Време, 14. 08. 1940., стр. 13
Среда, 14 август 1940
СТРАНА 13
1И
[В01
Балет у Совјетској Унији остао је веран класичном стилу
Са промвном рвжима у Руснји 1917 годинв многи су прорицали и пропаст спавног руског балвта. Тврлило св, да ј « балвт вгзотична биљка, којв можв дв успввв свмо у нарочито погодној атмосфври, а та вншв не постој*. Мвђутнм, игрв и музика су урођвнв особинв руског народа, а такве особнне не може д! изменн ннка-
него што је да)е ова суптилна уметница, било да игра умирућег лабуда, или Јулију или ма ште друго. ГТоред Галине Уланове постоји још читав низ нстакнутих уметница, међу којиме су најпознатије: примабалерина Московског балвта Марина Семјонова, затим Олга Љепеншискаја, Дудинскаја, Кирилова и још многе друге, које заиста чине част дензшњем руском балету. А у нсто време гарантују и за његов даљни проспернтвт. 3- Г.
Запосленост жена у зараћеним п пшдпдмд
Практични тт но1 *в домађнцв, којв кувају ^ на зејтину налазв св првд тешким проблемом, јер се цена уљу за кратко време удвоетручнла. И то јв штвта, јер кухиња на звјтину јв несумн.иво најздравија н нвјхранивљија. Стога ће многе домаћице морати да измене начнн кувања и да пређу на маст, или да се помажу разним биљним уљима, као што су наше сељанке за време светског ратв саме правиле уље од сунцокрета. Маслнново уље нма витамин А, и врло јак мирис. Стога се често меша са бнљним уљем и иокоришћује з> разне салате и друга јвла. Орахоао уљв има врло финн укус и у многим крвјевима Француске служи за кување. Ово уље препарира св хладно, јер врло брзо ужвгне и не може да траје више од три месеца. Арашнд уље, т. ј. биљно уље, нема мириса и употребљава се махом за салате- Поготову је препоручљиво особама које болују од стомака и ертритизма.
КАД ПИЈАН ЧОВЕК БАЦА СНОПЉЕ У ВРШАЛИЦУ Палко Хукучка радио Је на јед-г , ној вршалици у селу Велбгич/у | у Старопазовачком срезу. Н>егрI ва је дужност била да раздре ^пеI цо снопл>е пшенице баца у врша, лицу. Прекјуче се Палко напио , ракије и пијан поо на вршалицу. , ЈБуди су страховали и наговарв* , лн га да нс иде горе. али он није. I пристао- Тек што је бацио први I сноп, онако пнјан. изгубио је рав I нотежу и пао. У томе тренутку I вршалнца му је захватнла леву ,ногу и откинула До исиод ,колеI на- Сељаци се ни:у снашли. ОI влаш су му завезалн ногу и поI везли у Земун у болниДу. Целим > путем крв је отицала. тако да је I Палко изгубио много крвн и I умро у операционој далн> Пал*о Хукучка је родом из > Старе Пазове- Имао је 57 годнна.
» САРАЈЕВО ЋЕ ДОБИТН Ј ЈОШ ЈЕДНУ ОПШТИН* СКУ АМБУЛАНТУ \ СУ > а ј в во, 13 августа. _ Са>рајевска општина одустала је од лнамере да прошири центрарну' лградску амбуланту у Шахинаги-' Јћа улици и то због тога, што лније могла да се погоди са вла^сницима земљишта које се налалзи око амбуланте. # Решено је да се из н<;тог кре^дита поднгне друга амбуланта #у Новом С^рајеву коД трошагринске станице Долац. У -при^земљу те нове зграде биће сме^штена трошаринска станица, а
Среда, Г4' август 1940
ВРЕМЕ .шба/ншк
деџо// вшае »ш
ЂАВО Млади кнез д Артоа нмао је обнчај да врло често употреби реч ђаво. Г. Дефужер, који је био васпитач седмогодишњег кнеза- био је врло не срећан због тога, јер је деран ту несрећну реч нзговарао пред сваким. Врло благо, употребивши
сву своју речитост и педагошко искуство, г. Дефужер је саветовао свог ученика да не употребљава ту гадну реч. Кад му је већ досадило да слуша савете, мали кнез оде у један угао собе, склопи сво је мале ручице, и овако се поче молнти: — Мој драги ђаволчићу, по-
Од свега по мало за сваког по нешго
* Фнлмска глумица Франсис Ди, разболела се од неке мале познате кожне болести која јој је начинила велике црвене печате по лнцу. Лекари се боје да ће ова болест улропастити лице лепе глумице и тако јој онемогућитн да даље игра на филму.
* Познати берлински »Кабаре комичарас, под воћтвом г. Вилија Шеферса, ускоро ће гостовати у Холандији. * Због опасности од шнрења заразннх болести у поплављеном крају у Југозападној Луизијани, гувернер г. Џонс наредио је да се евакуише 13.000 становника из Краулија, у коме се становннштво углавном бавило гајењем пиринча. У Југозапдној Луизији 30.000 становника остало је без крова услед тропских олуја и провала облака. Њима прети велика опасност од тифуса и дифтерије. * Прописане су нове макснмалне цеие за лекове и пр е парате за лечење маларнје у Италнји. Објављена је одрвдба којом се извеснн крајеви, у међувремеиу асаннрани, бришу нз редова »маларичних зона«, у смнслу постојећнх законсннх одредаба о борбн против маларнје. По тој одлуци престају бнти »маларнчне зонеа атари општнна Сазета, Каспањето Кардучн н Кампо (на Елби). * Држввна опера у Штутгарту спрема за децембар ове године немачку премијеру »Арлезиане« од Франческа Ћилеа.
* Стан Брукс из Бостона пао је са својнм велоснпедом под један велнки аутокар на опшге запрепашћење пролазннка. Изваднли су га потпуно читавог н он је нзјавио да ј е пад импровнзовао само да би доказао да је способан за глумца-акробату, што му је одавно жарка жеља. Наравно, Морао је да плати казну, због нереда који је начинио, алн је још на лнцу места, на улнци потпнсао примамљив уговор за једну Холнвудску ком паннју. * Полексија Ранкенз околине Берна израдила је занимљив гоблен који посматран са сваке стране даје по једну различиту слику. На овоме послу провела је петнаест година.
јави се> дођи, и однеси г. Дефужера, који ме много гњави. КОНТЕСА ЧОКОЛАДА Гђа де Шатобријан је у сво јој болници »Марије Терезије« почела фабриковати чоколаду. Слала је своју чоколаду у све крајеве света, сама писала рекламе, и, уопште, толико се занела у тај посао да је нико ннје називао контеса Шатобријан, него контеса Чоколада. Она се на то, уосталом- није ни љутила. 1 АРГУМЕНАТ После смрти краља Фердинанда, шпански племићи, револтирани деспотизмом Кснменеса, запнташе га оштро на једном састанку којим правом он тако деспотски управља државом. — На основу тестамента по којног краља, рече хладно Кснменес. — Али, Фердинанд је само управљао краљевином у име краљице, и није вас могао по ставити за регента. — А, тако- господо, претећи рече Ксименес, онда погледајте, — и он нх одведе до балкона и показа једну батерију топова, на основу овога. Да лн се још буните? Ннје чуо ни гласа.
X Ж М О ЈЕ®
У ИСТОМ СМЕРУ — Ви сте рекли, господине директоре, да је мој син свакога дана све глупљи.. Како сада стоји? — Не стоји 1 већ напредује у истом смеру.
СИГУРАН СВЕДОК
— Да ли сте се већ закпт&али пред судом? — О, гос'н суднја, већ сам и одлежао једну заклетву.
ДОБИТАК
— Погле, пгго сам од паше цобио на понеру. ТЕШКА ДИЈАГНОЗА — Кад сте први пут осетнли нелагодности, да ли су вам цвокотали зуби? — То не знам ... Већ сам их био оставио у чашу, на ноћни сточић...
Ш НАУКА Богатство из ваздуха
\Л сторија азота и његових једињења претставља једно од најсјајннјих поглавља модерне хемије и напретка који је учинило човечанство, а без вештачких азотових материја не би се могао замислити данашњи развитак нољопривреде уопште и изванредно нскоришћавање зиратне земеље. Потреба за вештач ким ђубривом била је једно време скоро потпуно задоаољена открићем огромних наслага чнлске шалитре у ненасељеним крајевима Перуа, Боливије и Чнлеа. У пространим пустињским крајевима овог дела Јужне Америке лежали су милионн тона једне стене од «оје су у другим областима бујно успевала пшенична поља. Ма колико да су ове резерве биле огромне, сваке годчсе вадило око 3 мнлиона тона тако да су се лежишта лагано смањивала. Али је потреба за азотовим једињењнма стално расла, а када је Нобел после открића нитроглицерина, које је нзвршио италијанскн хемичар Собреро, почео да производи динамит употребљавајући за то нитроглицерин, азотова једињења су почела да се у огромној количини употребљавају за ове сврхе. Ускоро затим појавио се читав низ дру гих веома тражених матернја које су највећим делом биле изграђене од азотових једнњења. Азот је постао веома траже ни елемент али су његови ми нерали и једињења били свв ређи. Хемичари су почели да траже друге путеве за његово добнјање, утолико више што се у атмосери налазе непрегледне резерве овог гасл. Над сваком квадратном миљом земљине површине ле кн око 20-000.000 тона азота, а то је колнчина која претставља неисцрпно богатство ако се нађе процес за добнјање азотових једињења из азота у ваздуху. У почетку је било приме-
ГИЛЕ И РИЈ1Е
[ ЈУСЈЕ <ЗАГУ1 ПРОВЕО I I цео воповетни аан 1 — 1 —1 НОВИИЕ [ V РУ^АГИА / |
НЕЖАН МУЖ ! К/АУО/ НО0ИНЕ У РУкЈАМА/ I *=, БАШ ТИ <ЗЕ ДИВИГИ / Ј
И ЈА, «
(ЗАГИ (ЗЕБИ..Л
ћено да се приликом јаких влектричлих пражњења у ваздуху стварају извесна азот»« ва једињења. На основу тих података почело се са првои производњом сннтетичких а>» зотових једињења: преко је« дног електрнчног лука са вв« ликим напоном дуван је ваз« дух и добијен је азотов ск* сид. После је процес усазршен, али је био скопчан са велнком потрошњом електрнч не енергије. Како је Норввшка имала веома јевтину е* лектрину енергију захваљу у ћи својим безбројним водо падима и хидроцентралама* овакав начин производње главном је бно ограничен на ову земљу. За једну тону нор вешке шалитре било је по требно око 60.000 кнловатсатн електрицитета. У Немачкој се први пут п<>» кушало да се сједињује азо^ ,из ваздуха са водоником. Хемичару др. Хаберу успело је после многих опита да под великим притиском добије амониак, а трошкови за добијање вештачког ђубрива износили су двадесет пута ма« ње него они за добијање нор« вешке шалитре. Даље усавршавање добијања ових једи« њења из атмосферског азота ишло је веома брзо. У току последњих 35 година потрошња азотних једињења уседмостручила се. Светска производња износи сада око 2,500.000 тона годиш«.е, отприлике колико и цроизвоц« ња бакра, али је могућнос* повећања производње азотових једињења много већа. Највећи део ове пронзвоЈр ње употребљава се за добија* ње вештачког ђубрива, за справљање динамита којн у рударсгву и грађевинарству има огромну потрошњу затнм за справљање филмова« боја, нитроцелулозе итд. Зна« тан део иде, међутим, за ра*» не потребе. И тако једна моћна грана данашње индустрнје црпе сво ју главну сировину непо« средно из ваздуха.
СТРШ1 ОЛ В. Ф1ППЕРА )
НАШИ ЦИРКУСИ У Београду свет много воли циркусе и сдцки већи циркус био јо увек у нагиој -престоници,. пун за цело време гостовања. Међутим, последњих година није било код нас великих циркуса, па су домаћи покушали да их замене. Може се рећи са доста успеха. Сви артисти су одлични и мало .заостају иза пностраних, апи и\шк, мора да се стави једна примедба; наши цчркуси увели су приказивање у арени иозоришних једночина. Разуме се, пзбор је увек такав да сс приказују готодо искључиво пцкантне актовке, толико пцкџнтне, да се они који долазе .у. циркус с децом, покају горко. Цнркуси су врло занимљттш кзус»--111.то за омлади дину, . одлични ид ^вих грани циркуске вештине довољни су џа прилшмљивање нублике. Зашто је онда потребно, да се приказују сувцше слободне актовке, чак и врло непристојне, и да се читаорти, који нису чак ни асле ? М.СР.
који се једва наслућлвао, наплаћ?на два и по динара. Свуда у вароши кифла са кајмаком ста-
Ш БАКАПИН Пре некн дан одем лницу да купим пола киа шећера у коцки. Измешегрт шећер, али мени ни некако мало. Погледам зље и приметим да се на
је динар. На станици }е оваква цена сигурно да би странац одмах стекао незаборавно појам о туристн^гч^ав •сс^нама Београда АЛЕКСИНАЧКЕ МУКЕ
алази гомила ситног ше>братим се газди, а он ме убећивати како је вага н да тај шећер не чини у диференцију, већ је он 1 поправку ваге. Радознао, другу бакалницу н замо;а ми се нзмерн шећер, кмо недостаје двеста гра:а сам могао него да се у прву бакалницу и м газди пажњу.^Шта мишта ми је одговорио. Изме је напоље и рекао да да будем задовољан што опште добио шећер, јер његова стална муштерија, начи да »летећес муштету и на овакав начин да ^служене. \ КИФЛА Ресторан бео-
смо више година да нам Општина направи коцкасту калдрму. Смиловала се Ог1штина и после уобнчајеног отезања, комисиских пре гледа и критике, дошао је дан када смо поноснн корачали глав ном улицом и као неком историском знаменитошћу шепурили се пред странцима показивајући им дело наше напредне и очинске Општине. Али, као да нам је суђено да нас прогони нека мука, појавно се опет један проблеи, на нзглед незнатан. Недељом корзо је пун. Омладина ше та тротоаром, а стари ногу пред ногу по коцки, као да пребројавају оне четвртасте каменове. И обично када старијег света највише има, када задовољни шетају и хвале своју Општину, искрсну аутомобили као авети, те настане безглаво јурење и гужва, која, на срећу, до сада није имала последица, али се оне могу сваког часа десити. Решење овог проблема није тешко, јер имамо две паралелне улице са главном.
ПОЖАРЕВАЧКИ У пожаревачЗООЛОШКИ ВРТ ком парку налази се права менажерија. Ту вам има и мајмуна и вукова и паунова (ко ји по цео дан дижу галаму), затим зечева, док су три велика медведа променили стан и преселили се на »Тулбус. Нико не би имао ништа против ових жнвотнњица, када би се о њнма
'МАКОМ
градске железничке стаоже да служи као »угледс звтиноћу. Прво, тамо се и у, која стаје два динара, процент, што по Уредби, 'и се, не сме да се чннн, у питању рачун мањн од нара. Али то нека — прокажу, иде келнерима. Ме изненаднло ме ономад, : је кифла са кајмаком,
водило рачуна, т.ј. када бн се њихови кавези редовно чнстили и прали. Али овако, остатци хранв н најразноврснији отпатци, стварају ужасан смрад, тако да шетачи не могу проћи кроз тај део парка.
А1аш.а /бциаии
• скренула ваше мисли двог циља моје посете. о сам оно што сам трамеђу вашнм пацијентие налазпо тога дана рт" са једне америчке Зар није било могуће баш он требао да оде за пул вечерњим возом ? Л'е био на мору изван »аја. Сазнао сам да је н" отпловио у суботу уи пошто сам сазнао име ог „стјуарта", поставио V једно питање преко <афа. Његов одговор је оно што сам малопре о. ро ми пружи телеграм е био овако. састављен: отпуно тачно. Доктор ард ме је замолно да огл м једно писмо код нењеговог клијента и да гелефонирам одговор са !ице. ^фонирао сам му: .,Неовора." 'о вам је била генијална изјавио је Поаро. Поје телефонскн позив и гестра вас- је чула како азговарали Али само особа иа свету би могла
да понови како је текао разговор, а то сте ви. Зевао сам. — Све ово је врло занимљиво, рекох, али не видам закључак. — Заиста? Сетите се онога што сам рекао. Инспектор Реглен ће знати истину сутра ујутру. Али због ваше добре сестре хоћу да вам дам један ззлаз. Једна врло јака доза наркотика, например... Разумете ли ме? Капетан Ралф Паток мора да буде ослобођен кривице, тиме хоћу да вам кажем да завршите сзој рукопис... одрићући се своје дискреције и изостављања. — Јесте ли заврцгали? — Добро сте ме потсетили имам још нешто да вам кажем. Бнло би врло неспретно с ваше стране да покушате да ме натерате на ћутање на начин који сте употребшш са господином Акројдом. Разумете ваљда да такви подвизи не успевају када је у питању Херкул Поаро. — Драги мој господине ПоарЈО/ одговорно сам смешећи се, ма какво било ваше мишље ње о мени будите љубазнп и немојте да ме сматрахе за будалу. Устао сам. — Треба да ид«?м кући. Хвала вам на вашеу заннмљивом и поучном вечеру. Поаро је такође бзо устао п поклонио се са својом уоблчајеном учтнвошћу док сам 1а напуштао собу. (Нас^аиикс се)