Време, 30. 08. 1940., стр. 11

1

Модне на>. бечком Јееењем

јачком стилу, а позади јв спожен у »фалта« подржаке полу појасемВеома лепе облике доиоси кла сични бечки кројачкк костим. Он је сада узан, жакет је дужи, сукља тесна али она нипошто не сме да смета при ходу. Жакет за после подне још је ду жи, сукња је понекад плисирана или у фалтама. Особито јв елегантан жакет у 3^4 дужине. Модне боје су сиво и.беж, али и браон, зелено и плаво. Бечка жерсеј мода заступљена је дражесним моделима. Поподневна хаљина је љубимац нове јесење и зимске моде, јер показује сасвим нове и дра жесне промене. Њена је одлика умереност, елеганција и достојанство. Горњи део је често у виду блузе или тунинв са кимоно рукавима. ^опште је тенденција горњег дела да буде дужи док, сукња остаје и даље краткв Заступљене су и хаљине, које могу да имају многоструку упо требу. Оне се састоје нз дело-

За мис Палић 1 јизабрана је <г-ца Смиља Мандић

Последња невоља МДДЛЕНЕ КДРОЛ Ј1ос Ангелес, августа. — Лвпо и плава Мадлена Карол, филмска гпумица, последњих дана налази св на ввликом белају. Просто је засута огромном поштом од својих обожаватељки и обожаваог^а. Та оу писма пуна прекора и протеИ то све због тога, што јв прџликом онимања последн>ег филма „Сафари'• режисеру Едварду Грифиту пало на ум, да јв целу поКваси водом и да њено дивно лице убрља, јер би на тај начин илузџЈа о снимаи>у у џунгли била потпуна. Али како је Мадлена Грифитовог миишен>а, публика сада глаано протестује и против н>ега, називајући га издајником и претеКи да Ке бојкотовати та) филм, што јв нагрдио Мадлену. И Мадлена св налази у незгодном положАју: јер нв жели да се замери ни директору, а јохи. мање својој публици.

Суботица, 28 аЕтурта. — На завршетку тениских твкмичењв за првенство Палића, одржана је врло лепа забава. На овој забави изабрана је мис Пелић. Бирање је вршио жири под претседнишгвом старешине Среског судв г. Предрага Јовановића- За мис Палић изабрана је гца Смиља Мандић, кћи г. Николе Мандића, директора банке у пензији, студенткиња медицини у Београду. За мис Спорт изабраиа је гца Агика Силаши, а за мнс ззбаве гца Е. Сернец, тенисерка из Љубљане. Публика је топло и одушевљено поздравила ове три лвпотице, које су добилв разне поклоне од

ВРЕМЕ з

ПЋТАК, ЗО АВГУСТ 1940

ФЕЉТОН ВРЕМЕНА

Увези са увођењем тајног гласања у наш по литнчкн н јавнн жнвот нмам да ставнм извесне примедбе. Ето, већ скоро седам и по година, како ја, радник статистике, Мамољкин, сањам снове изузетно научно-попу ларног или полнтичког карактера. Неозбиљни сновн, аполитички, или рецнмо ситнобуржоаског карактера. код мене немају места. Сањам лозинке, директзве надлежних власти, исто тако обавезне наредбе нашег Брезовског градског савета радничких и сељачких делегата. Тако, на пример, за после дња четири месеца сањао сам московски шаховски турнир, помрачење супцаЦ баштинске културе са Свезавезне пољопривредне изложбе. То кажем за обичне снове. Али, било је и снова посвећених гитнијим оперативним питањима, такорећи текућим послоаим4. У тај ред спадају два >;рат коаремена сна :о обавезном поливању улица и позишењу квалитета црног хлеба. У првој полозини прошле ноћи сањао сам угледне рибњаке са гледишта прошнрења индустрије за исхрану земље, у вези са ратним приликама у Европи. Окрернуо сам се на дру гу страну и видео сам у сну генералног секретара Друштва народа господнна Авинола, како подноси остав ку а своју почасну дужност И тако је код мене готово сваке ноћи! А све је то због тога, што сам у адеолошком сми слу потпуно и дефинитизно изгрихЈен. Другони, немојте да пуштате стварн да иду како хоће! Снове треба организовати! Не може се ћутке препи преко тога, да су до сада снови код нас били потпуно занемаренн. Ја ,на пример, радим овако: пре но што одем на спавање уередере1)УЈСл1 све своје мислн на неком актуелнијем текућем иитању или владином циркулару. А после заспим и, мо;кете бити сигурни, да нећу да сањам неке будалаштинс! Не бих хтео да оговарам неког. али у дискрецији могу да вам саопшгим: какве снове .рецимо, може да сања наш деловоћа Псњкин, кад он само мнсли на прековремене сатоое н младе за пример иашег начелнлка канцеларије Крјакина: код њега у глави су самЈ нове машне, песме и драмоко позориште. — па какве он мо-

же да сања снове сем скроз неозбиљне ?! Ја, као што сте зећ имали прилике да ое уверите, нисам од те врсте. Али, за питаћете .зашто вам све то причам? Ево зашто: У последњем времену прз мећује се известан пробој на сањивом фронту. Ето, већ неколико ноћи. какс ме посећују веома тужни инемирни снови, што раније код мене никад није био случа ј! Видим ја нашег уваженог начелника Сергија Лав ловића како ми претн својим кажипрстом п виче: — А-а! И ти си, Мамоњкин?! Страшно је то, другови. А све то потиче о гуда, што сак у последњим данима много размишљао о нашој новој конституцијп. Размпшљао сам, морам признати. и био сам много огорчен због уведеног тајног гласања на изборима. Па како то може да буде?! Откуда наш уважени Сергије Павловић може да зна, да сам збиља дао свој глас за њега? Откуд може да буде, после сзега овога, код њега пуна увереност у мене, у моју оданост према њему. као глави нашег над лештва ?! Па сада сваки полтрон а њих има још доста у нашем државном апарату може да притрчз Сергбју Павловићу и, слатко се смешећи, да му прошапће на, уво: »А ја сам, Сергеју Павловнћу, гласао за вас! На часну реч!« Али, како ће се то провериги п расзетлити, чим је гласап.е тајно?! То ме много огорчава- Ра

није је сае било некако згодно. Рецимо нека главна скупштзна. ПреТпостави мо — ; избори за Врховни савет. Претседник постанља кандндатуру Сергеја Пазловића. Ја скочпм са свог места и одушевљено аплаудирам. Сергеј Павловић обара скромно поглед на сто, он ме не еиди. Не види, али примећује! — Другови, да ли нмате неке приговоре кандидатури? — Па шта има ту, другови, какви разговори! вичем ја, машући руком. Сергеј Павловић и не гле да на моју страну. вишта не види. Не види али зпак примећује. — Дакле, каже претседавајући, стављам на гласање. Ко је за Сергеја Павло вића? Један од првих дижем руку. Али не просто дижем. већ је избацујем горе, са ентузијазмом!

— Ко је против ? Ко се уз држао од гласања! г— Нико! Какви, ту могу да буду разговорц или уз државања?! — вичем ја пу ним гласом, Сергеј Павловић у томе тренутку разгледа лустер на плафону. Лустер, да вам искрено кажем. сасвим је прост, али он га ра"згледа само из скромностн. Разгле да и не внди мене. Не види, али примећује! Прертседник пбново звони у звонце и неким нарочитим гласом објављуле. ; — Дакле, кандидатура Сергеја Павловића, примље на је једногласно. Ја сам већ на лину места. Скочим са свога места л и приређујем бурне овације. Сергеј Павловић збуњено

почиње да маше рз^кама: ко бојаги, не прима &сај аплауз на свој рачун! Прзказује ванредну скромност. И не види ме. Не види, злн примећује... А шта ће бити :аца?! Сада Сергеј Петровић нма пот п>т!о право да помнсли. да сам ја, Мамоњкнн, гласао противу њега! Ето, шта је, друговз, направило ово тајно гласањеИ, ево. због тога у последње време немиран ми је сан. Мислим. ове ноћи да ће ми се јавнти у сну "Сергеј Павловић и, показујући у мене својим уваженнм кажзпрстом, почеће да игче: — А! И ти, Мамоњкпн? И, не знам. како ћу и шта ћу сада?!

Парисви бодобод ооет доведен у ред

Париз, 29 августа. ликом уласка немачк

ирнтру- Разбојнкмки напад на пошту у ^Јенсику Мексико, 29 августа. — Мпнистарство саобраћаја и пошта издапо је саолштсње у коме се вели да је нека разбојничка дружииа иапала на пошту у Саита Ани Маји (с. д. Мнчоакан). Дошло ј е до праве бнтке између поштанских чииовинка н полнцајаца с једне и разбојника с друге стране. Борба је трајала од 21 часа до зоре, кад је поштарнма и попнцајцима стигла у помоћ једна чета федералне пешаДнје. Управннк поште је рањен, док је аегова сестра погнву" ла. Војска гони разбојннке.

Ш/ИОШШРЛО ШЧШ& 44о ГК

ВОДОРАВНО: 1 посуда, 2 на н>0) се прави фризура узвик, 3 мала провинциска варошнцо, 4 свештенику тихо (музички израз), 5 зве-

зда Даница — египатско божанство, 6 са х испред: жу' ран — мерак, 7 очишћен од греха — изнад, 8 држава у

Азнји — бог ветрова, 9 усамљен. УСПРАВНО: 1 чнн у војсци, 2 скроз: ларма, 3 пара — узвик, 4 пристаниште у Грчкој —г највећи тројански јунак после Ахила, 5 предлог — прибор за умивање узвнк, 6 седмииа иедеље попнем, 7 дувачки музнчки инструмент, 8 женско име блато, 9 самогласник — пето слово азбуке. РЕШЕНјЕ УКРШТЕНИХ РЕЧИ БРОЈ 439 ВОДОРАВНО: 1 ураган, 2 Омер — ипак, 3 пот — убада, 4 (с)ерума — Шар, 5 кабаница, 6 озон — ннат, 7 (у)мокац — они, 8 таласа. УСПРАВНО: 1 опеком, 2 умор — азот, 3 обрнуто: бутер — ока, 4 арум — анал, 5 гибаннца, 6 апаши — нос. 7 на" да — Цана, 8 каратн.

па у Парнз, снабдеваље знатног дела париског грађанства пијаћом водом било ја доведено у питање због т.ога што су нека од постројен>а париског водовода пред евакуацнју ошгећена. Велика водоводна постројен»а у Сен~Клу нису била у погону због тога што је скоро целокупно осо6јб « било напустило Париз. Међутим, немачка војна управа одмах је предузела све што 1е потребно> да би се водоводна постројеља оправила, односно поново ставила у оед. Капацитет парнскох водоводних постројења који је на дан уласка немачких трупа бно спао на неких 100.000 кубних метара воде дневно, сад је већ повећан вд преко 250.000 кубних метарв дневно. III АХ

НА ШАХОВСКОМ ТУРНИРУ У ЉУБЉАНИ ПОБЕДИО ЈЕ Г. БЕРНЕР Љубљана, 29 августа. — Свдамнаести нацноналии шаховски турнир у Цешу завр" шен је. Синоћ је одпграно и последше коло овог аматерског турнира. Игра {• завр« шена у један сат поспе пола ноћи, када су подељене и награде. Прву награду у и»иосу од хнљаду дннара добно 1е г. Бернер, нз Београда, који је нмао 14 бодова. Г. Бернор као првак добио је н једну нарочиту награду, златан овт, којн је лодарно г. Печннк. Другу награду, у износу од 700, динара добно је г. Шишк, из Љубљане, са 13 бодовв. Трећу награду од 550 динара до" бно је г. Шубарић. Како се сазнаје. првак овога турнира г. Бернер одиграће једну симултану партију у Шоштању. Г. Бернер је нови југословенски мајстор.

МЕСАРИ И МАСТ У послецње време у Београду се осећа оскудица масти. Пре седам-осам дача поја&иле су се прве тегшсоће. Домаћице г које су хтеле на пијаци, код свог касапина, да купе килограм масти, добиле су одго: вор: ,ЈЏожете да добијете само четврт килограмаДастала је читаеа мала узбуна, нарочито код оних домаКица, ко• је су стало пазариле код једног месара годинама, а нису могле сад да добију ни пола килограма масти одједном. 0ткуд та несташица масти? Месари се држе прилично резервисано и не желе да даду нека детаљнија обавештења, док други, који себе сматрају добро обавештеним у овим стварима, тврде да> је по среди чекање добре цене, која би, веле, требалх) да дође после првог септембра. Како је да је, фџкат, је, да у Београду доиста не можете да добијете масти еише од четврт килограма, или наттие од пола килограма од 4.ли, оно што је најгоца многи месари маст 10 дају старим муште• неки чак само у том ако се узме од њих ; вам други натурају ~>ји иначе не могу да То је тачно и безпримерима утврђено, :е апсолутно намеће ита би требало предутив ових несавесних на који начин обезбеоавилно снабдевање Ј ,е овим важним с.рМора се признати, да ■I до сада били на ви■е трговачке части, па ајеви баис због тога и зачуђују. Питање г снабдевања Београ1 сталих места, живот• срницама врло је ва1Д је баш моменат да ■ши, а сви несавесни кајстрожије казне, преко зиме изгубили шиекулацијом. А граи поштеђени пљачкаМ. СР.

БЕ Отишао сам јуче да у једну радњу '.зацнским материјалом, убиној улици, да купим воно клозетског резер-

.>говац, Јеврејин, затраје за гуму 25 динара. је скупо, па сам нзиве радње и покушао да са гуменнм пронзводи-

зао за неке ноћне лохјзад то неће бити веж. > се задовољно накад је новчаницу ста ЈП. ;ли ли господин још .. Донеснте мн једнт скија Понећу је у со ». Кенет прнмио виски е, не окрећућн се вп1а Галнм Аги, у своју оед вратима је застао зрљиво погледао кваојој су се једва применеки отисци прстију. , међутим, сетпо да је •аску заборавио кваку да намаже н да овп потичу од његових Он је отворио врата, ао марамицом кваку у собу не додирујући кваку више руком. 9 самом себи, непознаапљивошћу је нзвадно ч, напунио једну чаа искап је попио. Неминута се узнемирено ,о соби. Питање на ко• чин Галпм Ага напу•ју собу била је за ње1 врло непријатна заДа лн има још и не■и нзлаз осим преко I? Али, онда је и алиоеме Робертсовог убио без вредности. ДНгсхавнћш с«)

СТРАНА ^ Петак, 30 август 1940

гс уШјОШО & сс

НАША ДУХОВНА МУЗИКА. Ових дана излазн нз штампе литургија по св. Јовалу Златоустом за мсш. хор од г. Владе Милошевнћа. профееора Учнтеллке школе нз Бања Луке. Дугогодишњн дЈПзигент прквених хорова, г. МилошевиИ добро познаЈе потребу и недостатко нстнх. Као практнчар, компонуЈући своје дело, водио Је рачуна о гласовннм могућностнма певача, тако да љегово дело могу нзводити и мали хорови са скромннм гласовним матерлЈалом. Наша духовна хорска лнтература ннје увек погодна за практнчно пзвођење по црквама. Неке су литургнЈе велнхог гласовног опсега н траже велику хорску масу. код некнх се поЈављуЈу тежн проблеми ннтонацнЈе. Сшггеза лепог н корнсног, односно практнчност Је главна особина овог дела. Оно Јо прнступачно. сажето, с лакнм прелазнма с Једног броЈа на другн. Компознтор Јо нарочнту пажњу обратпо на ннтонацнј.^ давања гласа. тако да Је хоровођн н певачнма V томе посао врло олакшап. Ова ће лнт\-ргнЈа добро доћн певачкпм дружинама н средњошколскпм хоровима. а како нзлазп у ограннченом броЈу пргшерака. то скрећемо пажњу дгеригентпма да се на време зобр1гау. Дело се радн у познатоЈ нотолнтопрафнЈн Л. Фукса V Земуну. бнће штампано на фино1 хартнЈн формата 23/36. Дело ће «пти пуштено V прода1у 1 септембра. а можв се добити код агтора (Бања Л>-ха. Кр. Атоксандра 77». илн V кљпжарскоЈ радњи г. Радомира Мнлосављеаића, Беогрвд, 1Шсгошеаа 12Ји

ма, добијем јевтиније ову стварчицу. Није било мало моје запрепашћење, кад ми је у тој радњи за исту гуму затражено свега седам динара! Господин из Чика-Љубине улице хтео је да заради само на овој разлици 18 динара, а где је још уобичајена зарада.

ЛЕКАР ПРИЈАТЕЉ Кад јв моја сестра требало да се породи, позове мој зет једног познатог лекара за порођаје, који је иначе његов добар пријатељ, па чак н рођак. Обећао овај пријатељ-лекар да ћв присуствовати порођају, за сваки случај, ако настану компликације, и реч је одржао. Цело време порођаја седео је у соби код породиље на једној сто

лици далеко од постеље и без речи гледао како бабица ради. Порођај је био лак и његова интервенција није била потребна. Међутим, два дана доцније он је мом зету послао рачун: за седе»в н астолици, далеко од породиље, тражио је 2.500 динара, али у пропратном писму није заборавио да каже, како је учинио цену. Заиста, лепа пријатељска услуга, зар не? НЕМАРНОСТ Био сам прекјуче НА СТАНИЦИ 1 Смедвреву. Vвечв је требало а св вратим возом који иде у 19,05 часова. Купим карту, изиђем на перон, воза нема на колосеку, осим једне композиције, с неколико вагона, али без локо* мотиве. Стојао сам тако неколико минута, док нисам у даљини, изван станнце, на прузи видео 'један воз где стоји. Упитам једног железничара какав је то воз, а он ми речв: »Локал до Мале Крсне! Тамо хватате пожаревачки воз за Београд!«. Пожурнм пругом и једва сигнем да ухватим овај воз. Међутим, добар део путника, који нису знали да овај локал стоји нзван станице, јер се у станици врше неке оправке, није уопште ухватио о* вај воз, јер се није нашао нико

да то саопшти путницима. Какве су све неугодности за многе настале не треба ни говоритн. Заиста, неразумљива немарност.