Време, 20. 08. 1940., стр. 13

Уторак, 20 август 1940

ВРЕМЕ

СТРАНА 13

Жене-кондуктери у Суботици отпуштене су на захтев радника

^"^уботпчкн трамвај илгао је ове годнне прве кондуктерке. У часу када су кондуктерн суботичког трамваја у већем броју позвани на војну вежбу, дирекција електричне централе морала је да се побрине за нове радне снаге, па се обратила на женски свет да се јаве за службу кондуктера. У Суботпци је образована

" . 1. —

ј ј

[ 1 ' ј

вли нисам очекивала да ће Јгако кр^тко да траје... Р оЛ{а ЈЈП Ј.Но ' NОС' N Радннцн електрнчне централе протнв нондуктеркн Гђа Шћерић прича затим о акцији радника електричне централе, који су претили штрајком. ако дирекција не отпусти кондуктерке, које имају мању плату но мушки кондуктери, па их дирекција због тога внше запослује на штету мушкараца. — Н1ЈЈе тачно да смо ми жене-кон;|уктери довеле у питање егзиСтенције мушких кондуктер^. Они су имали најмање 48 часова рада недељно

ца и способних н неспособних за војну вежбу. Ми смо позвани да издржавамо породицу. Ми треба да будемо прво запослени... И они н оне су у праву... Ј. Ш.

Јесења обућа Разноврсни облици који тријумфују веК годину да на, овс јесени биће замењенм простим « класичним формама, као гито су ескарпенв или де/солто&ане ципеле и ришеље, т. ј. плитке полуципелв нахини рање. Ова обућа израђива ће се од врло солидне коже, од бокса, гугитсра и крокодила. Једном речју то ће бити обућа која иде са свима ансамблима намењсним за дан.

■ШКОЛА ЗА ЗДРАВСТВЕ 1 НЕ ПОМОЋНИКЕ У Шко.ти народиог здраиљв у Загребу отаара се 1 септембра, Школа за здравстпеке помоћнкко. аСвршенн ученицп обо школв мо_ \гу бкти намештени као тржни И84ј »порници, десинфоктори или лабо*; ^ратн. У школн се примаЈу учонн. ^ци с, најман.е 6 разреда средпи? или А1мЈ рапно школе од 18 до 24 годШ Ј не. Школа траЈо 18 месеци. 0*па школа са лавршним непи_ ^том равна Је средњој школи с по. ^лол:0ИНм нспнтом зрелостн у поглеАДУ ква .-1И (|»ткацнЈа за чнвовничКи »положаЈ у соцнЈалној в здравстве. 'ноЈ службн. \ Учепнцн коЈи оу досада сврнтнАб \Школу за .вдравствеие помоћниу«, били ау за кратко времв нвмеште. у бапопинскоЈ, државиоЈ или градскоЈ слу;кбн. Молбе со прнмају Још неколико дана. ва упутства даЈе Школа пародиог здравља. Загрееб, МлрогоЈска цеста 4.

Сезона зимнице

Захваљујући сирћету ваша ће зимница, која се састоји од остав љвног поврћа и воћа, моћи да траје све до пролећа, јер сирћвтна киселнна спречава развијање микроба, којв уннштавају конзерве. Карфнол. Обарите три до пет мннута у кључалој сланој води свеж и чврст карфиол који сте ПП1ПВЛ1ИПИ ни б^кетићв. П^стите

чурке, чврств и свеже, отсецитв доњи део корена, оперитв их не љуштећи и кувајте на благој ватри у поклопљеној шерпи, без бутера и воде, са?ло са соком од два лимуна на пола кипограма печурки. Кад су печурке суве, т.ј. када је вода коју су пустиле уврнла, треба их прелити вин ским пирћетом, пустити да прокључа један минут и оцвдити

} ИГРАЈУЋИ СЕ ЛОВАЧ* КОМ ПУШКОМ ТЕШКО Ј РАНИО ДЕВОЈЧИЦУ 4 Панчепо, 19 августа. — Јуче гпре поднв у Јабучком Риту догшло је до твшкв несреће, у којој »)е настрадала дванаестоводишња гдевојчица Јелица Ердељан. Јуче пре подне дошла јв Јелица са својом тетком Вукосавом Петровић до њиве Николв Тоћвраша где је продаван бостан. Када су Никола н Вукосава понвли Јда износв бостан из колибв и да ттоваре на кола, изненада „је доЈшао из оближњег бостана Ко\ста Тарајић. Коста је у руци но\сио ловачку пушку. Када је доЈшао сасвим близу колибв, у ша-

2РТОРАК 20 АВГУСТ 1940

ФЕЉТОН ВРЕМЕНА

дцанм М. ?лдмие(мк

Ведри дани Паала

Негђе тамо далеко играју сада над водом топле л»етне радости. Топло после подне сједз на сребрнам врбама. Под њима отјече рнјека споро и пола гано. Ни њој се не жури на врућем љетном дану. Само горе на слапу отегнуто шуми и долином ријеке звони комаднћ. -ашвота. Размншља тако о свом скоро заборављеном селу, чиновнзк Павле ДобринићПочео се он још од јутрос утапати у нека свијет ла сјећања далеког дјетињства, па му цијели дан испао некако необичан и свечан. —* И8*укло га то нешто радосно и нејасно, из прашине канцеларије. Прошао журно опустјеЈгам Градским улицамб. Иза спуштених дрвених капака за^овол>но дремали грађани. Не ко се негђе једнако и упорно мучно свнрајућн. Осјетио све то Павле некако не разговјетно и споредно, и не размишљајући да би требало и куда би заправо трефало отићи, изашао несвз'есно изван града. Сједи сада у хладу зелених агација, резуцкајући шаре на витку прутићу. — Да, шуми слап, понавл»а гласно Павле, — увзјек једнако и отегнуто. — Чини му се да га и сад чује низ ту негђе иза окуке уз жел>езничку пругу. — У младом грабовоМ гају _ сигурно сад цвиЈетају мирисаве цикламе. 'Оне несмотрене уз краз шуме, изблеА"'" 1 " ел нцс. Испустио затиИ* прутић покрај себе и легао. Са рукама под главом за гледао се у празно небо. Зури, тако, у бескрајан и нерознат простор, и заправо не гледа ништа. Ул»ул»ан у паучинасте свјетле сање далеког дјетињства, Путује Павле родним крајем. — Брат сад сигурно врше жито. Коњићи опуштени глава знојни и уморни газе по врућем гумну. Довече ће га превијати кад Слап јаче зашуми. Да, дунуће свакако са планине хладан користан вјетрић. Онда ће пун пл»еве и снијети сићи на поток да се опере. Уздрмаће поспан мјесец по води па ће постати сребрн и жив. Наилазе тако све нова сјећања и изазивају на Павловом лицу ведар и нијем осмјех. Шире се у њему дра га н топла задовол»ства, па му постаје све кило и широко, и све бриге оду. Тако је само неколико ча сака, јер крта њежна ткања пуцају лако ко паукове мреже. Нестају изненада

бјеле веселе радости и насртљиво се уплећу оне дру ге, тешке и мрачне животне бриге. Прилазе му изненада јасне и озбил»не. Отац се мучи. Стар је човјек и господаран, алн оронуо и нема нншта. И брат исто та ко. Тежак је тај њихов сељачки крух, и ретко их ко разумије. Ипак да је он та-

мо код куће можда би било боље. Или да им барем може некако помоћи. Боре се они тамо са сушом и нероднцом. Изненади их град и олуја, па зној и крвави жуљеви оду низ воду, и никад се не наплате. А њега су, ето, дали на школе. Можда да са братом не дјели оно поткућнице и бујадаре. Сјећа се и да^ас- кад га је отац одвео и п^бдао-учитељу. Рујила шума, са лозе падао болестан лист, и овце у јату журиле стрњиштима погнутих глава. . Довео га отац и рекао: Епо'. ТИ га, гоопа лии р и брате. Видлш и~ сам нн5е за наш сељачки поса' овај мој деран. Припази де на њега, не би ли га куда у свијет да' или га у какву госпоштију посла'. Тако си тан и кржљав и није него за каквог господина. И тако. Престале игре крај појила. Заборавила се бестравна пландишта и зелени тукови крај ријекеПостао Павле господин ситан и скроман. Миран и тих у прашној тједној кан целарији клањао се дубоко шефовима, превртао папире и сабирао бескрајне број ке. Пролазили једнолики, пљесниви дани и ништа се није мјењало. Превукла се преко тога његовог живота нека зелена отровна патина, док они код куће једнако уживају у његовом господству и плету неке разумљиве и оправдане, притајене, а неостварљиве наде о његовој помоћи. — Није за наш сељачка крух, рекао је отац. — Ниси ни за овдје — ре кли му другови. Немаш

лактозе, брате мој, а нн са рачуницом не стојиш добро. О некој лудој души сањаш, о човјечности и поштењу. И онда што ти тому све.му можеш? Можеш, ето да мислиш. А учинити нешто и поправнти — слаб си брате. Заиста имају право ти његови пријатељи. Нису та кви људи за град. Можда би ипак тамо на селу боље било, помишља Павле поновно. Или барем не би све ово гледао. Те свепаметне умишљене грађане и своје надувене шефове са дебелим цигаретама у уетима и лажном маском обзира и лурцетљ иво сти. Или овс "јоцЈ 1=07*0, незнаЈшце и пробисвјете, #оЈп-»а_... збиља лактовима и везама протурише у живот, носећи собом стално лажну и нездраву мисао, да се само лактовима може успјети. Откуд им само свнма оно лика самосвијест и бестидност. Или су толико дуго

сами себи лагали да су они нешто велико и вриједно и да би без њих жовот људи био пуст н празан, па им се тако некако и мозак осалзо и у завјетрини смирио. Бесмислено дебљају људи око њега бјежјећи за нов цем и богатством, без душе, без срца, без осјећаја. А оно нешто веће и љепше? Бриге за народ, за земљу, за људе-... Махнуо Павле руком желећа се обранити од свих тнх чудних и тешких мисли, које му никад не даду да потпуно' утене у' свијетле, ведре и неповративе дане дјетињства, и да бар кадикад некако утече од свега бвог овђе. У крошњама агација зашуштале птице и игре. Сле тнше к њему поново из тих зелених крошања радости дјечијих дана: Врапци, помисли он, врапци жвалави и мекана кљуна. Хватао их Павле некад, у старим грабовпма крај цркве. Куцкало ситно и немирно, њихово сплашено срце и у црне живе очи налијевао се страх. Пуштао их Павле, осјећајућн јасно сав тај њихов страх, А они престрашени и немоћни, падали у

Велина незапослекост у Француској

Парнз, августа. — Јављају из Вишиа да је извршена коначна демобилизација францу ј биле СТИГле

. „ ;м густу траву одмах покрај њега. Хм, хм, — тамо би свакако било потребно отићи п видјета поновно све~ оно. Ништа се тамо није сигурно измјенило. Осим можда људи, уплете се од не^куд сумњива Тужна* мисао. Ипак треба отлћн. Сјео би опет крај појила. Модри ситни лептирн слијећу жед ни на влажан глиб. Чекао би дуго стоку док изиђе из воде, па би се онда вратио -горе кући. Кренуо би послије са братом и оцем на посао. За довољно би пуштао зној да се слајева у грубу се^ачку кошуљу. А онда у вече, крај гумна сједели би под шљнвама и дуго би им при чао све оно што га "заправо болн, а што њима тамо није никако јасно. РастЈерао би из очеве з братовл»е ве главе све те наслагане ла жи о његовом господству и вредности. Разбио би те њихове наивне мислз о муци и жуљу. Требало би им то све казати и разувјерити их. И онда, рнјепшти и то, какав сам то ја заправо човјек. Ниси за овђе, ниси за тамо? Хе, хе, — народе мој златни. И то бв све тре бало рећири оцу и свијету. У крошњама поново зашуштале птице. Павле се трже. Распојасан, босоног, бунован дечак, вратно се са цвијетних ливада н влажних шумарака, гдје су га велике, људ-

ске сувоземне војске. Кућама се вратило трн и по милиона људи. Сви оаи бивши ратници вр» свдосми и задовољни што су вратилјг С»у)—..лу^ц^ ма. С друге странв онн се налазе у врло тешкој ситувцији јвр јв општа демобилизација јако повећала број нвзапослвних у целој Француској, те су т ако многи бвз посла и зараде*

<-ШМ ЏШШШП ОШЛЊ 430 Х"1

Водоравно : 1 опера од Рихарда Штрауса, 2 презнме нашег чувеног морепловца, 3

мушкост, 4 поуздање — гесло, 5 стрм — од тог времена, 6

човек без вида, 7 порез за време Турака- 8 обрнуто: предлог/ УсправнО: 1 домаћа животн»а, 2 шест (немачки), 3 лозинка, 4 улога глумца — одређена количина, 5 катастрофа — зао, 6 увијач, 7 родитељ- 8 предлог. РЕШЕЊЕ УКРШТЕНИХ РЕЧИ БРОЈ 429 Водоравно. 1 Париз, 2 сок, 3 к, 4 Рим — знак, 5 Арабија, 6 јади — нар, 7 терам- 8 тас, 9 К| усправно : 1 рај^ 2 пират, 3 сам — адет, 4 кор — зб Ирак, 5 кнннн — ас, 6 зајам, 7 кар.

ске, и дјетету непотребне, мисли. —- Неће то шуштање бити игра. Спремају се можда на конак? — Да, јо је, каже Павле, кад боЈБе заглела у мопап сутон. ТребЗ И1Га;—I 1И ВДДН и некако чило и окрепљено" диже се и крену у град. Кад је стнгао, мирисао је град на топлу и ненидљиву прашину. Кроз отворен прозор, неке богате куће, пролила се угодна, мека му зика. Залепршала кратко улицом и умирал* ту одмах близо крај црквене порте. Видиш, кад би се однекуд тако могао цнјели тај свијет прелити том лудом душом, човјечностн н поштења, као рецнмо, том музнком, размишл»а Павле, још увијек упорно, на крају свог ведрог дана. Размишља и не осјећа како га набуситн пролазнн ци гуркају са ногоступа, док он пажљиво намјепгга на капуту некакав увенулз пољски цвијет.

ЉУДИ КОЈИ НАМ НЕ ЖЕЛЕ ДОБРО Случај кафеџије Људевита Раца јасно указује на то каквих све људи има код нас. Какви су све људи успели да у нагиој средини створе не само ухљебље, већ и палате. Богатства. Али, то није све. Случај Људевита Раца уклзује и на то да су ови људи потпуно без скрупула. И да ни мало не воде рачуна о сре дини у којој жибе и зарађују. У којој млате паре. И о закшима, који тој средини владају. Људевит Рац због личне користи, да би могао што више да заради, направио је читаво стовариште жи вотних намирница, којих је имао на тоне, а не на килограме и десетине килограма. Новац који је уложио у ово „стовариште" Људевит Рац, претставља огромну суму,па је јасно колико је он морао зарадити за ових десетак година. Черупаујћи немилосрдно наше људе. Поред тога, ~—'1 новца, који је зарадио, иметка који има, ЉуРац није имао ни то)бзира да мало завеже већ је на сав глас при ајстрашније ствари о >ј будућности земре ко према њему била тако ова кафана састајалисвих оних, чија су сасвојевремено причала гне приче у ,ЈСафе де ". Кад је њима Људец могао да прича припраховитој ситуацији у земљи: онда је он учине\и.то више од простог саја наредбе о забрани а алармантних вести. оваквим лицима зато 5а бити ни мало сентизк. И треба до макси1С/сористити све законраграфе, који стоје на ожењу. Једном за сваг 10 енергично, ваља оне :ти Људевпта Раца и . Доста је било стрпДоста сентиментално' зи треба да знају да нама најпре лежи на обро ове земље и да рема унутрашњим „при ча ш умети врло енерда поступимо. Људевит другови треба да глезоја посла. И да буду т>ни што им се посао

јв ауто-прскалица покварена и због тога се улице не поливају. Међутим, код продаваца бензина грађани су добили друго објашњењв! да се по карти, односно полицисиој дозвОли редовно издаје бензин за општинсну аутопрскалицу, која не ради. НЕПОЗНАТИ Било Је врло чеФИЛМСК Т * _ сто речи у нашнм СТАРО ј^ дневним листовима о накарадном читању филмских имена. То јв нашем свету већ ушЛо у навику па и нв обраћа пажњу на оно што стално-боде очи. Ових дана је један биоскоп у Нишу изазвао буру од смеха код људи ко-

ји летимично читају нове биоскопске програмв, када је објавио да у једном филму главну улогу нгра славни амерички глу мац Каботе Бруце. То је изгледа превршило сваку меру. Бојимо се само да глумац »Каботе« не сазна за овакво накарадно читање његовог нмена и да зише не заигра у филмовима за Југославију због великог једа, ПАЛАНАЧКЕ ПИЈАЦ Е Задесио сам се једног пазарног дана у једиом подринском граду. Пијаиа ври од св"6та, као у кошници. Све је лепо и не може бити боље, да ми не поквари тај утисак оделен>е за намирнице. Видео сам не

М. СР.

ЂИВИ Претседник натеДНИ К га града на Југу млад је човек,

1НЕ

монден, има свој :и ауто и много путује. го, већ свакодневно. Ко Имам замеЦика, па није потрвба да седнм у опОграничен>е бензика је ;огодило нашег лордмера, о за кратко време, јер је и лако решио свој >бенпроблемс. Бензин којн . општинском ауто-тенку ање прашњавих улнца у 5ЛИЧИНИ прима он за сбо :атну и личну употребу, (орисну и скупо плаћену зку тековнну затворио је лу. Грађанству, којв се зта гушн у прашини, об•> је у нашој Општинн да

Једну, него више сељанки, које продају сир и кајмак на килограм, али га не ваде из качнца кашиком, него руком. После сваког прављеног пазара, обришу руке о своју кецељу, примају новац, бројв га и вежу у кесу, и опет послв тога поновно захвата)у рукама кајмак н сир па га ставе на вагу да подмире нову муштерију. А што је најгоре, приметио сам код једне од њих кожну болест на рукама!

)д наше партнје данас ишта, мораћемо да је чмо за следећн пут. Рое убзјен... Холт, ви ће- ј зестити надлежне, чекара и фотографа » са њима доћн на Јгаце Ја лично ћу одмах по'обертсову кућу јер већ . ко је убица... ако могубим време са разним ама з формалностшха га још и побећи. ', најмлађи од присуттспектора, услужно је з забележио Робертсову и остале ннструкције. .ко случајно не будете амо кад ја дођем да лг! узмем ја вођење истразитао 1*е затим старијег а, одобри Блунт којз је аачио кап>т. Иако ћу да идем даље вероватзрло брзо опет да се вра место убиства. .е изишао из Скотланд * првпм таксијем пошас совој кућз. је изишао нз аЈтомоби1ли су му у сусрет Ло.обарица. Они су се пла^а остану у кући па су аи долазак полицајаца I ;етљеним тремом. Ловел | дао наместити пре кратког је стигао ни свој капут времена. Оне су бнле затворече. не, алн су врата од суседне зо је страшно, јечао је : собе - ко Ј* а С У пначе увек била тресући се од ужаса. изн Утра затворена јаком гвс'•.«и крај свог кревета и Д еном резом. стајала мало отз може препознати... ли-1 шк рннута. је обливеао крвљу«. 1 (Насхдвића се)

Блчтјт му нареди да ћути па се обрати шоферу: — Сачекајте ме ту, ја ћу одма* да идем даље. — Зар опет да останемо овде самн? запитала је собарпца уплашено. — Не дете, умпрпо је Блунх. За десет мпнута ће стићн чланрви кривичне полиције па ћете пматн впше друштва него што би желелп. Хајдете сад унутра. Он је са Ловелом пошао напред уз степенпце до спаваће собе. Девојка се колебала и застајкивала. Помисао да мора још једном да уђе у собу где лежи леш изазнвала је код ње језу. Алн најзад је победила женска радозналост п страх да остане сама у призем љу и она је уздржавајућп дах полако пошла за њима. Робертсова спаваћа соба је била јасно осветљена. Кад је Ловел нашао леш убијеног господара он је ужаснуто нзлетео напоље не-^гомпшљајућп прн томе да тр%ба угасптп осветљење. Блунт је познавао ову одају. Он је прво погледао на гвоздене шалоне које је Робертс