Време, 14. 08. 1940., стр. 8

СТРАНА 3

Среда, 14 август 1940

ПРИВРЕ Д А»*ИН АИСИ1Е • ВЕРЗД.

Скнпа палате поште Загреб 2

Министарствз псшта, телеграфа и телефона гради педесет модериих пошта

Да би се поштаиски саобраћај• од чијег доброг функционисања зависи џела лржавна администрација, што 6оље обављао, потребно је, поред осталог, да све поште буду смештене у просторија• ма подесним за ту сврху. Многе поште у унутрашњости налазе се у старим, тескобним и нездравим зградама. Поред тога што су узете под закуп и што је кирија у већини случајева висока, распоред просторија у овим старим зградама обично не одговара потребама пошта, а то иде на уштрб посла који треба брзо да се обавља. Због тога је у Мннистар-1 старације, као што је пенству пошта, телеграфа и твле- трално грејање, затим уређафона нзрађен обнман про-, ји за снгнализацнју н клима-

обнман грам рада на подизању дерннх поштанскнх зграда. У целој земљн бнће подигнуто око педесет попгга. Овај програм ће се изводити у етапама. Све нове попгге биће најмодерније уређене, специјално за поштансве потребе. Добнће најсавршеније инсталације и најудобнијн намештај. Зграде су пројектовалн архитекти Миннстарства и оне претстављају читаву серију укусних и модер

мо- тизацију. ј Поред многнх техничких преимућстава нове поштансне палате у Загребу, треба истаћн једну занимљиву новину. У новој палатн су пројектованв и просторије за културно-просветне организације и друштвени живот поштанских службеника. Му; зеј, библиотека, читаоннца, ј менза, једна велика сала за предавања и курсеве, све те просторије стоје на располо-

них архитевтонских објека-ш жењу поштанским службениНекв од новнх попгга чије ! пнма у њнховнм слободним је грађење предвиђено ознм' часовима. Имало се у виду програмом већ су завршгне.! да велики број поштанских Готове су поште у Сколљу, службеника, преоптерећених Сплиту, Дубровнику, Чачку, послом, осећају потребу за Бијељинн, Тополи, Плзву, ; разонодом и културним усаКалуђврсккм • Барамз, Гор- вршавањем. Поред нове по|штанске зграде, пројектована је н ускоро ће се градитн мо-

Скица фасаде попгге у Светом Науму дерна централна

штанске службе у земљн. На грађење пед е сет новнх пошта бнће у свему утрош е но око сто мнлнона дннара. ДУШАН ВУКОВОЈАЦ

У ЗАГРЕБУ НЕСТАЛО ЦРНОГ ХЛЕБА Загреб, 13 августа. — у послед ње време нестало је у Загребу

Троструки порез на хлеб

Југослаеија је, бар по гласу који ужива у иностранству, житородна зсмља. Она храни овојим живот изв*стан део Европе. Али она то чини одузимајући од уста својих гра• ђана. Неколико пута је веК установљено да Југославија не би могла извссти ни зрна пше нице, када би животни стандард нусног становништва би само мало витии. Поред тог и других апсурда наш ежитне политике елд>а поменути и троструки порез на хлеб који плаћају градски потрошачи. Несумњиво је да државни фискус има потребу за приходима и да је че-

пв градски пекари и увсзу га у град, плаћају на њега у Бсограду трохиарину од 5 а у неким градовима и далеко ви ше од тога. Док дођс до по• трошача, хлеб је оптерећен са 11,75* разних дажбина. Изузстне прилике налажу иизузетне мере. Данас, када се наша економска политика бори у дилеми да ли да заштити и фаворизује интересе малобројних продуцената пхие нице који производе за тржиште, или интересе многобројних потрошача, мора се и о овој иињсници посвети раиуна. Држава не може зхатевати жртве од других, ако није

сто тешко наћц нове изворе ! и сама спремна да их подне-

црног хлеба- Поводом тога Банска власт добнјала је многобројне жалбе од стране грађана- Данес је Банска власт доделила 50 вагона пшеннце загребачком па- _ _ , ромлнну Млин ће раднти у трн шно скуини иорез од ^,25", а смене. тако да ће овнх дана За- I на мекиње и остале произвогреб поиово имати црни хлеб. >де 2,50" с . Када ово брагино ку

ирихода, али, с друге стране, нс треба губити из вида чињеницу да сваку врсту посред ног пореза у крајњој линији плаћају потрошачи. На тај начин држава оптерећује најсиромашније, оне које треба да заштити. 4 Звучи невероватно да Југо. словени, који производе жито, извозе га и хране њиме дру• ге, плаћају у својој земљи троструки порез на хлеб који јсду. Трговац када купи од про713вођача пшеницу плаћа на њу обртни порез од 2,5X, Када ту пшеницу прода млину и млин од ње изради брашно. плаћа млин на то бра-

Измексм уговора о опиуму створена је могућност за бржи пласман свнх наших залиха

Из.ава нашег делегата при 7урско-1угословенском централном опиумском бироу I. Рибаржа

У овом случају она мора и можс поднети ову жртву, да укине опорезиван>е насушног хлеба, утолико пре што по• стоји још увек велик број лук сузних артикала који се могу и требају да оптерете већим порезом. А тако ће држав ни фискус на другој страни надокнадити губитак који ће имати укидањем пореза на жито и брашно.

Царигр»д. 1Ј а.густа. _ Приликом боравка југословенске лвлагације у Ант.ари која је имала задатак да заједно са турском делегацијом проучи могућности проширења трговинске размене између наше земље и Турске Ре публике потписан је 2 о. м. допунсви протокол уз постојећи трговински споразум, којим се између осталог предвиђа форми рање једне сталне југословенско - турске комисије која треоа да се састаје најмање сваких јшест месеци. Ова комисија има | за дужност да се стара о добром функционнсању трговинског спо разума и да решава све спорове који би се јавили у вези са применом овог споразума. Ради олакшања размене за извесну робу предвнђена је могућност прнватне компензације. По питању опијума ваш дописник добио је од г. Мирана Рибаржа сталиог југословенског де легата при Турско • југословенском централном опиумском бнооу следећу изјаву: Како вам је познато, између

њем Мнлановцу, Блацу, Бледу, Прешеву, Брусу, Ћуприји и Јабуковцу. Све попгге у Загребу биће везаие пнеума* тичком поштом Од пошта које се зидају у ј свој грађевинској сезони тре-

поштанска гаража, која ће се, због уштеде у простору, делимично налазити под земљом.

Мнннстар пошта, телеграфа н телефона г. др. Јоснп Торбар на у рад. Зграда за студио нове радиостанице зида се у центру града и биће потпуно у складу са модерним уређењем радиостоницв. У згради ће се налазити пространа акустична сала за радио концерте, затим мања сала за предавања и остале радио приредбе. Поред тога предвиђен.је и довољан број просторија за потребне канцеларије. И Битољ ће добити модерну пошту. За разлику од поштанских зграда које се граде у осталим градовима пошта у Битољу имаће и нову аутоматску пентралу за град са 500 до 1000 бројева. Оснм досад пом с нутнх пошта, ускоро ће се прнСтупн- " ашв земље и Турске Републине 'био )в још 1932 годиие закључен споразум о заједничкој продаји опиума. Ту продају врши зајецнички централни биро. У току осам година уговор је бно више пута продужаван. Потписивањем допунског протокола

тн грађењу нових попгга у Тит е лу, Алехснкцу, Скопљу (на ж е лезннчкој станнцн), Карловцу, Славонском Вродду, Сушаку, Ваљ е ву, Бан>о) Луцн, Охриду, Прнлепу, Ки- ! последњег

гова важност продужу)е се

чеву, Крушеву, Штнпу, Ма- , у Анкари важност уговора прокарској, Х е рцегновом, Кор- |лужује се до краја ове године. чулн, Биограду на Мору, Ко- споразум не буде отказан тору, Цркввинпи, Рабу, У- ГЛ С _ вЦ _?! На _Ј! Р *Л7"!.:Г°" Студио радио станипе жнпу, Нншу, Сарајеву н Новом Саду. Фннансиска ср е дства за грађење новнх пошта обозб е ђена су д е лнмнчно из редовннх буџ е тСкпх познција,

у Скопљу Важан објекат који се гради у оквиру програма Мини-

ба на првом месту помеиути ј старства пошта, телеграфа модерну палату поште Загреб { телефона за побољшање по- делнмнчно из з&јма од станице, штанске службе јесте Студио мнлнона дннара којн |е

2, код железннчке чије ће грађење стати преко 25Д)00.000 динара. Имаће четири спрата и бићв модерно уређвна При пројвктовању овв пвла-1 те посвећена је највећа паж-' ња могућности што веће ме-1 ханизапије посла. Пошта код жвлвзнкчке станице првтрпа- 1 на ]в сваковрсним пошиљке- ' ма. Из њв св врши расподела 1 пошиљака за цво град. Да бн | св овај посао што лакше о- | бавтмо нова палата бићв ве- I зана са свим осталим поштаи- ј ским згрвда у граду пнеума- ј тичком поштом. На овај начии ћв се постићи огромиа у- ! штеда у времеиу, а допринећв с* много смањењу рвтиских трошкова. У иовој поштанској палвти 1 бићв конпвнтрисана цвлокуп- : иа паквтска. поштанска и ца ринска служба. Палата ће це- ј ла бити саграћеиа од армкра- I ног бетона Предвиђен 'в до- ' »ољал бро) одељења. Ввпике ј еале са многим шалтерима о- ј Иогућиће брз и ивсметан са- ј •браћа, са публиком. У згра- ј Ши ће бити најкодериије •

за нову скопску радиостаницу која ће 1 октобра ове

кључило Мпннстарство шта, тел е графа и тел е фона

115 за-1

године бити свечано пуште- ' циљу општег унапр с ђсња поХГГ) I I п 1 III I I I I I I I I 1ТТТТТ

Проје&х фасаде ков« гдавне ооште ј Скоољу

томатски. Једна од важних измена досадашњег споразума састоји се у томе што ће сада оба нацнонална завода за заједничку продају опиума инкасирати ннтегрално протнвредност свег продатог опиума пропорционално досадашњим продајним квотаI. Пошто према новој Уредби откупу опиума код нас произвођачи опнума и имаоци опиума из ранијих берби добијају са да врло повољну цену која одговара садашњој цени сировог опиума на светским тржиштима, ми се надамо да ће југословенски биро бити у могућности да пнквидира све постојеће залихе опиума у нашој земљн а то Ие пронзвођачима опиума у Југославији донети знатне приходезавршно је своју изјаву г. Миран Рибарж.

ЛИЦИТАЦИЈЕ ДОВРШЕЊЕ ПУТА КРАЉЕВА ВОДА — КОКИН БРОД У Технотком одвгк«»у Банскв управе у Сарвјеву одржаћ« се 24 августв липитацмјв аа доаршељв другв деониов' пута Крапева Вода — Колин брод. Предрачунска сума изиосн 1,332.000 динара. ПОДИЗАН.Е ЗГРАДЕ ФАБРИКЕ ЋИЛИМОВА У САРАЈЕВУ У Техинчком одепелу Банске управе у Сарајеву одржаће се 2 овптзмбра пицитацнјв за поднзање зградо за смвштај постројела аа прераду вуне фабрике ћилимова. Предрачунска сума нзиосп 1,140,000 дииара. ДОВРШЕН.Е ГИМНАЗИЈЕ У БИХАКУ У Техннчком оделвку Банскв управе у Баи>ој Луцн одржаће св 24 .вв.-уста лицнтацнја за доврше»в зградо Држааив реапне гнмназнје у Бнхаћу. Предрачуиска сума је 1,871.000 дн-

Савез произвођачких за' друга није уписан у задружни регистар Крајем прошлога месеца новО' основани Главни савез земљорадничких произвођачких задруга поднео је Трговачком суду пријаву за упис у задружни регистар. Јуче је, међутим, суд донео одлуку да се овај савез не може уписати у задружнн регистар, пошто се по закону тражи да један овакав савез има у чланству најмање сто задруга а овај савез нема више од 40 задруга.

Веиии иа инмицхансиЖа

Бугарсиа штампа о Београдсном сајјму

■езннце народнв одбранв 2,995.500 фунти стерпинга (око 660 милиона дниара) и поввћапа код баиковинх улагача 1,804.000 фунти стерпинга (око 400 мипиона динарв). Отквко је лочела акцнја национвлне штеди.о за ратне сврже сакупљеио јв укупно 321,518.508 фунти стерпиига (око 71 мипиарду дииара). Нове техничке тековине у конфекционој струци Б е рпии, 13 аагуста. _ у нвмачкој конфвииноној и галантернској ииду. стрнји свв вншв се умотреблују новв ивмачкв твхничкв твковнне, о нарочито ново вешГачко стакпо •плвкош којв не спужи само за украс иа вочермим хааннама, већ и зв нзраду пвпеза, па чак н за бвлских цнпала.

Београдска берза Ефектн: на јучерашњем састанку иод ефеката је владала нелромењена тенденција. Једино то не би могло да се каже за ратну штету које је ван курса рађена нешто чвршће. Мчло веће интересовање за папире. Промет је нешто аећн. Девнзе: у слободном промету и код девнза тенденција је чвршћа. Њујорк и Стокхолм су без промене Женева и Лондон су чвршћн. Скок Женеве је мало осетнији. Мало аећи обрт у доларима н швајцарским францнма. Прнватан клнрннг: Берлнн је без промене н осталз роба 1460Термина нема. Солун је јуче рађен по курсу који је за један поен слабији од претходног састанка. Код Солуна је бнло -ермина за ултимо август у понуди. Промет у драхмаме је мели. Бугарске клнриншкч упутнице које гласе нз динар нотирале су само понуду по уобичајеном курсу. Укупв« промет код дееиза је мали. Продунти: на продуктној берзи ситуација је нешто живља. То се најбоље одразило у промету који је такође већи. ЕФЕКТИ Промот: Д1Ш, 480.01)0 Рађено по куроу: Колнчинп: 4«* агр. 1921 61 75" 217 чи.т,. бег. овв. 75.50 100 хнљ. вГс. дал. агр. вв,— и 68.75 4Т.хнл>. Р. шт. в. к. 445 — 38 ком. 7%

75.75 75.25 69.25 89.68.— . ».50 99— 9в 446.0 444 7800 — —190.— —194 —

Блер аграр 1934 ђ'е бегл. о5в. 6Тс далм. агр. 6"г ш\м. агр. 7% инв. Ратна штета Нар. Панка Паб (снтнн Паб (крупнн) Дсвизе Промет: дин. 3.315.000.Рађено по курсу: Количнпа: Н>уЈарК 5500 — (=) 17.912 Женева 125.90 ( 4-) 18.372 Пои>-да Тражња (Средн.и» = Лоидон 220.22 217.20 ( 218.62) 4- Жевева 257.70 1247.90 (1262.90) = Н>\')орк 5520,— 5480 — <5500.—) = Стокх. 1820.25 1303.25 (1311.75. У прнвцтном Клнрцнгу Рађеио по курсу: Количнп« . Берл|Ш 1440,— 180 хиљ. Сатун 43.— (—1) 200 хиљ. По1гуда Тражња (Сред&и) Берлив 1490— 1470.— (1480.—) Солун 43 35 42 66 (43.—) Солун улт. авг. 41.50 (—.—) СофнЈа 92.— —(—.—) Зввннчнн курСеВп ЊуЈорк 100 дол. 44<15 — 4425 — (!=) Лсгндон 1 фун 178 6Д 175.48 М-) Жснева 100 фр. 1119.85 1009.84 (-ј-) Долар за обрачун 4455.— (=) ПРОДУКТН Пшппнш: 10 в. 263; Кукуруз: 9 п. 182; Кроиинр: 4 в. 110; Јечам: 1 п. 230; Укуииан лромет: 24 вагона

Загребачка берза ДВВИЗЈЗ У словодном промету Женова 1247.ГО—1257.90 (1252.90) Лондон 217.02—220 20 ( 218.62) Н>у)орк 5480—5520 (5500). Нрнпптпп нлирннг Верлии 1470—1490 Промет 2.871 дннара. ТенденцпЈа чвршћа. ЕФККТИ Народна бапка 7.7СО—7.900 Прнв. аграрна бША 185 пон. 8% Влеров заЈам 97 траж. 7% Влеров зајам 92.50 траж. 7«"« Хипот. Аанкн 109 — траж. 7Гс Држа. ино. заЈам 96.— траж. 7'г Стабилнзаи. 94.— тра.к. Фћ 6 с 'с Беглуче обиеаиице 77.50 поп. б^о Далматннскн аграрн 69—70.50 4% Аграрне обвемшце 49.50 треж. Севернн аграрн 50.50 грож. 6Г*с Шумске обвезннцо 70.50 пон. Ратна штета 442 траж.

Ноносадск?а берла Ишеннца: Уредбом утврђене цене. Јечвм: бвчкн н сремскц 245250; славонски 250—255. Рмм! бачка 230—232.50; банатск« 227—230. Кукуруа: бачкн 255—260. Брашно: 8 420—425. Стране перле Чнкцго, 1? ивгуств Ншинца: септ 74.1/4—74.1/8: дец. 75.1/2—75.3/8; маЈ 76 1/4—76 1/8. Кукуруз: септ. 60.3/4; дец. 56.—; маЈ 57.3/4. ЦИРИШКА БЕРЗА

Парнз Лондон ЊуЈорк Мнлано Мадрид Борлин

9 25 17.#6 4 39 22.15 40,175.50 Софијш, 13 август,. _ Велики 6угарскн лист »Диес« доноси члаиак посваћаи београпском јесеием сајму у комв се тврди ла су пловдивскн, варнски н београдскн сајмови допринепв у великој мерн економском збпижему између Бугарске и Југослввије. Трговинскн олносн посталн су живљн. Размена добара зиатно ј« порасла. То је доказ да се трговнна може развијатн нзмеђу лве земпв исте економске структуре, ако се приватна ииниијатива, потпомогиута са ца иичиог места, потрудн да откпоии техинчке и тарифие смет»е. У члаику се изражава пријатио нзиенађеме због тога што ће Југослввија учествовати иа сајму у Варин. Југословеиско . бугарске трговниске г.в зе постављају се на базу узајамности н лнот нзражава т»л>у аа се ово ародужв >а године, а не да носи привре мвии карактер. Затнм се олшнрио говори о београлском сајму и коистатује се да ои стоји иаиал пловливског н вариског. На крају чланкв с« иаме ла добра трговииа паја и лобру полнтику. Учешће иностранства на Бечком сајму Б*ч. 11 августа. — На Бечком јеое И.-М велнцом са)му учествоваће све државе Југонсточие Европе (н« )имајућн Туроку), а поред тога тавмја, Швајиарска, Шведска, Норве ј старог сребрног новца од 50 днвара да у сопстаеном ннтересу Данскв н Холвнди|а. та ј цопац замене до 16 о. м. закључно на благајнама Народно банке нлн код државних фнианснјских установа, пошто се после тога рока поменутн новац неће внше моћн заме&нватн. Под благајнама Народне банке подразумевају се како благајна централе, тако и благајне филијала, а под држииним финансиским установама — све државне установе код којих св примају уплате односио врше исплате, као Главна др*г.авна благајиа, пореске управе, Поштсшска штедцоница, све поштв и т. д. Према томе, прексутра је последн»и дан за замену отарог среброг новца од 50 динара како на благајнама Народке банко, тако и на благајнама цитнраних државних установа Уколико се овај новац буде слао за замену проко поште Народној баици или поменутим државним финпнсиским устаиов%ма, као раш аредај« ш &• снАтрахм преда^е на пошти.

Прекосутра је после/њи рок за замену старог сребрног новца од 50 динара Према решењу министра финансија 16 о. м. истиче крајни рок до кога се стари сребрни новац од 50 динара може замењивати без одбитка новоискованнм новцем на благајнама Народне банке н дртавних финансиских установа. Од стране Народне банке да објавнмо љен познв имаоцима

Неаависио од службеиог учешћа ових држава пријавнли су се |ош и многи нзлогачи и> других странп*

Национална штедња за ратне сврхе у Великој Британији ловдои, ц ввгуст«. — •Дејлн Гвлеграф| Јаваа да (е у току прошпе недем сакупаено 7,931.473 мнлнона фуитн стерлиига (ово 1.900 мнлиова дииара) у внду акцнја иацвовалне штед1м )1 ратне сархе. Од ове укуп ■в суме оартнфикати >• штедиу до иелн су 3,131.373 фуити стерлнига 699 ммпмг .иа дмаара^ гатаи об