Време, 17. 10. 1940., стр. 15

Четвртак, 17 октобар 1940

0,е»/еВРЕИЕ

СТРАНА 13

Из наших крајева

Стена Иннх код Вратне у Вељковој Крајннн Скупоцена збирка

У америчкој Народној бан цн отворена је овпх дана н>тшзматичка нзложба, - за чнју се колекцнју може рећи да је најбогатија на свету. Вредност њена још пре рата ценнла се на педесет милиона долара. У нзложеној колекцијн има 40.000 комада разног новца нз свих епоха, којн претстављају читаву светску нсторију. Најстарији новац је из Вавилона; он је кован у ваду малих плоча; и служио је за размену иман>а пре пет хпл»ада година. Поред првог кованог новца, н првог папнрног кинеског новца нз 130 године, у збир ци се налазе све врсте новца свију држава до 1935 годнне. — Уз Нхих се налазе н други предмети који су некада служнлн у место новца, као: гвоздени крстовн Балуба — црнаца из Африке, свежњеви дуванских листова који су били у опИпак је истина До скора се веровало да је то само празпо прнчање оннх који су путовалн по Африци који су склони да по иало отступе од стварностн. но не. давно је занста потврђено да у Афрнчкнм водама жнви нарочнта врста риба, слнчна вр. оги »боми«, која може да живи и на суву. као н у водп. Н>ена су плућа подешевт и За једно н за друго дисан»е. н она. кад реке пресуше. живи иг. суву и ловн ннсекте. Чим почне кншно време џна се враћа у воду н живн својнм рнбл>нм животом.

кутнквмих. У послвлње ареме праве се постеље, кео што наша слина покжзујв, од дивана са даском, ко-

тицају на Филшшнским Острвима, кристали соли, боце.фћилимн, комади бакра, крзна итд.

Од свега по мало, за сваког по нешто

СТАРА ГОСПОЋА У АВИОНУ У Сан Франциску један младић н једна дама у годинама улазе у авнон за Њујорк. Дама је мало погрбл»ена, нма вео преко лнца н врло је ћутл»ива. Њен сапутник даде њено име: гђа Пуци, н рече да је

наглува н стара, и да зато не желн да буде узнемиравана за време пута. Али у Њујорку ветар при излазу нз авиона подиже старицн вео, и тада се указа лице — једног шимпанзе. Продавац је требао да од несе што пре у Њујорк купљену жавотињу једном ми лнонару, н нашао за сходно да је преобуче у стару даму. ★ ИЗНЕНАЋЕЊЕ У ШТАЛИ У Хелсингфорсу једнога јутра свн л»уди који су н-

мали штале нађу своје кон>е са ошншаним реповнма и гривама. Цело место се узбунило н пошло у хајку за „фризером" али од њега ни трага ни гласа, а ре-

пови су нестајали из ноћи у ноћ. Посјгс недел»у дана шншања лопов нпак буде ухваћен а он је крао репове за четкаре и продавао их врло јевтнно. * СТАКЛЕНЕ ХАЉИНЕ Ова врста хал>ина израђу је се. природна ствар, у Америци. Те хаљине су израђене од нарочитог стакла које може да се преде, да се тка, то јест ти се стакленн конци не ломе јер замислзте: испустите хал>ину на под а она се разбије у хиллду парчади! Али рекох не може се сломитн, а не може ни да изгорп! У Америцн нма већ много кућа са стакленим завесама.

Не! не! кроз њнх се не вл ди као кроз прозоре јер су то кончићи који су нзатканн па се кроз њих внди само као кроз мутно стакло.

НЕОЧЕКИВАНИ ПАДОБРАНАЦ Ово сам видео у Русијн. Тамо нису само л»удн падобранци него нма чак и паса, то јест има један пас падобранац. Њега не треба бацити, он сам искаче из авиона. Он ипак не отвара

падобран зубима него 1е жица за отварање падобрана везана за авион, тако ца

се падобран сам отвара. А'«. ли овај пас ннје тако глуп да скочн без падобрана са једне шестоспратне куПе. , + I НАЈМАЊИ КОЊ 1 Опет у Америцн! Само овог пута у зоолошком врч ту. Чувар га држи у кри« лу а деца га милују, замислите! 50 сантиметара висине! Овај патул>ак је права мннијатура коња а има тако доброћудну главу. Човек би просто хтео да га има у кући, ставили би му свакако гумене цнпеле да се суседи не жале на ларму. А он би трчао по собн л легао крај пећи да се греје!

Махакгони — дрво најраспрострањеннје је у средњој Америцн н чувено јв по томе нгго се може тако полирати да са његовим сјајем не може да се такмнчж нп једно друго дрво.

ДОБАР САВЕТ

Један азнекн владар. прзиети једвом да га н»егов благајннк поткрада. Он то повери мудроме За-

днгу, н запнта га к&ко би могао да нађе поштеног благајннка. — Треба, одговори Заднг, позаа-

тп да нграју, све оне којн желе да буду благајннцн. Онај којн најбоље буде играо, тај }е н најпо-

штениЈи. Владар се зачгудн томе, ал: редн да тако буде. Јавнше се п»нх шездесет.

— Ево поштеног човека — узвакау владар. И он обЈави да је

него што бн ушли у дворану играње. свакн бн морао да прође кроз један мрачан ходннк где владар бно нзнео своје благо.

тај отсада н»егов благаЈник. Све остале, која су били вапуаилн зла-

Играње отпоче. Сви су тромо нгралн спупггене главе н врло пажљиво. Само Је Један лако играо и држао се право н слободно. том своје репове док су пролазили ходником, владар затворн и каони.

Г-ђа Влфиери обилазн немачке женснеустанове Барпнн, 16 октобра. — Супруга хтвлијаисног амбасадора гђа Алфнарн обишла је ових дана Јквнеке националсоцијалистичие органнзацијв у тириншкој и иасвлској области, гдв св спроводи заштита матвре и деце, као што се то примвњујв од странв фашистичког рвжима у Италн}и још од самог почетка фашизма. Гђа Алфиери свуда је била дочекана маннфестацијама симпатија према Италији и Дучеу.

ПРДНТИЧНИ СДВЕТИ — Ако у подруму имат« влагв, можете јв лако уклонити на врло прост начин. Поспите землиштв ћумуром и оставите да постоји 24 сата. После тог рока уилоиите угал>, који ћв извући ову влагу. Твј угаљ можвте послв употребити, само ако га будвтв држали на ваздуху. — Намештај од трскв, који »ем јв првко лета стајво у башти илн на тераси, пре него што подигнетв и оставитв на закло-| »ено место очистите танком крпом, коју сте замочилн у гас. На тај нвчин трска ће добити не само нов сјћј, него се неће ис- 1 кривити у току зиме. Исто се тако чисте и одржавају удице од бамбусовв трскв.

стељ« превлачи св кретоном, сјајним чинцом и другим памучним, шареним ткаиннама, премв личним приходима. Пошто се материјал измери и скроји према срвзмери постеље, обично ее постави вателином и затим прошијв, стварв1'ући разне шаре. Али како је то доста компликовано, цела се постеља може пресаући просто као што је на слици. Таква постељв не само, удобна и јевтина, пружа свакој соби необично свеж изглвд.

УШЕЋЕРЕНО КЕСТЕЊЕ Изаберитв лвпо квствње и обаритв га у лвжерно посољвнв) водн. Кадв су меки, оцвдитв их и ољупгтите, али пазите да се не сломију. Спремите обашкв овакав сируп« 750 грама швћера, чашу и по воде и мало поморанџкке цвета, пустнтв да прокључа, Сируп је добар, кад завучетв прво прот у хладку аоду, а ззтим у сируп и поново у хлвдну воду и пробатв. Ако ое шећер ломи под зубимв, ондв јв добро скуввн. Спустите потом кестење у сируп и пустите дв мало прокључа. Потом скините са взтре н пажљиво изведите један по јвда« и ставите на нврочиту решвтку да се оцвди. Прелите нх неново сирупом, стзвнте их да св осушв нвколико чвсова или мвтите у рерну да се што брже осуше.

показалн веома миого смисла. Млвди слнкври причају квко су почели да шарају заједнички графикон свога развојв! — Прв швст година за врвме часа, правили смо кврикатуру нашвг професора. Изгледа да је веомв успвла, јер су св нашн другови заценили. Пошто јв професор прнметио — ми смо следећвг двна донвли кући казну. Али се ннсмо ни уплашилн, ни малаксалн. Наставило смо с вољом. Црталн смо све, карикирали свакогв и свакога дана постизали веће успехе. Почелн смо дв се бавнмо и компознцијом иако смо приметнли да нам недостајв студија покрета и способност за уношење зрелости кроз комику. После три године, после упознавања слнкара карнкатуриста који су нас упутили у студнју главе, структуру тела и покрета, ми слободно излазимо са постигкутим резултатима. Млади сликари уносе нзвесну новину: на двн отварања изложбв и за време трајања, они ћв сваком посетиоцу, коЈи зажели и кОји буде платио, израдити карикатуру угљеном, оловком илн тушвм. ДРСКА КРАЋА У УСКОЧКОЈУЛИЦИ У заступништву азромобила гЂорћа Власенка, у УскочкоЈ улици број 2, извршена је Јучв по подне дрока крађа. Лопов је иокористио моменат када инког није било у радњи н из писећег стола однео десет хнљада дннара- Када је ушао унутра н изашао, цико га ције вндео.

ЧАФАНСКЕ ЦЕНЕ ЦИГ АРЕТАМА арете су монополски артикл законс/ги Је забранено Оро. • цигарете скупље од одре:ене. Међутим, ова одредба само на папиру. У пракси, те се у свима кафанама у по динар.два скупле од >лске цене. Ва тај начин у кафанама зарада на цига• је већа од зараде Једног •ије, који од препродаје моких артикала живи и издрсебе. И породицу. А, поред *лаћа порез и све таксе за у монополских артикала. ч у извесном, мањем броЈу 1 задоволаваЈу са минимал. 1радом од динара по кутиЈи та (што кафански гости Ју као напоЈницу келнеру >н>ену услугу), дотлв се у кафанама цигарете продаЈу ■адом од три динара по ! Кад се неки гост буни, ■е читав лом у кафани, али а не спушта. На све проте• аек долази исти одговор: *е поскупело1". Толерирају. лву трговину, Управа моно■итсти своЈе сопственс интедозволава да лавовски део на цигаретама узимаЈу ка• (а не келнери, као што се чно миолиЈ. Ово треба спре. трогим казнама. М. СР.

2РАЦ ПРЕТ1К ЦРКВЕ")ПШТИНЕ Пре нзвесног времена, обав љени су црквено-општин- •бори и У јвдном мвсту, ко-1а железничкој раскрсннци, епосредној близинн КрагуВвровали нли не, али Цела •ина, да је за претседннка вене општинв изабран прни јвднв другв ввроиспонако је то место у номе 1аљ чисто православне вере пзи се у ирају, иоји јв иосветосавсиог прввославља. 'О СТВА- У последње вреРПУЈЕМ« м« појввили су се неии страици .■раду, залазв у иућв и двои из гласа вичу: »Купујем ствари. Старо ствари иуКапуто, пантолоно, шеши-

виЈе ловима Смирни

ри и друго ввш.~< Ову вииу чу јемо Првко пвлога дана. И иупии »старо ствари« се мењају. Али, ојо није свв. Појављују се про* дввци пврјв н они ВИЧу: »Пврјв, перјв, продвју старо пврје и иупу)у ново « Нв прођв мало, а нв-

ив Циганиа из саег гласа пону* ДИ1 »Пилићи, млади пилићи, госпојо.с И тако целога дана1 ЗнЧм да јв торбврењв забраљено заионом, али, ето, у срвд престо* ницв нијв. А да јв ово истина, најбољв би било да нвио од надлвжних дођв у Сивдарсиу улнцу и чујв ове продавце и иупце, иоји таио »лепо« говорв наш језии. ХИГИЈЕНА ПО У многим рвстоКАФАНАМА ранима у Беогрвду иафа се послужује у напрслим шољица* мв нли у шољицама иоје су услед дугв употребе на ивици окрњвне. У оваквим шољнцама не би требало служити кафу, не само из хигијенских разлога. што св у пукотинама и на рубовима шољииа купи прашина и кафесац, ввћ и због тога што је из

Југословенскн павнљон на сајму у Смнрни, остваренн пројект гце Ксеннје Грнсогоно

Смирна, октобра. —- У ннзу сајмова, који су се одржали ове јвсени нарочито место заузнма сајам у Смирнн. Заслуга је то у првом реду претседника Општинв, који у свом дугогодишњем раду наставља традицију АтаТурка: равно к циљу, најбржим и најефикаснијим сретствима, која у земљи стоје на расположењу и која земљи и н ароду најбољв одговврају. На месту где је још пре пет годнна била пустош, по - пожара, нвлази. св данас сајам Смнрне — сајам иојн због свог вствтсиог изгледв делује више кво нзложба него као сајам. У дивно уређеном парку, пуном лепих изненађења (мала језера, реке, водопади, водоскоци и слично), нижу се павиљони домаћи н стра н и. Сајам јв урбанистички изврсно повезан са градом. Протеже се од мора првма унутрашњости града. К њему воде широке алеје- Свакн павиљон налази се у једној малој башти, а сви заједно сачињавају хармонични парк. Павиљони су већином «але зграде, осим неколиио међу иојима је н централ н и. То је огромна модерна грађввина, ио)а св у стварн састоји из три павиљона. У тој згради нзлагали смо ми Југословени, затим Маџари, Енглези, Персијанци и др. Код цонтралног улеза сајма с леве и десне стране. ниже се виз малих дсмаћих савиљона,

'грађених од домаћих архитвката: павиљон «Етибанк». павиљон «Валикар» н другн павиљони разннх домаћих индустрнја. На свима се осећа печат модерне архитектуре, али успркос тога првога утиска изразито ннтврнационалнога, сви ти павиљони појединачно н уиупио одају најчешћи караитер нове Турске. Иаио су њихови архитекти завршили стране школе, па би могли да примењују боје и форме пренесене из Европе, увек се они враћају извору и црпе ннспирацију у рођеној груди. Да узмемо као прнмвр павиљон »Етнбанк«. Унутрашњост и осветљвн,е толико нас потсећају на стари турски интернјер да парнска школа долази у доуги ред; илн пак павнљон »Вакифлар« са својом типичном архитвктуром, а још внше са изложеним објектнма. Кад св јвдном вндв првкрасни примврци старв турсив умвтности, разумљиво је зашто двнвшњи турскн уметници увек ударају иа своја дела печат своје земље- 06ј . в лвпоте не може да не утиче на уметничку ионцепцнју модерне Турсие. Њихова домаћа индустпија врло Је добро заступљвна. Турнаглим иорацима ступају напред. Наглим — не значви »амврикански«. 'Њнхова нндустрнја н нема тнх првтвнзија Они се не упуштају у оно, што њиховои каракхеру ие одгова-

ра. Тканнне, сапуни, парфеми, уља, керамнка, и још многе друге нндустрије производ су модерне Турсие. Југословвнсии павиљон нв сајму у Смирни имао је нарочнтог успеха. Оригинална ионцвпција унутрашњв врхнтвитурв двје могућности да се сваии појвдини предмет посебно истакнв. Домаћн су нам поилонилн нввероватну пажњу, задовољнн оннм што смо иод њих урадили и што смо излагали. Свв су турсив иритиив билв пунв о нашвм павиљону н нзложеном робом. Било је још много других народа иоји су излагалн- Сајам је уприос прилнив бно изврсио посећен. Атракцијв сајмв кво н диван положа! Смирнв привуили су масв, иојв су св одлично освћале, имајућн приликв да виде много новога и лвпог на сајму у Смнрни. Југословеноки павиљон у Смирни пројвктоввла је г-ца Ксеннја Грнсогоно, архнтвита, која јв до сада показала нзланредне успвхе у томв прввцу. Г-ца Грнсогоно јв, исто тако. раднла југословвнскв павиљоне у Лајпцигу, Бвчу, Милвну, Солуну и другнм великнм прнврвдним центрима сусвдннх и даљнх држава. Благодарећн њеном труду . Југословвнскк павиљон у Смирни по солндносч-н архитектурв н уиусу заузео је □рво места А.

оваквнх шољица опасно пити иафу. Баш јуче у једном отмвном рвсторану у центру, пнјући ка* фу нз једне шољице. иоја јв бнла напрсла на врху, посеила сам доњу усну. Кад је крв почела цуритн и иад сам опоменула гвзду, ои се насмејао и одговорио: »Госпођо. што нисте пазнди иада ств пили иафу.с

илих2Шо<9и

ЗОРИЦА дечји лист са слихама, разаслат Је бр. 2 (октобар т. г.). Спрема се и ор. 3 те требв пожу. рити са слањем радова. Уз рвдове требв статв н слнке %-клппкс Је то могуће. Претплатннцн н поверноци Зорице треба да се тач_ но држе напомена. на стр. 31 а ђаци сарвдници налзмоне на корнца стр. 3. Новн претплатница могу добитн в бр. .1 а когу ое добити и леоо поввзаан комплетн за год. 3198/39 и 1939/40. Претплата се ша. ље на чеков. рач\*н бр. 54.667. Адреса: Молерова 78. ГЛАСНИК ЈЗТОСЛОВ. ДРУШТВА ЗА ПУТОВЕ. Год. 3, бр. 10. Београд, октобар 1»40. _ У са_ држаЈу: ннж. Б. СтаноЈевиђ, О Јав ннм радовима на путовнма код нас; Принципн за категорнсан>е п>това у погледу -грасе, елемена. та и коловоза; ннж. С. Сгамболпћ, Извођен>е зем.1>ааих радова на пу товнма оа савременим коловознма: пнж. Ђ. Петровнђ, Аутобусом кроз Игалнју н Швајцарску; Бнблиогра фнја; Веств в саозштеља; Из стр а не литераТЈ-ре; Надзорннпн путова н путари. — Годншња претплата 50 П00) днн. Уредннштво: Београд, Краља Алвксандра ул. 73. ФАРМАЦИЈА. Год. 5, бр. 9. Београд—Нови Сад, 1М0. — У садр. жаЈ>-: Народни имених лвковитог бнл>а н растиња; мр. Тот Денеш, Испитивање о деЈству сапоннну слнчннх оупстанца; Сталешхи жнвот; Прнвредни део; Белешке ; Ст а лешке н личне вестн. — Годншња претплата в0 дин. Уредннштво: Новн Сад, Нлкола Тесла ул. 28. ТЕХНИЧКИ ВЕСНИК. Год. |. вр. 5, Беогрвд, 1 свптез«вра 1940. У садржаЈу: Рођендан Њ. В. Краља Петра II; Дани.10 Вуловић миннстар грађевина; нн;к. Е. Матаћ, Проблем нормализацнјв код нас: ннж. А. Ацовић, О предрач>-нима; инж. М. Недић. Из техннчких услова Мпнистарства грађев^гаа н саобраћа1а; ннж. Ф. Делић, Општи услови за 1п>вршен.е грађевин. радова; Техннчкн преглед; Ин меморнам (инж. ЈулнЈв Драшкопи); Велешке; Нове кн>иге; Службенн део. — Годншња претплата 40 дин. Уредннпггво: Београд. Краља Фердннаада ул. Т/|\Г РИБАРСКИ ЛИСТ. Год. XV. вр. 8. СВрајово. август 1М0. — У свдржаЈу: инж Д. Једлачка. Слатководне рибе ЈугоелавнЈе (са 6 сл.); В. Ћурчић. Непрнјатељп риба нз ситног жнвотнњског овета; Практична н Јевтина онбарска тоо ба; Књижевност; К. Гусковић. Има.м га — имам га! (рпбарска хуморвска): Дрл-пггвенв вестп. — Годншња претплата 60 дин. Уредннштве: Сарајево, Тахтадн 4.

Ј