Време, 12. 07. 1940., стр. 1

т

ПОШТАР1ША ПЛАЋЕНА у ГОТОВУ

Метеоролашки... ДАНАС: ? БвоградЈ-: постесево Оалведраван^. Могућв су још пл>усковн кнше плн слабцја олуЈа. Осталп кра Јевн: преовлађпваће ведоо на западној половннн. У току дана МОгуКЦ су Још пљусковп кише н локалне олу1е. Температ\-ра Ие порастн. Сунце нзлазн V 4.03. а залалн у 19.23 часова у Београду.

Главнн уредпих? ГРГ у Р КОСТИЋ

БРОЈ 6631

БЕОГРАД, ПЕТАК, 12 ЈУЛИ 1940

ГОДИЧА XX

...нзвештаји СУТРА1 Пораст иалдупЈног тгонтнска иа целом Балкаиском Полуострву нзазваћв побол,шаље времепа. Код нас ће бнтн претежно ведро, нарот.тго на западној половетпс. У току дана могућв су локалнв п 1уј« в храткн пл>ускови кнше.

ШТА Ј Е УТВ РЂ ЕН О V МИНХЕНУ Питање уређења Југоистока БИЋЕ РЕШЕНО ТЕК ПО ЗАВРШЕТКУ РАТА Предвиђа се сазив нонференције балканско-подунавскнх држава радн оречншћавања отвореннх питања

ПИТАЊЕ БЛИСКОГ ИСТОКА НА ДНЕВНОМ РЕДУ

Буднмпепгга, 11 јула. — Мађарским државницима који су преговарали у Миихеиу приређен је у Будимпешти одушевљен дочек, што је најбољи доказ са коликом је пажњом мађарска јавност пратила те разговоре и са коликим нестрпљењем очекивала резултате. Листови и политички кругови потсећају у вези са овим састанком на први минхенски састанак, где се изишло у сусрет Мађарској у погледу њених захтева према Чехословачкој. Свега један разговор I че РЈ® новог изграђнваља Европе, нзразилн жељу да саслушаУ Пепггн се подвлачн да су . Мађарску по њеннм захтемаћарскн државннпн »алн I внма# к#жо би 0 аиш когдо да свега ) е дан )едннн разговор, а се води р ач ун а онда када ће не внше, као пгго се то очекн. вало. Ово се сматра као знак да је све техло онако кано су мађар

се решаватн ошпту проблем но вог уређења н стабнлнизс односа у целој Европн.

сп државвшш «« Л елн, алн се У Днплоиатскнм жруго.има ввЈшадно сазнаје да на том са- "»Царсве престоннпе унит,е станку уошпте кнје бнло пр е - се на ннаеннцу да ннје дошло гоаора, већ су мађарскк држаг : до преговср^ нзмеђу немачк;хх нштв само нзн е лн своје захте. прнвредннх стручњака којн су ве н своја мншљеаа која су у- ј бнлн прнсутнн н мађарскнх зета на знан»е без нкаквог кон- стручаака, које су грофовн вретног одговора. Телекн н Чакн повелн са собом Једннн конкр е тнн одговор ко у Мннхен. У тнм круговнма та јн су мађарскн државннцн до- ( кође се тврдн да су гј . Хнтлер, бнлж, а којн нх је потпуно за- фон Рнбентроп н Ћано саопдовољно, како се нстнче у кру- : пггшгн мађарсккм државннцнговнма блнскнм владн, је да ма да сва пнт^аа ко ј а онн Н«ИИМ» ■ ИТЦШ| ' ° "'Т "Т" постављају бвтн решена по завршетку рата.

Гроф Ђано са фон Рн бентропом у Берпнну

разумевање према мађарскнм захт е внма, алн да тн проблемн, с обзнром на ошпту снтуаднју, треба да буду решенн тек по завршетку рата. У добро обавепггеннм круговнма се подвлачн да је ово резултат ко јн су мађарскн државннцн дон е лн са собом нз Мннхена. У том смислу пише »Немзети ујшаг«, који каже да су г.г. Хитлер н Мусолини, у предве-

Лиетозн у Б\-днмлештн пренооепнсање „Месађера" у коме се каже да се у Мннхену Сазнаје се такође да ће водало рач - таа 0 томе да се ' с- после окупацнЈе БесарабнЈе. касниЈе бити сазвана 1ед- . . . I слнчни догађаЈН не понове нена конференци]а. Ј П р е д ВИ ђ ен0 па ^ изра^ава на На то) конференци- ^ да да ^Јађарс^а ^ своје страји имаће да се дефи- не не ђ е нншта )'чинити што нитивно реши питање §и могло да доведе до нежел,е новог уређења Југои- • ног развоја снтз-аднје у овој сточне Европе. ј европској областн.

„Силе осовине слоразумевоју се о основама једног дуготрајног мира" изја&ио је гроф Телеки по повратку у Будимпешту

Буднмпешта, 11 јул а . — Агенција Стефани јавља: Приликом дочека на железннчкој станици у Будимпепгги, на повратку из Минхена, мађарског министра претседника грофа Телекиа поздравио је добродошлицом претседник мађарске владине странке. После поздрава, гроф Телевн је изјавио између осталог, да се враћа из Немачке са најбољим утисцима. Нарочнто је подвукао своју б ла " годарност Вођи Рајха, који јв за време борбе Рајха, на живот н смрт, и у очи једне нове тешке борбе, нашао времена да с^слуша мађарскв државнике који су га известили о нзвесним животним питањима Мађарске. Вођа Рајха г. Адолф Хитлер и министар иностраних послова Рајха г. фон Рибентроп, као и нталшански министар нностраних послова гроф Ћано, саслушали су излагања мађарских државника са највећом пажњом и заузели су став по сваком^штању са уважавањем и најтошнлом наклоношћу. »Силе осовине, рекао је гроф Телекн на крају, споразумевају се о основнцама једног дуготрајног мнра. Мађарско ј а ®но мн>ење треба да зна да Берлнн и Ри м уважавају прнјатеље којн су стално и искрено на њнховој страни У добру н у злу. »Нација нма У садацдаем феиутку, завршно је гроф

Телекн, дужност да м а ло говорн н да са поверењем продужн свој рад н да се повннује мерама вл а де.а Извештај мађарске агенције о изјавама грофа Телекиа Буднмпешта, 11 јула. — МТИ јавља: Немачки посланик у Буднмпешти г. Ердманодорф, који је пратио мађарске државнике на путу у Минхен, вратио се заједно с њима у Будимпешту. Приликом свечаног дочека мађарских министара на будим пештанској железничкој ставцци, били су такође присутни и чланови немачког посланства у Буднмпешти, као и итапијански министар маркиз Таламо са особљем италијанског посланства. Одговарајући на добродошлицу, коју му је упутио прет седник мађарске владине странке барон Вај, министар претседник гроф Телеки нстака<5 је, са нарочитим признањем топао пријем, који су мађарским државницима указали Вођа Рајха г. Адолф Хитлер, италијански министар иностраних послова гроф Ђан 0 н све остале немачке личности. »Званично саопштење које је објављено после мннхенског састанка, продужио је гроф Телекн, може да уверн цео свет да нзмеђу три нације н хрн државе оостојн дубоко

прнјатељство н да се ово прнјатељСтво, кад бн то бнло могуће, том прнлнком још внше продубнло. »Тај моменат, подвукао је гроф Телекн, намеће мађарској нацнјн обавезу да не говорн сувнше већ да гајн поверење у владу, да радн н да послуша./ Дипломатском уреднику мађарске полузваничне агенције МТИ министар претседник гроф Телеки изјавио је: »Враћамо се с а најбољим утнсцнма. У највећој мерн цен и мо што је у току борбе Рајх® на живот н смрт, н уочн нове борбе, Вођ а Рајха нашао времена да нас саслуша у присуству грофа Ћана, д а бн бно у- ј познат са нзвесннм жнвотним ' проблемнма Мађарске, које ј сам нм заједно, са мнннстраом ј грофом Чакнем, темељн 0 нзложио. Он н су са највећом пажњом саслушалн на ш нзвештај н заузелн према поједн- Ј ним пнтаљима, са своје стра н е, став са највећим уважаван>ем и ннспнрнсанн топлом благонанлоношћу. »Снле осовине, продужио је гроф Телекн, кскрено желе да у свима областнма Европе створе услове којн ће битн кадрн да продуже основице за дуг период мнра. »Мађарско јавно мњење може да буде мнрно, јер смо н ја н мнннстар иностраннх послова убеђенн да снле осовине сматрају Мађарску за прнјатељску з е мљу ( која је уве* о-

творено н стално н без оклеван>а бнла прнвржена њнма у добру н у злу.« На крају је гроф Телекн подвукао, са највећнм прнзнањем, живе симпатнје које је немачкн народ указао претставницима Мађарске. Расположење у Мађарској после повратка мађарских државника (Од нашег сталног дописника) Будимпешта, 11 ју.та. (Телефонски извештај.) — Претседнику владе грофу Телекиу и миннстру иностраних послова грофу Чакиу приређен је ј>трос на железничкој станици веома срдачан дочек. Дочеку су присуствовали свн чланови владе, многи посланици, пргтставници радннчких, омладинских и других организацнја. На поздрав претседника парламента, одговорно је претседник владе гроф Телеки топлим речима. После тога мађарски државннци отишли су у Бург, а потом је претседник владе гроф Телеки дао декларацију. Данас у подне претседник владе гроф Телеки и министар иностраних послова гроф Чаки билн су примл>ени код регента г. Хортија, с којим су у двочасовној аудијенцији изнели ток своје посете Немач-

кој н резултате мпнхенских разговора. Може се констатовати да у целој Мађарској влада велнко задовол>ство са резултатима овог пуга мађарских државннка у Немачку. Како у полнјичкнм круговима наглашавају, резултати овог пута имају с једне стране за цил> осигурање мира у Југоисточној Европи н његово ставл>ање сигурну основу, а с друге стране признавање мађарских оправданих захтева. С тим у вези наглашава се као веома карактеристично пгго је римски радно синоћ у својој емисијн на румунском језнку рекао између осталог: „Мађарска може бити сигурна да ће као нспробани пријател, осовине добити признање за своју верност и своје пријател>ство." Политички кругови подвлаче да се разговори у Минхену нису односили само на политичка пнтања. Пошто су раз говорима прнсуствонали привреднн стручњаци, вероватно је да су и они изложили своје мишљење н своје планове. У Мађарској се надају да ће Румуннја из сопствене ини. цнјативе учинпти све што је могуће да се убрза мирно решење мађарско - румунског спора. Др. Р. САНТО

Повратак грофа Ћана у Рим Рим, 11 јула. ДНБ јавља: | Италијански листови посве-

Данас је стнгао у Рим Италнјански мннистар спољннх по слова гроф Галеацо Ћано, у пратњи немачког амбасадора г. фон Макенз е на. На станнци су грофа Ћана поздравилн внши чнновннци миннстарства спољннх послова н особље н е мачке амбасад е , на челу са опуномоћ е ннм мннистром кнезом Бнсмарком. Италијански листови о боравку грофа Ћана у Берлину Рнм, 11 јула. -пАсзнција Сте фаии јавља«

ћују своје ступце, поред чланака и извештаја о поморској бнци, боравку Ј -рофа Ћана у Немачкој и разговорима које је водио са Вођом Рајха, н г. фон Рибентропом. Листови констатују да је јучерашњи састанак у МЈгахену био од велнког нсторнског значаја, па затнм подвлаче да су се поред претставника сила осовина у Мннхену налазили и претставннци прнјатељске зем. ље, Мађарске. На крају лнст говори о Југонсточној Европн као о најмирнијем с е ктору Контннента, па на крају каж е , да је пнтањнма Југонстока Европе на конфер е нцнјн у МннхеНу посв е ћена в е лика пажња.

Турска влада демантује оа је цн улшатум Совјетске Русије у пог леду Дард анела Данас се састаје Велика народна скупштина у Анкари Анкара, 11 јула. — Турска влада демантује вести раширене у иностранству, да је Совјетска Русија упутила Турској ултиматум. (Трансконтинент прес)

Састанак турске Велике народне скупгитине Нариграл. 11 ула. — ДНБ јавл>а"У Анкари је данас пре подне одржана седиица фракције Народне странке. Како се сазнаје, миннстар спољих послова г. Сараџоглу дао је извештај о спољној политици владе а вероватно и објашњења поводом објављивања докумената од странз Немачке. Сутра се састаје Велика народна скупштина на пленарну седницу. Забрањен француски лист у Анкари Царнграл, 11 јула. — ДНБ јавља:

Јављају из Анкаре да је вла да забранила даље излажење листу француске амбасаде „Истамбул", који се у последње време истицао жестоким нападима на Немачку. Заплењени турски бродови вратили се у своје луке Царнград, 11 јула. — ДНБ . јавља: Теретни бродови, које су Енглези и Французи запленили и који су се налазилн у француским лукама, вратнли су се у отацбину, осим два брода »Демнрс н »Метес, који су још раније побеглн у Барцелонску луку, где ће прнвременс и остати. У Лнкари је иастало затишје

- Анкара, 11 јула. — У Анкари се данас много говорн о вестима које последња два дана кр\*же у дностранству, а према којима је Совјетска Р>'сија >"п\тила ултнматум турској влади у погледу Дарданела и неких других територија које наводно Совјетска Русија тражи од Турске. На званичном месту та вест је још јуче демантована, а данас се на истом месту издало допунско саогаптење у коме се каже да те алармантне вестн шире нзвесни круговн у иностранству и у Турској, па је државној полицији издато наређење да утврди одакле потиче ова вест.

фа* Г. Сараџоглу У полишчким круговима у Аггкари истнче се да ће после повратка г. Терентјева пробле.м Дарданела енгурно бнтн стављен иа дневнн ред. То питање Не, међутнм, битп ра_ справл>ано у ирнјатељскнм преговорнма итоу оквнру кон венције која је закл>учена у Монтреу. Подвлачн се да су све друге вестн нзмншљене н тендегаЈнозне. Др^то питање које ннтересује турску јавност је проблем дал>ег држања француске блиско - источне армије. Листови објааљују вест лондонског .Дејли телеграфа", којн сазна је да је генерал г. Мнтелозер у самом почетку занста сматрао да ову армпју ставн у покрет у оквнру савезничког про грама. али да је од те намере одустао, тако да је нзмеђу њега и његовог шефа генералштаба дошло до размнмоилажења. Овај последњн пребегао је због тога у Палестнну, пошто јг био присталнца настављања борбе на страни савезннка у Сирнји.

У Анкари се подвлачн да је нреблеи ове армпје сада ликвндираи. Она ниуком случају неће служнти никаквим агреспвним плановима али. насу_ прот, разним вестнма. она неће бити лнквплирана н распупггена, пошто то не желе ни лржаве осовпне, које сматрају да је ова армија овде потребна ради олржања реда. После вншедневне нервозе у Анкарп је данас у полнтичким круговнма настало затишје и умирење. Данас се внше не говорн о евентуалном заплету на Блиском Истоку у вези са објављеним немачким документпма. ИРДНСН0-С0В1ЕТСНИ ОДНОСИ Царнград. 11 ју.тк. — Турски лнстови и даље се ошпирно баве последнцамв. које би могло да нма објављнвање немачке беле књнге на Блнски Исток, а нарочнто на Иран- Лнстовн објављују зваинчно саопштење нранскв владе> а иарочнто нранског миннстра трговнне. који Је подвукао д а Је нзмеђу Ирана н страннх петролејскнх компаниЈа дошло до размнмонлажења зато пгго се петролеЈско друштво ннје држало своЈнх раннјнх обевеза. па је пронзводнло много мање петролеја него пгго Је требало. односно свега 9 мнлиона тона уместо 1* мнлнона тона. Анатолска агенцнЈа објављЈ-је у везн с тнм званнчн>* нзјаву нранске владе о иранско-совјетскнм односима. У том саопштењу каже се да Је Иран н раннјо водно строгу и лојалну политнку неутралностн н да ће то чнннтн н убудуће. Изражава се жаљење што Је дошло д^ затегнутостн у совЈетско-нранскнм односнма. попгго Иран настојн да жнвн у добрим односнма са свнма суседнма, а нарочнто са Совјетском Р ј*сн Јом . На крају с е нзражава нада да озај ннцндент неће нматн крупннјнх последнца по совјетско-нранске односе. Ово се нарочнто подвлачн с обзнром на нзвесне вестн, према којнма претстојн дипломатска акцнја Совјетска протнв Ирана. Нови командант француских трупа у Сирији Рим, 11 јула. — ДНБ јавља: «Пополо ди Рома» сазнаје из Цариграда да је досадашњн командант фрашхуекнх трупа у Снрнјн г. Мптелозер смењен п стављеи на расположеље, а на његово место нанмеиоБ &н генерал г- Мареј.