Време, 30. 08. 1940., стр. 13

ла тиЦ НЕ фАЛИ I —| немА . дле^А?

јух, што еи ц про<2"так>/21ар не виаишаа Се епрЕгилги за длиеиигу

ААнеиигуЦ БАТААИ ТО/ ЗА ИГРУ <2И. И (2УВИШЕ ГКАТОРА /Ј

ХОПА, — 1 ЦУПА

страна

'? За мис Палић 1 јизабрана је Јг-ца Смиља Манпић

Петак, 30 август 1940

Модне ревиЈе бечкем Јесењем (ПсаЈму

Петак, 30 август 1940

јачком стипу, а позади 1« спожвн у >фаптв« подржаие попу појасвм Веома пепв облике доиоси кпа сични бвчки кројачки костим. Он јв сада узан, жакет је дужи, сукња твсна апи она нипошто не сме да смета при ходу. Жакет за поспе поднв још је ду жи, сукња је понекад пписирана ипи у фаптама. Оаобито је епегантан жакет у 3^4 дужинв. Модне бојв су сиво и.беж, апи и браон, зепено н ппаво. Бечка жерсвј мода заступљвна је дражесннм модвпима. Поподнввна хаљнна је љубимац нове јесење и зимске моде, јер показује сасвим нове и дра жесне промвне. Њвна јв одпика умвреност, впвганција и достојанство. Горњи део јв чвсто у виду блузв ипи тунине са кимоно рукавима. ^опште је тенденција горњег депа да буде дужи док, сукња остаје и даљв краткр Заступљене су и хаљинв, које могу да имају многоструку упо требу. Оне св састојв нз двпо-

В Р Е М Е заба/шик

Последња невоља МДДЛЕНЕ КДРОЛ Лос Ангелес, августа. — Лемл и плава Мадлена Карол, филмска глумица, последних даиа налази се на великом белају. Просто је засута огромном пош т ом од својих обожаватељки и обожаваоца. Та оу пис.ча пуна прекора и протеста. И то све због тога, што је прцликом оницан) а последн>ег филма ,,Сафар и'< режисеру Едварду Грифиту пало на ум, да је целу покваси водом и да њвко дивно лии« убрља, јер 6и на тај качик илузџја о снимаи»у у џунгли била потпуна. Али како је Мадлена Грифитовог мишљења, публика сада глаано протестује и прогив н>сга, назнвајући га издајником и претвћи да Ле 6ојкотовати тај филм, што је нагрдио Мадлену. И Мадлена се налази у незгодном положАју: јер не жели да се замери ни директору, а још мање својој публици.

Суботниа, 28 автуста. — На зааршвтку теннских такмичвња за првенство Папића, одржана је врло пвпа забава. На овој забави изабрана јв мис ПвлиН. Бирзњв је вршио жири под првтсвднишгвом старешине Среског суда г. Првдрвга Јоввновића- За мис Палић изабрана јв гца Смнља Мандић, кћи г. Николе Мандића, дирвктора банкв у пензији, студвнткиња медицини у Београду. За мис Спорт изабрана. је гца Агика Силаши, а за мис ззбаве гца Е. Сернец, тенисерка из Љубљане. Пубпика јв топло и одушввљено поздравипа ове три лепотице, којв су добипе разне поклоне од

Де&амшжас /»п.инмш*

МАРК ТВЕН И ПОЛИГАМИЈА У једном дру ш тву разговарало се о бра*у. Један младнћ био је поборник полнганије н објашњавао је жучно— Молнм вас, господо. Зашто човек н е бн нмао внше жена!? Ево, ја сам прочитао Свето писмо од почетка до до краја, па чак ни у њему нисам нашао нн једну забрану која би говорила против многоженства. Марк Твен, који се напазно у истом друштву одговорио је на то: — Нисте пажљиво читали, драги господние. Отојн сасвим лепо напнсано: »Ннко не може два господара да служн унсто време«. ФОРДОВА КОЈ1А На рачун Хенри Форда пра ве се у Америци многе шапе. Ево једне која ни мало не иде у припог његовој фабрици аутомобила. У Холивуду је бипа премнјера неког велн*ог филма. Једна филмска звезда запитала је портира улазећи у бноскопску дворану. — Да ли је овој премнјери присут н а и нека истакнута личност.

Од свега ло мало за сваног по нешто * У Ларашу (Шпански Мароко). сударила су се два аутобуее. Погипуло је једно лице. а 40 лнца је рањено* У Болоњи је оремннула у 77 години живота Лаура КарДучи, друга кћи славног италијанског песника Кардучиа* У Француској се. из дана у дан, јавл>ају огромпи пожари. Узрок је непознат. * Недавно је у Немачкој вачињен највећи аутобус ва свету, који је дугачак 21 метар- У њему се може сместити стотнна путника* У среду, прош .1е недеље. умро је у Ливорну нижешер Луиђн Орландо. један од нај. бол>нх и иајспремнијнх кон. структора мотора за брзе бродове. Луиђи Орландо је имао 53 године* У Сједињеним Америчким Државамв има. од прилике. 3.6 милиона странаца. изнад 14 година старости- Сви ти странци морају, почев од августа па до крвја децембра. да се поново пријаве у поли. цијским станнцама и да оставе отиске својих прстију. * У Кили се поново јави .1а велика епндемнја куге- Лекарм су пемоћни* У Будимпепгти је. због штедње бензина. знатно сма^ен промет аутобусаГИЛЕ И РИЛЕ

— О, да. Одговорио јв пор тир. Ту је Хенри Форд— Откуд знате. — Како не бнх знао. Међу осталим аутомобилнма налази се пред зградом и један »Форд«. КЕЛЕРОВ ОДГОВОР Готфрид Келер, познати не мачки романсиер, седео је у једној берлинској гостио н ицн. За његов сто сео је случајно некн непознати господнн, јер је ло"ал био пун. У једном тренутку иаишао је познан ик Кеперов који се знао и са господнном који је седео за столом. Тако је дошло до упознавања. Када је чуо ко је за ње«"о-

вим столом, господнн се врло обрадовао ц одмах почео Келеру да прича чнтаве славопојке. — Дакпе, ви сте тај славни Готфрид Келер! О, како ме радује да сам се са вама упознао. Ту скоро прочитао сам вш ромн »Зелени Хенрих«. Мајсторс"н је то депо написано- Беспримерно, гран днозио, колосално, феноменапно дело. Види се да сте га писали крвљу срца свога... Славном романснеру бнла је досадна ова претерана хва ла и он је хпадно одговорио: — Ипак се варате, господине. Овај роман нисам пнсао крвљу срца свога. — Писао сам га мастилом.

Ж Ж М О

ДОБРО РАЗУМЕО

Лека р: — дакле, да виднмо... Пнјете лн нзмеђу оброка? ПацнјенТ; — Ах, го с поднне доктоР е , — нећу да вас одбнјем... ЗНАК ПИТАЊА Мали Јовнца хтео бн све да зна. Због тога он поставља преко дана безброј питања. Њега интересује зашто је јаје округло, где спаваГу рнбе, зашто коњ нема пет ногу и зашто сат мора да се навија. Његовом оцу досадила су стална питања и он каже Јовици. — Знаш ли ти да се један дечак који је стално питао најзад и сам претворио у знак питање. — У прави правцати знак питање? — Да. — Добро, тато, каже »а то Јовица. А како јв тај де" чак успео стално да стоји у ваздуху нзнад тачке?..

УВЕДОУМИЦИ

— А сада, са М о једно п н * т ан» е , госпођо... — ? — Да лн сте дошлн да нупнт е н е ш т о, нлн да саставнт е наш ннвентар? БИРО ЗА НАБАВКУ МЛАЂИХ

— Ја зах т евам пош т ен. е , тачност^ ч истоћу н пр е цнзан рад... — Нажа Л ост роспођо, овога тренутка не располаж е м са четнрн особе за кућну по с лугу...

ПЈРЖРОДА Ш НАУКА

Хормони рана

Уједном чланку, у овој истој рубрици писапн смо прошлог месеца о регенерацији биљних и животињ ских ткива и о најзначајнијим резултатма које је модер на биолога постигла на овом пољу. Прн испитнвању реге н ерације појединих делова тела разних животиња утврђено је да извесне материје убрза вају тај процес а да га друге успоравају- Тако, на пример, извесни црви регенерншу брже одсечене делове те ла ако се држе неко време у раствору магнезиум хлорида или друге које соли. Такве материје и раствори потстичу деобу ћелнја и њихово ди ференцирање. Извесни биоло зи сматрају да ова средства само појачавају процесе дисања код живе материје. Биопог Хаберла н т извршио је читав низ веома значајних експеримената, изванредк*) интересантних по својој про стоти алн необично в-^-кних по резултатима, у к ојима је утврдио да се у повређе н им биљннм ћелицама стварају извесне материје које потстрв кавају ћелице на дељење. Те материје Хаберпант је назвао Јхормони ранес. На једном простом опиту, на младој келерабн, може се добнти претстава о дејству ових хормона рана. Ако се биљка повреди н повређенн део испере јаким мпазом воде, ћелице се деле веома спо ро. Ако се, међутим, повређе н и део не испере или се премаже кашом и соком од изгњечене келерабе, деоба ће бити веома интензивна, много јача него и у нормапним случајевима. То се исто може видети при повредама листа, када се, на пример, от*ине једно парче или тако да су ћелице искидане; ако су ћелице само отки н уте, отр'нуте од других ћелнца до којих су лежале, на повређеном ме сту неће наступнти деоба, од носно регенерација.. Хормони рада стварају се, дакле, само тамо где су ће-

НОВИ ТАЛАС ИГРАЊА

стпгп од

•ИШЕГА

МЕСАРИ И МАСТ У последње време у Београду се осећа оскудица масти. Пре седам-осам дана појавиле су св прве тешкоће. Домаћице г које су хтеле на пијаци, код свог касапина, да купе килограм масти, добиле су одго: вор: ,ДозКете да добијете само четврт килограмаЦастала је иитаеа мала узбуна, нарочито код оних домаћица■ које су стало пазариле код једног месара годинама, а нису могле сад да добију ни пола килограма масти одједном. Откуд та нестахиица масти? Месари се држе прилично резервисано и не желе да даду нека детаљнија обавеиаења, док други, који себе сматрају добро обавештеним у овим стварима, тврде да- је по среди чекање добре цене, која би, веле, требалх) да дође после првог септембра. како је да је, факат је, да у Београду доиста не можете да добијете масти више од четврт килограма, или нањише од пола килограма од м. Али, оно што је најгоје, да многи месари маст ^ /чиво дају старим муште;а, а неки чак само у том <ју, ако се узме од њих док вам други натурају који иначе не могу да иу. То је тачно и безим примерима утврђено, гм се апсолутно намеће *>е, шта би требало предупротив оеих несавесних •а и на који начин обезбепраеилно снабдевање онице оеим важним ср>м. Мора се признати, да ■сари до сада били на висвоје трговачке части, па лучајеви баш због тога ше и зачуђују. Питање шног снабдевања Београи осталих места, животчамирницама врло је ваа сад је баш моменат да о.реши, а сви несаеесни ци најстрожије казне, би преко зиме изгубили за шпгкулацијом. А грабили поштеђени пљачкаМ. СР.

лнце повређене, њихов задатак је да потстакну деобу ћв лица,- то се не вршн једнно у повреће«ом депу, него овн хормони могу да утичу и на дубље групе и слојеве ћелица које леже у близини по» вређеног дела. Биљна *аша убризгана у до лове биљ"е где је одавно прв стала деобо, ћепија, изазнв* појаву дељења- То се најб* ље може видети у ваздуш« ним каиалима разних биљ«> ка у које је унет свеж биљнн сок. Овн експериме н ти су вршо ни углавноме на биљкама код којнх су по први пут и коцстатовани хормонн рана. Ка« ко регенерација постоји ■ *од животнња, нарочито код нижих, вероватно је да и код њих постоје ове или слнчно супста н це. Када би се могла испитатш детаљка природа ових суп»» танца, дошло би ое до изваш редно важних практичних ро зултата које би корисно упо§ требнла медшдина. Под двј» ством хормона рана убрзаволо би се лечење рана код љ^ ди н животиња. Осим тога, вероватно је да би се "а ов»| начин лакше лечиле теже по вреде, па чак и оне које со, с обзиром на данашње стањо науке, сматрају неизлечивнас или смртоносним. Неки биолози мисле да оо хормонн рана н алазе у сок^ к ојн св добија када се изгњо чи ембрион н еке живото* ње илн некн део то г ембрио* на. Као потврда за ово схвотање сматра се н чињенизд што се у течностн у којој оо вештачкн гаје разна ткиаа ван организма, мора ставитш и сок од изгњеченог ембрно* на. Овај ^ок потстичв деоб^ ћелија и рашћење ткива ко» је се гаји. И тако се из простих експо римената дошпо до значаЦ них резултата и до једног во ома важног новог Поља рада у биологији.

1КАЊЕ Отишао сам јучв да у јвдну радњу нализациским матвријалом, •а-Љубиној улнцн, да купим за звоно клозетског резер-

1. Трговац, Јеврејин, затрами је за гуму 25 динара. ми је скупо, па сам изииз ове радње и покушао да угој, са гуменим пронзводи-

итивао за неке ноћне ло•- Најзад то неће битн ве; лаж. лнер се задовол.но нагао кад је новчаницу ста у џеп. Жели ли господин још го? Да. Донесите ми једн^ ' Вискија Понећу је у со д је Кенет примио виски ао је, н^ окрећући се впарема Галим Аги, у своју . Пред вратима је застао поверљиво погледао ква■:а којој су се једва приме 1ли неки отисци прстију. а се, међутим, сетио да је поласку заборавио кваку чво да намаже и да овп цп потичу од његових '. Он је отворио врата, »рисао марамицом квгаку пао у собу не додирујући |>ну кваку више руком. , и самом себн. непознахалашвнвошћу је пзвадио тпач, напунпо једну чаи на искап је попио. Не:ко минута се узнемирено ♦о по соби. Питање на ко5 начин Галим Ага напусвоју собу била је за њеедна врло непријатна затка. Да ли има још и недруги нзлаз осим преко ;ика? Али, онда је и алиа време Робертсовог убибно без вредности. ДНдехд&мћ« со)

ма, добијвм јввтинијв ову стварчицу. Није било мало моје запрвпвшћвњв, кад ми је у тој радњи за исту гуму затражено свега седам динара! Господин из Чика-Љубинв улице хтео је да заради само на овој разлици 18 динара, а гдв је још уобичајвна зарада.

ЛЕКАР ПРИЈАТЕЉ Кад јв моја свстра трвбало да се породи, позовв мој зет јвдног познатог лекара за порођаје, који је иначе његов добар пријатвљ, па чак « рођак. Обвћоо овај пријатвљ-лекар да ћв присуствоватн порођају, за сваки случај, ако настану компликације, и реч је одржао. Цело време порођаја седео је у соби код породиље на једној сто

лици далеко од постеље и без речн гледао како бабица ради. Порођај је био лак и његова интервенција није била потребна. Међутим, два дана доцније он јв мом звту послао рачун: за седв»в н астолици, далеко од породиље, тражио је 2.500 динара, али у пропратном писму није заборавио да каже, како је учинио цену. Заиста, лепа пријатељска услуга, зар не?

НЕМАРНОСТ Био сам првкјуче НА СТАНИЦИ Т Смедервву. У~ вече је трвбало

а се вратим возом који иде у 19,05 часова. Купим карту, изиђем на перон, воза нема на колосеку, осим једне композиције, с некопико вагона, али без локо* мотиве. Стојао сам тако неколико минута, док нисам у даљини, изван станице, на прузи видео један воз где стоји. Упитам јвдног желвзничара какав јв то воз, а он ми рвче: »Покал до Малв Крсне! Тамо хватате пожаревачки воз за Београд!«. Пожурим пругом и једва сигнем да ухватнм овај воз. Међутим, добар део путника, који нису знали да овај локал стоји изван станице, јер се у станицн врше неке оправке, није уопште ухватио овај воз, јер се није нашао нико

да то саопшти путницима. Какве су све неугодностн за многе настале не треба нн говорити. Заиста, неразумљива немарност.

&&&исе. иуиоеша&сс

НАША ДУХОВНА МУЗИКА. Овнх дана нзлазн нз штампе лнтургија по св. Јовану Златоустом за меш. хор од г. Владе Мнлошевића. професора Учитељске школе из Бања Луке. Дугогодишњн дирнгент прквенпх хорова, г. МилошевиВ добро познаје потребу и недостатке нстнх. Као практнчар, коакпонујућн сво]е дело, водно Је рачуна о гласовним мог>-Ћностнма певача. тако да његово дело могу изводптн н малп хоровн са скромннм гласовним матврнјалом. Наша духоана хорска лнтература није уввк погодна за практнчно пзвоћење по црквама. Неке сУ лнт>-ргнје велшсог гласовног опсега н траже велику хорску масу. код некнх се појаат.\-Ју тежн проблеми интонацпје. Сннтеза лепог н корнсног. односно практичност је главна особина овог дела. Оно Је приступачно. сажето. с лакнм прелазнма с једног броја на другн. Композитор Је нарочнту палшл- обратно на ннтонацнју давања гласа. тако да је хоровођн н певачима У томе посао врло олакшан. Ова ће лнтургиЈа добро доћи певачкнм дружннама н срелњошколскнм хоровнма. а како нзлазн V ограннченом броЈу примерака, то скрећемо пажњу днригентнма да се на време зобрину. Дело се радн у познатоЈ нотолнтографнјн Л. Фукса Земуну. бнће штампано на фино1 хартнјн формата 23 36. Дело ће битн пуштено у прода1у 1 септембра. а може се добити код а\-гора (Баља Л>-ка. Кр. Алехсандра 77». нли V књнжарскоЈ радњн г. Радомиоа Мнлосав.љеваћа, Беогвзд. (ЊегоВШ Ш.