Време, 17. 10. 1940., стр. 16

СТРАНА 8

ЈЕДНА НОБА СПО ЈТС ЗДКЉУЧИО ТЕН1 за државн а сва играла под кк

Увек смо отзорено и одлучно заступалн машљењо да из нашег спорта треба нскључити полнтнчке моменте као н људе коЈн уиосе својим полнтиканством раддор н неслогу међу нашпм спортистима н спортским организацијама. Неколвко случајева, који су се одиграли у последље време п о који. ма смо опширно ппсали, Јасно показују колнко штете наноси такав рад, којн се криЈе под фирмом хрватства, целокупном Југословенском слорту и његовом угледу. Сваки паметан човек, бпо он Хрват плн Србин, зна и осећа да то наглашено одвајање хрватског спорта од јутословенског и гон>ен>е онпх спортиста у ХрватскоЈ, коЈн своЈе наппонално Југословен. ско убеђење неће да продаЈу за племенске грбове и да послуже као сретство за фалснфиковаи.е чињеница/ ниЈе у дл-ху споразумом-а између Срба п Хрвата од 26-\'Ш-1939. Рушнодн нашег спорта Међ>-тнм, пзвестан броЈ људн из Загреба, међу коЈнма има и Јсврсја, спстематски наставл>а са тим разорним радом коЈи ће, ако се продужи овим правцем. неминовно довести до нових велнких тр. завица у нашем спорту и упропастити тешко стечени углед Југословенског спорта. После случаЈа са плнвачпма дубровачког Југа, клуба коЈи Је своЈим радом и успесима исписао наЈ лепше странице у историЈи Југословенског пливаља, и загребач. ких атлетичара због њнховог одласка на Балканске игре, они коЈн воде хрватски спорт постарали су се да пруже Јавности нов материјал за Једну аферу коЈа ниЈе ништа мања од оне т.зв. египатске. већ. гпта више. жалоснпЈа. У Загребу. после образоваља националних спортских савеза и за. Једничкнх врховних савеза, постоЈи Још Један савез коЈи у наслову воси прву реч: Југословенски... Зашто је Јтс задржао старо име То Је Југ о слове нски^^теннс ^<ада људи не бп у првнмах помнслили да Је таЈ савез задржао име из неких нацноналнпх побуда, додаћемо одмах да су господа коЈа воде ЈТС задржали то име само зато да не би испустилн власт из руку н да бн могли даље да воде трговнну са Југословенскнм тезисом. ЈТС Је одавно нзгуЛио своЈе право постоЈаља. Алн &еговн управллчи, сл>-жећн се рааннм махинацнЈама н извесним Јаким везама, успели су, иако у великоЈ маљини н протнв жеље већине тениских клубова у држа-

ви. да задрже своЈе поз1 спрече пренос савеза у Алн су утакмицом Хрвђарска сами себе ликвв изазвалп тако Једну аф ЈоЈ ће бнти Још много пашоЈ штампи н уопшт. сти. Једна жалосна Нашем спортском свет Је познато да Је таЈ нст венски теннс савез св закључпо за репрсзента слодијс а не Хрватске дан хрватски слортски . п неможе битн члан > них спортских савеза кс скн или словеначкн) ме тениске утакмнце у тзј

Д-р Драго Чоп, пр1 Јтс-а за Дунавски теннскн к Трофео Е 42, у којнма тениске репрезентациЈе Мађарске и ЈугославиЈе оне коЈи су овпх дана Зах-ребачкнм лнстовнма о утакмици Хрватскабило је пе мало изнена су у наслову овог тен* видели да умеето речн ја стоЈн з^раалкал—I м^слили^а С е ту ради незЦИЈИном сусрету хр мађафЛнх тенисера. А. коЈе су биле обЈављене ле су уверљпво да Је ов. н»у такмнченл за поме купа. Да бламажа буде ни лнстови су обЈавилн репрезентациЈа Југосла* Хрватске. Мн нисмо хтели да са изношењем ово афере самог такмичења да то I цало на наше репрезен7

'ПШШПсезл

САМО ЈОШ ДАНАС И СУТРА у 3. 5. 7.10 и 9-30 Метро Голдвин љ>бавна комедиЈа СЕЋАШ ЛИ СЕ?... Филм у коме Је са оригиналнкм хумором прихалаиз да „ЉЈ-бав ла први поглед" може бнтн веома шаљнва. — У главшт улогама ГОБЕГТ ТЕ-1ЛОР, ГРИР ГАРСОН ЈБУ АЈРЕС У оуботу оД 3, 5, 7 н 9.30 раскошна премнјера из дворског живота у режиЈи славног маЈстора ГЕЗЕ БОЛВАРИЈА МАК1А ИОМА ЈБубавни роман лепе Маћарице и кнеза Шварценберга. — У гл. ул. ПАУЛА ВКСЕЛИ ВИЛИ БНГГЕЛ ПАУЛ ХЕРБН1ЕР

У 9.30 — ВЕГЧ1 ПРЕМ1 снажне мађарске внх призора, заба дивннх народних Невеста и (ТОКОСК01 м ИсториЈа Једне ре чнЈа се нзван радња, са п>*но теплета, развиЈа г дворцима Једног ског села. — У ПАУЛ ЈУ МАРГИТ БУЛА К. За дневне ЗАТОЧЕНИК

НАЈВЕЂИ И ИАЈЛУКСУЗНИЈИ ПРЕСТОНИЧКИ БИО' отвара се у четвртак 24 ов. мес. у 9 30 увече са скупоценог ,,Метро.Голдвин" мл-знчког шлапгра о лепог козачког кнеза предратне РјчжЈБАЈ1АЈ1АЈКА н клзонкд и,^

пгтптгт НаЈбоље фнлмове, наЈсавршениЈу тонску апаратуру, наЈефпкасннЈу »ентилацнЈу н наЈпиже улазне цене има наЈстарпји престоннчки биоскоп „Балкан ' Почетак у 3. 6 и 9.10 час., недел,ом од 2 часа. Улазннце: 4, 6 и 7 дин.

1) Најбољи филм с«е уметнице Г Гл. ул. ЗАРА Л. зика. шпањолски на острво Порто дс Авилу и поста љубљени Дои Пе долази др. НагеЈтрагичном смрћу

Цео Париз је био узбуђен учесталим нестанцима младих девојака, које је нека тајанствена личност путем новинскнх огласа ласкавим обећањима примамљивала, нудећи им брак, љубав и богаство.

Ових пет младих девојака биле су прве жртвв ове тајанствене личности.... ★ Додатак: ПРЕМИЈЕРА НАЈНСВИЈИХ ФОКС НОВОСТИ.

Данас Највећн фнлм д ској ре који јг с и узбу мљење *

Распоја* Блистав еротике скс делс ним од у сивнији:

Пажн.а1 Код КОРЗОА места су нумс

^"//УВРЕМЕ

Четвртак, 17 октобар 1940

Дневник адмирала Берда

За време самог лета у»врђено да је већина равнјнх рачуна, о свему што се да запазнти у тнм пределнма, скроз прогрешна. Боулнн је говорио да не зна „где ће пре главом да лупне" од толиког посла. Из авиона су се могле да внде врло добро читаве педене површине испресецане пукотима које су се скоро све пружале у и* стом правцу. Било је врло тешко утврднти да ли је ва томе месту земљиште издигнуто или равно. Одбијање светлости од сне»кних и ледених површина сметало је да се правилно процени дубина или висива неког процепа или навоса. Што је авион ишао да* ле ка југу, то се све више могло да прнмети промева на земљипггу. Дојављивале су се све чешће веливе црне стене које су штри чале из снега. Тек тада су људн приме* *нлн да се у првој експедицији и сам фотографски впарат био преварио. Оно, што се онда сматрало да је само један отсек земље, био је у ствари почетак једног планинског ланца. Ти нови проналасци лаговештавали су заиста сјајан вочетак рада. Чим се авнон вратио у Мзлу Амероту, адмирал је замолио механичаре да све спобоне авионе спреце за летове у најскорије време, можда још у зору, да се не би пропустили ретки лепи дани. Ти авиовн требали су да оду у помоћ тракторима који су били поново блокнрани у Пукотннама. Доктор Перкинс и остапи биолози били су веома заузети својим сриболовима". Они су сваког дана ишли да са малим мрежама лове оне мале, просте животнње које су живеле у води по пукотинама у леду. Полазили су сваког јутра са једним саоницама, подизали логор на најповољнијем месту, и ту целог дана пецали. Једном су чак уопели да ухвате праве рнбице које су се иначе криле по гроздовима ледених кристала. Бнли су

сто. — Како. вам се допада ова музика, запита ме. — Пријатна је, одговорих преко воље. — Сметана. — Тачно, чуди ме да је тај аутор познат и овде. Он се насмеја: — Ја се помало разумем у музику. Ја сам Мак Невис из Бостона. То је изговорио некако поносито, што је овоме младом човеку лепо пристајало. Његово име је већ познато V музичком свету. Рекох му. да га познајем и да га ценим. Чи*ао сам његове крнтике. Он поцрвене од радости. Наш разговор застаде, јер је у томе часу човек за кла

веома узбуђенн тнм ловом Алн њихове мреже за пра животиње нису биле згод не и за хватање тих риби ца. Биолози су зато пожу рили да се врате у Малу Амернку и ту да на брзу руку спреме друге мреже. Доктор Потака непрестано се пнтао да ли се рибе на Ју/кној Полу могу хватати на удицу и мамац. Он је иначе само чекао моменат када ће моћи поново да ловн пастрмку у Новој Зеландији. — Далн сте имали среће, пнтао је он биологе кад су се вратили из лова. — Па, приличЛ). — Колико су те рибе, настављао је доктор, веома узбуђен. — Чини ми се да имају, око сто педесет.... милиметара. Риба је одиств била врло занимљива. Ситна, провидна, безбојна са великом главом и нежним перајима. — Можемо бар да се похвалимо да смо имали свеже рибе у току ових десет последњнх дана, рече један од биолога, помало увређен што се сви не одушевљавају баш много њиховом рибом. Око поноћи, 22-ог, Фин Рон и Алберт Ајлефсен, који су били помоћници геолошкој екипи, вратили су се у Малу Америку. Нико их није ни чуо када су дошли, него су тек сутрадан присуствовали свечаном доручку. Били су прешли 555 километара за девет дана, што је био правн рекорд. Билн су препланули и много измршавили, нарочито Ајлефсен који Је Оио и виши и крупннЈИ од Рона. Све су псе били оставшш геолошкој еклпи осим једанаест са коЈима су се и зратили. Фин Рон је био врло поносан на овога пса -вођу са којим се одлично слагао. То Је занста био чудан пас. Кад год би осетио да у запрези нешто ниЈе у реду, он би сео у снег н лаЈао Је на Фина догод ова) не ои извидео и поправио ствар. И Џек Је био дооар пас. За њега је Фин говорио као о геннју. — Он вреди за пола човека, сам је за нас све тражио пут кроз снег. Никад нисам видео такзог пса. Дошљаци су потврдшш вести које је геолошка еки па слала у Малу Америку. Све је било добро, чак су дан пре стигли до подножја планина. Једнно су пукотине бнле опасност, и то велика. Стенклуф н Вед, били су већ дз"боко продрли у Земљу Марије Берд, док су се Сипл и Кори кретали на севгр. у биолошка истражи-

Блекберн и његови другови из геолошке екипе поново су забринули Малу Америку. Неколико дана нису долазиле вести од њих,

а једанпут само неколико испрекиданих реченица: »Жалимо што се прошлог пута нисмо јавили на време... Нукотиие и слаб лед већ три дана... јуче смо били зауставл»ени... налазимо се отприлике око... не допада нам се нзглед планина..« Адмирал Берд каже да је због такзих вести оседео пре времена. Да се некој екипи нешто десило на путу, тешко би било спасти људе. Авијација је ту од слабе користи Јер зависи од атмосферских прилика. Резервни трактор Је имао пребијену осовину. Једино је Демас знао где се налази резервна осовина, а он је Оио већ негде на зисоравнима. Ипак му Је јавл>ено радиом шта се десило, и он је објаснио да се тај резервни део налази у сандуку орој 5, у склоништу поред гараже. Настало је одмах опште претражива ње. Ајнес-Тејлор, без кога се није могло, био је ишчашио ногу и морао је да лежи. Геолошка екипа је ускоро јавила да се враћа. Трак тори који и онако нису бог зна како напредовали, сада су требали да се врате али нису имали довољно беизина. Шофери нису хтели да оставе један трактор и да се другим врате него су тражили да им се бензин донесе. То је била једна брига више, поред оне која Је мучила и оне из екипа и

оне у Малој Америци Бате рије којз су служиле за радио апарате двеју екипа, биле су скоро при крају, и вести нису требале ускоро да стижу. Температура је бивала све виша. Снег и лед око Мале Америке почео је да се отапа и открива гомиле отпадака које нису баш лепо изгледале. Небројени шатори замењивали су сада склоништа испод леда, и ширили се на огромним површинама. Бнло их је који су се налазили на читав километар од мале Америке. То сељење је нарочито једило ноћне чузаре, који никад нису успевали да ујутру избуде све_л^-де. Било је немогуће узлета тн по тој врућнни од —4"С. Снег се лепио у великим ко личннама на скије под авио ном и овај није могао &. се макне с места. Испод једног шатора Ајк Шлосбах, Џони Фон дер Вал и Боб Јанг, бавили су се тајанственим пословимаОни су оправљали *Ферчајлд«-а који се ускоро по> јавио спреман за летење. Адмирал Берд је био изишао из свога шатора да види зашто су се л»уди билз искупили: — Да ли је неко рањен — питао је он. , — Не још- али биће. Ај'к ј има намеру да лети у азио1 ну који је пет година про-

Рода ш лисица

вео под ледом, и снгурно ће да падне! И сви су чгврсто веровали да ће тако и да буде. Једино је адмирал Берд имао пуно поверење у тог човека чије се одело одржало само помоћу жице за антене и великиХ" чиода. Авион је сјајно полетео, направио неколико кругова азнад Мале Америке и још је сјајније атерирао, а Ајк је примио заслужена чести тања. у среду, 12-ог децембра већ су све екипе биле на путу за повратак. На Божић је било ужасно време, али људи су се ипак добро провели. Кувар је спремио луксузну вечеру по рецептима доктора Пултера. Последње парче говеђине се два дана кравило изнад ватре па онда испечено. Била је некаква супа у којој је било свачега, почев ши од меса од фоке па све до докторових праживотиња. Суви кромпири, кукуруз са кремом, колачи са јабукама и ледом и некакав крем помешан са снегом да се боље држи. ★ Екипа Земље Марије Берд стигла је 29 децембра. ЈБуди су били поцрнели од сунца а пси мршази н гладни: Доктор је одмах измерио људе.: '

Стзл Вед Кори Стенклнф

пре 82 88 69 64

после 78 78 67 62

Позове лисица роду на ручак, али хтеде да је насамари. Зато спреми неку ретку чорбу ко ју сасу у плитак тањир. Како рода има дуг и шиљат кљун, то није могла да једе чорбу него је само гледала лисицу како слатко лоче. После неког времена позове и рода лисицу на ручак. Лисица радо пристаде да дође, али тек после виде зашто је рода била толико њубазна. Она је у уски ћуп била метнула зрневље и уживала је у освети гледајући гладну лисицу.

Били су сасвим лепо свршили свој задатак. Утврди ли су да је планинско земљиште тога предела веома старо и да је претрпело многе промене. Кори и Стенклиф су пронашли око дванаест разних врста маховина и лишајева који расту по голом стењу вулканског порекла. Били су изгубшш неколико паса, па сјг моралп чак и сами да ее упрегну у саонице и да оставе много хране на путу да би олакшали псима. Кори је био пао низ једну стрмину и мало је био повредио руку. Они су сви били некако измењени после тог пута, ћутљиви као и мало подивљали. Нису имали речи да опишу дивне ледене пре деле н вулканске стене које су сретали на путу и који су оставили дубок утисак на њнх. Једно време су билн прнморани да путују преко једног огромног равног простора покривеног савршено глатким ледом. Ветар је био врло јак и да је Ј 'едног почео да гура тај се не бн ннкад внше дочепао свог шатора. Тај их је пут стао много мука, али су имали и много разлога да буду поносии на њега. Ноћу, 2-ог јануара стигли су трактори, сасвим упропашћ-ени. Бшто нм је потребно 11 часова да пређу последњих 45 км. (Свршиће се)

и врло пријатна ноћ. Мак Невис је стално брбљао без икакве везе. Био је врло расположен. Пустио сам га прнча док смо се све више и више удаљавали од куће. Стигли смо до штала и леја са поврћем. — Хоћемо ли даље? Невис гурну једна врата и ми се нађосмо у некој ограђеној ливади. Тамо је стајао један ирскн пони. — То је Харијетин коњ, рече Мак Невис замишљено. Шта се може очекивати од једне девојке, која има овакав укус? Он уздахну и погледа у часовник. — Ако се не варам, нека су кола дошла. Сада ]е време када се Харнјета

~ ШКо~Н"е~Тб- "КбтГачао сам преко меког земљишта, кри јући се иза палми и високе тропске трске. Са места где сам стајао вндео сам врата зимскога врта, која воде ка једној платформи, а одатле иду степенице на први спрат. За мене 1*е било важно питање, да лн когод од гостију не седи на то1 платформи, јер бих иначе био компромитован, а можда и спречен да извршим своју намеру. Реших се да пођем, па ма шта се десило. Платформа је била празна, пређох је у неколико корачаји, и узнмајућн све по четири степеника, стигох на први спрат. Сада сам знао тачно где се налазим.

конскн прозор. Пожурих у томе правцу... — Елиза, зачу се женски глас, који је долазио из купатила. Застадох као прикован иза завесе. Врата купатила се отворнше н на њнма се појави Харијета Божан: — Елнза, где сте? Ст1ао сам без даха иза завесе на балкону. Да скачем доле бнло 1е исувише опасно. Видео сам кроз парк читаву процесију лампиона, која се повијала тамо и овамо између дрвета. Свакако су трагали замном. Харијета погледа по соби и када се увери да никога нема, уђе у купатнло и заврну славнну. После неко-

ГШ1Е И РИЈ1Е

— Дакле, господнне Рот, ја још увек чекам објашњење. Ја верујем да сте са- ! свим случајно упалн у мо- I ју собу и да сте хтели нео- I пажено да се извучете из ј куће. Ја ћу вам радо Номо- | ћн али под условом да ми нскрено признате у којој сте намери дошли овамо. Али седите прво, тако ћемо ј лакше разговарати, н она показа руком једну фоте- ; љу. Она ми пружи цигарете а ја укресах шибнцу. По- ' вукох један дим и погледах ј девојку. Она је мирно пу- I шила и чекала да ја први почнем разговор. (Наставнће се)

Г-