Време, 14. 08. 1940., стр. 6

I

СТРАНА 6

Среда, 14 август 1940

Италијанско ђојно ваздухопловство

Напредак који је нталнјанско војно ваздухопловство постигло, нарочнто послвдаих гоДниа, ван свалв јв днснусијв. Позната је пажн>а која св у Италији поклвн»а ваздухопловству. За ваздухопловство се дају велике матернјалнв жртвв^ како бн св што боље оспособнло за борбу. Организадија ваздухопловне индустрије ]в на врло високом нивоу, а фабрнке Фнат, Капронн н др. су далеко познате. Обуцн људства се такође посвећује велниа пажаа, н то од најман»нх година детнн»ства. Оснм тога н поред јасне теорнје у ваздухопловству, која се ослан»а на познату доктрину ђенерала Дуета, која ваздухошговству у рату придаје највећу важност као офанзнвном оруђу (»напад у ваздуху, а одбрана на мору н копнус), Италија давас располадае са ратннм искуством из Абиснннје н ШпаНН]в. Према томе у случају Италије имамо посла са једннм модврно органнзозаним ваздухопловотвом, којв је дугогодншн>ом планском акцијом подигнуто на завидан ниво. Матери]алне жртве које Италнја подноси за своје ваздухопловство најбољв св огледају у огромним ваздухопловним бупетима: за годнну 1940 41 ваздухопловви буџет износи 3 милнјарле 286,678.000 лира (за 1.096,618.000 лира већи од претходног) док тај буџет за Лнбију нзноси 27,545.000 лира и 50,000.000 лира за Источну Афрнку (осим 225,000.000 лира који су предвиђвни за Источву Афрнку у буџету Метрополв). Само накнадни вреднт за ваздухопловство у буџетској години, која је нстекла 30 ^уна, нзносио је 472,520.385 лира од које своте је 400,000.000 лнра утрошено за гориво н мазнвоI ва, како би се што боље спровела организација репарација, сиаб производње резервних

Подела војког ваздухопловства Целодупио војно »аздухопповетво ИталиЈв подељено јв на:

далова нтд. Вазлухопловна индустрија, која јв у Италији необинно разви-

» Опвратввно ..ЈД7ХОППО.СТ.О. | ]еиЈ израђ7|е СЈе те „, ис „, у ,о:» Д.1ТУ1. С.МОСГМШО, | зе иљи и ке ашо т подмируј. 6| Ваздухопповстро .. етрадву' а 6е ..к и „,.ози у » оу.оЈ.инкк трупама, | в .) Поиорсо ааздухопповсТБО и , ш ^ натк и гп „. г) полонијадно ваздухоплов-

ство. Оперативно ваздухопловство ииа 3 ваздухопловне флотв (флота се делн на ваздухопловне днвнзије, бригаде, пулове и ескадриле, а има око 3 до 4 стотинв авиона) с» седиштима у Милану, П&доаи и Риму и две самосталне мздухопловнв групв у Сардинији и у Сев. Африци. Опвративно ваздухопловство је са бОГг оастављено од ескадрила за бомбардовање, а унупна Јачина му је 125 еснадрила. х Ави)ација за сарадњу са трупаиа има 29 есжадрила, које су придодатв армискнм корпусима. Поморсва авијација има 34 есиадриле, подељенв на 4 ваздухопповне команде са седиштима у Специјн, Напуљу, Венецији и Та ренту Унупно има око 400 авионв, сш којих су око стотину апарата укрпаии на брдоанма (20 ва једииом броду — иосачу ависна ОЈиберре-АЛЈгадИа,. 4 на ввлквим бојним бродоеима од 35.000 тона 1М10П0, \/И10ПО Уепе1о. 1горего н Кота итд.). Копонијална авијапија бро}*и о*о 60 ескадрила, од којих су 4 зсидроескадриле. У суиобима са енглеслом ввијвцијом највишв учествујв баш та холонијална авн јација. Особље у вазду* хопловству На особље у Италији се обраКа нарочита пажња. Од раног дети»ства преко мо,-тт; \

ним тнттовима италијаиских војних авиона, узимајући подетке енглеског часописа Р«1дћ1. Доктрина у Италији кшла је увек у смнслу израде што јефтинијнх и једноставнијих авиона, јер се у Италији сматра да ће жртве ваздухопловства у првом и одлучном налвту бити тако еелике да ће се морати приступити брзој заменн н репараци)и многих апарата. А то ће бити могуће тек ако типови авиона буду што једноставннји и уједначенији по изради. Говорећи о нталијанским ловач ким ааионима треба имати на уму, да је у Италији у погледу тих авиона преовладала тежн>а да им 6е пошто пото прида што већа покретљивост. Према томе понекад је брзина код ловачких авиона тртвована у корист покретљивости. Што се тнчв наоружаља принцитт јв: ма»и број оруђа већег хапибре место већвг-броја -оруђа мањег калибра. Тип иаоружања је исго тако прнпично уједначен — то су у већини случајева митраљези. Италијанско војно ваздухоплов ство располате пре свега са три типа^ловачких авиона, који чине гро ловачког наоружања италијанског ваздухопловства. То су МассИЈ С200, рја! С50 од једнокоилаца и РЈа! СК42 од двокрилаца. Све те машине су опремљене са једним мотором Нв( А74КС 38, од 840 К5. Осим ових титтова постоје нискокрипци са великом брзином

жан је са два тешка мнтраљеза напред и једним митраљезом који се окреће. Међу ависнима за сарадау са осталим родовима војске најкарактеристичнији је тип двокрилац Ко37, који је дао врло добре резултате у ратовима у Абисинији и у Шпанији. У категорији авиона за бомбар довање циљева на земљи, најчешћи тип Ј'е нискокрилац ВгесЈа 65, који је придодат ескадрилама за напад цнљева на земљи. Бомбардерска авиација Пре свега карактеристика италијанских бомбардера је у томе што они скоро сви имају три мотора, док у другим земљама бомбардерн обично имају два мотора (Немачка Со-215, Не -111), Енглеска (В1епћеЈт и др.)Двомоторнн бомбардер је Са 135, док су #тромогорни бомбардери 5ауоЈа МагсћеШ 5М79, који јв много употребљаван у Шпанији и СаШ 1007 ђ|5 са три мотора од по 1000 К5. који може носи 4250 кгр. корисног тервта. Најзад постоји и један бомбардер средн.екрилац са два мотора РЈа1 В.К. 20 којн може да развије брзину до 420 км. (263 миље). Најпознатији тип авнона за бомбардовање у обрушаваљу је 5а^оЈа МагсНеИ! 5М 85. То је двомоторни &гмбардер, који је првипут приказан 28 марта на авродрому Чампино—Рим. Авнони поморске авиације Ту је пре свега тромоторни хидровавион са пловцима Сап1 2.506 В, за даљна извиђања, па-

деларства, једриличарства и доц кгје преко Кеа1е 1Јтопе N3210па1е Аегопатјса (налик на наш Аеро-клуб) млади људи долазе у рвдов« »ојиог ваздухопловства са ввћ једвом солидном ваздухопловном спремом. У самом војиом ваздухопловству обука Је сввстрана тако да је, по речима потсвкретара за ваздухопловство ђвн. Валв у његовом говору пред Сенатом 29 маја 1939, за обуку јвдног пилота потребно 12 месепи. Квалитет те обуке и споообиост пилота појединих елитаих вскадрила могао је да оцеии сва*о ко је вЛдео вежбе т.зв. »пиЈаив ескадрилес или ескадриле смрти. Мвђутим, поред вежбе на маиевркма и митинзима, итапијанско војно ваздухоплсвство располажв ратним искуством из абисинског и, нарочито, из шпанског рата, којв ће сигурно добро да послужи "ри ратним операии јама у садашњвм рату. Људство италијаиског војног вездухопловства износи око 60 хиљадч људи. дод )в број војних пилотв око 6.500 (Подаци узвти : - *иглвсгог часописа ТгаЈе апсЈ Г депеегЈпд, цитираиог од странв ВаЈдутопловног гласника бр. 6 за 1940). Типови италијанских авиоиа ИталиЈаиско војио ваздухопаов ство располажв са миогим типовнма војних авиона. *Типови су толиро многобројии, да св у послв^њв време примвћујв твилви•ил >а ункфикециЈОм тик типо-

Тромоторнн бомбардер »Савојао пењања — Мег|(Ј1опа1Г Ко51 и Саргот УЈгго1а 5.А.Р.5 са истим мотором као и пређашњи. НаЈ'зад постоје два типа ловачких авиоиа — Кеддјапј Ке 2000 и А.1Ј.Т. 18, који нмају миого сличности са омериканским машииама (Северски) сличиих категорија. Да би св добио појам о карактеристикама ловачких авиона до вољко је узвти било који тип па преглвдати њвгове особине. Ради тога узећемо ловачки једно свд Веддјапе Ке 2000. То јв впарат потпуно металне конструкције, нзрађен у фабрикама Рвђио Емилиа. Нискокрилац је и има јвлан мотор РЈаддЈо РХ1.Р.С. 40 од 1000 К5. Елиса му јв трокрака са променљкаим кораком. Наору жан је са два митраљеза. Твжина му јв 2059 кгр. Микималиа брзина је 117 км. док у обрушавању авион постиже брзину од 726 км.

Авиони за вишеструку намену Ту је прв свега карактвристичнн авион Вгеба 88 (који је био изложвн у Бвограду на I међународиој аеронаутичкој изложби). Употребљава се за борбу, напад циљева на земљи, бомбардовањв и сгратегиско извиђањв. Максималиа брзииа му јв око 412 км а има два мотора РЈадд!о Р.Х1.КС40 од по 1000 К5 Наору жаи јв са 4 митраљеза, калкбра 12,7 мм. . РЈа! СВ25 којк је испробак у Шпаиији има ившто слабије перформансв од Вге<ја 88. На)већа I брзииа му око 460 &м. Нвор*'

тролирања, бомбардовање и бацање торпеда. Наоружан је са два митраљеза. Специјално за полагање торпеда употребљава св и хидроавион Са-312 ђ|8 једнокрилац, трвсед са два пловка од легуре која не рђа. За лако бомбардовање употрвб љава св Сап! 2.501 са једним мотором 1$о11а Ргабсћјпј Ајзо XI К2С15. За извиђање и поједине повачке задатке постоји хидроавион фабрике Мег10јопа1е Ро 43, једнокрилац са мотором РЈаддЈо Р.ХК. За даљне дистанце постоји дво сед јвднокрилац N8г^ј Р.И. 305. То бн углавном били типови авиона коЈв данас употребљава италијанско војио ваздухоплов* ство. Ваздухопловна индустрија Ваздухопловна индустрија у Ителији, која је гоицентрисана на свверу, има 45 фабрика за израду авиона и 15 фирми које нзрађују авионске моторе. Поред тога постсје око 80 мањих фабрика и радиоиица, којв раде за ваздухопловство. Све те фабрике упослују око 60.000 рад* ника, иижењера и каицелариског особља. Капацитет производње био би месечио 250 авиона и 400 авионј ских моторе. Тај капацитет мој жв у рату да св повећа за 1/3. Граннце капацитета ваздухоплов нв иидустријв одрвђују св међутим нв толико самим фабрикама л радиом сиагом, аолнко месха-

Итзлнјанскн авнон за обрушаваае шицом сировина, а то је питање са којим ћемо се сада упознати. Што се тиче сировине, Италија не мора да увози јвдико алуминнум, јер је њена годишња производња од 30.000 тона за њу довољна. Све остале сировине Италија мора да увози. Ако погле дамо на конструкцију италнјан ских авиона, видећемо да је несташица сировина, нарочито метала, утицала утолико што се у Италији врло петко израђују чи' сто метални авиони. У већини случајева то су авиони мешовите конструкције. Напомињемо одмах да такви авиони имају својнх преимућстава, јер се брже израђују, а лакше одржавају и оправљају. Међутим свакако да имају својих недостатака, од којих је највећн свакако мања нздржљивост авнона мешовите конструкције. Проблем горива је исто тако тежак у Италији. Сопстввна производња горнва у Италији је минимална. Хидрогенацијом се добива око 500.000 тона сировог горква и око 450.000 тона рафинираног бензина. У том циљу је недавно повећан капитал друштва АгЈепсЈа Маг1опа1е ИгодепагЈопе Сотћи$ИђШ од 500 милиона лира на 750 милиона. Па ипак и поред тога Италија ће бити увек принуђена да увози бензин. Њен извоз из Румуније у иифрама изгледа овако: 1933 г. 452.012 тоне или 12% целокупног румунског извоза. 1939 г. 536.617 тона или 15.5% целокупног румунског извоза. Приликом окупације Албаније Италија је добила извесна налазишта нафте, која је почела да експпоатише, а и на Сицилији се врше испитнвања неких нових налазишта иако на великој дубини. То све показујв снажну вољу Италије, да се у погледу снабдевања горивом што више еманципује од иностранства. Аеродроми и бројно стање официра Користећи се искуством последњих ратова, Италија је спро вела систем многих аеродрома, на којима не постоје ввлики објекти к који се могу брзо првнети с једног места на друго. Хангари који су у употреби при лагођавају се данашњим приликама и све се више уводе у употребу нови хангари, који св брзо могу склопити, а чији сквлет се састоји од гвоздеиих шипака, које се могу по вољи скраћнвати. Аеродрома потпуно опремљених има око 250 у Метрополи и Албанији, н око 50 у колонијама. Њихов број се стално повећава. Бројио стање италијанске авијације? Опет према енглеским подаци-' ма, сматра се да Италија располаже са 2200 до 2500 авиона прве линије, потпуно спремних за борбу, од којих више од 2/3 претстављају авиони најмодериијих типова. Са свима пак резераннм и транспортним авионима целокупна снага италијанскв војне авијације иени св на 3500 до 4000 авиоиа и хидроавиоиа. Наравно, питањв проценв број ног стања авиације претставља тако незахвалан посао услед недостатка тачни и ввродостојних података, да су у свим наведеиим цифрама могућа освтна отступања. Овај кратак преглед итфлнјанске војне авијацкЈв даје нам ипак слику јачине, оргаиизације и садашњег стања авијације. Италијанска ратна доктрина спрвма за ту авнјацију одлучну упогу у рату. По речима погинулог маршала Балба» та авијација двјствујући »нападима у маси« допринеће највише »морал ној деструкцији ивприЈвтвљас.

ЈЕДНА УВЕИ АИТУЕЛНА АННЕТА Проблем сиротињских станова у Бе ограду Обалски и транспортни радници станују у бедним кућерцима и у шталама

после двадесет година интензивне изградње Београда, * станбено пнтање у престоници није решено. Док се, с једне стране, модерншБеоград изграђивао американсрим темпом, ннцале су, с друге стране, уџерице и кућерци груписани у прљава и нехигијенска насеља — Јатаган-мале, и периферије У питању је проблем ноји није регулисан, и воји није дозволио регулисање свега оног што повлачи за собом: соцнјални проблем. Проблем је, истина, Дотицан делимично, теоријсви, а понекад, у малој мери, и прантично: ту је, у првом реду, Београдсва општина, затим држава воја је подизала куће за становање својих службеника, и Радничка комора која је водила анкете. Забележено је оно што се знало на први поглед: у Београду живе два Београда, онај центра и онај перифернје, Београд палата и Београд влажних, мрачних, нехијенских станова. Странац и становник центра виде само први Београд, велеград. Онај други Београд је, међутим, већи ширн, и — далек. Мало га ко види... Претседник Београдске општине г. Јеврем Томић изјавио је да ће станбено питање уопште, и нарочито с обзиром на радничку класу, бити скинуто с дневног реда. Исто тако, и Радничка комора повела је акцију да се то питање ликвидира. »Времес ће у неколико написа изнети у потпуности и на поједииим интересантним случајевима нерешен станбени проблем престонице- Шетње кроз »становес људи који по цео дан раде да би спавали на поду, у влази, људи чија су деца бледа јер расту у подрумима и уџерицама, — треба да баце још један сноп светла на један важан, тежак, нерешен проблем. ју њих десеториц*. Једва могу

Обелски транспортни радници зарађују у престоници онолико, колико им јв довољно да одрже свој голи живот. Због својих м<алих прихода, гоњени заједиичком муком, сви су упрли своје очи на Дунав. Дунав им дзје посла ... хлеба! Дунав нм даје преноћиште ... одмор! И зато ови они^ из Дапмације, Лике, Босне, Србије, увукли су се у скуте Савамале, Дорћола и обале Дунава. Животни услови, под којима живе обалски и транспортни рздници, веома су тешки- Станују у белним кућерцима. Спавају у шталама заједно са коњима На једној спамњачи на 16 квадратних метара спава 18 људи, који су радили од првог свитаја до првог сутона. У непссреднзј су близини велелепних палата. Место раскоши која царује у модерном делу [ града, овде влада беда. Дорћол, ј СаЕамала, Варош Капија, улице I Принцз Евгвнија, Поп-Лукина, Јвврејска, Банатска, пуне су нвзграпних кровињара, штала и ј импровизирених лежншта у дворишту. И кад падие мрак, стотине о&алских н транспортних раднике долазе ту на преноћиигте. Кзко живе? Где спавају? У соби од 16 квадрат них метара спава * 18 људн О Јатаганмали писано }е стотину пута. Цела јавност згражавала се, кад је сазнала под каквим усповима живе Јатзганмалци. Али услови под којима живи овај део Београда, мора да изазову још већи револт. Несхватљиво нзгледа да 18 људи живе на 16 каадретних метара, да спавају заједно са коњкма. У Поп-Лукиној број 22 постоји имање на комв се налази кафане „Славина"'. Закупац кафане издаје неколико соба из дворишта обалским и транспортним радницима и Јужносрбијенцима. Јвдино што јв добро у том дворишту јв дивна панорама, која св пружа на Саву и Срем. Међутим, слика која се добија када се Уђе у двориште, запрепзшћује! Прљавштина и тежак зедах. У дну два разваљена крввета. Сламњ-аче и душеци. Све прљаво и старо Собичци су мали- Готово човек да уради главом о таваницу каде улази унутра. Жеља за што већом добити претворила је ову избу у спаваоннцу. Соба има 10 кв-адратних метара. У њој спава-

с&и да стану унутра и да се испруже. Унутра се осећа тежак и несносан задах. У другој собици у истој кући спавају њех петорица 'на 16 квадратних метара. Старе шупе и коњушнице веома лепо могу да се искористе за становање, само ако се покаже довољно смисла за економију. У улици Поинца Евгенија 22, ста-

рнја Хуберт. Она станује у дивној палати у центру. Када би неком Београђанину «'-ч -ч V поттсчицн. у Бан?тској улици број 10, љули спавају 1_,с»ЛО Са ћ-гиНМв, рвКЗО бн Дв је то немогуће. Мвђутим, то је сушта истина. Банатска 10. То није кућа, па чак ни кућерак. Уствари, огромна штапа-нровињара. Ониска је и прављенз је само за коњв- Али показало св да ту могу да станују и људи. „Стан за издавање, соба за спавање". Ко би веровао да и то може да се изда. Алн се нпак издало. Штзла као штала. Сасвим је обичне. Јасле, сено, тежак задах и коњско ђубре. Штала је подвљена на неколнко одељења. Свако одељење је „издато". Нико не води рачуна да су хигијенскн услови овде никакви. Нема патоса. Једно јвдино мало прозорчв. Оно је било довољно зз коње, али не за људе. Сопственик штале станујв у отменом стану. Уџерице у Јеврвјској 22 првтстављају „рекорд*'. Тервн је широк 100 квадратних мвтара. На том простору саграђено је десет уџерица. Материјал од кога су грађене, трошан је и слзб- Употребљено јв мало креча и мало земље. Нешто дасака и прућа. Власник овнх уџерица сопственик је народне кујне. Он је Јужносрбијанац, печалбар. Уз то веома промоћуран. „Саградно" је бедне уџерице и почео их издавати под кирију. Створио је „индустрију", која веома добро

За време лета сганује се чак н под отвореннм небом

ре шупе и коњушнице претворене су у 13 со&а за спавање. У Ам собама опава сто душа. Сувопарно али реално претстевљено, ствар изгледа овако: једна соба има 16 квадратних метара. Ту спава 18 људи. Иронија је још већа када се подвуче да сваки од њих зз ову бедну воњушницу плаћа 30 динаре месечно. Соба је мрачна и мала. У тим коњушницама не може да се спава од комараца, ако се нв ззпапе крпе. А онде се удише тежзк задах паљевине. Људи спавају заједно са коњима Соба број 2 Без прозора је и мемљива. Ту станује пет људи Соба број 3 велика је пет квадратних метара. И у њој спавају петорица. На сваког од њих долази по један квадратни метар. Тако је и са осталим собама. У дну „животне позорнице" две бедне избе. У )"едој нема прозора н ту станујв њих 20. И најзад парадокс — за овнх 13 јазбина сопственик добија 2.600 динара. Влзсник ја гђа Ма-

напредује. За сваку уџерицу наплаћује 100—1200 динара. Дворнштв је пуно нечистоћв. Мангали, даскв и сламњаче разбацани су по дворишту, На чатрљамз обалски и транспортни радници. Ту станују самци, ожвњени и веће породице. Петшест њих у колибнци од шест квадратних метера. Унутра је све празно. У полутами виде св само бедни креветн. Нвке крпв ралбацане су по поду- Полутама је језовита. Задах страшан. Ово на све личн, само не на стан.

СВРШЕТАК СУДСКОГ РАСПУСТА Судски распуст. ноји ј е П очео на Видовдан. завршен је- Од сутра свн београдски судови почин»у редовац рад. али, свакеко, првих дана редовног рада неће још бити суђења. У Окружнем суду за град Веоград. на пример. суђења у скоро свима, оде. љењима почињу тек 20 овчг ме. сеца.

Д в с.

I и.1

У Банатсжој улнцн обшсшс м траксцорпш

сханујх л иедадаиакој штадл