Време, 29. 05. 1940., стр. 9
\
Среда, 29 мај 1940
МАЈКЕ И ДЕЦА Памиловала једна госпођа пре неки д*н свог сина, ученика трећег разреда гимназије. А он скомио као суманут: ,Де дирај ме, кад ти кажем, раздерао се, знаш да то не волим!" Гоопођа се насмешила: >г Али, дете, забога!..." Дечак је излетео н апол>е. И залупио вратима. А кад се доцније вратио у собу, мајка му је пришла ц рекла: ,Дзвини, други пут нећу да те дирам кад си нервозан!" Дечко је победниики дигао глазу. А мајка није запазила да је начинила огромну грешку. И да ће увек биги роб ћуди свог сина. И већина мајки данас јв таква. Допуштају мајке да се деца издиру на њих н на улици. Да вичу. Одговарају. Врло грубо. Да разбијају посуђе ча>:. ДоЈволавају, исто тако, да бира•у јела, поделивши их на она ио-а воле, која не воле и која Јне могу да еиде очима '. И 31хтееају најфиније стеа ри за обед. Иајређе. Пајскупле: прве тиквице, први грашак, преи кељ. Први купус. А времена нису данас таква, да би требало стварати мекушну де• цу. Иеотпориу и пробирачку. У најсрећнијем случају, економска будућност је неизвесна. Већ сад захтевају се мале жртве: ограничену потрошњу меса. У другим земљама је још горе. Много горе. Па, баш због сеега тога, мајке би данлшн>е морале да увиде, да је потребно стварање уаких, от• порних генерација. И да не згзбораве мајке, да деца неће увек биги крај н»их, и да ће друштво врло мало биги склоно да им опрости све испаде које буду учинили. Као што го чине мајке. Да не забораве, најзад, мајке, да се од деце тражи да буду нежна, лепо мспитана. Уљудна. А не груба. И неотесана. Грубо опхођеи>е, опоре речи и дрзак став очраштају само мајке. И нико други. Ваља стегнути срце и бити понекад и гори, него што 6и се желело, да би деца 6ила боља. м. СР.
магазМну, купки таивв маочарв. Баш хад сам м>абрао јвдна, прхшао ј« твЈгм м«кк' постаркјн чо••н к почво да етааља иа иос разив наочар«, трашвћн јвдна кој« ћ« одгоаарати лвговнм очкма. Сасаим спучајио погпвдао сам му у ОИН И ЈГрОЈИО 0*1 бипв Су Јапаљвив и отвчвив Нисам пвиар. апи одмах ми ]• бмло -гвсно, да )• то трахомаш, који иа тај иаиин мож« да аараж читаа ии> људи. Наравко, каочарв иисам купио, апи сам помкслмо.- зар ив би било потрвбно да поЈваин одрвдв да саави продавац таканх заштитиих иаочара од сунца мора у саојој радки имати су* е алхохолом ипи каввим другим двЈиифвиционим срвдством, у који ћ« умоммти свакв иаочарв прв продај« купцу? И »ар нв бм могпо да св забражи иии бар ограничк »пробакв с
"ПРВИ НОВЧДНИ ЗДВОД' Ј^жној Србији основао је у Призрену пре 40 година ректор Српске правосвевке Богословско-учитељске школе протојереј-ставоофоо г. Стеван М. Димитријевић, професоо универзитета у пензиЈи 'м
СТРАНА 8
МНШЕВИ У Пр» >»ко ПОЗОРИ ШТГ бни« с«и у 6«оградском Народком позоркшту. За врвмв паузв одјвдном видим како јв јвдаи миш протрчао порвд свдмшта. Прво ми јв мзгладапо да мк св
вЈЈАПРЕДНОв-ПЕ- У јвдиом наДАГОШКН ДГХ "Ивм"""ввликом' ^ 1 » 1 двч^вм г лмсту, штампака јв јужиссрбијамска мародиа пвсма »Какао момч« сакам « Ту св набраја шта свв дв»ојка од Бога »сакас, а иа првом мвсту крмла лабудова м очм со-
— -Да првлетжм Сам. ем Д>тга*. -1№М, ЛвЛв, Дд пзбвр&м мо*пв спроггм мем«, леле .лете, Шчо нв пиЈч-т вино ем рлћнЈа, лвле, лвле, Шчо нв пија.т мафе ем дуама. Оа ^ана и>-ћм. аоалуилла., Оа рвЛиЈе срвв изгореио. Л от клфв лаЛн поцрва.тм, Л от втано моме в« љуОево!" Овај поспвдли стих ј«, даклв, мајважммји и »најдвлииатнијис, еамо мн сумљамо да бк ма тај стих смво дати јавно објашњен>е чак м ввки лвкар. Па, сад, »пвпв, лал«</ м*ка св још жал« нвшм двдагозм, што св маш подмпадах нв васпнтааа довољво у лапрвдном духу.
ЗА НЕКОПИКО Приближују св ДИНАРА ЦРНЕ ж«Р"м, лвтљи НАОЧАРЕ И """ " »»°■ гв ввликв бвоТРАХОМА градсив радњв пустилв су у продају стотнм« м хитвадв цриих, звлвиих и ппавих заштитммх маочара од сумца. Свакаво ј« псхвалио што сввт вупујв тв иаочарв, јер за некопико дннара долази тако до јвдкв заиста хи-
то само причмкнло, алн мнш св пожурио, да то побијв, протрчавшн још јвдном порвд самв мојв иогв. Можвтв миспнтн колико мв )• то запалило. Зар збнља мијв чудно да )• Бвоградско народно позориштв пвгпо мншвва? И шта ћв рвћи странци ако прнмвтв овај наш епвцијалигвт? »ТМГТНОСТа ХРА 7 павитону МА ТМ1ТНОСТН Ц«")"« Зу ~~~""~""~" зорић одржавају св м«шћ« разнв изложбе. Бмло )• поспвдЈккх дћи« прирв даба, којв су приређивапм н посећнвалм страним Отваралв прни, Т»«*ск> у п>иЕп*сУ»:
ЈПШВДГ .пт>.,'. умвтммчКој култђрк' о'иих, жојж су одгоаормм за араижмран>« сва кв таввв изпожбв: С двснв стра м* упазв, првд саммм павмљомом, посвтиоцв поздравља чмта■о брдо разнмх сандучмма, у.којнма су донес«ни првдмати изпагале. Слмка јв врло ружна нввствтска. ПИСМО — С1ЕТ- Прв неви дан СКИ РЕКОРДЕР *в*одико ~~'~~~~~~ ка мз околнне Радовмшта жал« мм с* како мм )• )»дмо пнсмо, од 1*дм« полмтмчк* личиостм, путомало од Скопља до Радовишта годмму и пат дана1 На омоту св заиста ви[ да јв предато 6 априла 1939, онн су га примилк 11 апрнва 1940 годинв) Првма томв оно јв прввалило пут од Скоп&а до Радовишта за 12 месеци и пвт двиа. Ввроммтко да-јв посткгмо смтскк рвкорд у поглвду брзинв.
Пркзрви, МВ)а Дугогодишњи рвктор Призрвнск« богосповијв и познати нацноиапни радинк г. Ствваи М. Димитријввић, профвсср Универзитвта у пвизији, први пут је дошао за рвктора богосповијв у Прмзрвну 15 октобра 1899 и оство оадв до 51 октобра 1903 годинв. Понова )• дошао за рвктора 12 априла 1910 и оство све до 9 јуна 1920, када јв изабрам за профвсора Богосдовског факуптетв у Бвограду. Допазак г. Стввана Димитрије вића за рвктора Призренскв 6огосповијв (за врвме Дра Владана Торђввнћа) пада у врвме када И ! српски живаљ под Турцима проводно врпо тежак жнвот у вкомомском и приврвдном поглвду. Зато 1900 годннв да)в идеју за осниван-е јвдног новчаиог завода, псмоћу кога би с« прКкупио капитал имућммјих Срба у Призрвну. Истн бн се пружно људи- 1 ма из Пркзрвна и м>вго«в онолк-] мв, да бм се развило занатство, трговина и привреда нашвг вред мог старосрбијанског човвка. Ба- ; чвна идвја уродила јв плодом у нарвдно) 1901 годинн. Тада јв осиоввн »Фонд цркве Св. Ђорђас у Призрвку. Као ндвјном покрв -Ј тачу и оснивачу ове наше прве новчане установв у границама Старе Србн)в, г. Днмнтрмјевићу св повврава вођење исте. Њвгову идвју о оснивалу овог новчаног завода прво су радо прмхватилн нстакнути Срби Призренци, иојн су му ујвдно билн и најблмжн сарадници. ♦онд )• основан за врвмв црвввнв управв блажвнопочнвшвг Нмћифора Пернћа (умро 1917 у Софнји), митрополита ?ашко Призренског, ноји је као е Г4рхи)ски архн )врвЈ помагао ову корксну установу. Први акш1бнарскн капитал фон да био )в првдвиђен ка 75.000 златннх дккара, којк јв подељен н« 2.500 акцнја по 30 златних дннара. Но због ташких новчаннх прилмка решено ;в да св упкс н уплата врше у нвдвљннм ратама и маљим кзноснма. Недвљна уплата бипа ко три гроша од акцијв, алн јв н са њом ишло врло твшкс Код српског живља сваког дана јв расла већа потреба за новцем. Зато управни одбор шаљв у Београд г. ДиммтркјввићаЛ'Д» преЛвЈрб^к "^рав мв^ с 6дбора' 'т1о»»вмуто*..фбнда похражм од Задужбмме Симе Андрејввићв - Игумано^а '• Призрвн ца, изввсну помоћ, у формн улога ма штвдњу. На њвгово зћузкмаљв, а по одсбрењу Српскв впа де, Фонд јв из Задужбинв добио 20.000 дииара- у злату као улог ма штедњу. Са овом сумом м почвтмим капнталом Фонд је почео свој рад у Призрену н околинн. Додвљнвањв кредита нашем жив љу омогућило му јв да проширн своје послове. Тако Прнзрен тргу)• директно са Солумом м прв узима водвћу улогу у трговинк. занатству на Југу. Благодарв-
ћк активноотм Днмитријевића, Лризренци су ц његовој лнчности глвдали не само свештено лице, нег.о су њега сматрали као свог заштиткика и српског конзупа, порвд руског. По прнмеру на Фонд у Призрену н другв ближв вароши тадвшње Старв Србнјв оснивају својв фондовв, под заштитом вере и цркве. Тако су основани
илиешоФи
ГК)*КСКв потрвбв свврвмвног чомка Хтвдох оакх дана да и сам, Т јадмом илнои баоградсном
ЖЕЛБЗНИЧКИ ВЕНАЦ Год. 8, вр. 11. Веогрмд. 1 Јун» Ш. У свлрс*а>>": Рођвнджн Њ. К. В. Клвппм Олгв; Да лм ов са ави>ациЈом може да добкЈе рат; Вснде. I; Покрвтиа. тврђвва; Кано Је страдао Тнтавкк; Сада алас; До. вац Вуда и његова чуда. (пвс»ва); Хароокоа; .,Уве* твоЈ ; Тешка воЈна оруЈ)а; Лора Халифа^с; Мале завнмљткхугн; Твхккчкв новосги ; Шоферсхн испнт; Хумор; Час рвлаиоде. — Годншња претпл а 120 дин. Урвдннштво: Веогр^з, ул. Кнегнње Зор*е 5. РАДНО ПРАВО. Обавештајимк Цвнтралног гекретариЈата радннчкнх комора. Гвд. I, 6р. 5. 11еоград, маЈ 1040. — Садржао: Новн соцнЈал кн проблемн у дараћенкм и незараАвним дрокалака; Нс«и проплси кз оОласгтм радног прааа н соци. >алне по^тмтике; Ноаи гтрописи за бановину Хрватску; Одлук« адбо. ра цеитрвлнОг еекретарнјата ^адн. комора; Једам нлн трн <ђ*Јора; Плаћена ото>-стша радниха у стоаним »емљама; Из ооимЈалног оснгурања; ПроЛлемн ок.упо6в; Вести; ТеорнЈа рвдног прааа. — Тодншња претпл&тл 100 днна.0Д- У. редннштво: Веоград, Нвмањииа ул. 28/ IV. Д-Р КСЕНИЈ А АТАНАСИЈЕВИЋ; „Влез Паска.1, човек и ми. елшлац". Ввоград, цен а 1о днн. ДоОаЈа ое у килокаЈри ГвЦе Кона. ★ Д-Р КСЕНИЈА АТ АН/»С ИЈ ЕВИЋ: „Практмтна филозофнЈ« на шнх народннх } мотворцпн \ Бпград, цена 5 дмн. ДобнЈа ое у кллжарт Гвце Кона. МИЛИДА КОСТИГК . СЕЛЕМ: „Сама под суипем", Веоград, цема М дкв., оа ореопжфом др. Кса имЈ« АтааасаЈвамћ. ДобнЈа с« у
МАЛИ ВАЗДУХОПЛОВНИ РЕЧ. НИК. Иадање „Ваздухол .1оано -тех ничк в бн&.*иотвкв", инш. Дамило К. Дамчевмћ, Веоград — У „Малом ваздухопловЈгоа* речмику" наћм ћв лакцм обЈашњења за многе поЈмоа« из ваддухоплрмства, коЈн оу на конпизан, можда и зувншо концмлам, мачки дефммисани од С I. N. А." (Ме&ународкв за ваддушл>' пловмд О ј-ј.
Заједница дома и школе у Вораждину тоажи укидање мале и велике матуре
Вараждин, 28 маја. раждинској реално)
У аагнмназији одржан јв јуче ванрвдан. састанак Заједнице дома и школв, коме јв присуствовапо око 120 родитеља и иао профвсорскм аор 1Диљ састамка био јв да св повв* де дискусија о потрвби доношвња значајних школских рвформи. Послв говора г. др. Варговнћв, судског авћника, рвшвно јв да св у поглвду рворганизацмјв наставног ппана донвсу измвив. Првдлог о овоме бићв упућвн Бвнској власти. Првдлог садржи: 1) Укидањо мапв и ввпикв матурв, као. бвсциљног ииструмента -у оцвњивању зрвлости, који у психопошком смислу рђаво депујв на апсопвантв/ 2} јвднострана обука у нижим разредима да би апсолввнти виших разрвда добили у сввму иинимум потрвбног знања« 3) учењв страних језика по новој методи^ 4) предавање јавног и приватног права у вишим разрвдима и 5) подвпа на раапма и гимназиска одвљвња у вишим разрвдима. " [уче је у Петровграду изгорео до темеља један од највећих млинова у нашој земљи Пожар је био толино велини ца је осветлио цео Петровграц
ЕПИСКОП ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ Г. ЈОАИИКИЈЕ ЛИПОВАЦ ПОСЕТИО ЈЕ ПРЧАЊ И ТИВАТ Тиват, 27 маја. — Званичну посату учкнио јв Прчању и Тивту впископ црмогорско • приморске •пархијв г. Јоаникијв Лмповац. У Прчању у коме јв г. Јоаникмје дужв врвмвна жввео и учно шко лу сачекапа га јв н поздравила ввликв маса народа без разлике ввроисповести. У пратњи г. Јоаннкија нвлазио св члан Црквеног суда г. Пвтар Ускоковић. Г. Јоаникије јв ббишао месну цркву св. Ннкопв н манастир, а затмм посвтио матоличког пароха Дон Ника Луиовића н Руски ин' аалидски дом. Идућвг дана вписког г. Јоаннкијв дошао јв у Тиват. Испред вароши сачвкали су га'и Позцравили првтсвдник Цркввнв општнне г. Сима Свкуловић, трговац мз Каменара са чпанозима цркввно - општинског одбора и одбора за градњу првв православне цркве у Тивту. На приста ммшту је госта сачекао вепики број народа са претставницнма месних власти и музиком на чвлу. Ту га је поздравио претсвдиик Тиватскв општине г. Шиме Шкаиата. Како у Тивту нвма |ош православне цркве. то јв у Сокопском дому импровизирана капела гдв јв отслужвно богослужен>в. На вратнма Соколског дома сачвкао јв и поздравно г. Јоникија месни парох г. Богобој Милошввнћ. Поспе одржаног молепствиЈа и лцтургије г". ,Ј° ЗНН «ије је одржао промоввд «0 правкм хрмшћамима." Поспе тога је посвтио првтсвдника Тнватске општине, команданта мвста капвтана бојмог брода г. Шашкијевића и римокатопичког пароха дон Грацију Вујовића. Истог даиа обншао је н римокатоличку цркву, гдв су га дочекали м испратили звоњењем звона. У част госта прирвђвн је ручак у Офнцирском дому. По поднв јв впископ г. Јоаникијв присуствовво свднпци одбора за град»ау православив црквв у Тивту и првглвдао тврен на комв ћв св подићи храм Срдачно испраћен г. Јоаникије је. напустдо^Тнват м »ратио с» у Котор.
Снкмак г. др. Стевана М. Днмитрнјевипа, професора универзнтета у пензнјн, када је радио у Јужној Србнјн 1907; Фонд »Св. Богоматере чудотворнв нконе Пвћкв« у Пећи, Фонд »Цркве Светог цара Урошас у Фериаовићу-У рошевцу, Фонд »Црквв Св. Ннколе« у Приштинн и 1908 г, Фонд »Цркве СвСпасас у Сврпљу. Поред овог #нанајног двла г. Димнтрнјевмћв, његовом заспу. гом основана је 1907 у Солуну, Српска комисиона-шпедитерсла радња П ат рнргИћ, Лазић и Комп. са капиталом,. рд _ 5.000 турски* златних лнра..~ _. По ослобођењу Призрвна 1912 да би св рад Фенда саобрааио постојећим заморскнм прогжсиДО, он јв 1914 претворен у данашњу Призрвнску- банку. И у овом п«> СЛ У Ф.оада
ДВЕ ГОДИИЕ РОБИЈЕ ЗА ТЕШКУ ПОВРЕДУ Бааа Лука, 28 маја. — Због тога што је секиром расекао гпаву Божи Бајићу са брда , Старчевића, код Бање Луке, , нојц је пуким сдучајем остао ј у животу, осуђен је на двв године робије Анте Прпић из истог места.
Пвтровград, 28 маја. — Прошпв моћи у Петровграду је пустошмо пожар огроммих размера и причинио штету, која св цени на нвкопмко мипнона динара изгорео је млин г. Николе Лек харта, који св малази измвђу Бегвја и бвоградске жепезничке пругв. Пожар јв избио око јвдан час после пола моћи. Ватру су приметмли радиици Јосип Емер и Имре Четреи, који су одмах помоћу ручних справа покушапи да га угасе. Мвђутим, ватра с« ширила неввроватном брзииом тако да су њихови покушаји остали без икаквог успеха. Пла мен је убрзо захввтио цво уку тарњи урећај млина и кровиу конструкцнју, тако да св дизао неколнко десетина мвтара над зградв и потпуно осветлио целу варош. Великим звучним снренама алармираио је граћанство, које је, ие зиајући о чему се ради, нстрчало мз кућа. Када се сазкамо да горм једам од нај ввћих млинова у Југославији, грађами су потрчапи на лице маста. На знак узбунв стигли су и ватрогасци са ивколико моториих пумпи. Пожар је био узво тако ввлике размере, да је сва ко гашвњв било узалудно. За непуннх 30 минута цво млин био јв обухваћен огроммим пламеном. Ватра се зчтим проширмла на силос и магацин, у којима је бнло смештено око 30 вагона пшвницв и 50 вагоиа брашна. И
Радннн убно свог послодавца зато што није хтео да му поза'ми 170 динара
КЈШ ■
Нлс- -нМлазм *Лгпг г , служле ,цу;р*^ч1\е Ј^ућв,т. ХацУ Љуба Патрнод-цћ, дугогодишњи пр/втсвдник Уг>равног .рдбора и бкв. народнн меоланик. < Данашњи капитал бакчин јв 3,000.000 динара са резервннм фондом од 1,490-000 дннара А. Б.
Славонсма Пожега, 27 маја- На улицн, у нвпссредно) близини главног трга- синоћ је погинуо впасник познатв кројачке радњв Илија Кон. Убио га је његов дугогодишњи радник, 47-годишњи Павле Чешек, отац двоје деце. У суботу увечв Чешек је дошао код свог послодааца и затоажко 170 • дикара предујма. Коа.му. јв рвкача да; му'не може АЉдт-ЈКСКЖ«! 'ЈУ.,
пмо,-,в после подмв дсшћо ј« у парк пред гнмназијом, јер је знао де св његов послодавац ту сааке недвље шета. Заиста, Кон је дош&о са. својом госпођом.м око 6-30 часова пошво је кући- док јв гђа Кон остала у парку. Кад јв стари Кон отмључавао капнју на
Штста од поплаве на Адамовићевом насељу у ЈНовом Саду износи по званичној процени 21,373.800 динара 10 проиени становника око 36,000.000 динара
својој кући, при ш ао му јв Чешек и уаређено га запитао зашто нмјв хтво да му да још 70 динара првдујма. Када Јв Кон рекао Чвшеку да га остави на миру, овај је извадио мож м сјурмо га у грудм свомв послодавцу. Овв се оао одмграло муњввигом брзимом, таво да многобро^ни очввидцм нису успепн да спаеу нвсрвћног Конв. Убрзо су дошлк и органи воастм, нојн су убнцу ^хапсили. , - На\с*асчу ( шању убица'^Гвшвк .пригнајв злочкн м каже.да је свога посподавца убио због тога» што му нијо хтво датм предујам, а и зато што је чуо да има. намвру да га отпустк нз службе-
а по
ЗАКДЕТВА ИОВИХ РЕГРУТА У ПОЖАРЕВЦУ ПожаревЗц, 28 маја. — Двнас у десет часова пре подне на Краљевом тргу у Пожаревцу на свечан начнн нзвршена је заклетва нових регрута пука за везу. У прнсуству команданта војног округа пуковника г. Ивана Копрнвнце, целог официрског кора и претседника Градског поглаварства г. Милојковнћа, као и многобројног грађанства нзвршиди су верски обред православнн свештеник г. Матнјевнћ, католички г. Томо Мошкацело н војни имам г. Ибрахнм Бајановић. После верског обреда н заклетве оци су одржали лепе говоре војницима нсттгућн значај заклетве. Исто тако регрутима је одржао леп патрнотски говор командант војног о* круга, пуг.овниц г. Копривица.
поред мастојања ватрогасапа, којк су раднлн са пумо пожртвовања, пожар ммје могао битм у* гушвн, Њима иија пошло м руком да спасу ни млим, мм магацин, тако* да су од млина и од магацина осталм само зидоаи. Исто тако изгорвло ј« и сзз жнто н брашно. На месту пожара још умвк св дижу густи облапи пмма, дом ватрогаспм згаришт* стално прскају водом. На лмцв места мзншла |е струч на коммсм]а рвдм мспмтмвања уз* рока пожара. Посада мк!» св могло иишта утврдитм. Саслушам јв већм број радника, којм )• био у току моћм запослвм у млмму. Исто тако нспмтуј« ое м омолиост зашто мијв ставњ«м у дв ; ство аутоматскм урвђај за гашвње пожара, иојим ј« млмм смабж*ввн. Штата још имје процвњеиа. Првма мншњењу стручњака, да бм се мпим поново урвдно ■ оспо собио трвбапа бм икввстмцкја од првко 25 милнома димара. Мвђутим, према ммшмњу другкх, штвта нв нзиосм толмко, алм је нпак огромна н првлази суму од дввет мипнона диивра. Млмн јв био оснгуран код Јадранског 6снгуравајућвг друштвв ма двввт мнпнона дннара. Изгорвлн млнн бно је једам од највећих у Југосмаммјм са мапацнтвтом од двоет вагома дмввно. Саграђен јв још 1918 годмн«. Саграднпа га ј* таавшња мађарска домовинска млммска мндуетрнја а. д., која је бмла власммштво мекадашње чувеме жмтарске фирме Штрасв н Кеинг. Због сма њења мзвоза брашна млмм }• радио само пет мвсвцн годмшњв к у њему јв бнло упослвно 70 радника, којм су сада осталм без мкакве зарад*. Пр« две годмне млин је прешао у власкмштво фирме сНчкола Лемхаре м друг", који мма у Еанату вмше мпиновв. Прилнком гашвња пожара настрадао је ватрогасац Фнммп Бођ«. коме )• 1«дна запазавма грвда прнлмком пада манела т«ж* повреде. Сељаци из Ладање Гоње у потеои за стаоии гвожђем нису мимоишлн ни шнне Варвжднм, 18 маја. — У садашњнм прмлнкама гвожЈ^а нма одлмчму прођу м њудм, који не праве разлнму нзмвђу туђвга м свога, шзонашли су укоежу зараду. Пре изввсног времана Цмганнн из плвмвна Ннколмћа у охолини Вратвшмнца покралм су на гробљу гвоздвнв крстове н сакрипн нх у облнжњу шуму. Данас су на оптуженмчкој клупк седвлн н свљаци из е«ла Падање Доње, којн су такоћв кралк гвоЈдвкв предметв. Свљвцн Рок Бахунвц, Златко Болшак, Рудолф Краљ, Габро Бољшак, Антун Кукез, Јакоб Квтнћ и Ром Пвхарда, свн нз ЈТадање Доње, украли су 17 шнна н в сигналкмх сгубоаа на прузн Внннца—ВараждкмОптужени свљацн су двло хтрнзнали, алн кажу да ннсу зналн да је та пруга државно власнмштво. После завршвног судског поступка, суд је осудмо Рон Бахунеца. Зпатка Болшака, Рудопфа Краља, Габру Болшака, Аитуна Куквца на по 6 месвпн строгог затвооа услоамо ка 4 годнке, • Јакоба Кетића м Рок# Пахарду на по месвц дама строгог затвора условно на двв годнме.
СУЂЕЊЕ ВЛДСНИНУ БИОСНОПД који је више пута употребљавао исте улазнице и тиме избегао плаћање таксе
АдамовнНево насеље за време поплаве
Новн Сад, 28 маја. — Завршен је рад на процени штете
ПРЕТУКЛИ ДРУГА КОЈИ ЈЕ ОДНЕО ПОБЕДУ У БАЦАЊУ КАМЕНА С РАМЕНА Бања ПуИа, 28 маја. — У селу Јакотини, срез Котор Барош, дошло је јуче до крваве туче измећу сбоских младиће Већи број сеоских младића играо се бацања квмена с рамена. Пошто )е Анте Орлушић победио све присутне младиће, браћа Марко, Јуре, Јозо и Иво Орлушић напали су га кочевима и премлатили тако, да има мало изгледа да ће остати у животу. Нападачи су спроведени Окружном суду у Бан.ој Луц*.
од поплаве на Адамовићевом Насељу, које је, као што је познато, највише страдало приликом недавне поплаве. Према званнчним подацима, штета износи 21.373.800 динара, док по приватној процени износи округло 36.000.000 динара. Сами становници извршили су пописивање не само објеката, него и осталих ствари, које су уништене приликом поплаве. Док се званична процена односила само на објекте и некретнине. приватна иницијатива прибележила је и упропашћени намештај, намирнице, одело, живину итд. Укупно је од поплаве порушено 705 кућа, а оштећено је 299 • <
Пожаревац, 18 ^каја. — У Среском суду одржано је данас суђење овдашњем угледном трговцу и власнику биоскопа »Чудићс г. Владимиру Чудићу, кога су органи финансиске контроле у Пожаревцу оптужилн за продавање биоскопскнх улазница, које су једном већ употребљене. Једна од таквих улазница била је приложена уз тужбу заједно са стручним мишљењем државне маркарннце у Београду. Према овој прнјави г. Чуднћ је спвцијалним хемнскнм препаратом брисао датуме са купона употребљених улазннца, те је стављао нов датум, тако да је једну улазницу двапут продавао, чиме је избегао плаћање државне н бановинске таксе. Суд је ради тога г. Чудића казнио са 900 динара. Међутим, како је ова кривица у веза са
таксеним законом, којк предвнђа посебне казне, то је г. Чудић кажњен са 45.100 динара у корист државне касе. Интересантно је напоменутн да су н органн финанснске контроле, који су билн иа дужности у биоскопу, узети на одговорност н биће дисцнплински кажњенн ради лабавог вршења службе. Г. Чудић, који јб овим дубоко потресен, не прнзнаје да је вршно било какве преправке на картама н претпосташм да су то вероватно чинила друга неодговорна дица. — Моје особље чвсто је хватало ћаке овдашњнх шмола са картама, на којима су брнсанн датумн. Ннје немогуће дв је једна таква карта дошаа ^ рукв финаиснјских оргажа, кажв г. Чудић.