Време, 01. 08. 1940., стр. 3

Четвртак, 1 август 1940

ВРЕМЕ

СГРАНА 3

Масонерија кроз историју

Казалн смо, да је новија историја Европе истовремено и историја масонства. Та усжа повезаност почин>е припреман.ем француске револуције. Али и пре тога дејствовали су масони у деоби Пољске и у седмогодмшљем рату. А нарочито у околини Марије Терезије, коју су ометали у ратовнма са Пруском, али су је помагали у припремању спрагматичне санкције". Од француске револуције надаље било је фатално хватати се V коштац са масонством, јер је оно стварно господарило Европом. Масони су од осамнаестог века па до данас разоравали државе, стварали револуције, поднзали буне, осуђивали краљеве н цареве на смрт. Све према једном утврђеном плану, тежећи према једном одређеном цнљу. Њихђв циљ је универзалност, а сретство у постизан.у тог циља капитал. Уосталом, уннверзалност н спобода капнтала постају у крајљ е м цнљу један ј е дннн појам. Препреке на путу масонства јесу: нацнонализам и границе националннх држава, национална војска, династије, национална црква. У почетку свог постојања, масонство није било синоним капитала. Од Француске револуције, масонство добија нови облнг. Безверство н слобода мислн, коју масони проповедају као тобожњн баштиннци Француске револуције, нма свој тачно одређенн циљ: сломитн светску моћ католичке цркве, као противника масонског универзализма, Исто тако сломитн моћ руске државности, али и платформа на којој почива снага руске династнје. Док је у Руснјн православље било не само нацнонална вера, него и нациснално обележје, мнлионима неправославних нису могле да цвате руже. Први велнкн, светски подвиг масонства јесте Француска револуција. Према одлнчним француским исторкчарнма био је главни цнљ Француске револуције отстрањивање династије. Луј XVI, којије најмање допринео ошптем незадовољству, бно је по доказаним тврђењима француских историчара, осуђен од масонерије на смрт на неколико година пре почетка Француске револуције. Династија је тада била олнчење једног неприкосновеног порегка, у коме је поред т. з. трећег сталежа, бнло и других бесправних, а то су у главном били страни банкари, који су у својим рукама држали већину француског новца. Они су у земљи били толерисани само онда, кад су велики део својих добитака уступили држави. Радило се сад о њиховим правима као равноправних грађана, а не више о толеранцији. Ј1епи смисао Француске револуције и њених слобода, остао је само као доктрина, док је стварност била у слободи капитала. Луј XVI није једнна жртва масонерије. Следио је читав низ крунисаних глава. Жртве су падале свуда тамо, где је требало кочити пораст национализма у некој држави. Наполеон је постао на крају трн у оку међународном капиталу, коме јб он уосталом и кумовао при крштењу. Масонерија га у последњем часу није више подржавала, те га је пустила да падне без милости. Масонство је нарочито забринуто гледало на пораст Немачке после пада Наполеона. Зато је свом снагом ширило своје идеје и своје организације у појединим државама Савезне Немачке, а нарочито у Пруској. Бизмарк је дуго био сметња масонству, а на крају га је неколико ложа Велнког француског Оријента осудило на смрт. Бизмарков исторнчар Буш нзноси свом јасношћу непобитне доказе за ово тврђење. Поред Бизмарка осудиле су поједине ложе Великог Оријента и пруског краља Вилема, па и Молткеа, јер су се усудили да 1870 поведу рат протнв Француске, односно прогив ннтернационалне Комуне, која се у то време организовала и ширила по Француској. Докази о тој смртној пресуди налазе се у годишњаку Велике Националне ложе у Пруској из г. 1875. На смрт је био осуђен и цар 'Даексавдар II, велики рускн

реформатор, који је после ослобођења кметова запливао тобоже у славјанофнлске воде. Масонска интернационала је сматрала ослобођење кметова као соцнјалну реформу, али није допуштала да та реформа буде и национална. Као жртва масонске смртне пресуде пао је чувени претседннк владе Столнпин, који је почео да удара темеље новог руског национализма. Био је убијен иако су његове реформе ишле за наскроз социјалним циљем. Према италн1анским изворима, масонство је уплетено у атентат на демократског и нацноналног краља Умберта. Масонство је нсто тако нмало удела у завери против Фердинанда Аустријског, а и против многих, којн су нацноналне интересе својнх народа излизалн над диктатом интернационалног гапитала. Ово неколико примера нека послужи као карактеристика политнчког рада масонства. Многи наивни масони неће ипаг хтети веровати, да је масонерија имала и других циљева осим каритативности, о којој се говори у свнм чнтанкама и уџбеницнма масонерије. У том погледу истичу масони њихово деловање у ослобођењу Црнаца у Америци. Данас нам из перспектнве и то питање изгледа сасвим другачије. Ослобођеннм црнцнма се ннсу дале фарме, да их као земљорадници обрађују. Фарме су заузели ослободиоци, а црнци су, пролетаризовани, морали тражити посао у фабрикама. Новој индустрији Америке требало је јевтиннх радннка, и V томе лежи чнтав смисао хуманости масонерије, која је ради потребе међународног капитала инсценирала најкрвавнји грађански рат у историји целог америчког континента. Исти је случај и са пролетаризацијом кинескнх сељака. Најпре су масонскн газде отелн земљу вредним кинеским сељацима. После кинескнх масона ступнлн су на сцену европски масони, који држе све нндустриске познције Кине у својим рукама, те су из хуманих обзира безбројне бнвше сељаке упослили у својим пре дузећнма као кулнје за шаку пиринча. Ова добротворност масона гледана из близине. највећи је злочин носиоца цивилизације на Крајњем Истоку. О тој масонској добротворности писали су Холанђани н осталн писци чнтаве свеске, кад се радило о бурском рату, којн је беспрнмерном окрутно шћу водио један од највећих енглеских масона, лорд Кнченер. У Француској је масонерија већ дуже времена снноним Комитета топионнпа и ливница железа. А овај је синоним међународног капнтала, јер је цела индустрија железа на свету повезана у међународном синдикату. Ко правилно гледа и разуме рад међународног топионичког синдиката, разумеће и кретање међународног капитала. У том кретању међунардног капитала, који није никако националан, треба тражити објашњење свих тактичких и стратегиских акција светског масонства. Свако друго тумачење а нарочито оно о каритативности, је само за лаике и за оне, који желе да изгледају наивни. А ове упућујемо на чувене речк једног од на1већих масона свога времена, немачког канцелара Валтера Ратенауа, које је писао 10ш 1909 године у »Наје фраје пресес у Бечу: >Три стотине људи, који се међусобно познају, одлучују о судбини европског континен та. Континуитет је увег осигуран, јер ови своје наследнике бирају између себе.с Зато је тачно наше тврђење, да је историја Европе нстовремено и историја масонства. СТ. КЛ.

БЛОНАДА СЕ ПРОШИРУЈЕ НА ЗАПАДНО СРЕДОЗЕМЉЕ ! НОЋДС ЈЕ ПТУПНЛД НД СНДГУ ОДЛУКД британске владе о блокади Шпаније и Португалије

Блокада је проширена и на све француске северно-афричке поседе

Британски министар Крос саопштио је да сви енглески теретни бродови нмају да се врате у своје луке

ПОРТУГДЛСНЕ ТРУПЕ у Источној Африци Виго, 31 јупа. — ДНБ јазља: Јављају из Лисабона да је у утор&к испловно из лисабонсхе лукв португалски брод ,Лорвнцо Марквз". Бродом јв отпутовао 68 пвшадиски батшБОн у пуној рагној опрвми. Трупв трвба да појачају нопонијалне јединице у португалекој Источној Африци. Једвн други транспорт биће отарвмл>ем у з&лу ЈЏШЛ

Лондон, 31 јула. — Радио Лондон јавља: Мнннстарство за прнвредно вођење рата оојавнло је данас званнчно да одлука о про шнрењу блок&де на шпанску н портухалску обалу, на Алжнр, Туннс н францускн 31ароко ступа на снагу данас по понођп. Британски министар трговачке морнарице о одбранбеним мерама Лондон, 31 јула. — Агекција Рајтер јавља: У говору који је данас одржао преко радиа мнннстар трговачке мориарнце г. Крос рекао је: „Може да се десн да у сваком часу дође до нзненадннх промена у мерама које смо предузелн у погледу напшх лука радп спречавања Непрп јател>Ске акцнје. Мн смо спрем нн да одговоримо на сваку такву евентуалност. Не можемо да предвнд!О10 до које ће све мере непрнјател» да омета гаобраћај у нашш1 лукама, али закл>учак Ј'е јасан. Већ сада свн нашн теретнн бродовн треба да се врате у своје луке. Уједно треба да се сиречн, ко.тико је то могуће, да се луке закрче. На тај начнн лакше ћемо да дочекамо буру када она наступн". У дал.ем току свога говора г. Крос је подв>-као да Брнтанско Царство располаже са највећом трговачком морнарнцом на свету и да се енглеској морнарнцн која распо.даже са 160.000 морнара, придружнло бродовлл и морнарн Холандије н Норвешке. На крају свога говора мннистар је рекао да ће ова огро>ша флота одиграти в^лику улогу у победи над непрнјател,ем. Мадридски листови о шпанско-португалском пакту Мадркд, 31 јула. — ДНБ јавља: Шпанска штампа посввћујв велику пажн>у потписиван.у допунских протокота шпанско-португалског пажта о пријатељству и ненападању. .Длказар'' ввли да је пакт израз традиционалног пријатвљства и наглашавање шпанскопортугалске солидарности и заједничких интереса. Луебло" изјављујв да је духовна заједница Шпанаца и Португалаца' свда добила још јвдну потпору„Мадрид" говори о хришћанско) и националној иисији оба народа. Нови шпански администратор Тангера Тангер, 31 јула. — ДНБ јавља: Законодавна скупштииа међународнв зоне нзабрала је једноглаоно шпанског посланика г. др- Мануела Амиева за администратора Тангера. Иако је Шпаније од оснивања међународног статута 1923 године, као заступник најбројни^ -д

јвг стансвништва Тангера, имала право да пост&ви свога администратора, Французи су увек саботирали то право. Генералу Франку предана је почасна бразилијанска сабља Мадрнд, 31 јупа. — Агенција Стефани јавља: Нарочита бразнлијанска делвгацнја која је допутовала у Шпанију првдала ;е генералисиму г. Фраику почасну сабљу, у име бразипијанске војскв. Том приликом одржаио јв иекопико говорв у којима )в истакнуто шпанско - бразилијанско пријатељство. Бојвода од Виндзора путује у Бахаму Лнсабон, 31 јула. — ДНБ јав-

На синоћлем пријему претставника штампе у просторијама бритаиске амбасаде, Војвода од Виндзора изјавио је да ће већ идућих дана да путујв за Бахаму, гдв ће да преузмв положај генералног гувврнвра. Агенција Стефани о положају у Гибралтару - Т»нг е р, 31 јула. — Агенција Стефани јавља: И последњи пивилни становници напустили су Гибралтар Већина тих становника која је дошла у Тангер, изјавила јв да је живот у утврђеном делу Гибралтара постао немогућ због страховитог бомбардовања италијанског ваздухопловства, услед недостатка животних намирница и све веће иервозе бри танских власти. Британске власти свуда виде непријатеље и приступају хапшен>у свих лица на ко1в паднв сумња да припадају странци г Мослиа или тобожњој »петој копонис, само иа основу тога што би неко протестовао против при силне евакуације.

Италијански авиони напали су Аден и Г ибралт ар Енглези су бомбардовали Асабу и Макаку

Н е где у Италнји, 31 јула. — Агенцнја Стефани јавља. Саопшт е н>е италнјанског главног г^нералпггаба бр. 52 гласн: Наше ваздухопловство у Источној Афрнпн поново је бомбардовало луку Ад е н погоднвши два брода н једно вблнко слагалнште т е чног горнва. Свн нашн авнонн вратнлн су се у своје базе. Прнлнком ј е дног покушаја напада непрнјат е љскнх авнона над Асабом, наша протнвавнонска одбрана оборнла је ј е дан бомбардер тнпа аБленхајм". Рајтеров извештај о нападу на Аден Лондон, 31 јула. — Агенција Рајтер јавља: Брнтански бомбардери типа сБленхајм" нзвршили су напад на италијанску поморску касарну у Асабн и ханга ре у Макаки. Још се не зна колнка је причнњена штета. Један апарат типа сБленхајм" није се вратио у своју базу. Једна формација непријатељских бомбардера извршила је истог дана напад на Аден не причиннвшИ нарочиту штету. Неколико урођеника погинуло је, дСк је 15 лица ран>ено. Рајтер о концентрацијн италијанских трупа у области Мојале Лондон, 31 јула. — Агенција Рајтер јавља« Војни урвдник Ра^твра пишв:

Званнчно св саопштавв да су у об^асти Мојалв на грвкици нзмеђу Абнснније и Кенијв сконцеитрисанн велнки конткнгенти италнјансхих трупа. Међ^тим, мало је вероватно да Италијанн имају намеру да нзарше напад на Кенију, узнмајући Мојалу за базу. Италијанска подморница у борби с енглеским авионом Рнм, 31 јула. — Извештај сПикола" описује подвиг јед не италијанске подморнице, коју је изненадио енглески авнон тида сСандерланд". Подморница је баш изроњавала у близини Малте. Пошто се нашла гтред готовнм чином подморннца се није по ново спустила у дубину него је командант одлучио да нападне авион. Сам командант иашао се поред митраљеза и убрзо непријател»ски авион.био је оборен. (Трансконтинент прес) „Њујорк Дејли Њус" о затварању лондонске луке Њујорк, 31 јула. — ТАСС јавља: "Њујорк Дејли Њус" пише о ситуацнјн на мору са гледнпгга блокаде коју врше обе зараћене стране. Лнст каже да су Британцн стварно обустави лн про.мет лондонске луке, а исто тако затворилн н луке Њу Кастл, Хал н Саутемптон. Снабдевање Енглеске, а нарочито снабдевање жнвотшгм намнрницама, ве.ш се у овом

чланку, вршн сс сад скоро искл>учиво преко луке Западне Енглеске. Нови напад на Гибралтар Мадрид, 31 јула. — Агенција Стефани јавља: Италнјански авиони изврпш лн су јуче после подне напад на Гибралтар. Бачено је много бомби. Римска „Трибуна" о британским одбран6еним мерама Р*м, 31 јула. — Агенција Стефани јавља: »Трибунас објављује чланак у коме у ироничном тону говори о »необично ефикасним мерамас које је Велика Британија предузела противу неминовног немачко-италијанског напада. Лист вели да су британске власти најзад завршиле списак оних лица које треба позвати под заставу. Затим су мобилисани сви свештеници англиканске цркве у циљу да својим проповедима утичу на жене и да их науче како треба да се бране од непрнјатељских падобранаца. Исто тако мобилисани су и сви пензионисани официри и њима је стављено у задатак да врше обуку целог народа, да их науче како треба тенкове уништавати каменицама. »Трибунас пише да је сувишно подвлачити велнву раз лику која постојн између једне добро организоване и добро обучене во^ске н војске која се још регрутује и коју, поред неких војних инструктора, организују англикански пастори и стари ислуженн официри. На крају лист каже да то нису те мере које би биле довољне да спрече ону судбинукоја чека Енглеску. Италијански морнари у оранском концентрационом логору Рнм, 31 јула. — Одмах после ступања Италије у рат сама посада потопила 1"е два италијанска трговачка брода >Имавос и »Систнниас, на источној обалн Јужне Африке, како бродови не бн палн у енглеске руке. »Лојд Триестинос сазнаје сада да се посада оба ова брода налази у једном концрентрационом логору слободне државе Орание. (Траксконтннент прес) Одговор г. Мусолинија на честитку г. Хитлера Б е рлнн, 31 јула. — ДНБ јавља: Г. Мусолинн упутио је следећн одговор на честитку рођендана од стране Вође Рајха: сТопло Вам благодарнм на Вашнм жељама које сте ми упутили прнликом мог рођендана. Сва моја енергија и све енергије италијанског народа теже једном циљу који сте Вн у Вашој депеши поменули: победи." Италијани из Француске код Папе Пије ХП Рнм, 31 јула. — ДНБ јавља: Папа Пије ХП примно је данас, заједно са другнм ходочасницима, 50 Италијана којн су се недавно вратили из концентрацноннх логора у Француској. У кратком говору, који је одржао, Папа је потсетио на Св. Игњаца Лојолу, чији се имендан данас прославља а који је у своје време био рањен од Француза приликом једне битке. Он је за време лечења, у недостатку других књнга, сваког дана читао књи ге о животу Христа и светаца н тако се преобратио за новн н чисти живот. Папа је препоручио свима присутнима да читају добре књиге. На крају овога пријема Папа, осврћући се на данашње прилике, нагласио је да све мајке и жене, иако су спремне на највеће жртве, увек чезду м миром,

ЧЕТВОРОГОДИШЊИЦА Г. МЕТАКСАСОВЕ ВЛАДЕ У ГРЧКОЈ Заслуге г. Метаксаса за препород Нове Грчке На данашњи дан пада четворогодишњица владе г. Метаксаса. У целој Грчкој почиње велика свечаност, која се припрема већ месец даиа. Ова свечаност, из специјалних разлога, не личи на сличне светковине у другим земљама. Јер, влада г. Метакаса јв доиста препородила Грчкугкоја се пре њеног ступања на власт налазила у изванредно мучној снтуацији. Економски на издисају, унутрашње политички разривена до крајњих гранипа, војно скоро без икаквог значаја, Грчка је до 1936 године била тежак, неизлечиви болеснин. Ни у једној балкаиској земљи никада нксу биле страначке страсти толико распаљене као у Грчкој, која је ишла из једне револуцијв у другу, из једног државног удара у други. Народ је био изгубио поверење н у држаау, и у њене институиијв и у саму њену будућност. Ужасно наслеђе мало-азијске војне катастрофе, избеглице из Мале Азије, претстављали су сталан терет за државни буџет, који је био рађен од ока и од кога нико није видео стварне користи. Четири године после тога ства ри су добиле сасвим друти изглед. А та измена положаја дошла је за време кад су и многи здравији и снажнији политички и привредни организми у Европи подлегали утииају светскв крнзе. Активност владе г. Метаксаса била је колико плодна толнхо исто и свестрана. Оно што странцу, који је раније видео Грчку, даиас прво пада у очи јесте сјајна организацнја грчке омладине. В.лада г. Метаксаса јв на том пољу развила акцију, чији плодови одговарају старој грчкој пословици »Ако желиш нешто да постигнеш ради за будућностс. Грчка омладнна је пре доласка г. Метаксаеа била у летаргичном сну, пре пуштена опасним утицајима слу чајних чинилаца, без националног васпитања и неопходне гелесне културе. Данашња грчка омладина сасвнм је нешто друго: она је пуна живости, снаге, самспсуздања н верв у будућност јеливкзма, омладина *оја снева о Беликој Грчкој, вепеко? не по територијалним освајањ> ма већ по ономе што буде начинила од данашње своје отацбине. Тај препород почео је 7 новембра 1937 дефнлеом 4 000 фалангиста пред г. Метаксасом. 31 мар та 1940 годиие већ јв у редовима фалангиста бШпо преко милнон младића н дввојака, дечака и девојчипа, и њихов број стално расте. Од тога: 672.515 дечака и 328.098 девојчица. Омладина је сврстана у организације, којв у њој буде смисао за рад, ред, дисциплину, кроз спортске прирвдбв, логоровањв, заједничке излете, другарскв прнредбе. Читаонице, сркестри, хорови, позоришта, предавања, курсеви — све су то данас начинн којим омладина сама себе васпитава у духовном и телесном правцу, подвргавајући се драговољно дисциплини коју су још Спартанпи познавали и даровали човечанству. 1,516.000 часова добровољног рада принела је грчка омладина на олатар својб отацбине. Пошум љавање врлети, исушивање баруштина, обрада земље, све то спада у домен активности препорођене грчке омладине. Организација грчке омладине не л»чи ни на једну од сличних организација. Она се узвиснла нзнад пролазних комбинацнја, и сва је једино и искључиво пссвећена неговању култа преданости грчким народним интереснма. Таква омлвдина најбоља је залога грчке будућности. И, да режим г. Метаксаса није ништа друго урадно — а урадно је много н за војску, н за привреду, и за радннштво, и за поморство — он би у нсторији нове Грчке заузео важно н трајно место.

Већања шпакске владе Мадрнд, 31 јула. — ДНБ јављв! Под претседнииггвом генврала Франкв, синоћ се састао кабинет у резиденција ^чпардо. Седница јв трајала до поноћи н наставиће се данас.

Код извесних болести жучн н јетре жучног к&менца в асутице тређујв природна ГВД№-)05ЕРОУД горха вода стробаву в аосоешује □ражњење сгрева- Клннвчк» нску« ства аотврђују дв дочаћа питнв кура (дечење) добро деЈствујв ако о* РВАМ2 Ј05ЕРОУД аодв. смешане са кало вруђе воДв. узгуге уЈутро ва дразлр отомак. Рег. & бр, 154*3/35. 2657