Воћа конзерватнвне опознције у парламенту нзјавно је да ћв цепа земља бнти уз внаду н пружнтн јбј пуну подршку у нзвршењу тих мера. Г. Кннг са своје стране изјавно јв да" јв спровоћвње предпоженнх војних мера усп<Јвл,вно напорнма цеп« земл,е, у првом реду нндустријског радннштва, које ће морати да ради н дању н ноћу. како би се војска снабдвла петрвбном опремом.' " г. МОФЕТ ИМЕНОВАН ЗА АМЕРИЧКОГ ПОСЛАНИКАУ КАНАДИ Вашннгтон, 28 маја. — Агенција Авас јавња: Г. Џе -Пјерпон Мофет, директор европског . одвљења -министарства кностраннх поспова, нмвноввјј јв за посл^ника Сјвдињвних Амвричкнх Државв у Канадн| на иесто г. Џемса Кгомвела. Г. МоЊет, који јв поатно г. Самнера Ввпса прилкком његовог нвдавнсг нтута по . Егропн, сматјм се Једнкм од најистакнутнји^с внших мникстарства в, порев тога, ои ужнва веоввлики^ угпед у Бепој Кућн због евог одличног познавања е»РОПСКНХ П"Т»ПККВ. АПЕЛ Г. БОРГЕСА Карше. >| н>|>. _ Лг.нинјк Авас јавља: МннистаЈ) нностраних поспова Ввнецував г. др. Хид "боргас у-

ЈАПАН ПОВЛАЧИ БРОДОВЕ ИЗ ЕВРОПЕ Токно, ?8 мајж. • ВНБ*јавл»а:' 1 '' г . С обзиром на положај у Европи паробродска конгрола мннистарства саобраћаја нзра лила је нов план јапанскнх поморскнх линнја. Овгам п.ганом предвнђа се да теретнн брсдовн. који' саобраћају на европскнм линијама, нмају да се повјтсј ' из европских вода. ј Јапанска влада одређује по томе плану да бродовн којз су до сада на свом путу свраћали у Лнверпул, Јбудуће свраћају у Лисабон. Јапанскн бродови. којн плове на линијама измећу Европе и Америке. треба да се задржавају у америчкнм лукама. Осим тога, по овоме плану, прекобројна тонажа бродо ! ва треба да се >"потреби на лннијама за Аустралнју. Ј>*жно Море, Индију н Амернку* као н за транспорт важног матери јала 3' приобалским водама. Истрага поводои покушаја атпентата на Троцног Мекскко, маја. — Аг«п Н . ,ја Авас јавља« Шеф мекснчке погашнје генерал Нунес, којн је требало да да неку сензацноналну нзја-

Гроцкн »У Т »взн са халшежем Шва. дача на Троцжог, рехао је саме Ца још ннје дошло нн до Ва . к»ог резуптата. Сазнаје с«, м.ђтт**, д , „ ■звршев« х|пше»| у *РТту =Р«ј«ел« номужсте Н.рс,., Б&лсолс«, ал* о. с»е црж, Т чјиоств.