Време, 14. 08. 1940., стр. 7

Среда, 14 август 1940

Завод Кнеза Павла за изучавање и лечење рака биће најмодернији научни институт у јужној Европи

Е1МУ I вкпм « с тт;гп' гт'.' ЕВ ЖЕ -Мј [

Њ. В. Краљица"

СГРАНА 7

кумује

Нацрт Завода Кнеза Павла за нзучава&е н гтече&е рака (Пројект арх. Предрага ЗрнићаЈ

Да би се омогућило лечење и сузбијање једне од најтежих болести, Југословенско друштво за изучавање и сузбнјан>е рака, које се налази под нај вишом заштитом Н>. В. Краљице Марије, повело је акциј-у за подизаље савременог научног института, у коме би се применом најновијих научних метода лечила и испитивала ова болест, чијег проузроковача медицина јо шније успела да отгрије. Друштво је послало једног стручњака у иностранство да св упозна са најмодернијим институтима ово врсте. и он је на основу тих проучаван.а дао идејну скицу инстлтута, који је већ саграђен у Београду. Пројект је дао архитекта г. Предраг Зрнић. Радови на грађењу института по чели су прошле године и пре кратког времена зграда је доведена под кров. Чим буду сдобрени г.редити, приступиће се унутрашњнм радовима. Пре ма предвиђањима стручњака Завод за изучавање и лечење рака за две године бићв потпуно уређен и оспособљзн за рад. И> захвалности према Н>. К. Вис. Кнезу Павлу, који се највише заузео да дође до подизања овог модерног научног института, Завод ће носити ње гово име. Завод за лечење рака биће најмодерннје уређен. Својнм модерним инсталацијама, научним ннструментима н обимом рада ово ће бити најмодернији научни медицинскн институт у јужној Европи. У згради ће бити постављенн јаки генератори за тераписко лечење, оделења за обдукцију, радиографију, радиосг.опију, фотографију, амбуланте за мушке и женске, вишв модерно уређених лабораториума са свим потребним инструментима за научна испитивања рака. Затим оделење за лечење јаком струјом. Потом музеј, сале за предавања, оделења за анастезију и сгерилизацију, две велике операционе сале, лекарске собе и т. д. За успешно лечење рака неопходан је најсг.упљи минерал на свету — радиум. Пошто ће обим рада Завода за изучавање и сузбијање рака бити веома широк, потребно је да Завод располаже довољном количином радиума, који се употребљава за зрачење болесника оболелих од рака. Југословенско удружење за изуча-

вање и сузбијање рака нада се, да ће неко завештати легат у цнљу набавг.е довољне количине радиума. Тиме би се много олакшао научни рад ове важне медицинске усттанове. У свим културним земљама при подизању великих научних установа општине помажу приватну акцију давањем субвенција нли материјалних помоћи у било ком виду. Изгледа да ће и Београдска оп-

штина правилно схватити своју дужност и набавити Заводу за изучавање и сузбијање раг.а савремене рентгенске инсталације, које су за рад Завода неопходне. Завод неће бити само установа за теориска научна испитивања рака, већ у исто вре ме најсавременије уређена клиника за лечење и сузбијање ове болести. У Заводу ће моћи бити места за 150 болесника. Занључци Дкционог одбора организација државних и самоуправних службенина у вези са датом повишицом државним службеницима

деветој кћери Ј једног сиромашног; дневничара : Суботииа, 13 августа. — Си- Ј

ТфовмедацшцЈ Зашто и овога лета имамо ангина

дннски, нз Суботице, који - и разних ооољења органа за варење

На погледњој седници Акционог одбора организација државиих н самоуправннх с л Ужбеннка. која је одржана 9 о- м-, узета је у разматрање скуација јавних сл>-жбеника настала после доношења Уредбе о ванредном додатку државних службеннка и пензионера. На тој седници нарочито је истакнуто, да скакање цена основних животних потреба није заустављено. већ да напротив узима све већег маха- Због тога најновија Уредба о давању завредног додатка. ма колико да. се са. њом хтело помоћи државним слу:кбенвцима. неће ци најмање поправити љихов заисгта^тежак|Положај- Ова повишнпа само ће проћи кроз руке државних сл\-жбеника, а стварно отићи у џеп шпекуланата- О овоме најбоље сведоче све безобзирнији захтеви за повишењем цена н то баш најосновнијих предмета потрошње. на првом меггу насушног хлеба. који су се појавнли пре него што су државни службеннци примили и прву повиши-

ВЕЛОСИПЕД НАЛЕТЕО НА СТАРЦА У ВОЈВОДЕ ПУТНИКА УЛИЦИ и ТЕШКО ТА ПОВРЕДИО Машинбравар Радосав Миљковић спуштао се јуче са велосипедом низ етрму улиц>' Војводе Путника- У непосредној близини Ортопедског завода. испред велосипеда се појавио један старац. На дати сигнал старац се ннје склонио. Онако збуњен налетео је право на велосипед. Остао је да лежи на земљи. крвав н онесвешћен. Повређени старац Јс земљорад ник Васа Миљевнћ. са станои у Вајфертовој 2- Огар је 70 година. До гажења је дошло кривицом повређеног старца.

Немачки официр из почасне пратње Краља Леополда спровео је г-цу Иванку Митић из Еклоа до Берлина

»Вреие« јв недавно пнсало о гци Иванки Митић- која јв у Белгији била баш у оно доба, када су над белгијским небом пра штале бомбе и гранате и када су зујалн авиони. Гца Иванка Митић јв, међутим, оставила часну сзстру Регину, да св о н.вној судбинн и даљв брнне- иако јв питомица напустила завод и кренула својима у Бвоград, благодарећи првдусрвтљнвости нвмачких власти. Иитервсујући св за гцу Митић, свстра Рвгина јв написала сле-

(кефице) добавља на10рже за све восте електричних стројева и апаоата ломаћа фирма РУДОЛФ ПАСПА 3 а г р в б Котурашкв 60 ши

'деће писмо, којв јв бриселска агенција ДНБ-а доставнла из Еклоа: »Нотр Дам Дезепин, 29 јула 1940. Гца Иванка Митић била је три годнне ученица нашег института. По жељи њеног оца. а по наређењ^г иемачких војних власти, дошао је по н.у нвмачки потпоручник, Рајхард, из почасне пратњв белгнјског краља са дворца Лаквн. Овај официр предао је дете на потврду југословенском посланству, које је тих дана имало прилику да дете са једном југословенском породицом пошаље у Београд. Гца Митић је морапа стићи ових дана. Било би ми врло драго- када бих дознала да јв дете код куће. За потврду истог била бих вам врло захвална. Са одличним поштовањем, сестра Регнна«. Сестри Регнни ћв истим путем бнти достављено саопштење о томе да је старањем немачкнх војннх власти и нашвг посланства у Берлнну гца Митић срећао схигла у

цј '. На седници је констатовано да узрок оваквим појавама лежн у томе. што До данас ни:у предузете никакве ефикасне мере противу шпекулације и неоправданог скакања цена- Постојећа Уредба о сузбијању скупоће и по својој садржини и по начину на који се спроводи не претставља никакву брану профитерима и шпекулантима да се и даље богате на рачун широких потрошачких слојева. чији добар део сачињавају јавни службеници. У смислу тако формулисаног става. седница је донела следеће закључке: 1) Повишипа дрзкавним службеницима дата у виду ванредног додатка ннје ни нз далека у сразмерн са порастом цена основ них животних потреба. јер док се ова новншнца принадлежностн креће од 5—13%. дотле поскунљнвање жнвота премаша 50%2) Чак и повећање прннадлежности које би бнло у сразмерн са данашњом ск>-ноћом не би донело трајно побољшање материјалног по.тожаја државннх службе!шка. ако се нстовремено не би спречило ефнкасним мерама даље неоправдано поднзање цена3) Акционн одбор сматра да новом Уредбом о ванредном додатку није скннј-то с дневиог реда матернјално пнтање државннх службеника. Стога Акииони одбор н дал»е ткажн, да се питање државних с.т>-жбенн1» узме у најозбиљннје разматрање н да му се да такво решење које ће садржаватн у себи поред повећања пркнадлежностн у сразмери са данашњим ценама. и ннз другнх ефш.асних мера којнма ће се у корену сузбити свака ш пекулацнја- нује у западним Угарницама^ 404, добио је ових дана девету ј гт ето ввлиних Р « У ' 1 > Т"и КИ 06 0б , Р , аТИ0 Ј ' промена у човечијем свамолбом Њ. В. Краљици Мари-' ^ ном ^ у ји и молио да кумуЈе његовоЈк ме човечијн орГ ан„ за ; тв *и деветоЈ кћери. Г да се адаптира, прилагоди, иоМаршалата Двора изве-> вој атмосферској сигуа цији. штено Је среско иачелство у> То није увек „ ав0 Н арочито ие Суоотици да се Нз. В. Краљи-^ нашим крајевима, где врло ца МариЈа примила кумства уЈ често неМ амо благог прелаза овој сиромашноЈ буњевачкоЈ} изме1)у зиме и лета . Пролеће породнци и да ће упутити сво-Ј ко ј е тре ба д а претставља тај га нзасланнка на крштење ко- а цотребнн прелазни мост измеЈ е ће се обавити овнх дана. , ђу зиме н лета| код нас је маЗаменик среског начелника^ хом тако хладно, да је његова г. Милан Јовановић известиог топла фаза или граткотрајна, је о овоме претседника субо -Ј или ј е некад готово и нема. Татичке општине г. др. Лнпозен-Ј ко се ДОГ ађа да април прође чића и др>те претставнике\ ^зд у киши, да и у мају имамо власти. Распоред свечаностн^ наизменцв кишу и који лепи објавиће се накнадно. ф д ан а онда тек у јуну да добн Како смо обавештени крште-# ј емо сталније лепо време. Но ње ће се обавити у недељу пре^ тада ј е ве ћ толико топла годиподне у цркви Св. Роке. т шња фаза, да ми обнчно кажемо: »Упали смо из зиме днИЗЛОЖБА УМЕТНИЧ- 1 Р ектн0 V лето .с Јер нигетав „ггтлттт.т,.. л прелаз нисмо ни осетили. Па и КИХ РЕПРОДУКЦИЈА ј само лето може код нас да буПОЗНАТИХ НЕМАЧКИХ^ де врло ћудљиво. Или је релаСЈ1ИКА У НОВОМ САДУ? тивно врло хладно 10111 Ј® нз ' 4 подношљиво топло. * Лекторат Немачке академиј&Д у Новом Саду, приређује изме-Ј * ђу 18 и 25 августа 1940 године уЈ Наш органнза м нема баш таСпомен Дому у Ново» СадуЈ во ситуадију и не може »изложбу уметничких вишеоо]-Л * __ ' \ се увек лако адаптирати на на них репродукци)а немачких слиЈ т - ^ *а«. Изложба ћ е битн от.орвнаЈ глв и безпрелазне промене у свакодневно од 1 до 18 сатн. ) атмосфери. И с тога често моИзложба обухвата 50 слика ста^ да настрада и лети од изријих и новијих немачких мај-Јвесних оболења, за која смо стора. Изложба пружа преглед # научнли да их сусрећемо зинемачког сликарства: романтике,^ ми . З ато С е мора с'наше стракасније - романтике, немачко - I не лети да 0 б раТИ пажња наро оимске школе- импресионнста,# чито на одевање( на из бегавареалиста и нови, е г времена.Ј &е хладних течиоДела на]истакнути)их личности# __ V ј стн, на избегавање сувише теових школа и праваца, као Ка-Г ' 1 спара Давид Фридриха, Карл# шкв хране, на добар сан и доШпицвега, Арнолд Беклина, Ан -#вољан одмор. Организам за на селм Фајербаха, Франц фон Лен-гше лето мора да има у свему баха, Адолф фон Менцела- Хансг потребну резерву. Као што у о Томе, Јулиус Паул Јунгханса^ деЛ у морамо држати у прибиће прнказани на овој изложби.г правности лети каг.ав огртап, " Ј да га при наглом захлађењу уЛОВЦИ ВРБАСКЕ БАНО- \ потребимо, тако исто морамо ВИИЕ ПРИРЕЋУЈУ ХАЈ- ' лети св6и да нмож ™° Р езе ?" КУ НА МЕДВЕДЕ И Ј ГерГоГра^а^Г с^ише

КУРЈАКЕ

# хладним течностима, сувише

Бања Л>-ка, 13 августа. ' јаким ваз ду шним стр У јама (ве У неким селима среза Котор-1 штачко авар,м V

варош, а нарочито у Скендер-^ жакуфу у последње време по-' јавили су се медведи. Сељаци« су приредили хајку, али нису" успели да убију ниједну звер.' ј Исто тако у неким селимај среза бањалучког појавили су се вукови који наносе велиуе, штете сел>ацима. Сељаци су ( заједно са ловцима из Бање| Луке организовали јуче и< прекјуче хајку на вукове. У ( овој хајци 5-чествовало је окоЈ ј-;" " и 7 и "" ВО д "~7ријих' У ссто сељака и п овада. Међу-! ■ ле ш прицера, пива тим, убиЈена су само два ву-5 и « д појми шина Мада и Ка ' ' сувише лаички то звучи: »Јео Ускороће се приредити јо ш ј нешто во илиП ионеколе Једна хаЈка на вукове и мед-Ј пиКе , па га за6о лела г У веде на коју ће се позвати лов -Ј ша _ то јв лети један нео . ци -лз целе Врбаске бановине. } гдорни ф који к ми летари

НОВИ НАЧЕЛНИХ ФИНАНСИСКОГ ОДЕЉЕЊА БАНСКЕ УПРАВЕ У НОВОМ САДУ - Нови Сад. 13 августа. — Најновијим указом постављен је за начелника Финангиског оДел.ења Банске управе у Дунавској бановини г- Днмитрије Бојић, доса. дашњи помоћник директора Ду. иавске финаисиске дирекције. а досадашњи начелник Финангиског одељења. г. Радован Милетић. премештен је за вншег финансиског саветника у Министар ству финан:ија у Београду.

погледу сувише масне и те, шке хране и т. д. Позната је ствар у нас да лети свет много пати, на пример, од разних обсљења грла: почев од најобичнијих прехла да са малим болом при гутању, нлн малом промуклошћу, до најбурнијих ангина. Није редак случај, нарочито вод деце и осетљивијих особа, да се одмах после г.аквог сладоледа или претерано хладне лимуна-

Необкчна смрт јвдног двчка — Јуче^*

Сплнт ( 12 августа.

не можемо дч негирамо. Веза између нагло прехлађеног тки ва (крајника ждрела, гласних жнца) са поремећеним г.рвстоком и могућностн бржег раз мнотавања заразних клица, ко . 1е се V таквим ткнвима нађу пре подне умро ]е у овдаш-* 1 у дпигт , а '' њој болници 16-годишњи Хр- ? л 7» изс Д° СП У. воје Драшковнћ, нз Солииа.^ 6 ' Зат0 нк1е чуДО ШТ ° СВ "°" који је пре подне прогутао, једну живу рибицу, која му< је запала у душник. « Хрвоје је око 10 часова

га лета имамо честе појаве ангина. С друге стране лети страда-

тишао ла пепа рибу и уловио^У мног ° и наши °Р гани за ва ' је једну рнбицу, кој У је по-'Р ен > в - Јвп мн смо осталн они казнвао својим др У говима, мн Ј исти >г У рмани«, ко]и смо и зи л У ј У ћи је и говорећи да би је| м У= били, али смо заборавили најрадије мив У појео. При то Ј « а наши °Р ганн НИС У У< ме је принео У стима рибиц у '' : летп дз и 3 в°де све р 9 бацшес у Варењу, на коЈе смо му г« искпнигопа из пу . м ' * " 1 ' п их присиљавали зимус. Дру-

а она му се исклизнула из ру ку и ускочила у душник, где се заглавила. Хрвоје је пренет у Дрткавну болницу, али су сва настојања лекара да изваде рибу из душника остала узалуд

четири сата по подне умро у страховитим мукама.

И овде сам неопходан

јЈте

гим речима наши органи за ва рење не налазе се лети у истој »формис и у истој г.ондицијн (да се спортски изразнмо) у којој су били знми. То није иу »уш™..«™ чудо јер су прилике под кона, па ]е несрећни дечак окоЈ ји * ма в ' ар н ење тре6а да се о6а . вља лети сасвим другчнје него што су то биле зими. Пре свега прЛбор (органи) за варење има и сам промењену ситуаци ју у органнзму, коме је летн главиа брига регулација топло Та регулација топлоте одржава се као што је познато уношењем течности и њеним елиминисањем. Нарочито транс пирацијом (знојењем и нспарв ^ њем на површини ^оже) живКод спортв иј> љим дисањем кроз плућа и конгре. на ваз.7 њ — одржава се правилна ре духу и сунцЈ'- гулацнја топлоте тела. За тај ОЈ°а Т ч Р а е те НО своју* "ални посао, г.ојн лети вао кожу К1уеот-> ШТ ° знамо по се6и ' ни)е мали ' Мјуеа смањујеу наш организам мора да ангаопасност од о.Јжује свој крвоток и то наропаљеностн сун^чито за рад на периферији тецем. и Вн ћете# ла дакле, на кожи и њеној попоцрнети брзо^ вршинр, где се одигравају н лепо- КожаЈглавнн пр0Ц еси регулације. потпуно апсор.г у, лвд тога јаког аигажовања след МЈуеЈпосјг к Р вот °ка лети за периферне садржаја Еуце# потребе, појмљиво ]в што за рита. Зато не.^ унутрашње органе па и за орћете лако на-^ гане за варење не стоји више зеп?ти ни код' Н а расположењу сва она снла изненадног за.Ј крви и ррвотога, коју они имахлађења. г ју ЗНМ н. Затнм н често уношеШк 4 ње гачносш, оа« у

циљу расхлађивања, ствара у органима за варење, а нарочито у желудцу тежу ситуацију за варење већ к због великог разблажења сокова за варење. Ти сокови лети нису по свој прилици у оној истој снажној концентрацији као што су бил зм. Најзад као трећи отежавајући моменат лети у варењу, долази у обзир то што се храналакоквари. У разним намир ницама лети настају врло брзо врења, ферментације. Јело про кнсне, масти се брзо ужегну и т. д. А поред тога лети се нз намирницама под дејством топлоте врло брзо множе и заразне клице (бацили »колис, ди зентерије, бацили тифуса и па ратифуса и т. д.) Све те окол-

ности указу]у на то да наши органи за варење имају лети много тежу ситуацију него зими. Зато ми и ако смо осталн и летос они исти гурмани, који смо били зимус, немојмо нашим органима за варење постављати и лети оне тешке задатге од зимус: свињско месо, сарму од киселог купуса са сланином, пауљ са пастрмом, сувише масне и љуте ђувече, масне ћевапе на луку, сувише масне гибанипе и т. д. Оставимо нешто и за зиму, па ће нам и наши органи за варење бити благодарни на потребном одмору, иначе може бити »револуцијес! др Мнх. Андрејевић

Здравствена заштита шнолског детета П'

ред школсхом смо годином. Поласхом у школу двтв лрвкида са навикама и начином живота, који га јв дотле везивао за В У^У» родитвљв н укућане. Дете, које први пут ступа у школу, долази у једну нову срвдину и почињв нов живот. Поред здравстваних брига сада родитељи имају и школске бриге. Њихово је детв у зејвдницн са децом различитог васпитања, разног адравственог и хигијенског стања и разних навика. Тај заједннчкн жнвот чини, да двца лахо примају и добре и рђавв ствари. Исто тако брзо н лако примају све преносиве (кожне) и кнфекциозне болести. Природна последица живљења у заједннцн. Ако су уз то и хигијенски услови у самој школи неповољни, то ћв такођв иматн утицаја на здравље ученика. Школска хигијена треба да заузнма највежннје место у општој и соци^алној хигијени. Сваке године стотине хиљадв двцв живе и радв по школама- Да ли имамо довољан број школа, односно учи ннца аа сее те ђаке? Ако нх има, де ли су хигијенске? Изгдеда, да нвм још недостају. Надлежии фактори чине све што је потребно. Мешовити разреди и полудневне наставе (које су по нашем мишљвњу корисне), последице су те оскудице. Први услов у школској хигијени, као браник ђачког здравља, треба да је хигијенска школска зграда. Оваквих зграда немамо довољно. У школи ученици проводе внше чвсова у умном, а у иеколико и у физичком раду (игре, телесне вежбе). Значи, да учионице, школско двориште, дворана за твлеснв вежбе, треба да буду бвспрекорно чиств и хигијенскн уређенв. Најбоље је, да постоје стандард планови за основне, средн.е и стручне школе у вези са бројем ученике, наставним програмом, теренским и клнматским приликама. У учионици не трвба да нма внше од 30—35 ученика. Школска зграда треба да нма довољон број просторија и учионнца, са потребном кубагуром. Обилан прнлив днввнв светлостн, добру вентилецнју, хигијвнско грејан>в, довољно воде, пространо, пвсковито и дрвећем засађено двориште, као и просторије за оставу ствари. Просторије за умиван.е, туширањв, за телвсне ввжбв и терасу за сунчање. Планове за школске зграде треба да нзрађују заједнички и архнтектв, хигијеничари, дечји лекари, наставници и педагози. Нехигијенске школе могу да буду расадницн многих болвсти код ђака, а у таквнм зградама јв н сваки рад без воље н успеха. Изгледа, да се код нас недовољно поклања пажња телесном васпитању ученика. Један сат два недељно. Ученику, у доба када је у нагону твлвсног разаића, потребне су твлеснв вежбе, покрети, физички рад, спортови Свакако само умерене, разумно обављанв и под стручном контролом- Телесне вежбе су кориснв јер јачају организам и чинв га отпорннм према болестима. Али свако тело не може да издржн у истој мври напор, нити је свјкн спорт подесан за свакога. То треба да одлучи лекар, јер могу да уастану неугоднв послвдицв. У спорту трвба да буде циљ побољшање телесног резвнћа н здравља. Он не трвба да будв вечнта борба за рвкорде. Првтвраност у спорту може много да нахуди младом органнзму. Спортови ва чистзм ваздуху су најкориснији за ученнке. Плнвање, веслење, твнис и свн знмски спортови. Терање бицнкпвта трвба сматрати непогодМ1Ш ШСф10М М Шкђу ШАОД&А)

децу. Јачају се само мишићи ио. гу, срце се проширује, а горњи део тела не развнја се. Свестрана лака етлетика највише користи школској омладини. Некомпвтентност нам не допушта да говоримо о наставном програму у школн. Он је сигурно добар, јер имамо добар наставнички кадар. Сматремо ипак да наставни програм и рад у школи не би смео да преоптерети физнчку и умну моћ ученика. Можда би било хорисно да хигијена заузме мало више места у настави, чак и у основној школи. Она би требала да упозна ученике са најважихјим, основним принципима јавне, инднвндуалне, социјалне и сексуалне хигијене. То би биле и корисне превентивне мере за ђачко здрављеПотребно је и даље водити рачуна о умно заосталој деци (школсхој) и о специјалним хурсевима и разредиме за њнх. До сада постнгнути резултати били су повољни. Од неоцењиае су ворнстн школе на чнстом ваздуху, у пољу и шуми, за слабуња- . ву нлн пак у лочетху .*убврху»„-> позом инфицирану децу. Оне супотребне нарочито деци из већих градова. То су шхоле изван центра варошн (у Београду нма само једна) са учионицама, хоје имају покретан знд, тахо да су ђаци стално на чистом ваздуху при свахом времену. Када је лепо време, настава се обааља на пољу. Оев се деца .брзо поправе н нзбегну први удер те страшне болестн. Ако не постоји с?ални лекарски надзор ученнка, немогуће је борити се противу тако честих инфекциозних болести код учвника као и противу туберкулозв, коју свуда срећемо. Заборавља се једна болна истина. Има сигурно прилнчан број школских наставника и служитеља се отвореном туберкулозом, који су много генерацнја деце инфнцирели. Они су стално с» њнма, у блиском додиру. Инфекција је неминовне, маснвна и сигурна. Многн од њих и не знају да су болвсни. Подносе своју бољку, алн је нехотице преносе другима. Стручннм лекарскнм прегледом неставника и служнтеља школских сваке године учинило би се многс и њима и ученнцима. Сталном лекарском контролом ученика могу се многе болести још у почетку отклонити или излечитн, ако се на време открнју н лече. Те су болести кратковндост, сколноза (нскрнвљеност кнчменог стуба), малокрвност, цревнн паразитн и почетна туберкулозна ннфехција. Шнреље ннфекцнозних болести, које се јављају у виду епидвмије може св спречити откривењем првих случајева и нздвајањем сумњивнх учениха. У градовнма су школске полнклинике и школскн лекери много допринели у погледу здравствеиог старања школске деце- Жвлети је да св то остварн н по селима. Шкодски лекари систематскнм преглвднма ученнка проналазе болести, нзворв обољења, дају севете за лечвње, вршв прввентнвнв мере противу заразннх болести. У вези су са ђачким роднтељнма, а то утнче врло корисно у васпнтном погледу н у погледу здрзвствених савета. Школске кухнње за нсхрану снромашннх ученнка чине огромне користн. Младом депјем организму потребна је добг« н обнлне храиа да бн иу осигурапа и добро здрввље. Код нас нма много школске деце, која се нвдовољко нсхрањују илн гладују. Д?. С.