Време, 17. 10. 1940., стр. 13

ВРЕМЕ

СТРАНА 13

ЧЕТВР7ДК, 17 ОКТОВДР 1940

ШЗ ЖП^И^А. ОЗЖ^ЈЕИ^"

Перица у го

Кукуретсзње се поновило. Перица није знао шта да уради, Тамо их је било двојица н куЋурекали су, што је значило да су у о пасности. — Шта да радим, гово рио је Перица сам за себе, док га је девојка са плавим увојцима радознало гледала. Погледавши је, Перица је морао да се насмеје: — А тн би хтела да знаш шта ја то мрмљам, а? Та је реченица поново изазвала смех код девојчнЦе. — Тн си једноставио једна жаба н то црвена, за разлику од зелене, рекао је Перица. Само да мн је знатн да ли могу на тебе да се ослоним... Да ли можеш да мн сачуваш гондолу и балон док одем да тражим ове моје јунаке... Кукурекање се поновило по трећн пут. — Видиш, црвеиа жабо, значи да није шала, говорио је Пернца. Морам да отскакућем до њих... А тада је ухватио девојчицу за њену необнчну, хладну руку н одвео је до балона Ту јој показао да седне и пошто јој је запретно прстом да св не миче, н ако не знајући да ли га је разумела, пожурио је у празцу одакле се кукурекање чуло. На комађу земље, око дрвећа, трава је расла у

бусенима и бнла је пуна ситних бубица, шарених крила, тако да је остављала утисак шаренога цвећа. При сваком Перицином скоку, бубице су се разлетале и шириле своја прозирна крила. — Ко зна, можда овде има и змија, помислио је Перица, водено је, подводно је, ко би знао.— Шта ли је то могло да снађе ове моје јунаке? Да би успоставио везу са њнма, Пернца је снажно кукурекнуо. Одговорено му је из непосредне блнзнне. Иза једнога великог бусена опазио је неколнко глава. Доскакутао је до учнтеља летења: — Запгго сте ме звали? Гондолу и балон сад иема ко да чува.... — Не брини, друже, рекао је учитељ летења. Ево, имамо срећу, неколицина ових људи могу да ме разумеју, захваљујући једном нашем инжењеру, који је, такође летећи на Марс, залутао и долетео овамо, пре тридесет година.. Он их је донекле научио да говоре, али то је изгледа теже ншло. због несавитљивости њиховога језнка.... Ипак, ето, могао сам да сазнам да је инжењер негде одскакутао, али да

је у близини. То ће нам бити колосална помоћ... Одједном, Пернца се тргао. Нешто хладно дохва* тило га је за руку. Окренувши се, опазио је малу сцрвену жабу» како се смеши на њега. — Шта си урадила? Оставила си гондолу и балон! Али »црвена жаба« га је повела натраг, уз смех и неразумљиве гласове. — Шта хоћеш, питао је Перица, слушајући кикотање учитеља и Стеве. Али, кад су стигли до гондоле, чекало га је изненађење. Не само што гондола ннје била сама, већ је била опкољена десеторицом дечака, Перициног узраста. «Црвена жаба* му је показала ову необичну стражу, гордо подигавши глаВу и затресавши својим влажним увојцима тако, да га је попрскала по лицу. — Лафица си, нема шта, рекао је Перица пружајући јој руку. — А ми, зачуло се изненада. — Ко је то рекао, запнтао је Перица. — Ја, одговорио је један дечак скоро беле, коврџаве косе која је одударала од његових љубичастих краљушти. * Ј. Л.

ПРОФЕСОРСКД лослд

Многе су се приче прнчале до сад о расејаним професорнма, алл ово што ћемо изнети сад ннје прича, него истинит догађај. Један парнска научник, чувен је не само у науци. него и по својој правој про фесорској расејаности. А ту скоро десило му се ово:

Играчака нма Буба п«десет и пет, све су фнне н шарене да се днвн свет! Вн мнслите да се нгра с внма чнтав дан, вн мнспнте да је Бубин жнвот правн сан... Алн, знајте, ннје тако као што нзгпеда, јер Буба је мала маза, права -мапа беда!... Крај топнкнх нграчака тај маленн чворак замнспн се нзненада ко некн маторак... И одбацн путке, меце, лопте, шећерпеме, па уздахне са досадом: лБаш је дуго време!а ТЕТА МАЦА

Он је жеЈБен човек и нма дечицу, која су врло несташна. Неки дан остао је сам са децом код куће, жена му је била нзишла у варош. Кад се увече вратила кући била је јако изненађе на, тЧ> је време кад деца праве највећу галаму по ку ћи а тога дана је у кући владала мртва тишина. — Где ли су деца? питала је она већ поплашена професора. — Ама, правила су мн толику галаму да сам их стрпао у кревет; и не чекајући да се ти вратиш. — Па зар су пристала да тако рано легну. — Пристала, шта су могла друго! Само се један бесомучно бранио и опнрао, али и он је морао да послуша... Професорка је на то отишла у дечју собу да види поспалу децу. Мало затим вратила се тресући се од смеха. — Сад разумем запгго се онај бранио и отимао. Стрпао си у кревет и комшијског Павла, који је био дошао да се игра с нашом децом. ДОБАР РАЧУН Учитељица: Хајде да видимо. Мариие. колико је три н два? Маркца ћути. Учитељица: Слушај, да покушамо д а рачуиамо: рецнмо, дала оам ти прво трн динара, па онда два. — колнко сада имаш? Марица: СедамУчитељнца: Како седам? Марица: Имала сам већ два дипара у џепу.

>АНСКЕ ЦБНЕ ИГАРЕТАМА ? оу јиоко О олск« артикл та<и /в забранено про. гарете скупље од одреМеђутим, ова одредба на папиру. У пракси, се у свима кафапама ј динар.два скупље од » цене. Ва тај начин у анама зарада на цигавећа од зараде једног који од препродаје моартикала живи и издрИ породицу. А, поред а порез и све таксе за лонополских артикала. извесном, мпњем броју зовољавају са минимал. ом од динара по кутији (што кафански еости <ао напоЈницу келнеру у услугу), дотле се у ■анама цигарете продаЈу I чак од три динара по 1Д се неки гост буни, утав лом у кафани, али : спушта. На све протедолази исти одговор: осхупело!". Толерирајутрговину, Управа монои своје сопстввне инте■ волава да лавовски део цигаретама узимају кане келнери, као што се мислиЈ. Ово треба спре. им казнама. М. СР.

Д ПРЕТ- Пре нзвесног ЦРКВЕ- времена, обав Ггииг љенн су цркввно-општин- Ј и у једном месту, коелезничкој раскрсници, редној близини Крагуовали или не, али Цела да је за претсвдника ! општнне изабран при »днв другв ввроиспочо јв то место у коме чисто правоспавнв ввре =в у крају, ноји јв котосавског правоспавља. ТВА- У послвлав вреЈЕМ« мв појавили су св неки странци у, залазв у куће н дво* з гласа вичу: »Купујвм ари. Старо стварн кутуто, пантолоно, швши-

и|е овима мирни » ■М |

купљвних. У послелњв »реме праве св поствљв, кво што наша слиЛа похмујв, од диввна са даском, ко-

Г-1>а Ллфиери обилази неначке женсне установе Берпин, 16 октобра. — Супруга италијанског амбасадора гђа Алфиврн обишпа је ових дана жмскв националсоцијалистичке организацијв у тирнншкој и касвлској области, гдв св спроводи заштита матере и деце, као што св то примељујв од стране фашистичког режима у Итапн]и још од самог почетка фашизма. Гђа Алфиери свуда је бипа дочекана манифестацнјама симлатија према Италији и Дучеу.

ПРДНТИЧНИ СДВЕТИ — Ако у подруму иматв шлагв, мотвте је лако уклонити на »рло прост начин. Поспите земЈкиште ћумуром и оставите да постоји 24 сата. Послв тог рока уклоните угаљ, који ћв извући ову »л«гу. Тај угаљ можвте послв употребити, само ако га будвтв држали на ваздуху. — Намештај од трскв, који »ам јв првко лета стајао у баш*и или на твраси, прв нвго што подигнете и оставите на закло»вио мвсто очиститв танком крпом, коју сте замочили у гас. На тај начин трска ће добити не само нов сјај, него се неће ис»ривнти у току зиме. Исто се *ако чисте и одржавају удице од бамбусовв трскв.

стеља превлачи св кретоиом, сјајним чинцом и другим памучним, шареним тканинама, према личним приходима. Пошто се материјал измери и скроји према сразмери постеље, обично се постави вателином и затим прошије, стварајући разне шаре. Али како је то доста компликовано, цела се постеља можв пресвући просто као што је на слици. Таква постеља не само, удобна и јевтнна, пружа свакој соби необично свеж нзглед.

УШЕЋЕРЕНО КЕСТЕЊЕ Изаберитв лвпо квствњв и обаритв га у лвжврно посољеној во-' дИ. Када су меки, оцвдитв их и 1 ољуштите, али пазите да се не сломију. Спремите обашка овакав сируп> 750 грама швћера, | чашу и по воде и мало поморанџика цвета, пуститв да прокљу- 1 ча. Сируп јв добар, кад завучетв прво прот у хладну аоду, а ' затим у сируп и поново у хладну воду и пробате. Ако се ше- , ћер ломи под зубима, онда јв I добро скуван. Спустите потом квстен.е у сируп и пуститв да 1 мало прокључа. Потом скинитв ' са ватрв и пажљиво изввдите јвдаи по јвда« и ставитв на нарсчиту решвтку да св оцвди. Прелитв их каново сирупом, ставите нх да св осушв наколико чесова или метите у рерну да се што брже осушв.

. показали веома много смислаI Млади слнкари причају како >су почвли да шарају заједнички >графикон свога развојв! — Прв шесг година за време часа, правили смо карикатуру нашег професора. Изглвда да је веома успела, јер су се наши другови заценили. Пошто је професор приметио — ми смо спедећег дана донепи кући казну. Али се ннсмо ни уплашили, ни малаксали, Наставнло смо с вољом. Цртали смо све, карнкирали свакога и свакога дана пвстизали веће успехе. Почели смо да се бавимо и композицијом иако смо приметили да нам недостајв студија покрвта и способност за уношењв зрелости кроз комику. После три године, после упознавања сликара карикатуриста који су нас упутили у студију главе, структуру тела и покрета, ми слободно излазимо са постигкутим резултатима. Млади сликари уносв извесну новину: на дан отварања изложбв и за време трајања, они ћв сваком посетиоцу, којн зажели и кбји будв платио, израдити карика^уру угљвном, оловком или тушвм. ДРСКА КРАЂА У УСКОЧКОЈУЛИЦИ У заступништву ахгомобила гЂорђа Власенка. у УскоЗкој улици број 2, извршвна јв Јуче по подне дрока крађа. Лопов је искористио моменат када циког није бнло у радњи и из пнсаћег стола однео десет хиљада динара- Када је ушао унутра и изашао, никс га није видео.

!*' Југословенскн павиљон на сајму у Смирнн, остваренн пројект гце Ксеннје Грнсогоно

Смирна, октобра. — У низу сајмова, који су се одржалн ове јесени нарочито место заузима сајам у Смирни. Заслуга је то у првом реду претседника Општинв, који у свом дугогодншњем раду наставља традицију АтаТурка: равно к цнљу, најбржим и најефикаснијим сретствима, која у земљи стоје на расположењу и која земљи и н ароду најбољв одговарају. На месту где јв још пре пет година била пустош, по - пожара, налази се данас сајам Смирне — сајам који због свог естетског нзгледа делује внше као изложба него као сајам. У дивно уређеном парку, пуном лепих изненађења (мала језера, реке, водопади, водоскоци н спично), нижу се павиљони домаћи н стра н и. Сајам јв урбаннстички изврсно повезан са градом. Протвжв св од мора према унутрашњости града. К њему воде широке алеје- Свакн павиљон налази св у једној малој башти, а сви заједно сачињавају хармонични парк. Павнљони су већином *двле зграде, осим неколико међу којнма је и централ н и. То је огромна модерна грађевина, која се у ствари састоји из три павиљона. У тој згради излагали смо ми Југословени, затим Маџари, Енглезн, Персијанци и др. Код централног улаза сајма, с леве и десне стране. ниже се иаз малнх домаћнх иавиљона,

грађених од домаћих архитеката: павнљон «Етибан«». павнљон «Валикар» и други павиљони разних домаћнх индустрија. На свима се осећа печат модерне архитектуре, апи успркос тога првога утиска изразнто ннтернационалнога, сви ти павиљонн појединачно и укупно одају најчешћи карактер нове Турске. Иако су њиховн архитекти завршили стране школе, па би могли да примењују боје и форме пренесене из Европе, увек се они враћају извору и црпв инспирацију у рођвној груди. Да узмемо као пример павиљон »Етибанк«. Унутрашњост и осветљење толико нас потсећају на стари турски интеријер да париска школа долази V доуги ред, или пак павнљон »Вакифларс са својом типичном архитектуром, а још више са изложеним објектима. Кад се једном внде првкраснн примерци старе турскв уметности, разумљиво је зашто данашњи турскн уметници увек ударају на своја дела печат своје земље- 06) е лепоте не може да не утиче на уметничку концепцију модерне Турске. Њнхова домаћа индустпија врло 16 добро заступљвна. Турци наглнм корацима ступају напрвд. Наглим — не значви »американски«. Њихова индустрија и нема тих претензнја Они се не упуштају у оно, што њиховом карактеру ие одгова-

ра. Тканнне, сапуни, парфеми, уља, керамика, и још многе друге индустрије производ су модерне Турскв. Југословенски павиљон на са}му у Смирни имао је нарочитог успеха. Оригинална концвпција унутрашњв архнтектурв даје могућности да се свакн поједнни предмет посебно истакнв. Домаћи су нам поклонили нввероватну пажњу, задовољнн са оним што смо код њих урадили и што смо излагапн. Свв су турске критикв биле пунв о нашвм павиљону и нзложвном робом. Било је још много другнх народа којн су нзлагалн- Сајам је упркос прилнка био нзврсно посећен. Атракције сајма као и диван попожај Смирне привуклн су масе, које оу се одлично осећале, нмајућн прнлнкв да внде много новога и лвпог на сајму у Смирни. Југословенокн павиљон у Смирнн пројектовала је г-ца Ксеннја Грнсогоно, архитекта, која је до сада показапа изванредне успехе у томе правцу. Г-ца Грнсогоно је, нсто тако, ра» дила југословвнскв павнљоне у Лајпцигу, Бечу, Милану, Солу ну и другим великим привредним центрима суседних и даљих држава. Бпагодарећи њеном труду Југословенски павиљон у Смирни по солиднос»и архитектурв н улусу заузео је прво место. К.

ри н друго ввш...« Ову вику чујемо Преко цвпога дана. И купци »старо стварн« се мењају. Али, ово инје све. Појављују се про" давци пвр}а и онн вичу: »Перје. перјв, продају старо перје и купују ново.« Нв прође мало, а не-

ка Циганка из свег гласа пону* ди! »Пилићи, млади пилићи, госпојо.« И тако целога даиа1 Зићм да јв торбарење забрањено законом, али, вто, у сред престо* ницв није. А да је ово истина, најбољв би било да неко од надлбжних дође у Скадарску улнцу и чује ове продавце н купце, који тако »лепо« говоре наш језик. ХИ ГИЈЕНА ПО У многим рестоКАФАНАМА ранима у Београду кафа се послужује у напрслим шољицама или у шољицама које су услед дуге употребе на ивици окрњене. У оваквим шољицама не би требало служити кафу, не само из хигијенских разлога, што се у пукотинама и на рубовима шољица купи прашина и кафесац, већ и због тога што је из

оваквнх шољица опасно пити кафу Баш јуче у једном отменом ресторану у центру, пијућн ка* фу из једне шољице, која је бнла напрсла на врху, посекла сам доњу усну. Кад је крв почела цурити и кад сам опоменупа газду, он се насмејао и одговорио: »Госпођо, што нисте пазили када ств пнли кафу.«

гслссешсу&и

ЗОРИДА дечјн лвот са слнх&ма, разаслат Је бр. 2 (октобар т. г.). Спрема ое н ор. 3 те тр^ба пожу. рнти са слањем радова. Уз радове трева слатн и слике уколвко Је то могуПе. Претплатннци н поверноин Зорнце треба да се тач. но држе напомена на стр. 31 а ђацн оарвовнцн налзмсне на корнца стр. 3. Новн претплатнндн могу добнт-л н бр. ,1 а могу се добнтн н лепо повезанн козшлети за год3193/39 и 1939/40. Претплата се шаље на чекоз. рачун бр. 54.657. Адреса: Молерова 78. ГЛАСНИК ЈУГОСЛОВ. ДРУШТВА ЗА ПУТОВЕ. Год. 3, бр. 10. Београд, октобар 1М0. — У са_ држаЈу: инж. В. СтанојсвнП. О јав ннм радовима на п>товима код нас; Пранцнпн за Категорисање путова у погледу трасе. етемена. та и коловова: ннж. С. Стамболнћ, Извођење земл»аних радова на пу товнма оа савраиеннм коловознма; инж. Ђ. Петровнћ, А>тобуеом кроз ИгалиЈу п ТТГваЈцарску: Бнблногра фиЈа; Вести и саопштеша; Из стр а не лнтературе; Надзорници путов а н путарн. — Годншња претплата 50 (100) днн. Урадништво: Београд, Крал»а Алвксандра ул. 73. • ФАРМАЦИЈА. Год. 5, бр. 9. Београд—Новн Сад. 1М0. — У садржаЈу: Народнн нмених лаковитог биља н растнља; мр. Тот Денеш, Испнтнвање о деЈству сапонину слнчннх оупстанца; Сгалешкн жп. вот; Прнвредни део; Белешке; Ста лешке н лнчне вестн. — Годшпња претплата »0 дин. Уредннпггво: Новн Сад, Ннкала Теола уд. 28. ТЕХНИЧКИ ВЕСНИК. Год. бр. 5. Беогрвд. 1 септембра 1940. У садржаЈу: Рођендан Н>. В. Краља Петра ||: Давило Вуловнћ мннистар грађевина: инж. Е. Матпћ, Проблем нормалнзацнје код нас; инж. А. Ацовнћ, О предрачувнма; ннж. М. Неднћ. Из техннчкнх услова Мнннстарства грађевина н сао6раћа1а: ннж. Ф. Делнћ, Оппггн условн за нзвршење грађевнн. радова: Техничкн преглед; Ин мемориам (ннж. ЈулиЈв Драшкоцн); Белешке; Нове кшнге; Службеин део. — Годшпња претплата 40 дпн. Уредннштво: Београд. Краља Фердинанда ул. Т/|\Г РИВАРСКИ ЛИСТ. Год. XV. бр. 8. Сарајево, август 1М0. — У садржаЈу: ннж Д. Јадличка. Слатководне рнбе Ј>-гоелавнЈе (са 6 сл.); В. Ћ\-рчнћ, НеприЈат«љп рпба из снтног животнњсхог света: Практична н Јевтина рибарска тоо ба: Књижевност: К Гусковнћ, Имам га — в_мам га! (рнбарска хуморвска): Др\*штвене вестп. — Годншња претолата 80 днн. Уредннштве; СараЈево, Тахтадн 1

Ј