Време, 29. 05. 1940., стр. 8

1

СТРАНА г

Среда, 29 мај 1940

ЛРИВРЕПА^ФИИАИСИЈЕ* БЕРЗА

УТИЦАЈ РАТНИХ ЗАПЛЕТА НА НАШУ ПРИВРЕДУ.

Убозници сиробина Наш главни привредни проблем из поекоморских земаља треба да поднесу молбе Номитету за увоз најдаље до 5 ;уна

лежи у производњи

Рат јв в5в.5вао промене не само V међунвродним привредиим сдаосимв *епо н ј унутраш&ој нривредн свжзс земалл У зараћеавм землам« промене у прнаредном жнвсту настЈ-пнле су услед огромног појачан« пронз»одл« ратног матврнјала. а н услед тога што је велнкн део најспособније н ннјздравнје раднв снаге нстргнлт из нсрмвлног пронзоодног процеса- Мећ>тим ■нсу мале промене ни у прнвредном животу незараћеиих и неутралних држава- Пре свега измеаенв условн н могЈ-ћиоггн тр• говннстсог саобраћаја са другим земл>ама затнм оск>-днца у мног*м снровннама- тешкоће око набавке потрсбних машинв н. Друпа -ретстаза производн»е. а најзад н полнтнчка неизве;ност у којој се налази цео свет а која нма саог тешког пснхолошког дејсгва у свима земллма, све су то моменти којн веома утнчу на пртареднн жнвот тнх земал>а. Утнцај ратннх заплета на напју привреду почео је да се нсполлва најпре у сектору опол,не . трговине За многе артикле нлн уоппгге нема нлн су смањене могућнзггн нзвсза- услед транспорт ннх н других запрека- За др>те артнкле опет постоји тако велнк« траж&а да њено задовол>ен.е може довеггн у спасност нашу сопствену потребу. С др>те стране. настале су огромне тешксће око набавке нз нностранства мно гнх важних артнкала. нерочнто снровива. погонског матернјала. машнна и њихових делова нгдУ замену за нвше производе ми емо често прннуђени да примамо и такву робу која нам у садашлем моменту није неопхсдно по требна. Свему томе долазе још н велика поремећења у међЈ-народним девизиим односима и несигурност У калкулацијама која услед тога настајеВећ ти моментн ннс?' моглн остатн без јаког утицаја на наш прнвраднн жнвот. Многе произ. аодне гране појачале су своју делвтност, друте опет морале су да. Је ограннче. Огкуднца у мно. гвм увозним артиклима, а исто тако н појачан»е нзвозв многих наших пронзвода изазвали су, у в«ои са повећањем расположивнх новчених средстава. а делнмично у вези н са пснхолопгким зтица. јем рата. знатно повећање цена. Неизвесност Је нзазвала повећану куповнну многнх потрошннх добера У цнл>у ствараља резерва. Ист« психоллшА^ моМенти има. лж су за последиЦЈ' и праву јаг. за Јјгепокретнрстнма. Цеие земл>ишту. а н»|КИИТо кућама о. громно су скочнле. Тек У последн>е време то куповаЈМ непокрет. ности по свак>- цену мало Је по. пУстжло. Колнчина расположивих средстава плаћањв. по^ећала су се од октобра 1938 до априла ове године од 22,5 на 26 милијарДи динвра- Док се тахо средства плаћан>а повећана зв 3,5 мнлнјарди дниара, у истом перноду смаље. ■■ су улозн на штедљу за пола мнлнјарде. Међ>тим, тв нова расположива средсгва плаћања нису Ј-шла у нашу привредз". наро. чито не у нашу производн>у. Ми, осим у рударству а и то само у врло ограниченој мери пошто нема техничких могј И ности за прошнрен>а, ни у једноЈ производ ној грани нисмо повећали про. нзводн>у. У некимв смо је. услед оскудице у сировинама. тако иарбчито у текстилној индз*стриЈи, чвк прилнчно смањили. Не само новоствореиа, него и добар део ранијих оредствва плаћан>а тесауришу се, ова су одузета привре. ди. Ако томе додамо још чиње. ннцу да су н кредитне трансвкције данас отраничеие скоро нв мниимум, онда је јасно да двна. шн>е прилкке нису ни у коме праец> - повол>но Јтицале на нв. шу привреоЈ*. Показало се и у другнм, нв. преднијим и економски финаиси. еки јачим земл>ама дв у овнм мо. менткма ве може много да се очвкује сд ориватне инцијвтиве. Данас готово свугде инициЈати. ■у Је узелв држава. Оиа не свмо што диригуЈе ценама и опол»ном трговином нвго она данас дири. гује па чак узима и инициЈативу у производном процесу. У дириговању пенв до сада код н*с ни. Је много уређено. То неће бити к и могуће све дотле док се ин. тервенциЈа држаае не осети Јаче у пронзводњи. У том погледу *ма до д> г ше већ извесних поче. така у стварању продвЈних цен-

Реорганизација туристичних установа у Мађарско/ 21 маја. —

мти

»•

Вудммпвшта, јаа»а> Послад»им уредбзма жоја прописала алада, нзаршеиа јв зивчајиа реоргаинзација средишже устаноае за туризам. Средишна управа за туризам жоахм прописима етича саојстао, жадмлкност ж власт држаава уст»и&а*. Начепних олељења за туржзам у мннистарству трговиж* постаја једиоврамеио глаажж *ир**тор срадишиа упра• е за туризам Овој са срадншжој упрван аао помоћио н саветодаажо тало прндодаја Средишми охбор за туризам, у којем ће €нти »аступљени пратставииии •талака, односио профасија> з«ктцкмаххх * турнаму.

трала за шећер, пнтиоитус н ква. сац, у принуднкм меовма за га. јење нзвесннх инлустрнских бнл кн у некнм државним нндустри. ским предузећнма. Алн то су само- почетци. Јаче дејство на наш привредни жнвот, а V њему да_ нас главнг и пресудиу улогу и. гра производњв. може се очекн. ватн само када са та држввна нницнјатнва буде песшнрила на све глввне пеонзводне гране. 0*нивање Држввиог одбора за одбранбену привреду, коЈе Је предвиЈЈено уредбом од 1в маЈа, наговештава тУ давно очекивану н неопходно потребну Јвчу др. жавну инициЈативу у нвшем при вредном жквоту. Главни задатак тога одбора биће да решава упо. редо проблем ценв и проблем произвсдње у нвшој земл.и. Е. М.

Комитет за увоз при Народној предива (Т.бр. банан позквв занитерасоване возника ла поднасу хоиаратна молба за увоз ока аопичина робе коју намеравају набавнти у првкоморскнм земгквма зв своја редовна потреба за Ш тромасачја ова година (од 1 јула до 30 септембра). На сснову ових молбн н у границам раеположивих срадстава, Комнтет ћа додаливатк потребна одобрама за увоз сиоовннач За кој« спровине могу да се добију увозне дозволе Прнјаве траба подиети само зв следеће врста роба, и то: сиров памук (Т.бр. 38,1), пћмучна

Седница пленума Тргбвикснс-нндустриске коморе у Сарајебу Наша привоеда се постетгено прилагођава новим приликама — из/авио >е претседник Сарагевспе коморе

Сарајево. 28 маја. — Даиас пра подна у ааликој сали Трговинско-индустриске аомора отворена ја садамнааста садница ппенума ааћа.

— Наша држава заузала је став строге неутралности који иаилазн на пуно одобрааања цалог нашег народа. Цео наш на) род нма јадну јадину жвљу а то

Садницу ја отворио пратсад* ј ј« да граннце наше мила отацби-

ник г. Душан Јаатаноаић. Он је поздравио нзаспаниаа Бћнске управа начелника г. Николу Шашића, па је затим аомеморнрао смрт умрлих већника. У своме говору г. Јавтаноанћ изнео је реорганизацију сарајевске Тргоаинско - нндустриска хоморе до која је дошло због отцепљен.а Срезова: мостарског, коњичког, фојиичког, травннчког н брчког, којн су припали подручју Сппитске, односно Осјечке трговинска комора. У даљам току свога нзлагања говорник каже да су мађународни заплати и садашњн рат отажали размену добара н довелн у пнтања снабдавања наше иидустрије сировннама. Нашој привреди није остало нншта друго него да са припагоди. новоствореној снтуацији у чему оиа постепио успеаа тако да поједина предузаћа оживљавају своја послова. Тешкоће при кзвозу дрвене грађе Што се тиче увозне трговине, каже даље г. Јевтановић, она је стално у опадању због дввизних ограничања и тешаоћа проузрокованих бпокадом. Нарочнто је погођена индустрија дрвета због тешких саобраћајних веза ликнх премија за осигурање. Укинут је превоз дрвене грађе поморским лннијама за Јужну Америку, Енглеску и Холандију, а исто тако за Северну Африку, Мароко и Француску. У Палестини и Егнпту наше дрво не може да конкурише румунском извозу. Такође је онемогућен нзвоз у Итапију јер се ие добчјају дозвола. Све то изазвало је пад цена прерађеног дрвета. Текстилна иидустрија такође је веома погођеиа због чега су поједиие фабрике морал* да обустава рад. Гвоздена и хвинска индустрнја напредују Говорећи о индустријн гвожђа г. Јевтановић хаж* да је овв икдустрија показала добр* разултате, а нарочито Југочепик. Хемиска индустрија такође је претрпела штату због отежаног увоза потребиих сировина нз првхоморских земаља. Једино је нормапаи развој Солвајеве фабрике, чији ја капацитат шта виша повећан. У тој фабрици ускоро ће бити завршвни радови на инсталацкјама за електропизу соли, тако да ће ее доби^ати хлор и хлории деривати. Трговцн немају корнстн од повећааа пена Трговина је такођ* претрпела валике штете и због многих порееких оптерећења. Ту ое говориик задржава и на повећању цеиа па кажа да иако ј* преоаладало мишљење да |* пораст цеиа донео аелиаа хористи трговцнма, позааи је да на овом месту истакие како ово н* погађа само потрошача, чија је куповна снага опала, него исто тако погађа и трговца ко]И успед скока пена не може да изврши набавау потребн* робе, нити може да има стаариу базу за калкулаЦиј\'. Гоаорећи о изаозу воћа у прошлој години ои каже да ј* из Дринск* бановине извезено сироаих шљива 1328 вагоиа, сувих

на Краљевине Југославнје, које су омеђене највећим жртвама најбољих синова наше нације, остају неповређвне. Наш народ биће н данас спреман да поднесе највећв жртве на олтар отаџбннв свога Краља. Говор претседннка г. Јевтановнћа, бно ■ е топло поздрављвк. Затим су подиетн закључнн рачуни, као н извештај о железничкој тарифи и тиме је завршена јавна седница. Поспе тога почела је тајне седннца.

ПОДИЗАЊЕ ЗГРАДЕ ЗА ЧИНОВНИЧКЕ СТАНОВЕ ДОМА МАЛОЛЕТНИКА У ДОЦУ КОД САРАЈЕВА Сарајеве. 28 маја. — Технички одељак Краљевске банске управе у Сарајеву расписао је за 10 јуни другу оферталну лнцитацију зћ подизање чиновничких етанова Дома малолетника у Доцу код Сарајева. Предрачунска сума износи 1,328.763.97 динара. Кауција за домаће држављане нзноси дннара 117.000.

274, 275, 276), вуна (Т.бр. 71 и 308), вунвна предива (Т.бр. 311, 312, 313 н 314), лан (Т.бр. 38,2 и 288,1), ланвна предива (Т.бр. 290, 291 н 292), јута (Т.бр. 38,3 н 288 ,1), јутвиа пр*дива (Т.бр. 293 к 294), врећ* од јут* (Т.бр. 305), каучук (Т.бр. 386, 387 и 388), аутомобилска гуме (Т.бр. 389 и 393), крп* (Т.бр. 369), вкстракти за штављење кожа ^Тбр. 230), фосфати (Т.бр. 212), шалитра, нктрат од сод* (Т.бр. 211), лој (Т.бр. 67), копра (Т.бр. 23), кокосово уљв 'Т.б*г 106), оибље уље (Т^бр. 69), калај (Т.бр. 611), бепи лнм (Тбр. 537), сиров никп (Т.бр. 618), никелсвк производи (Т. бр. 619, 620, 621, 622 и 623), кахао у зриу (Т.бр. 27), какао во масло (Т.бр. 105,1), пиринач (Т.б,о. 5), каАв еноова 'Т.бр.25,1), плута сирова (Т.бр. 96), сисалманила (Т.бр. 293 и 294), тешке хож* (Т.бр. 76, 1а-б), аитрацит Т.бр. 169,1), хохс (Т.бр. 169,4), тешха катранска уља (Т.бо. 176,2), лака катранека уља (Т.бр. 176,1), уље за подмазивањв (Т.бо. 177,4), паоа«6ии (Т.бр. 183), вештачке боје (Т.бр. 238), уљана семења неио и рицинусово (Т.бр. 31), иа^са сиоова (Т.бр. 171), банзин (Т.бр. .177,1), петролеум (Тар. бр. 177,2), платина (Т.бр. 527), старо гвожђе (Т.бр. 588). Молбе треба подноснти само за оне ко.точгнне које ће се стварно увести Молб* се имају доетавнти Комитвту за увоз пои Девизиој дирекиији Народне банке у Бвогов' ду најдаље до 5 Јуна т. г. иа поетојећнм фоомулаонма. Фнрма хоје до олоеђеног роха нв буду поднеле уовднв мопбе са свим тоаженнм подацима нзла>-^ оизиху да се њиховв молбе не узму у обзнр прнликом рвсподвл* хоитингента за ^воз ооб* за Ш тромесечје ове године. Скреће се пажња увозкчцнма да молба подносе само за оне холичина хо!е ће моћч с-вапно да увезу у воемен^ од 1 јупа до 30 свптембоа, јео с* по издатим одобрењима псспе 30 септвмбра роба више н*ћ* моћи да уаози и поодужвње дозвола се неће вршити.

Београдска берза Код *ф*хата теидеиција ж даље лабавија. Штетв на јуч*рашњем састанку П1Л| испод 400. Промет необично велнхн. На дввизиом тржишту тандвнцнја пабавија. У приаатном впирннгу Берлин бвз промаи* са доста живом снтуацијом- Грчки боиови напромењ*ни. Софнја и* нотира. Укупан обрт ход д*визв осрвдњи. Код званичинх хурсвва т*ид*нци]а тахођ* нашто лабавија. КФЕКТН ПРОМЕТ: дин. 1,476.000.Ређеио оо *>роу: Количнжл: 7 Ч Блер 83 — 3 хил,. 18% Блер «3.— 2 хнљ. 4% агр. 1934 49 60 374 хиљ. 6С« бгв. оба, 51,— 206 хкл дал. ахр. 55,— и 52.— 246 хнљ. Рат. штвта 397.50 и 393 — I хнљ Н. 6. в. к. 7800.— 1 Кпи Паб (снтик) 170.Паб (кр > 175.7% Влер 4% агр. 1934 г. 6% бег. оЛв. 6% далм. агр. Ратна штета Паб ( сјггпи) Паб 1крупни>

Нови јавни радови у Боки Которској

ГРАЂЕЊЕ ДЕОНИЦ^ ДРЖАВИОГ ПУТАБАКАРАЦ—КРАЉЕВИЦА На основу рвшења бпна Бановине Хрватсхв распнсанћ је за 14 јуни о. г. прва офертиа лицитација за нзраду деоницв државног пута Бакарац—Краљевица. Првдрачунсха сума износи 6,613.776,53 динара. Кауција за нашв држављанв нзносн 440.000 динара.

Мађарска ствара своју трговачку морнарицу У сарадњи са Италтом Мађаоска оснива своје прво поморско бродарско друштво

Будимпвшта, 28 маја. — Полазећи са гледишта да се успвшиа извозна попитиха можв водити само путем одговарајуће транспортне и тарифне политихе, Ма .Јарсха чини ввћ годинама, у поедње време иарочито веома ин тензивне напоре да створн евоју сопствену трговачху морнарицу. Сматра св да јв субвенционисање поморсхог бродарст"а у сваком случају ефихасиијв и јввтиније него премнрање извоза. На основу једног нарочитог споразума Мађарсхв држи у за хупу 300.000 тона бродског простора од Италије, хоја ј* за тран спорт мађарсхв извозн* робе одобрнла еепихв повластицв и релативно ниску закупнииу. Ввћ више од десет година ппови шест трговачких бродова морима под мађарском заставом. Међутим, са мађарсхом трго"ином ти бродови немају много везе. Од пре пвт година Мађарскв изграђује епецијалну флоту моторних бродова за пловидбу Дуиавом и Срвдозвмним -Морем. Пет таквих бродова, са гапрвмином од 900 тоиа, врши редовну чловидбу између Будимпеште и Бејруте, Ханфе и Апвксаидријв. Та пруга саобраћа д»а пут мвсечно. Свда се граде још два таква моторна брода. Порвд тога, граде се двв вепика моторна Зрода од по 4.000 тона. Пре извесиог времена — још пре рата, праговарала ј* мађарска влада са Нвмачком о хупоаини девет немчких трговачких ородова са укупном запремином од охо 60.000 тона. Кахо )в у мврових Ш /ОПва 1ЈИ ВОГЈПО, ^уол« , . шљива 1843 вагоиа, пвкмеза 68, ја ђЈ-Р^вну •»би°^р»т, иијв уот^ буха 1870, ораха 13 вагоиа. Нвј-

виш* |* изв*з*ио у Чвшхо-Моравсхи Протвкторат, Швашарску, Мађарску и Нвмачку. Даље г. Јевтановић говори о иашем туризму и хаже да је он потпуио опао. У угоститвљству такође иије похазан никакав напрвдах. Свој говор г. Јввтаиовић )• »авршио рвчнма> _

ло добити пристаиак внглескв владв на ту трансахцију Уместо тОга, сада су успвшио завршеии преговори са Италн|ом: јвдна н талијаисха и једна мађврска баи ка основаће зајезно »Маћарсдо бродарско друштво«, у хоје ће итапијанска група одмах уиети осам бродова С тим бродовима отвориће са сталне мађарск* линиј * са иајважннјим звмљама аа

мађарску спољну трговину, у пр вом рвду са Аргентнном и Бразнлијом, а можда и са Аустралијсм и Хопандском Индијом. Када то буде могуће, отвориће се редо"ан поморски саобраћа) н са лукама на Северном Мору које за мађарску спољну трговину имају највећв звачвње.

ИСПЛАТА КУПОНА БР. 3 6% ДРЖАВНОГ ЗАЈМА ЗА ЈАВНЕ РАДОВЕ И ЗЕМАЉСКУ ОДБРАНУ Држзвна хкпотекарна бажха извештава нмаоц* обвезннца 6% државнот зајма за јавнв радове и з*маљсху одбрану да ј* трвћи хупои пла<тив 1 јуив т. г- и да се почев од тога даиа може наплзтитн кОд Банчине централе V Београду и ход свнх Балчиних филијала у Краљевини

ГРАЋЕЊЕ ЖИТНИХ СИЛОСА У ЗАЈЕЧА.РУ И ГОСПИЋУ Поивилегзвано в д. за оилоев у Бесграду оасписало је јавне офепталне лицитапн1е за изоаду гр?ћевин:ког дела за житне си. лосе у Звјечару н Госпићу од 1.500 тонв запремиие сваки према пројектима Друштва. ЦелокЈгпни лицитациони ела борати као и сва обввештења мо. гу ее добити, почев ол 28 о. м . у Секретаријвту Друпггва. Цена е. лебората је 150 динара по комплету. Понуде ће с е приматн одвојеио з д сваки силос. Кауција у суми од 90 000 дина. ра за еваки еилос. за наше до. жавлане, полаже се нв касв При вилегованог а. д. за силосе на дан лнцитације до 10.30 чаеовв. ЛицитациЈе ће се одржати: 12 Јунц зв еилос V Зајечару а 19 ју. на за силос у Госпићу. у 11 часоч« пре поди« у проеторијлма Привилеговчног а. а. за силоее. Београд, Обилнћев венац бр. 2 ч*тарти спрат.

126 ком 200 ком. Понл-да Тражн»а —82.50 —4661.50 60.50 52.50 51.50 394.— 39а._ 173.— 170177.— 174.ДЕВИЗЕ ПРОАГЕТ: дав. 9,366.000.Ра&ено по куроу: Колнчкна ћујорц 5500.— (=) ИЛ41.Женева 1232.56 (4.) 71165. Лондон 175.58 (—) 94 Понуда Тражња (Средњн) — Ловдои 177.18 173.98 (175.5вј -}- Женеаа 1237.55 1227.55 (1232 55) = Н»у)орк 5520 — 5480.— (5300.— , — Парнз 100.70 98.40 199.55" + Стокх. 1317.50 1300.50 (1309—) У прнватном клжрингу Рађено по курсу: Колнчниа Бертнн 1480,— (=) 288 хиљ С олј-н 28.50 272 хнљ. Понуда Тражвл (Средњл 1 Берлкн 14*).— 1470.— (1480.— ) Солун 28.85 28.15 (28.50; ЗВАННЧНИ К5ТСЕВИ Поиуда .Тражњ* Н»уЈорк 100 дол. 4485.— 4425 — ( =Ј Лондон 1 фЈ-нта 143.82 140.Ч2 (—) Жеаева 100 фо. 1003.36 9М.в6 (4.) Мнлано 100 лчра 226.30 223 20 1=) Парнз 100 фран. 81.78 79.48 (—) Верлин 100 мар. 1790.88 1773 12 (=) Долар за о брачуон 4455.— (—) ПРОДУКТИ На продуктној берзи снтуацнја непромењвна. Тенденција за пшеннцу лабава- За аукуруз мнрна. Промвт малн. Пшеншш; 3714 в. БегеЈ 245; Г. Банат н Г. Вачка 245. Кукуруз: 52 в. Ин1жЈа 195; Банат 195; Вршац 195; ООревовачки (белнј 201—201.50. Укупан проиет: 89^ в.

Загребачка берза ЕФЕКТИ Прнв. аграрна банка 178 пол. 8Г« Блеров зајам 4у6 пон. 7% Блвров звоа* 85 пон.^ Ј - 'V М бТв Вег.тЈ-чке оОтзеинце 71 тгон. б^о Далмат. аграри 54.50-55 (54 60) 4Г» Аграрне оОвезннце 50 зо=«. 4Го Северни агтарн КГ.50—51.50 6% Шумске обЕезнкце 60 пон. Ратаа штета 308—400 (400) ДЕВИЗЕ У глободном пронету Женева 1227.55-]237.50 (1232.56) Лондон 173.98—1277.18 (175.58) Н>уЈорк 5480—5520 (5600.—) Парнз 98.40—100.70 (99.55) Приватни клнрииг Берлнн чек 1470—1490 Грчки бонови 28.50 траж. Промет 1,680.180 дкнара. Генденција слаба.

Новосадс^а оерзб Пшснниа: бачка око.пнна Нови Сад 244—^46, горњобчака 244—Л6, оремска 244—246, славонск* 244246, горњобанатска 244—246. бачка лађа 1иса 246—248. Зоб: сраиска 200—202, славонска 202—204. Јечаи: бачки и оремски (в4—66 кг.) 205'Л)1 .бо. Кукуруа: ба-гки н бачкн наритет Инђи)а 195—197, бачкн парнтет Врш&ц 194—196. Б_рашио : бачко и Оанатско Ог Огг Ш—370, бр. 2 340—350, бр. 5 320-330, бр. 6 300310, бр. 7 ЛО—280, бр. 8 175—180; сремско н славопско Ог Огг 355Зо5, бр. 2 335—346, бр. 5 315—Р25, бр. 6 2*5—305, 6р. 7 265—275. бр. 8 1/5—180. Пасуљ; бачки белн бел врећа н оремскн 435—440. МеСмњв (У вреВана од ЈутеЈ: бачк« КИ.бО —165, сремоке 162.50—165, банатске 160-162.50. ТенденцнЈа ннрна. Промет. срвд.

Сгране оерзе

Когер, Ј« ма|а. — И порвд твшких мвђуиародних прилиаа и издатааа У друв еврхв, бан Зетсвв баковиив г. Божидар Крстнћ, миајућн у виду слабо матврнјалио стањв боквњског свљака, одобрио јв потрвбив крвдитв за извођвАв нових јавиих радова у Срезу боаокотоосвом. Са радовима ћв св почвти одмах, како бн овдашњи сењав послв дугв знмв могао доћи до некв зарадв. Из одобрвнкх арвдита утрошићв се првио пола мнлнона динара за оправау путвва, цистврна, река и бујипв, и то за оправку путввас Колачнћ—Гргуроанћ —Јаноф—Пепскн. насипањв и поравнање обала Првстопонаоледника Петра у Доброти и нод Св. Врача и за урвђењв потоиа Мишупићи—Плангвнта — Шкрдно 20Х)00 дин. I Камвно — Крушевн-

Доњвм Столнву. оправву пута Столив Доњи—Столнв Горњи и општииског пута Мартииовићи —Горњи Столив и за уређење бу јнце вЛиново" 10 000 дни. ( з« израду путева у Прчању, разорвннх од бујица, 15.0<Х) дин./ др паћинв код потокв испод Црмца и за израду јвдног бунара на рубу пута Котоо—Тиват иод Пасковића 10.000 дин. ( за оправку путвва Доња Ластва—Брајиовићи 12.000 дин./ зв нзраду цистврне у Пврасту и опрввку пута у свпу Костајници 15.000 дии.» за израду цистврне у засвоку «Под Кук" и оправву моста Ранијввци 15.000 дин./ за оправку пута у свлу Миловићи и цнстврне у Општини кртољској 25.000 дии./ за просвцање путева Стара Фбртица—Сутвара 30 000 Радановић Побрђе и Стара Фортица—-Сутвара 45.000, за израду пута Гр-

•ВрбаЊв и Жвињска Страна ј «ааац—Бата 30.000 дин.» за оправ-

—Алнбегова цвета 30.000 дин./ Коаачевића кућа — Вјеличка Гомипа и изградњв водв «КучиЦв" Козачи у пољу 65.000 днн./ за опрааку пута којн везује свднште општинв у Св. СтвЉану са државинм путем 15.000 дин./ за оправку и нзраду чесме н цис*врие у Општнии луштичкој 45.000 дин./ за оправку цнетерне у Горњем Столиву н 3 бунара у

*у пута Рисан—Убли н уређењв бујкцв кроз поње Доњв Лвдеиицв 26.000 дин.ј за оправку путвва Звечава — Унирине—Јвлов До, Смоковац—Леденице, Смоко»ац—Грвбвн и Леденнце—Гопи Врх 50.000 дин./ Подбстрђг—Бобари у свлу Вра}кћк—Јоришта, Будва—Манастир Подманив н у Брајићима до жандармврноке ка сарнв 40.000 динара.

ЈЕРМЕНН У ЈУГОСЛАВИЈИ

Удрумење Јермека у Бееграду окупило !е око 500 свошх сународника из целеземље и подигло дом у Престоници

Иако је врло значајна упога Јврмвна у* еветској цнвилкзацији, ипак се о њкма код нас веома мало зна. Познатн су иам јвднно као продавци кафв и колонијалнв робв у појвдиним градовима, а врпо' рвтхо у некој друго} профаеији. Знамо да су нвобично вреднн. И то је све. Ништа о њнховом пореклу н њиховој сторији пуној борбе. Од катастрофв у Смирнк почвлн су Јврмвни да напуШтају своју отаџбнну и да св касвља ПРАВИЛА УДРУЖЕЊА ЈЕРМЕНА - * лкго сла « ' ' 'Шцо&ЖмЗ'" г ' 2ЦЗП8 (/№№№1

вају код нас. У Југоелавији их нма око 500, ■ од тога у орвстоннци око стотину. Ова колонија престокнчиих Јармена основала 1в 1936 годние своје »>~")«вњв, у аоје је окупила око 500 својих сународника из цвпе звмље.

ЧмКАГО, Пшеинца; Јули 8*, септ. дец. 82 1/2. Кунуруз: Јули 62 1/4, сеат дец. 50. Вннклег, 28 мија Пшеннцв: ма) 70 7/8, Јулн 72, окт 74 5/8.

81 1/2, 411/2,

ЦИРИШКА БЕРЗА 10.—

Београд ПарнЈ Лондои Њујорк Мтанз Вврлкн Стокх ЈЛИ СофиЈа Б\ лимиешта Атина Царигра Вукуреип

14.15 4 46 22.50 178.25 106.25 4—. 79.3— 3 2.25 ИСПЈ1АТА КУПОНА БР. 18 7% МЕЂУНАРОДНОГ СТАБИЛИЗАЦИО НОГ ЗАЈМА У ЗЛАТУ ОД 1931 ГОДИНЕ Државна хипотекарна банка извешта-ва имаоцв обаезннца 7% међуиародног стабилнзацмоног зајма Краљевине Југоолввнја у злату од 1931 годиие, које су уведенв у списак спободног оптицаја у Краљевнни н које су перфорисане еа озиаком • Ра Ув'> | * еп 61пагм ав | в осамнавсти купом платив ! јуна т. г. н да ев, почвв од тога дана може наплатити код Ванчние цеитрале у Београду и код свих Баичиних филијала у Краљезмма.

Људн без отаџбнне задовољнн су новом отаџб нн о м Свнрепа прошлост нанвла је Јврменима велнку неправду. Мвђутим историја им се одужила. У сввтпости сввтске нсторије Јермени су убвлежили своје име као хоабар народ; Народ који је у еввтско) цивнлизацијн заузео лвпо место. Међу њима напази се и нмв човека који V Југоспавији ужива вепике симпатије: профвсор Тотомнанц, иначе бивши професор Универзитвта у Москви. Када би св за Јермвне даввла кратка карактарнстика могло би св у једној рвчвннци казатн: у прошлости с^дашњости — народ без отаибине, за будућност крвпи их нада1 Посла твшких нскушења у својој отаџбини Јермвни кксу могли да т.рпе угњетввање н почвсу да св исвљавају. Пошли су у разним правцима. Једна група Јермена дошлв је и код 28 чаЈа.нас. О томе нам прича једак Јерменнн. — Дошлн смо код вас тражаћи у*очишта. Али се нисмо надали да ћвмо бити тако срдачно и тако лепо примљенн. Одмах по допаску у Југославију вреднн и снмпатични Јермвни бацили су се на посао. Ввома брзо су успепи да отвкну снмпетије наших људи. За једвн прилично кратак период успвпи еу да постану вредни чпанови чашв зајвднице. Ако разговаратв ма са којим чашим човвком о Јепменима, он *1е о њкма рећи само најбољв: •"вдии, поштени... Јермвнм — љ^ли бвз отаџбиив — потпуно су задовољни својом човом отацбином. Својв ^иоужвње осноаали су 10*6 годиив. Да би дали доказв о томв да чаиета волв нашу звмљу, у својим правилима у јвдном члану *ажу: циљ Удружења јв да мвђу члановима шнрн и развија пвтриотизам, љубав н лоЈалност првма Краљевннн Југославији, као свбјо} иовој отацбики с Јерменсна деца знају боље српскн него ма тераи језнк Тражвћи свби посла Јермвии су ее расвпнли готово по цвпој Југоспавији. Они иису одпазипи -амо у мања мвста. У ввликим маетима налазипи су свби поспа. Тако их има у: Ваљаву, Шапцу, За»ач1ру, Наготиму, К|>агујввцу,

Смедереву, Скопљу, Новом Саду, Бања Луцн, КосовскдЈ Митровици, Краљеву и др. Сви ови Јерменн члановн су свога удружења у Београду. На иницијативу нвкопико угледннјнх Јврмвна у Бвограду године 1936 основано је Удружење Јермвна. Удружвње нма културио-хумани карактвр к »ан свакв јв попитичке опредвљвности. Међутнм, то нм није бипо довољно. Нвколико ЈврмеКа из Београдз дошло је на идвТу, да јв потребно да се сазида и један дом. Углвдни Јврмени — Бвограђани Вахан Минахо^ијвн, Артнн Бацдасарјан, -©сгвдуиту СвЈферијбн, Ку.ђдијам_и пи су за кратко врвца^дс^даоипи своју замисао: Јермвни у Баограду добилн .су саој дом, Дом није ввликн. Али за њнховв потрвбе. доста простран. У дому готово сваког месеца.Удоужење приређујв заједничке састанке. На тнм састаицима Удружење упознаје млађе нараштајв који су рођени у Југославнји, са старом Јврменском нсторијом и културом. У исто време приређују се забаве, другврске . чври и чајанке. На тим приредбама ј врменск и нарашт«! из»оди програм. Рецнтују се песме на јерменском јеаику. Поред тога Јврменспи малишани певају пвсмв Југослбв^нских аутора. Тако готово сваки састанак пролазн у духу југосповенско-јерменском. Већина Јерменске деце иле у југословвнскв школв. Јвдан Јермнин нам је назао: — Наша деца посећују ваша школе. И није редак сп^чај да зна<у више српски нвго с "и. С. М.

у Скопљу 1е јуче затворена изложба четворице гужносрби анских сликара Сиопље, 28 маја. _ Сииоћ ,'а Друштво пријатеља уметностн »ЈеЉимијас одлично поеећпном чајаиком затворнло нзложбу чв твооипч -собијанскнх спикара г г. Томе Впапимиоовнћа, Лазапа Лнчвноског, Васнпи^а П* повића и Ннколв Мартнкоског, пригодан умвтиички коицеоат^ v комв су учествовапи тичанин са ученицимц сво^е балетскв школе, уметннк нв вирпики и професор Музичке шкопа »Мо*-«^вц в г Властимир Јвцић и други. "Изпо-бу је посвтипо око 3000 пица. Откупљенв су 34 епкке н то 17 г. Тсме ВпаПчМи-овића, Ц г. Поповићч, 4 г. Мартиноеког и 2 Лазаоа Личвног-л-, Тапентовани г. Впи-'чиоовић овоМ изложбом поивук^о је општу пажњу. Такође су запажане успепв карикатуре г. Поповиђа Г. г. Личвноски и Мартииоскк тавоћ" топло примљени Наро. чито је запажен рад г. ! Личеноског »Крфс и заннмљнва компоч*'"! »Аманс.

ЏЕПН{ СВЕТИЉКЕ **паћу|е томаћ, флЛрЈЈка Рудолф Паспа Загреб. Кфхурашка 69 И &1