Време, 01. 08. 1940., стр. 1

П01ПТАРПНЛ ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

Метеоролошки... ЛАНАСг Т Пеогр*ду : лелтпЈГгтпо облачно п доста хладио време. Остплн крајсвн: Делнмнчно облачно п ве* лро време V це.ло1 земл»н. Само 1гжним крајевнма владаће поетежно о6.лачно. Лока.лннх олуја може бптн само у планинскнм кра ]е<вима. Темпеоатура се неће знатно променитп С>лте илл. V Београду у 4.23 а зал. у 19.0* час.

Главпп \*раапик: ГРГУР КОСТИЋ

БЕОГРАД, ЧЕТВРТАК, 1 АВГУСТ 1940

ГОДИНА XX

...извештаји СУТРА* Доста хпадно. лелимично облачно и ведро вг*ме владаће у свим крајевима. У планннским пр«делииа моп*ће су локалне олује.

У софиским обавештеним круговима синоћ се говорило да БУГПРСНИ МИНИСТОР ИНОСТРПНИХ иословп г.попоо одлази идуће недеље V Букурешт да са г. Манојлеском успоставн доднр у по гледу преговора о Добруци Прегобори нарочитих стручњака једне и друге стране водили би се после обог састанка министара и то у неком месту у Добруџи Г. Манојлеску [е изјавио да је Румуиија спремна да преговара са Мађапском и Бугарском али и да „Румуни ако се пређе пре но извесних гран ица умеју да поЂу и другим путем" Изјава г. Манојлеска није повољно примл=ена у Будимпешти

Попов (Од нашег сталног дописника) Софија, 31 јула. — (Телефонски извеиггај). — Пово. дом разговора који претстоје измејуу Румунијр и Бугарске у вези са питаљем Дооруџе, овде круже гласови да ће у току ндуће неде-Бе >ганистар спол»ннх послова г. Иван Попов посетнти Букурешт. где ће са г. Манојлеском успоставнти први непосредан додир између нлале. Говори се псто тиио да »• ј *ај коитакт бити истовремено

нскоришћен за споразумеваше нзмеђу оба >ганистра о главнпм црта>га у којима ће се кре тати доцније разговори пзмеђу спецлјалннх б>тарских н р\"мунских стрл-чи>ака. Овн од борп ће започети са радом одмах после састанка оба мпннстра, и то у самој Добруџи. Изгледа, да се у Софнјн већ одређују лица која ће ући у тај одбор. Данас пре подне Њ. В. Крал> Борис прнмио је на рефернсан>е министра спол>них послова г. Попова. Ова аудијенција, изгледа, стоји у вези са претстојећим одласком мннистра иностраннх послова у Букурепгг. Данашњн владнн лнст "Нова вечер" доноси иреко иет сту баца извештај римског дописника "Времена" који говори о претстојећкм преговорима у ^».јЈЈГЈЈТ'" Г. ИСАИЕВ

Изјаба г. Манојлеска

Агвн-

Бувурешт, 31 јула, ција Радор јавља: Министар иностраних послова г. Манојлеску дао је претставницима штампе следећу изјаву»Претседннк владе н ја наишлн смо у Немачкој н Италнјн догађајн однгралн ва срдачан пријем, не само што зетннм прнликама. св тнче спољне форме већ н »Румунн умеју да се прншто се тнче н свнх пнтааа о нлоне, када је то потребно рахојнма је разговарано. Моглн дн одржања мира, пред неопсмо да констатујемо потпуно ходношћу, алн, ако се прелазн разумеваае проблема наше преко нзвесннх граннца, Ру-

совинв, тако нзјавлкује н са* да да, дајући још једном внше доказа о својој доброј вол>н н добрим намерама, желн да се мнрним путем и у прнјатељској атмосферн са суседима расправе сва питан>а. У томе правцу, пошто смо двадесет годнна воднли полнтнку највеће помнрљнвости према етннчкнм ман>ннама, одлучнлн смо да решнмо сва пнтања путем нових метода, да нх решнмо раднкалннм путем, без нкакве крвн. Те методе потпуно одговорају духу времена. Једна од тих метода је — а она је дала одлнчне резултате — размена становннштва. Ова размена становннштва дала је досада, где је приме&ивана, најбоље резултате. На тај начаи н мн ћемо успегн да азвршнмо смааеае нацноналннх мањнна а да нстоврвмено учврстимо нацноналне јединство. »Труднћемо св да уведемо у оквнр румунске државе све „ I Румуне који се данас наладе лнмо мнр уз поштовање ру 11 ' с изван њеннх граница и истомунских права н не бнсмо хте, . времено да се оспободнмо одлн да се понове догаћаш којн * . 4 , . I говарагућег броја етннчкнх масу се недавно одиграли у зем-' Л љи, утолнко прв пгго су се тн

рају водећу улогу, среле су на томе путу Румуннју. Мн же

под изу-

земље, разумевање садашњег положаја Румуннје и данашњвг њеног духа. Могао сам да констатујем задовољство којнм је г. Адолф Хитлер примно обажештења о новој политнчкој орнјентацији Румуније. Вођа Рај-! ха и Дуче ннтервсовалн су се ј за све манифестације нашег националног живота н, после раз- ј говора којн су вођенн, убеђен сам да су снле осовине решене да обезбеде Румунији миран н напредан живот. Нарочито мн је стало до тога да подвучем да, упркос неким апсурдним, легвндама које круже у нзвесннм страним листовима Руму. ннја има потпуну слободу да решава о својој судбнни, полнтичкој као и привредној. Полнтнчха н привредна незавнсност Румуннје биће потпуне у но вом систему Југоисточне Европе. У Берхтесгадвну, као и у Риму, подаучеио нам је на најјасннјн начин да румунски привредни живот треба да буде организован на базн сопствених, националних капнтала, са сопственим функционернма и домаћом радном снагом. Све еу то услови за остварвње једне боље будућно* сти у развоју иашнх стваралачких снага. Снле осовнне постаће у будућности нашн најбољн клнјентн н најбољи лиферантн- О неком економском иаметању од стране сила осовиие уопште не може бнтн говораа. Г. Манојлеску говорио је затим о потреби организовања радне снагв, техничара, инжењера, разннх стручњака и т. д. Затим је г. Манојлеску рекао: пГлавна брига снла осовнна је одржање мнра на Бапкану и фо две државе, које сада нг-

муни знају да пођу н другнм путем ако бн то било потрвбно. »Што се тиче извесннх пнтања- један део стране штам-

њина. Да бн остварила овај цнљ, влада је решена да употреби сва средства која јој стоје на расположењу н која су прнкладна у цнљу извршеЊа тога задатка Цнљ је остваритн што већу хомогеност Румуннје«. Затим је г. Манојлеску говорно о јеврејском питању и рвкао: Јеврејско питање треба да буде решено коначио. Решењу овога питања треба приступипе непрекндно с ебавн тимјтн нскрено- али одлучно и сапе непрекидно се бавн тнм ' ввсно. Мн смо решенн да пре питањима деформишућн и дузмемо озбнљне мере, о кокарактер н обим самога пи- јима св озбиљно расправљало н тања. Реч је о сређивању које треба озбнљно решнтн. прилнка нзмеђу нас н нашнх Тим путем ми ћемо се прнблн суседа Мађара и Бугара. жнтн начелу које имамо дг Впада је спремна да преду- спроведемо, да се више него зме инцијативу за непосред- икада приближимо старој лоне преговоре. Као што је из- зинцн: »Румуннја Румуннма разнла своју вољу снлама о-, само Румуннма«. Измирење г. Маниа са г. Вајдом Воеводом

БЈ-кЈ-решт, 31 јула. — После повратка румунсках државника из Немачке и Италије у БукУрешту је настала жива политичка активност Примећују се, поред осталог, две јасне тенденције. Иззесни политички кругови, међу којлма се налазе и неки чланови владе, мишљења су да у овом тренутку не би требало дозволити да се уступи ма и најмањи део румунске територије. Други кругови пристају само на извесне коректуре граница. а га у ком случају на уступање масовних територија. Према свему изгледа да се ово више односи на Мађарску него на Бугарску, пошто, како се данас изјавл>ује > букурештанским политичким круговима, Румунија нема ништа протав тога да се Бугарској уступи једав део Добруџе. Пошто се ове две тенденције сусрећу и у самом кабинету, то се, после седнице Мннистарског савеха у уторак,

сматра да ће у најскорије време доћи до реконструкције владе.

Вајда Воевод У везн с тим највсћвр значај прндаје се измнрен>у шефа нацроонал-цараннстичкс стран ке г. Мавввва вв Рћеговог раинрег сарадника у тој страввври. а бнврррег префа Фрорртц нцуодиог иуенорода г. Вајде Ви-

евода, којн су се у своје време разннвлр! и то када је г. Воевод приступрро новом поретку, цок је г. Маниу остао при својим ранијим унутраршвим и спо .Ђно -по.гатнчкврм гледиштимн. Вест о споразуму ова два РЈСтакнЈ-та румунска политнчара одјекнула је сензационално у румунској јавности, утолн ко пре што је данас саопвитен и предмет вв >нховог спораз>->ра нцррме, да се у Ердел>у. у подруч>- где су г. г. Ма-

Манну ниу вр Вајда Воевод јопр пре рата у мађарском вварламенту рргралрр вслику улогу у борбн за повратак ове тернторнје Румунијн, поведе далекосеж на акција у цн.т>у спречававћа уступарва Ерделл Мађарској.

У ПОЛИТР1ЧКИМ КруГОВРЈМа у Букуреиггу сматра се да ће преговорц са Б>тарском тећи релатврвно глатко, док се у погледЈ* Мађарске очекују извесне тешкоће, пошто нзгледа да је већ сада јасно да се гледиште Р>->руш!је н гледиште Мађарске разликују. Румунија је, изгледа, пристала на извесне мавће тернторија.1не концеснје. с тим да се остатак проблема ренввв рвресел>ававве>р становргапггва, док Мађарска тражр! веће комплексе, вварочнто оне у којн>ш се налазе великр! градовн и привредни центрн, као што су Арад, Темишвар, Арадеа Маре и друпр ердел>ски центрн. II поред тога. преовлађује мишл>евБе да ће, по савету Не>гачке, Мађарска емавБнтн своје захтеве, тако да ће, после •д>жих пјк: :&ора, моћн да <х рвостигне жг.гснн спораз>-м. Генерал г. Жеков истиче неразздвојност немачко-бугарских интереса С°фија ( л јупа. — Бнрши 5у гарски врховни командант у светском рату г. Никола Жвков, који је данас стигао у Софију, где је на станики одржао поду жи говор, дао је поспе тога нзјаву штампи о својим утисцииа са пута у Немачкој и Францу-

ско), где је разгледао бојишта и Сигфридову линију. Г. Жеков је рекао да је приметио да су немачни војннци у Француској овупир?»зј обпасти веома сусретљиви н коректни према француском станов.чиштву и додао да )в био примљен код канцепаоа г. Хитпера, са којим је имао" одпнчне пријатељсре везе, пошто ре он бко први Бугарин којн му је 1933 године честитао пририкооз пр.еузи мања власти. Са г. Хитпером са-' стао' се г. Жеков И' 1937 године приликом .. велкког партијског. конгреса у Нирнбергу. Г. Жеков је рекао да га }е г Хитлер примио у аудијенцчју као старог пријатеља и том припнком разговарао с њим о бугарским питањима, која одпично познаје. Г. Жеков је саопштио да је био н у Кобургу, где је посетио бквшег бугврског краља ♦ердннанда. Завршавајући свој говор биашн бус&рскн .ензралисим Ј« рекао: — Увек сам био и бићу прнсталица нашег пријатељства св једним вепиким народом, који ствара велика депа н којн је уништио систем чија ре жртва би па и Бугарска. Сада сам разумео зашто је не мачка војска непобедива. Видео сам копико је снажна и драго'цена веза која вејује бугарскн народ са немачким и које се држапо благодарећи пријатељству које уе настало на војншту Ми смо везани са Немачком на жнвот н смрт.

Припреме за румунсну кампању у Ердељу

(Од нашег сталног дописника)

Букурерит, 31 јула. — Теле фонски извештај). — Синоћ. н>а изјава министра иностраних послова г. Манојлеска, учиннла је снажан утнсак на целокупну румунску јавност, у којој се све више осећа оптимизам у погледу даљег развоја ситуације и улоге Румуни је приликом организовања ме ђународне сарадње у овом делу Европе. Са великим задовољством свн листови подвлаче чињеницу да силе осовине нису учиниле никакав притисак на румунске државнике по питању остварења споразума са Мађарском и Бугарском, већ да су се разговори у Салцбургу и Риму развнјали у атмосфери искрености и прнјатељства при чему су г. Хитлер и г. Му солини показали живо интересовање за све детале живо та Румуније и даље планове оумунске владе у погледу уну грашњзг организовања земл>е. С тнм у вези. лист "Сиара" изражава жаљење што приб_ лижавање силама осовине нп 1е извршено раније. јер се у Румунији одавно осећала тежња у том правцу. Међутим. зва нични ток румунске спољне по литике бно 1е под снажним у тицајем савезничке пропаганде, која је, како вели лист плашила Румуне ла не бп уже сарађивала са Рајхом. 1'ер би то претстављало опасност по њену слободу и незавие ност. Ова бојазан показала се као неоснована и данас се остварује тесна сарадња са силама осовине. завршава лист. У извесннм круговррма јуче су нвнренн гласоврр да јс нзме ђу Букурешта н Будимпеште 1К'ћ дош.10 до директног додн-

ра п да ће преговори између стр>*чних комиспја отпочети у скоро у Ападу. Други. пак, твп де, да ће Румуннја у првом реду лпквпдиратп отворена пргга рва са Бугарском. погато су она од много маввег значаја. У званичнтпв круговнма овп гласови засада се не потарђују. алп се сматра да је влада на синоћној својој седници, после експозеа претседннка владе г. Џнгуртуа и мпнпстра нностраннх послова г. Манојлеска о разговоррвма у Немач. кој и Италнји п проблемпма који се поставллју, свакако донела нзвесне одлуке по пи_ тавву отпочвврр.арв.а дипломатске акцррје у том правцу. У обавештеннм круговима гврдн се исто тако да је јуче дошло до састанка нзмеђу претседнррка владе г. Џигуртуа и бивнтег претседиика вла де г. Маннуа, ердељског првака. Који је цнл> овог састанка п који је ввегов резултат. засада се впввргга пе може сазнати. алп се сматра као сигурно да је тај састанак у вези са оргаР!изоварр>см свнх румунских националних снага у Ердел>у н Банату уочп преговора за постизање споразума са Мађарском. У званичним круговнма ова вест се не потврђује, алн се п не демантује; У "истим круговнма подвлачи се она1 део изјаве мннистра иностраних послова г. Манојле ска, V којој истиче решеност владе да повуче све Румуне, који жаве у суседшш земљама

и насели их у Румунији, вршећи размену становништва са суседима. На тај начин појачао би се румунски елеменат, а смањивао број мањина. Слична акција изводљива је ако буде постојала добра воља са обе стране. Најбољи пример за то је размена становништва која је извршена између Грч-

Манојлеску ке и Турске својевремено, када је евакуисано турско становннштво из Тракнје, а које је Турска вршила са великим успехом. Са своје стране,, вели се, Ру муни1а је и раније у мањој мерн насељавала македонске Румуне у граничној области. али је план о разменп становништва, који ова влада припре ма, далеко опсежннји н треба да створи нове погодне услове за односе п сарадњу са суседима, од којих се очекује исто тако чобра воља и реализам Овдашњи кругови очекују какав ће став заузетн Софија

и Будимпешта после синоћне изјаве румунског миннстра иностраних послова. 3. ТОМ1ГБ Румунски посланик г. Филоти вратио се у Софију Софија, 31 јупа. — Авионом нз Букурешта стнгао је данас по подне у Софнју румунскн поспаиик г. Филоти, којн јв извесно време, у вези са салцбуршким преговорима, боревно у Букурешту, где је сачвкво повратак румунских државника н добио инструкције са којима се данас аратио у бугарску престоницу. У попнтичким круговима у Софи]н сазнаје се за ће г. Фклотн су*ра иматн важну конфвренпију са мнннстром иностраних пословв г- Попзаом (Еуропа прес) О&ршцџ. румунске владе Букуре ш т, 31 јула. _ Дгенција Радор јавља: На синоћној седници министарског савета, претседник г. Џигурту поднео је опшнран извештај о разговорнма које су он и министар нностра них послова у Берхтесгадену водили са Вођом Рајха и државним канцеларом г. Хнтлером и миннстром иностраних послова г. Рибентропом, а затнм с разговорима у Рнму вођеним са Дучеом н грофом Ћаном. Извепгтају г. Џнгуртуа придружио се и министар иностраннх послова г. Манојлеску својим извештрјем. У излагањима Два румунска државннка подвуч^нн с у резултатн разговора у поменутнм престоннцама, као н задовоњство због начнна на којн су тн разговорн, у нитересу Румуннје вођеин. Мннистарскн савет затнм је претресао начин на којн ће се што боље н што пре у пракси примеинтн начело нове полнтнчке оријентацнје земл> е . ,Дополо ди Рома" о преговорима између Румуније, Мађарске и Бугарске Рнм, 31 јула. — ДНБ јављав Према писању »Пополо дн Ромас, ускоро ће да отпочну преговори између Румуннје, Бугарске н Маџарске. Сматра се г.ао сигурно да ће Бугарској бити враћена Јужна добруџа а да ће се она одрећи Северне Добруџе, како Румуннја не бн била отсечена од Црног Мора те да се на тај начнн не бн створнли новн сукоби. Румунски листови за тоталитарни национа лизам Рпм, 31 јула. — Агенција Стефани јавља: Румунски листови нарочито „Сеара" и „Порунка Времеи" коментаришу веома повољно изјаве које је дао румунски министар иностраних послова о разговорима у Салцбургу и Рнму и отворено прнзнају потребу да Румуннја учинн напор у правцу успо стављања заиста прнјатељ. ских односа са њеним суседима н да организује цео свој унутарњи живот према доктрнни тоталитарног нац1 »нализма .