Време, 01. 08. 1940., стр. 2

I

СТРАНА

ВРЕМЕ

Четвртак, 1 август 1940

У БУДИМПЕШТИ ПРЕДВИЂАЈУ ТЕШКОЋЕ у румунско-мађарскнм прегокоркма

(Од нашег сталног дописника)

Буднмпешта, 31 јула. (Телефонсги нзвештај. Целокупна мађарска јавност бавн се пнтањем прехстојеће одлукв о решењу великог цроблема Балкана н Југоисточне Европе. У Будимпештн влада мир н пуно поверен>е к ни за тренутак се не сумња да ће мађарскн захтевн према Румунији бити коначно испуњени. Међутнм, мађарска штампа н полнтнчкн круговн в*ома су полемнчкн располож е нн према Румуннјн. Поводом нзјаве румунског мнннстра нностраннх послова г. Манојлеска прим е ћује се у мађарскнм полнтнчкн н днпломатскнм круговнма да у овом говору постоје нзвесне супротностн, које у Мађарској ннсу снмпатнчно прнм-

мостнве, мораде бн се позватн снле оСовнне да оне донесу од луку. Мађарска, међутнм, настојн са своје стране да у колнко је могуће доћн до днректннх преговора I спорна пита&а реше ннм путем. Др Р. САНТО У Мађарској се јавља тежи>а, да се пређе на нов привредни систем Будимпешта, 31 јула. Партиски лист странке »Мађарскн жнвот"', пџше у свом привредном прегледу да ће Мађарска услед рата морати прећи на сасвим нови прлвредни живот. Земља стојн са Великом Немачком, Итдлијом Јзтонсточном Европтзм у

спољке трговнне, а услед рата у Европн, Бугарска је повела нове трговинске преговорв са Немачком, М^ђарском и Словачком. Преговори са Мађарском завршени су потписивањем новог се | трговинског споразума, који днрект. I предвиђа осетно повећање робног промета између обе земље. У њему је нејважнија клаузула којом се повећава извоз бугарског дувана у Мзђарску. Закључен је посао од 800.000 килограма дувана. Са Немачком је такође потпнсан споразум, којим ће се отстранити велика бригв која је

л,ен е . Тако је г. Манојл е ску ( дрисним привредним односи рекао нзм е ђу осталог да Ру- ма л ве ћ је прилагодила свој муннја жели мнр алн мнр ко-1 робни и платни саобраћај нојн ће базнратн на румунској | вим ме тодама. 1939 године маправедностн. На ово се у Бу- ј ђ а рски увоз износио је око днмпештн прнм е ћује да пра- 499 милиона пенга, а извоз в е дност н правичност немају | ^дгј М илиона пенга. држављанСтва н нацноналностн. С друге стране, каже се

да се ово ограннчаваае воље за реш е н»е спорннх пнтан.а напазн у супротностн са е вропском солндарношћу, а још внше са нд е јом сарадње држава Југонсточне Европе. У полнтнчкнм круговнма се наглашава да је још тежа супротност у одговору г. Манојлеска у којој он каж е да ће Румуннја само до нзв е сннх граннца допрннетн жртве за одржање мнра, а ако бн ове граннде бнле прекорач^не она бн могла ступн тн н на другн пут. Тнм поводом у Буднмп е штн се поСтавља пнтања: шта треба да значн ова речбннца. Да лн Румуннја тнме оп е т желн да укаже на могућност сукоба? Алн, мора се прнм е тнтн, кажу у овдашњнм полнтнчкнм круговнма, да се Мађарска уошпте не плашн таквнх пр е тњн. Целокупна штампа бави се у полемичном тону румунским становиштем и већ са_ да .сз.-зуда- да ће мађарскоШ^румунски преговори, када от почну, имати прилично тешкоћа да преброде. Са мађарске стране, све изјаве румунсуих државника о размени

Гроф Чакн становиштва одлучно <зе одбацују. У политичким круговима се упозорава да унутар данашњих румунских граница живи скоро 2 милиона Мађара, док у Мађарској има једва 25.000 Румуна. Веома је могуће, каже се овде, да ћв доћи до измене становништва у самом Ердељу, али је измена становништва између Мађарске и Румуније немогућа и ова идеја је апсолутно неупотребљива. На меродавном месту речено је вашем допнсннку о одговору румунског мнннстра нностраннх послова г. Манојлеска да овај говор не садржи нн«Јкве конкретне предлоге којн бн бнл и употребљИвн. Било бн заблуда варовати, речено је на том месту, да ће овакве опшТе нзјаве, какве је дао румунскн мнннстар спољних послова, бнтн могуће д а задржс решење проблема. Уопште, у БуднмпешТн влада уверење да ће ово решење доћв веома брзо. Нн силе оСовнне, ннтн заинтересоване дРжаве, и а 0 ни цела Југонсточн^ Европа, немају интереса да ово стање још дуго траје. Постојн нада да ће се у најкраћем времену прећн на пре говоре. Не крнте се, међутим, да су супротности између мађарске и румунске тезе веома велике. Међутим, у случају ако би ове суцтротцостц биле нецре.

(Трансконтинент-прес) Писање „Мађарорсага" Будимпешта, 31 јула. — Агенција Стефанз јавља: Лист „Мађарорсаг" посвећу је дуг чланак привредној политици Мађарске у коме каже да Мађарска треба верно да спроводи привредну политику сила осовине. пошто тако вођена политика, уместо да нашкоди проззводњи европског југоистока, само ће нмати срећ ног утицаја на њен развој. чај у част румунских новинара у југословенској амба:ади у букурешту (Од нашег сталног дописника) - Бу к уреш т , 31 јула. (Телефонски извештај). — Краљевски амбасадор г. Авакумовић приредио је чај у част претставника румунске штампе. Чају су присуствовали министар пропаганде г. Ничифор Крајник, државни потсвкретар за штампу и пропаганду г. Васил Стојка, бивши миннстар спољних послова г. Гафенку, потпрвт седник сената и претседник удруткењ® румунске штампе г. Сандулеску, и бивши министар пропаганде г. Китеано. Затим су присуствовали претставници три ју румунских новинарских удружења, директор Пресбироа г. Јанеско, генерални секретар у министарству пропаганде г. Бусујочано, директор велике агенције Радор г. Солаколи, 3. Т. бугарска је повела привредне преговоре с немачком, мађарском и словачком (Од нашег сталног дописника) Софија, 31 јула. (Телефонски извештај)- — Министар трговине г. др. Загоров данас је изјавио да због велИких промена које су наступиле у условима

постојала у вези са пласмзном извозног вишка.

У Сирији нема немира Анкара, 31 јула. — Радио Анкара јавља: Дописници турских листова саопштавају са палестннскоснријсне границе да су потпуно неосноване вести о немнрима у Снрнји. У нзвештају се каже да су цосле капнтулацнје Француске неки францускн официри прешли из Снрнје у Палестину и приступнли енглеској војсци. Међутим, већн део фраицуских официра остао је у Сиријн. Влада Сирнје бори се момевтано са финансијским твшкоћама у које је запала наглом променом у режиму Француске, али иначе у Снрији влада потпун мир. Турска није послала трупе у источне провинције Аннара, 31 јула. — Радио Анкара јавља: Анадолска агенција овлашћена је од страие владе да изда демантн вести страних до* писника из Истамбула у којима се наводн да је Турска послала деташман својих трупа у нсточне провинције. Ова вест коју су објавиле стране аген ције лшпена је оваког основа.

одлазак летонске делегације у москву Москва, 30 јула. — Радио Москва јавља: У Риги се јуче по подне маса света сакупила на тргу пред железничком станицом да испратн делегацију, које је отпутовала за Москву. Нешто доцннје на станицу је стигла делегација на челу са претседником владе и вршноцем дужности претседннка Републике професором г. Ки^зхенштатном на челу. Делегацију су пратили сви министри, претставници домаће и стрвне штампе, виши официри и много угледких личности Риге. * Опраштајући се од присутних, професор Кирхеншгајн је рекао да он путује са делегацијом у Москву, где ће испоручити Врховном Сазету СССР жељу летонског парламента да Летонија уђе у састав СССР, н да ће бити срећан када чује од московске владе де она сматра Летонију једном од својих република. У 15.15 часова воз је кренуо у правцу Москве-

НОВИ ПРИВРЕДНИ И ПОЛИТИЧНИ РЕЖИМ У РУМУНИЈИ управу највећег румунског предузећа тешке индустрије „Решице" претставннцн Немачке Геринг и Гвидо Шмит

ушли су Алберт

Сов ети траже од РумуниЈе накнаду за оштећени жепезнички матеои ал у Буковини

Јевреји у масама одлазе из Румуније у Буковину и Бесарабију

Јаши

(Од нашег сталног доиисника) Букурешт, 31 јула. .(Телефонски извештај) — У румун. ском прнвредном животу постецено се спроводн прнлагођа в ан>е сарадње са снлама осовине. Тако је ових дана основано неколнко нндустријскнх предузећа са мешовнтнм немачкнм, нтапијанским и румунскнм капнталом.

На јучерашаој главној скуп штннн највећег румунског предузећа тешке нндустрнје, »РешНце«, које је веома важно за народну одбрану, а чији капнтал нзносн 1 мнлијарду леја, нзвршено је попуњавање празннх места чланова управе, нз које су уклоњенн Свн Јеврејн н претставннци

ПЛНАМЕРИЧКА КОНФЕРЕНЦВДА ЗАВРШШ1А РАД „Америчке владе доказују целом свету своју одлучност да одрже и појачају дух и систем јединства и солидарности изјавио је г. Кордеп Хал тто завршетку већања у Хавани

ако пленум Конгреса усвоји ове мере.

Хавана, 31 јул®. —- ДНБI пре инструменат домннацнје

Јавља: У уторак у иодне одржана је завршна, свечана Седница Панамеричсе конференције. Министар иностранцх посло ва Кубе г. Калша, којн је претседавао овој седници, одржао је говор у ко.ме је поред осталог нагласио да одлу ке које су доне^ене не ствара ју неко ново право, да нису уперене против трећпх земал>а, већ да су све те мере одбранбног карактера, донесене у жељи да се сачува мпр и безбедност држава обеју Америка. Одмах по завршетку ове сед нице делегацнја Сједпњених Америчких Држава отпутовала је. Г. Кордел Хал о значају конференције Хавана, 31 јула. — Агенција Рајтер јавља: Пре него што ће да напустн Хавану где је присуствовао | којнма амернчке репубпнке

него сретство које омогућава свнма нацијама да у пуној мерн сарађују на бази једнакости, на разменн својнх вишкова пронзвода, за заједннчко добро. Резолуцнја о прнвредној сарадњн која је усвојена у Хаванн треба да створн и ставн у покрет органнзме којн ће однгратн улогу и у једној н у другој ситуацнјн. Као целнна, програм којн се нма у виду, доста је еластнчан да би могао да се примени на сваку евентуалност а нсто је тако ефнкасан да се прнступи проблемнма којн потнчу из дезорганнзоване трговине због рата а нс* то тако обухвата предвнђања протнв опасностн до које бн могла да доведе привремена доминацнја нностранства. »Ето снстема прнвредно од-

Нови француски амбасадор у Башингтону Вашпнгтон, 31 јула. — Агенција Рајтер јавЈва: Г. Салшер Велс је изјавио да је влдда Сједињених Држава дала свој агреман за на именовање г. Анри Еа за амбасадора Сједињених Држава у Вашингтону. Нови амбасадор Француске био је раније претседник општине у Версају. Забрањен извоз петролеја из Амерше Вашингтон, 31 јула. — Претседннк г. Рузвелт наредно је данас да се нзда забрана нзвоза петролеја којн спужн за употребу у авнјацнјн. Ова забрана, која ступа сутра на снагу, ук Љ учује читаву западну хемнсферу. У саопштењу се нагпашава

- Ј »а«11ШЈС1Ј>у 1.С паишшша бране, завршио Је г. Хал, под да је ова мера била потреб .

Панамеричкој конференцнјн миннстар нностраних послова Сједињеннх Амернчкнх Држава г. Кордел Хал одао је прнзнање амернчким земљама што су одлучнле да се уједине да бн сачувале свој интегрнтет. Г. Хал је даље нзјавио: »Уместо оклевања н напуштања духа јединства, амернчке владе, заједничким мерама које су предузеле, доказују целом свету своју међусавезннчку одлучност да одрже и појачају дух и снстем једннства н солидарности.. Тако су оне припремиле терен да се њнме послуже- ако се за то укаже потреба«. Г. Хал је даље додао: »Треба да имамо у внду евентуалност која може да се деси поспе рата, да бројна тржишта у Европн дођу под контролу владе за коју међународна тргоБНна претставља

желе да тргују са свнма нацијама, које хоће да даду доказа о доброј вољи«. Војни одбор америчког сената усвојио Рузвелтов предлог Вашиигтон, 31 јула. - Агер""'1 Рајтер јавља: Војни одбор '^ната једнолушно је усвојио. законске ме ре којима се претседник г. рЈ 'звелт овлашћује ца националну гарду може на одређено време позвати 1а вежбу. Одбор је ову одлуку усвојио после излагања начелника главног генералштаба генерала г. Маршала, који је поред осталог изјавпо да министарство војно намерава да на вежбу позове "^тири дич > и *'» ^'единиц.1 национаЈше гарде, наравно,

због оснгурања народне одбране у Сједнњепнм Државама. Претседник Рузвелт о блокади Вашннгтон, 31 јула. — ДНБ јавља: У току јучерашњег редовног пријема новннара у Белој Кући, нег.и од присутннх политичких уредника умолили су претседиика да им објасни став Сједињених Држава према одлуци Велике Британије да прошири блокаду и на шпанску и португалску обалу. Претседник је рекао да службено још није обавештен о том проширењу блог.аде и да оно не тангира Сједињенене Америчке Државе. Г. Рузвелт је додао да ће амерички бродови, докле год буде могуће, одлазити у једине европске пуке које су и пс садашњег стању ствари још приступачно.

савезннчкнх ннтереса. У управу су ушлн нзмеђу осталиХ: Гвндо Шмнт, бнвшн а У" стрнјски мивистар спољннх послова н садашњн претседннк вепнког нндустриског кон церна »Херман Герннг-Верке«, затнм г. Алберт Геринг, претставннк »Збројовке«, г. Ото Штап, претставник Шкоднннх фабрика, као заступнннцн немачког капнтала чнјн нзнос | заједно са бившнм чехословачкнм достнже 25 од сто, дон је остатак румунскн капнтал. I 3. ТОМИЋ Брат маршала Геринга члан управног одбора ^ешице" Букурешт, 31 јула. — Букуреппш листоси јављају д а је г. Алберт Геринг, један од! браће маршала г. Геринга, изабран за члана управног одбора на главној скупштотш „Рецгаце", једне од највећих ратних индустрија у Румунији. Шкодпна фабрнка из Пилзена, у којој је г. Алберт Геринг радпо, поседује знатан део акција предузећа „Решица". (Трансконтннент прес) Повратак румунске железничке' делегације из Совјетске Русије Букурешт, 31 јула. — Румунска делегација, која се вратила из Совјетске Русије, где је водила преговоре о пре даји железничког материјала из некадашњих румунских области, вратила се у Јаш ч ту су новинари имали прилике да сазнају још неке заним љиве појединости. Званично се саопштава ца ће закључци из ових прегово ра бити ратификовани у Одеси. У круговима совјетског посланства у Букурепггу, међутим, пзјављују да су се Румуни обештетили приликом напуштања Бесарабије из Северне Буковине, а да Совјетска Русија тражи да јој се надокнаде трансиортна средства и уништенл материјал. који су пре одласка Румуна бнли у исправпом стању. (Трансконтинент прес) Размена становништва у Румунији и Бесарабији Букурепгг, 31 јула. — Члановн румунске железничке де лигације, по своме повратку из Кишењева. причају да на бесарабским станицама чека велики број Румуна који желе да отпутују у Румунију. Пошто пресељење становни штва није могло да се изведе до сада због гранспортних тешкоћа, ускоро ће бити упућени специјални возови, која ма ће се превести бесарабски Румунн у Јаш. С друге стране, преко Галца прелазе транспорти исел>е ника за Бесарабију. До сада је за Бесараб^ју транспортовано 38.442 особе. Овде се ради највише о Јеврејвма и бесарабским радницима. (Трансконтинент прес) Подржављење румунске Народне банке Вукурешт, 31 јула. — У мннистарству финансија у Буку решту довршен је план о претварању румунске Народне банце у Држанну банку. Банка је до сада била привилеговано акционарско друштво. (Трансконтннент прес) Прелазак румунских Јевреја у -Буковину и Бесарабију Букурешт, 31 јула. — ДНБ јавља.Званнчно се саопштава да је до данатањег дана Ручуннју преко Галца нап.стнло 33.000 Јшца, одоазеНн у кра-

Гвидо Шмнт јеве које су запосели Совјетн. Међу овнма највећн број су Јеврејн. Јевреја је отншло у Бесарабнју н Буковнну око 30.000. Укључење румунске привреде у нови европски поредак извегиће се постепено Букурешт, 31 јула. — Професор г. Страт, државни потсекретар у министарству при вреде изјавио је на своме информативном путу у Орадеу, • да ће укључење ру^лунске привреде у нови европски поредак бити спроведено методично. Земљи је пре свега потребан ред и рад, који нико неће ометати. У Сатмару је, државни потсекретар изјавио, да влада предузима све мере да отстрани транспортне тепкоће које штете привреду. (Трансконтннент-прес) Изгледи за румунсгу жетву Букурешт, 31 јула. — ДНБ јавља. Услед повољног времена, које је владало последњих недељз, изгледи за румунску жетву су повољни и добри. Зоб и јечам добро су понелн и рачуна се да ће 70 до 80 хиљаде тона зоби преостати за нзвоз. Сматра се да ће јечма бити за извоз преко 300 хиљада тона. Стање рода пшенице стално се побољшава. За сада је немогуће предвидети исход овогодишн.е жетве пшенице, али се верује де ће бити постигнут нормалан вишак за извоз.

претседник савеза америчких раднич" ких синдиката про тив увоћења опште војне овавезе Сец Лунс, 31 јул». — ДНБ јав ља: Претседннк савеза радннчкпх снндиката г- Џон Луис одржао је говор на годишњој гкупштини Савеза амернчких азтомобилских радника у коме је опггро крити. ковао намеру г. Р>*звелта да уве. де општу војну обавезу. Г. Лунс је нзјавпо да бн ства. рање стајаће војсне од 2 милиона војнцка значнло крај Сједнњеннх Америчкнх Држава. Та. кв» појна мера, ако се н Ј-веде под пзговором сопствене загатн. те, раније н.ти доцннје може да иаведе каквог амбнцнозног прет. седпнка да заборавн на одбранбенн карактер војног задатка Сједпњених Амернчкп^ Држава и да огромну војску употррбн за империјалнстичке планове. Г- Лун с је Ј -позорно слЈ *шаоце да не упадају у ратнј хистерију зато што неки политнчар вли државрик не види да се амерички проблем може друкчије решнтн него ратом.

Да ли сте к у п и л и ГРЕЋИ ВРОЈ недељиог . илустрованог листа /обисбет