Време, 20. 08. 1940., стр. 15

Уторак, 20 август 1940

ВРЕМЕ

"ШКОЛА ЗА ЗДРАВСТВЕ \ НЕ ПОМОЋНИКЕ У Шка -т варолшл* здраиљв # Загребу отвара се 1 ЈШкола за здравствене аСвршенн учешци оео школе \ гу битн намештенн као тржни ▼ зорввцв, десннфектори илн ^рати. У школи се примају

СТРЛНЛ 13

Жене - кондуктери у Суботиц отпуштене су на захтев радника

уботпчкп трамвај нмао је ове годнне прве кондуктерке. У часу када су кондуктери суботпчког трамваја у већем броју позванн на војн> г вежбу, днрекцнја електрнчне централе морала је да се побрнне за нове радне снаге, па се обратила на женски свет да се јаве за службу кондуктера. У Суботнцн је образована

али нисам очекивала да ће тако кр?[тко да траје... * ' V • Радннцн електрнчне централе протнв кондуктеркн Гђа ГГећерић прича затим о акцији радника електричне централе, који су претили штрајко«, ако дирекција не отпусти конд\ ктерке, које нмају ман.Ј' плату но мушки кондуктери, па их дирекција због тога више запослује на штету мушкараца. — Н^је тачно да смо мн жене-кон^5р<тери довеле у питање егзистенције м>тпких кондуктерЗ! Они су нмали најмање 48 часова рада недељно

ца н способннх н неспособнпх за војну вежбу. Ми смо позвани да издржавамо породицу. Ми треба да будемо прво запослени... И онн и оне су у праву... Ј. Ш.

Јесења обућа Разноврсни облици којч тријумфују већ годину да на, ове јесени биће замењени простим и класичним формама, као што су ескарпене или деколтоване ципеле и ришеље, т. ј. плитке полуципеле нагини рање. Ова обућа израђива ће се од врло солидне коже, од бокса, гуштера и крокодила^ Једном речју то ће бити обућа која иде са свима ансамблима намењеним за дан.

4 цн д. најмаше 6 ралреда средњ« или Цј 24 ГоДл<

Јњој равне школе од 18 до Јпе. Школа траЈе 18 мес «пи. \ва школа са завртпннм истп^ ттом равна Је среди>ој школи с по. • ложоним нспнтом зрелостн у поглеј»ду квалшЈнткацнЈа" ј.т . чнновничКи »поло;1:ај у соцнЈалној в здравстве. •иоЈ службн.

Учопнцн коЈи оу досада свршадЛ ЈШколу за .здравствене помоћтСке. «б!стн ау за кратко време намеште. јнн у бановнвсхој, државвој нлв лградскоЈ ст>жбв. а Молбе со примаЈу Још неколихо Јдаца. ј Све уготства даЈе Школа народЈног здравља, Загрееб, Мнрогојска ^цеств 4.

Сезона зимнице

Захваљујући снрћету ваша ће зимннца, која се састоји од остав љеног поврћа н воћа, моћи да траје све до пролећа, јер сирћетна киселнна спречава развијање мнкроба, којв уништавају конзерве. Карфиол. Обарите три до пет минута у кључалој сланој води свет и чврст карфиол који сте ПИ1ПИЛ1ИПН ка букетићв. Пустите

| чурке, чврств и свеже, отсеците ј дон>и део корена, оперитв их не I љуштећи и кувајте на благој ватри у поклопљеној шерпи, без бутера и воде, само са соком од два лимуна на пола. киаограма печурки. Кад су печурке суве, т.ј. када је вода коју су пустилв уврила, треба их прелити винсним пнрћетом, пустити да прокључа један минут и оцедити

>• Ј ИГРАЈУЋИ СЕ ЛОВАЧ' КОМ ПУШКОМ ТЕШКО \ РАНИО ДЕВОЈЧИЦУ ^ Панчево, 19 августа. — Јуче ^пре подне у Јабучком Рвту догшло јв до тешке несреће, у којој 'је настрадала дванаесто^одишња гдевојчниа Јелица Ердељан. Јуче пре подне дошла је Јелица са својом тетком Вукосавом Петровић до »иве Николв Тођераша где је продаван бостан. Када су Никола н Вукосава почвлн ' да износе бостан из колибе и да »товаре на кола, изненада је до* Јшао из оближњег бостана Ко* 'ста Тарајић. Коста је у руци ноЈсио ловачку пушку. Када је дошао сасвим близу колибе, у ша-

Уторак, 20 август 194о

ВРЕМЕ :шШтФ

ДеџсшПзже ш»

ДОСЕТЉИВИ ВОЛТЕР Дворани, који су завидели Волтеру на пријатељству које га је везивало за краља, реклн су му једнога дана: — Изгубили сте краљеву наклоност... Он неће више да зна за вас.. Волтер нвје хтео да трпи нерешене ситуацвје. Зато је одмах пошао у краљеве оДвје. Кад га је Фрвдрвх угледао, нагло му је окревуо леђа. — Звао сам да лажу дворани кад кажу да сте рђаво расположвнн према мени, рекао јв Волтер. Сад сам св осведочио да сте ми и даље пријатељ. — По чему то закључујете? запитао је краљ набусито. — Како -зар ми нисте дали

доказа, одговорио је философ, окренули сте ми леђа, а то никада не би учинили пред непријатељем, ваше величанство... ДОБРО СРЦЕ Г-ђа де Тансен. позната по благости, била је нпак жена спремна на све, не сбазврућв се ва прввцвпе. Једног дана, кад су хвалипи њену благост, г. ТесЈе рвчв^ — Кад бв нмала интереса да вас отрује, г-ђа де Тансен би вас отровала, иако в ја верујем да би употребила — најблажи отров. УСЛУЖНО После једне д>-же седел.ке в«лико је друштво пошло из. лазу кафане. Алв. десило се да је једна дама заборавилв

Оц свега по мало за сваког по нм

* Млада хопнвудска глумнца Тери Реи, која је у неколнко фнлмова показала своје уметннчке способностн, на писала је пре кратког време иа комедију за

Кемиднја Тери Реи зове се »Крокодилске сузе« н третира жнвот у Холнвуду. Једно од већнх позорншта у Њујорку ставило је овај комад на свој реп е ртоар и прнказиваће га усноро. * Турска је влада »а од&рану Царнграла »огт од 150.00 турскнх фунтн. * У Пондону је избно великн пожар на обалн Темзе. Том прнликом запалнле су се огромне количине жнвотннх на мнрннца. Плам е н је достнзао внсину до педесет метара. Нај внше штете прнчиннла је паљевина сандука са чајем, чија се штета цени на мнлнон фуната. * Синчић Алфонза Диеза из Мвкснко Сити-а има тек шест месеци, па ипак разго-

вара као дете од четирн године. Овај малишан казао је пр ву реч још када му је бнло два месеца. * Маћарска влада укинула Пекоје је водио мађ&рсли лссланик у Хелсинкију. У припреми јв ликвидација конзулата у Талину, Риги и Ковну. % Пре равно 115 година је почела градња прве железнице у Европи. Градња је започела код Нетребица близу Чешких Буђејевица. Исте године је железница прорадила и доцније је одржавала везу између Буђејевице и Пинца. Први сектор железнице је водио из Буђејовица на Велешин у Леополдшлаг н био је дуг 55 километара.

рукавице. Вратввшв с е столу, за којвм сУ седели, она је потражила, помичући столиц*. испод стола. Келнер, који се ту десио, хтео је да буде Услужан: — Ако дама трвлси господв. на, којв је са дамом седео. неће га наћи под столом-.. Овога се пута нвје навио... Го. сподив чека даму пред ка. сом..ПРОРОЧАИСТВО Слввна вталијанска трагеткиња, Елвонора Дузе, родила се у возу, јер су њени родитељи били путујући глумци, па то није никако необичан случај. Једном приликом- кад су малу Елеонору нзносили родитељи из воза, неки војници, опазивши мало прекрнвено дете, помислили су да је умрло, и одали су почаст сРУжјем. Отац мале Егеоноре, сав срећан што му поздрављају кћер рекао јв: — Сад сам сигуран у буј дућност овога детета . . Пророча1 з зо Алекс* 1дра Дузв се испунидр - : г ]_*г=^тАЧЛ!1 НАСЛОВ | Једна нлустрована књига о апотекарству која је изашла пре триста година, носи мало необичан, али тачан наслов: »Књига вештнне тровања«. ВОЛТЕР НА ТРОШ\РИНИ Волтера, који је 1779 године долазио из Фернеа у Париз, за уставише пред престоницом трошаоински органи. — Има ли V колима вешч-о за трошарину, или нешто политички сумњиво? запиташе га. — Ах, нншта, одговори Волтер, зашто да носнм још нешто кад и себе увек тако тешко прокриумчарнм?!

II РИГОЈЦ А М Л ЛУ КЛ Чаробни телесноп

ж ^ м о НЕСРЕЋАН СЛУЧАЈ

Аутомобнлиста који је сувнше нагло увочно

■ I озиати амерички испнтивач светлости, др. М. Лакиш, објавио је у Северноамеричко! научној ревији врло интересантан чланак о супертелескспима будућности, који ће омогућити да се прате догаћаји из најдавније прошлости и да се на великим опсерваторијама створе, нека врста та1 супер микросксп био би, у ствари, апаоат за воаћање у прошлост. Конструисање овог телескопа теориски је пстпуно могуће. Данас се већ увелико претвара светлост у електричну стр.ују и обрнуто. струја у светлост. Са потребном апаратуром могла бн се светлост, коју телесксп прима из нвког веома удаљеног небеског тела, да претвори у електричну струју која би се. затим. помоћу мултипликатора појачала и после тога поново претворила у светлост. Овај апарат стављао би се у телескопску цев између окулара и објектива. и до нашнх очију долазила би у свој јасноћи светлсст која путује са неког небеског тела. хиљадама или стотинама хиљада година. Прошлост и догађајн којн су се ио земљн одиграли пре много година моглн би се посматрати у светлости која је отишла са Земље, путовала далеко кроз међузвездани простср. стигла до неког небеског тела, одбила се од њега као од каквог џиновског огледала и вратила се натраг на Земљу. Ма да светлосни зраци путују изванредном брзином од 300 хиљада километара у секунди. многе звезде су толико удаљене да 1в потребно изванредно дуго време док они стигну до њих, рефлектује се и поново дође до Земље. Сунчеви зраци који су рефлектовани са површине Земље у правцу Северњаче путују до ове звезде н враћају се рефлектовани натраг за око 150 година. Ако се суперте-

лескоп управи у том правцу могли би се посматрати догађаји који су се однграли прв 150 година. Извесне звезде Т Ориону толико су далеко од нас да бн било потребно чекаит још 25 година док стигну у супермикроскоп слике догађаја из времена првог Колумбо« вог пута лоеко А океана и открића Америкв. Облачно небо спречаваће ч« сто да се ови догађаји пратв и прекидаће емисије супертвлескопа. Због тога др. Лакиш сматра, да ће будуће ч,оввчанство изградити огромне а« строномске кулз високо изнад границе до које допиру обла« ци, тако да ће, што се тнче о» вог проблема. бити укпоњенв све сметње. Супер.телескоп ће омогућв« ти да се детаљно испита површина разних небеских тела, нзрочито планета нашег суа» чаног система. Помоћу њег® лако би се могло продрети до даљина за сада неприступачних обичним иако циновскшв телескопима. Др. Лакиш, коме се заиста нв може пребацитн да не -познај® добро прнроду светлости в проблем њвног претварања у електричну енергију, као н® пример код телевизије, фото. електричних ћелија нтд., вврује дубоко да је остварење једног оваквог супертелескопш сасвнм могуће. Друго је пнтање да лн ћв се у окулару супермикроско па заиста моћи да посматрају догаћајн који су се одиграли пре много векова. Цео овај проблем теоријски 1в изванрвдно интересантан и, што те нај важније, сасвнм могућ Како ће остварењв оваквог једнор ппана изглвдати у пракси. за сада се ништа поуздано не мо же рвћи. али треба ипак на» гласити да могућности наукв расту све више из дана у дав, тако да ни највећа изненађв« ња нису пемогућа.

IИЛЕ И РИЛЕ

КАД СЕ ИЕКО БУНИ!

СТГИП ОД Б. ФПШКРА

ЉУДИ КОЈИ НАМ НЕ ЖЕЈ1Е ДОБРО Случај кафеџије Људевита Раца јасно указује на то каквих све људи има код нас. Какви су све људи успели да у нашој средини створе не само ухљебље, већ и палате. Богатства. Али, то није све. Случај Људевити Раца укФзује и на то г да су ови људи потпуно без скрупула. И да ни мало не воде рачуна о сре дини у којој жиде и зарађују. У којој млате паре. И о зак<)нима, који јј тој средини владају. Људевит Рац због личне користи, да би могао што више да заради, направио је читаво стовариипе жи вотних намирница, којих је имао на тоне, а не на килограме и десетине килограма. Новац који је уложио у ово „стовариште" Људевит Раи, претставља огромну суму, па је јасно колико је он морао зарадити за ових десетак година. Черупаујћи немилосрдно наше људе. Поред тога, •~—-.д новца, који је зарадио, 7 иметка који има, Љуг Рац није имао ни го• обзира ди мало завеже с, већ је на сав глас при најстрашније ствари о •кој будућности земље ко I према њему била тако а. егова кафана састајалије свих оних, чија су са1а својевремено причала зетне приче у ,ЈСафе де 1е". Кад је њима ЉудеРац могао да прича пристраховитој ситуацији у 'ј земљи, онда је он учии нешто више од простог огиаја наредбе о зибрани гња алармантних вести. ха оваквим лицима зато зеба бити ни мало сентихлан. И треба до максиискористити све законгараграфе, који стоје на )ложењу. Једном за сваг ■рло енергично, ваља оне ћити Људевита Раца и че. Доста је било стрпа. Доста сентименталноСви треба да знају да а нама најпре лежи на добро ове земље и да према унутрашњим „при зима'" умети врло енер1 да поступимо. Људевит и другови треба да глесвоја посла. И да буду зољни што им се посао

јо ауто-прскалица покварена и због тога се улице не поливају. Међутим, код продаваца бензина грађани су добила друго објашњење: да се по карти, односно полициској дсзволи редовно издејв беизин за олштинсну аутопрскалицу, која не ради. НЕПОЗНАТИ Било је врло чеФИЛМСКИ сто речи у нашнм дневним листови-

СТАРОВИ

ма о накарадном читању филмских имвна. То је нашем свету већ ушло у навику па и не обраћа пажњу на оно што стално -<*оде очи. Озих дана је један биоскоп у Нишу изазвао буру од смеха код људи ко-

ји летимично читају нове биоскопске програме, када је објавно да у једном филму главну улогу игра славни амерички глу мац Каботе Бруце. То је изгледа превршило сваку меру. Бојимо се само да глумац »Каботе« не сазна за овакво накарадво читање његовог нмена и да аише не заигра у фнлмовима за Југославију због великог једа, ПАЛАНАЧКЕ ПИЈАЦЕ

_ Задесио сам се једног пазарног дана у једном подринском граду. Пкјада ври од света, као у кошници. Све је лепо и не може битн боље, да ми не поквари тај утнсак оделење за намнрнице. Вндео сам не

М. СР.

1ТЉИВИ Претседник нагпеСЕДНИК га града на Југу ТИНЕ млад је човек, монден; има сзој -знн ауто н много путује. есто, већ свакодневно. Ко »Имам замевика. па није а потрвба да седим у опч!« Ограничење бензина је ј погодило нашег лордмера, амо за кратко време, јер је зо и лако решио свој »бени проблем«. Бензин који ша ошдтинском ауто-тенку скање прашњавих улица у количини прима он за сво ИЕатку и личну упвтребу, корисну и скупо плаћену •гаску тековину затворно је >ажу. Грађанству, које се лета гуши у прашики, об*но је у нашој Општинн да |

једну, него више сељанки, које продају сир и кајмак на килограм, али га не ваде нз качица кашиком, него руком. После сваког прављеног пазара ж обрншу руке о своју кецељу, прнмају нозац, бројв га н вежу у кесу, и опет после тога поновно захвата)у рукама кајмак и сир па га ставе на вагу да подмире нову муштврију. А што јв најгоре, приметно сам код једне од њих н кожну болест на рукама!

Од наше партнје дазас ништа, мораћемо да је -кимо за следећн пут. Роје убзјен... Холт, ви ћејавестити надлежне, по. лекара и фотографа но са њима доћн на лице Ја лично ћу одмах поРобертсову кућу јер већ :м ко је убицг... ако мо*а губим време са разним шама а формалностима ми још и побећи. лт, најмлађи од прнсутанспектора, услужно је • и забележио Робертсову ,у н остале инструкције. Ако случајно не будете тамо кад ја дођем да л« Јеузмем ја вођење истраапитао је затим старијег 'V. Да, одобри Блунт који је блачио капут. Иако ћу •и да идем дал>е вероватврло брзо опет да се вра *а место убиства. Ј "е изишао из Скотланд . н првим таксијем пошао 'тсовој кућн. . је изишао из аутомоби•шли су му у сусрет Лособарица. Они су се плада остану у кући па су али долазак полицајаца Јветљеним тремом. Ловел I .ије стигао нн свој капут ! >-че. Зво је страшно, јечао је ј «, тресући се од ужаса. 1жи крај свог кревета и се може препознати... ли-

је обливено крвлу

... ли- ј '••• 1

! Блунт му нареди да ћути па се обрати шоферу: — Сачекајте ме ту, ја ћу одма^ да идем даље. — Зар опет да останемо овде сами? запитала је собарпца уплашено. — Не дете, умнрио је Блунт. За десет минута ће стпћи чланрви кривпчне полиције па ћете иматп више друпггва него што бн желелп. Хајдете сад унутра. Он је са Ловелом пошао напред уз степенпце до спаваће собе. Девојка се колебала п застајкивалл. Помисао да мора још једном да уђе у собу где лежи леш изазпвала је код ње језу. Али најзад је победила женска радозналост п страх да остане сама у прпзем љу п она је уздржавајући дах полако пошла за њпма. Робертсова спаваћа соба је била јасно осветљена. Кад је Ловел нашао леш убијеног господара он је ужаснуто пзлетео напоље не.помиш.љајућп при томе да тртба угасптп осветљење. / Блунт је познавао ову одају. Он је прво погледао на гвоздене шалоне које је Робертс дао наместнти пре кратког времена. Оне су бнле затворене, али су врата од суседне собе, која су нначе увек бнла изнутра затворена јаком гвочденом резом, стајала мало отшкрннута. (Насхлвићз се)