Време, 17. 10. 1940., стр. 17

Четвртак, 17 октобар 1940

СТРАНА 13

// 9 /еабоШI Двадесетогодишњица

Учешће Јапанки у животу своје земље

Сарајевсногпозоришта

Вожае моторннм чамцем по мору су омнљена забава Јапанки.

* Јапанска новинарка н кн>нжввница гђа Матсуо, која је мнз го година провепа у Европи, објавила је недавно занимп>иве податке о феминизму Јапана. Тај покрет захватно 1е Јапанце после светског рата. Великн број младих Јапанки, које су студирале у Европи и Америци, аративши се кући желеле су да остваре своје тежњв и да себи створе жнвот попут својих западних другарица. Али тек 1938 године оне су успеле да извојују извесна права у подручју привреде.

Жевскн

уннверзитетн

У Јапану погтоје неколико чистнх женских универзитета, поред државннх. И једни и други дају дипломе. Сем тога једном од највећих болница у Токну управља жена - лекар. Сви болесници су нскључиво жене. Међутим, у болници женског медицинског факултета — јер Јапанке не студирају медицину заједно са мушкарцима — примају се и људи. Великн је број школа за нудиље н бабице у Јапану. Према статнстицн од 1932 године само за једну годину дипломнрало је

око 60.000 бабица чарки. Сем тога у Јапану постоји врло велики број разних женских друштава и савеза, који раде на ублажавању социјалне беде. Забрањене професије Али ипак <!у извесне професије забрањене Јапанкама на пр. ни једна Јапанка не може да буде адвокат. иако има велнки број студенткин>а на празном факултету. Тежње млаћих ^апаисних

4 1 I ародно позориште у Са' рајеву прославиће у новембру о. г. 20 година свога постојања. У везн са овом прославом чине се велике припреме за свечане претставе, у којима треба да узме учешћа и драма Народног позоришта у Београду. У исто време удариће се и камен темељац за нову позоришну зраду у Сарајеву. Осннвање Сарајевског позорншта \ Сарајевско нвродно позориште \није постојало пре рата. У оно Јвреме била су само повремена »гостовења разних наших позот рипгаих тр>*па, која су примана ?од грвђанства раширених руку, ' док су власти на њих немило "гледале, јер су позоришне претставе биле национална и културна пропвганда. Одмах по ослобођењу јавио се ( покрет, у Ко.%ге с« тоажило да I Сарвјево добије своје позори. 1'ште, али како није бнло / позо1'ришне зграде то је адаптиран 1'такозванн друштвени дом, у коI ме сУ раниј« одржвване разне културне манифестације. Ова I згрвда подигнута је још 1397 гоI |дине. Године 1920 решење.м М И ни. 90.000 болни- Астра просвете, које је потписао ( |Пок- Бранислав Нушић. који је н ,сам једно време био >-правник, (Установљено је Народно позори,ште у Сарвјеву и зграда Дру^штвеног дома преправљена ј« за ( позоришне поетствве. Прве прет ставе Сарајевског позоришта по( челе су у провинцији. где је ово позориште радило годину дана зграда није била зввршенаТако ^Прва претстава била је у дворвни хотела „Бристол" у Тузли, .која је остала највернији прија<'тељ Сарајевског позориштв. И('дућа сезона одржана је у Сара. < 'јеву и од тада па до данашњег ж9 * #дана. читавих 20 годинв, у Са.

од 1931 до 1934, сараје^ска публика није дозволилв да њено позорипгге осети ма какву кризу у погледу посете и посета је из године у годину рвсла, тако да попела од 40.000, колико је било у почетку до преко 120 000 посетилаца годишње. Разуме се. Сарајевско позорипгге има и својих тешкоћа као пгго их има и свако дрјтптво. Једна од најглавнијих лежи у томе, што ово напредно позориште нема своју првву позоришну зграду у којој би уметници могли да дођу до пуног изражаја, имајући могућности да публнцн пруже оно што пружају позорипгга у другим великим културним центрима. Поред раније споменуте адвптације била је још једна године

на западу, нису успеле да у ?*но гоме измене патријархалан жнвот Јапанкнње, јер има много жена која не одпазе ни у позориште ни у биоскопе, олређене за оба пола, већ одлазе у нарочите дворане намењене само же нама. Позориште је ипак коракнуло напред н све женоке улоге, које су некада играли мушкарци, додељене су женама. И поред одлучних корака јапанских феминискиња да добију право гласања на политичким изборима, Јапанке га, као и многе поданнце европских држава, нису добиле.

Постеље ко;е можете сами да направите Многе женв сматреју да има1у лепу и елвгантну постељу, само вко су за њу платиле по неколнко десетина хиљада. Налрављвне од дрветз са гтрвтрпаним рвзбари;ама и украсима, бвз икацвог стилв, ове постеље не само дв нису лепе, него ннсу ни хигијенске. Међут и> *. када би само хтеле дв се мало потруде, могле би да имају изваирвдно удобне, свеже н врло кокетне поствљв. И што је иајтлааније и много јевтиније од хупљених. У последње »реме праае се поетеље, кво што наша слнка поквзу!е, од дивана са даском, ко-

на да живе као своје другарице Јрајеву се интензивно радило на

(»подизвњу позоришне уметности. ,!Имена позоришних трудбеника ,!су се мењала. али никада и смер , 1нице рада. У почетку ово позорипгге зввло Сарајевско позориште, затим године 1928 после фузије са Сплитским позорипггем — По_ зориште запвдне области, а од године 1935, одобрењем са највишег места носи име Наоодно позориште Краља Петра II. У току двадесетогодишњег рапозооиште није само приказивало претставе у Сарејеву. већ је сваке сезоне од. лезило у турнеје обилазећи. мно га места и вршећи своју културно уметничку и нацноналну мисију од Бање Луке до Крвгујевца и од Дубровника до Винковаца. За све то воеме позориште је успело да својим редом стекне симпатије публике у толикој мери, да се може похвалити да има најбол>у и највернију позоришну публику у држави- У доба највећих економских криза,

нистра просвете г. Бошка Богдановића, коме је изнео свој план о прослави као и предлог о скором приступању изградње новог позоришта Помоћник министра г. Бошко Богдвновић саслу шао је управника г. Јањушевића са пуно разумевањ« н обећао му пуну помоћ. Гостовање Београдског позорншта у Сарајеву Прослава двадесетогодишњице Сарајевског позориштв треба да се обави у новембру. а жел»а је управе позоришта Да се у исто време изврши и полагање камена темел>ца за нову зград>-. Престоничка опера гостовала је до свда неколико пута у Сарајеву и имала је незапамћен у-

Народно позорнште Краља Петра II у Сарајеву

1926, али ни она није могла у потпуности да задовољи потребе. Данашња Управа уз помоћ свих меродавннх постврала се да реши и ово необично важно питање по културни живот сарадње. Прошле године већ осигуран је кредит и израђени су пЛанови зе проширивање зграде Сарајевског позоришта, тако дв се од ње добије потпуно нова згоада, два пута већа и удобнија са потпуно модерним уређењем. Тако сада треба још само објавити лицитацију и ства рвње нове позоришне зграде да се приведе у дело. У вези са прославом двадесетогодишњице постојења Сарајев ског позоришта кво и подизања нове зграде управник Сарајевског позоришта г. Мнлутин Јањушевић борввио је у току јуче. иашњег дана у Београду где је био приЈЈљен код помоћлика ми-

ЈОШ

спех. Међутим, Драма није ни једном гостовалв у Сарајеву ма да за то има врло много могућности- Жел>в је управе Сарајевског позоришта да приликом прославе двадесетогодишњице наша Драмв гостује у Сарајеву Према пројекту програма прослава би трајала три дана. Првог дана даввла би претставу београдска Драма, друтог чланови београдске и сарајевске Дрвме, а трећег дана играли би свмо сарајевски глумциУ вези са овим питањем управник г. Јањушевић био је јуче код управника београдског позорипгга г. Момира Вељковића и од њега добио принципи јелну сагласност. Свекако да би бнло врло инте. ресвнтно, када би се остварило и гостовање сарајевског позори шта у Београду. ✓- Вл. С.

ЦИГАРЕТ АМА т \\1гарете оу монополски артикл ■Ц и за*онс>1и Је забронено про. давати цигарете скупље од одређенс цене. Међутим, оаа одредва важи само на папиру. У пракси, цигарете се у свима кафанама продају по динар.два скупље од монополске цене. На тај начин у већим кафанама зарада на цигаретама је већа од зараде једног дуванџије, који од препродајв монополских артикала живи и издржава себе. И породицу. А, поред тога, плаћа порез и све таксе за продају монополских артцкала. Док се у извесном, ман>ем броју кафана задовољавају са минимал. ном зарадом од динара по кутији цигарета (што кафански гости сматрају као напоЈницу келнеру за учињену услугу), дотле се у веКим кафанама цигарете продају са зарадом чак од три динара по кутији! Кад се неки гост буни, настане читав лом у кафани, али се цена не спушта. На све протеотв увек долази исти одговор: „Све је поскупело!". ТолерирајуКи овакву трговину, Управа монопола штети своје сопствене интересе и дозволава да лавовски део зараде на иигаретама узимају кафеџије (а не келнери, као што се то обично миоли). Ово треба спре. чити строгим казнама. &1. СР.

ри и друго ввш...« Ову вику чујемо преко цвлога дана. И купци »старо стварис се мењају. Али, ово није све. Појављују се про* давци перја и они вичу! »Пврје, пврјв, продају старо перје и купују ново.с Не прође мало, а не-

ИНОВЕРАЦ ПРЕТ-

СЕДНИК ЦРКВЕ-

НЕ ОПШТИНЕ

Пре извесног времена, обав љвни су црквено-општин- ски избори и у једном месту, које је на железничкој раскрсници, а у непосредној близини Крагујевца. Веровали или не, али Цела је истина, да је за претсвдника те црквене општиие изабран припадник једне друге вероисповести, иако јв то место у коме је живаљ чисто православне вере и налази се у крају, који је колевка светосавског православља.

»СТАРО СТВА-

РИ КУПУЈЕМ«

У последње време појавили су св неки странци у Београду, залазе у куће и дворишта и из гласа вичу: »Купујем старо ствари. Старо ствари купујем. Капуто, пантолоно, шеши-

Г-1>а Олфиерн обилазн немачке женсне установе Вврлин, 16 октобра. — Супруга нтапијансиог амбасадора гђа Алфиерн обишпа је ових дана жмске националсоцијалистичне оргаиизације у тириншкој и касвлсиој области, гдв се спроводи заштнта матерв и деце, као што се то примењује од стране фашнстнчког режима у Итали)и још од самог почетка фашизма. Гђа Алфиери свуда је била дочекана манифестацијама симттија према Италијн и Дучеу.

ПРДКТИМНИ СДВЕТИ — Аио у подруму нматв алаге, можвте је лако уклонити на ■рло прост начин. Поспите земљиштв ћумуром и оставитв да постојн 24 сата. После тог рока уклоните угаљ, хоји ће извући ошу влагу. Тај угаљ можете после употребити, само ако га будете држали на ваздуху. — Намештај од треие, који »ам је ггрвио лета стајао у башти или на тераси, пре него што подигнете и оставите на закло»вно место очистите танком крпом, коју сте замочили у гас. Н» тај начин трска ће добити не само нов сјај, него се неће искривити у току зиме. Исто се тако чисте н одржавају удице од бамбусовв трске.

ја олужи за узглавље. Цела постеља превлачи се кретоном, ојајним чинцом и другим памучним, шареним ткаиинама, првме личннм прнходима. Пошто се материјал измери и скроји преме срезмери постеље, обично св постави ватвлином и затим прошнје, ствара^ући разне шаре. Али како је то доста компликовано, цепа се постеља може пресвући просто као што је на слици. Таква постелл не само, удобна и јевтнна, пружа свакој соби необично свеж изглед.

УШЕЂЕРЕНО КЕСТЕЊЕ Изаберите лепо кествње и обаритв га у лежерно посољено) води. Када су меки, оцедите их и ољуштитв, али пазите да се не сломију. Спремите обашкв овакав сируп« 750 грама шећера, чашу и по воде и мало поморанцинв цвета, пустите да пронључа. Сируп је добар, кад завучетв прво прот у хладну воду, а ззтим у снруп и поново у хлвдну воду и пробате. Ако се шећер ломи под зубима, онда је добро скуввн. Спустите потом кестење у сируп и пустите да мало прокључа. Потом окииите са ватре и пажљиво изввдите један по један и ставите нв нврочиту решетку да се оцеди. Прелите их нвново сирупом, стзвите их да се осуше неколико чвсова илн метите у рерну да се шго брже осуше.

'ИЗЛОЖБА КАРИКАТУРА ' ЧЕТВОРИЦЕ МЛАДИХ Ј СЛИКАРА ^ Четирн млада уметникв: Рано Ј вић, Поповић, Викерхаузер и ВаЈ љаревић прирвђују 20 октобра у г дворани Занатског дома колек. тивну изложбу карикатура, ком^позиција и позоришннх декораЈ тивних скица. ф Приређивачи су младн, сасвим 4 мледи, твк свршени матуранти. Ф Али око стотину њихових радо* # ва сведоче, да су спремни да се 'појаве пред београдску публику и чују реч критике. У свријама њихових карикатура наћи ћв сб безброј познатих личности из уметничог, позориш ног, политичког, спортског света, па нису заборављени ни њихови професори. Поред тогв, млади сликари су посветили своје спо* ссбности нарочито позоришном сликарству, декорацијама за сцену, нацртима за костиме и у томе показали веома много смислаМлади сликарн прнчају како су почели да шарају заједнични графикон свога развоја: — Пре шест година за време часа, правили смо карикатуру нашег професора. Изгледа да је веома успела, јер су се наши другови заценили. Пошто је професор приметно — ми смо следећег дана донели кући казну. Али се ннсмо ни уплашили, ни малаксали. Наставило омо с аољом. Цртали смо све, кврнкирали свакога и свакога дана постизали веће успехе. Почели смо да се бавимо н композицијом иако смо приметили да нам недостаје студија покрета и способност за уношење зрелости кроз комину. После три године, после упознавања сликара карикатуриста који су нас упутили у студију глвве, структуру тела и покрета, ми слободно изпазимо са постигку тим резултетима. Млади слинари уносе нзвесну новину: на дан отварања изложбе и за време трајања, они ће сваком посетиоцу, коЈи зажели и К01И буде плвтио, израдити карика-.уру угљеном, оловком или тушвм.

Успеси Југославије на иностраним Наше учешће на сајму у Смирни шшбШ

ДРСКА КРАЋА У УСКОЧКОЈУЛИЦИ У застЈ -пништву адаомобила гЋорђа Власенка у УскочкоЈ улици број 2. извршена је Јуче по подне дрока крађа. Лопов је искорнстио моменат када никог није било у радњи и из пноећег стола однео десет хнљада дина ра- Када је ушао ун>тра н нзашао. нико га ције видео-

«»№$88

Југословенскн павнљон на сајму у Смнрнн, остваренн пројект гце Ксеннје Грнсогоно

Смирна, октобра. — У низу сајмова, који су се одржали ове јесени нарочито место заузима сајам у Смирни. Заслуга је то у првом реду претседника Општине, који у свом дугогодншњем раду наставља традицнју АтаТурка: равно к циљу, најбржим и најефикасннјим сретствима, која у земљи стоје на расположењу и која земљи и н ароду најбоље одговарају. На месту где је још пре пет годнна била пустош, по - пожара, налази се данас сајам Смирне — сајам који због свог естетсног изгледа делује више као изложба него као сајам. У дивно уређеном парку, пуном лепнх изненађења (мала језера, реке, водопади, водоскоци и слично), нижу св павиљони домаћи и стра"и. Сајам је урбанистички изврсно повезан са градом. Протеже се од мора према унутрашњости града. К њему воде широке алеје- Свакн павиљон нвлази се у једној малој башти, а сви заједно сачињавају хармонични парк. Павнљони су већином мале зграде, осим неколико међу којнма је и центрап н и. То |е огромна модерна граћевина, која се у ствари састоји из три павиљона. У тој зградк излвгалн смо ми Југословенн, затим Маџари, Енглези, Персијанци и др. Код централног улаза сајма с леве и десне стране. ниже се ш малих домаћи* иавиљона,

грађених од домаћих архитеката: павиљон сЕтибани>. павиљон сВаликар» и други павиљони разних домаћих индустрија. На свима се осећа печат модерне архитектуре, али успркос тога првога утнска изразито ннтернационалнога, сви ти павиљони појединачно и укупно одају најчешћн карактер нове Турске. Иако су њихови архитектн завршнли стране школе, па би могли да примењују боје и форме пренесене из Европе, увек се онн враћају извору и црпе ннспирацнју у рођеној грудн. Да узмемо као пример павиљон >Етибанкс. Унутрашњост и осветљење толико нас потсећају на стари турски интеријер да париска школа долази у доуги ред, или пан павиљон >Вакифларс са својом типичном архнтектуром, а |ош више са изложеним објектима. Кад се једном виде прекрасни примерци старе турске уметности, разумљиво је зашто данашњи турсин уметннци увек ударају на своја дела печат своје земље- Обк е лепоте не може да не утиче на уметничку концепцију модерне Турсне. Њихова домаћа индустпија врло је добро звступљена. Турци наглим кораци14в ступају напред. Наглим — не значви »американскис. 'Њнхова нндустрија н нема тих претензија Онн се не упуштају у оно, што њиховои карактеру ие одгова-

ра. Тканнне, сапуни, парфемн, уља, керамика, и још многе друге индустрије производ су модерне Турске. Југословенски павиљон на сајму у Смирни имао је нарочитог уопеха. Оригинална концепциЈа унутрашње архнтектуре даје могућности да се сваки поједини предмет посебно нстакне. Домаћи су нам поклонили невероватну пажњу, задовољнн са оним што смо код њнх ураднли и што смо излагали. Све су турске крнтике биле пуне о натием павиљону и нзложеном робом. Бнло је још много других народа који су излагалн Сајам {е упркос прилнка био изврсно посећен. Атраицнје сајма као н диван положај Смирне привукпи су масе, које оу се одлично осећале, имајући прилике да виде много новога и лепог на сајму V Смирни. Југословенсни павнљон у Смирни пројеитовала је г-ца Ксенија Грисогоно, архитекта, која је до сада показала изданредне успехе у томе правцу. Г-ца Грисогоно је. исто тако. раднла југословенске павиљонв у Лајпцигу, Бвчу, Милану, Солу« ну н другнм ввлнким прнврвдннм центрима суседннх и даљих држава. Благодарећи њеном труду Југословенскк павиљои у Смирни по солидноси архнтоктуре н укуоу заузео је прво место. А-

ка Циганка из свег гласа пону* ДИ1 >Пилићи, млади пилићи, госпојо.с И тако целога дана1 З ј Л м да је торбарење забрањено законом, али, ето, у сред престо* нице није. А да је ово истина, најбоље би било да неко од надлбжних дође у Скадарску улицу и чује овв продавце и купцв, који тако »лепос говоре наш језик. ХИГИЈЕНА ПО_ У многим рестоКАФАНАМА равим« у Београду кафа се послужује у напрслим шољица* ма или у шољнцама које су услед дуге употребв на ивици окрњене. У оваквим шољицама не би требало служитн кафу, не само из хигијенских разлога. што се у пукотинама и на рубовима шољица купи прашина и кафесац, већ и због тога што је из

оваквих шољица опасно пити кафу. Баш јуче у једном отменом ресторану у центру, пијући кафу из једне шољнце. која је била напрсла на врху, посвкла сам доњу усну. Кад је крв почела цурити н кад сам опоменула газду, он се насмејао и одговорио: »Госпођо, што ннсте пазили када сте пили кафу.с

&&сае. и лиешо&сс

ЗОРИЦА дечјн лист са слнкама, разаолат Је бр. 2 (ок-говар т. г.). Спрема се н ор. 3 те тр-ба пожу. ритн са слањем радова. Уз рвдове треба слати н слике уколпко је то могуће. Претплатници н повериоцн Зорнце треба да се тач_ но држе напомена на стр. 31 а ђаци сарвдницн налзмоне на корнцн стр. 3. Нови претплатници могу добнтн н бр. 1 а могу се добнти и лепо поввзанн комплетн за год. 3198/39 и 1939/40 Претплата се шаље на чеков. рачун бр. 64.667. Адреса: Молерова 78. ГЛАСНИК ЈУГОСЛОВ. ДРУШТВА ЗА ПУТОВЕ. Год. 3, 6р. 10, Београд, октобар 1940. — У са_ држаЈу: инж. Б. Станојеапћ. О Јав ннм радовнма на путовима код нас; Пршшипи за категорисаше □утова у погледу трасе, атемена. та н каловова: инж. С. Стамболнћ, Извођење землланх радова на пу товима оа савременнм коловознма; ннж. Ђ. Петровнђ, Аутобуеом кроз ИталнЈу и ШваЈцарсхЈ'; Бнблногра фнЈа; Вести н саопштеша; Из стр а не литературе; Надзорннци путова и путарн. — Годкшља претплата 50 (100) днн. Уредништво: Београд, Краља Алвксандра ул. 73. ФАРМАЦИЈА. Год. 5, бр. 9. Београд—Нпвн Сад, 1940. — У садржаЈу: Народни именик лековитог бнља н растиња; мр. Тот Денеш, Испнтивање о деЈству сапоннну слнчннх оупстанца; Ствлешхи жнвот; Прквреднн део; Белеш*е; Ста лешке н лнчне вестн. — Годшпња претплата М0 дин. Уредннштво: Новн Сад, Никола Теола )'Л. 28. ТЕХНИЧКИ ВЕСНИК. Год. |, бр. 5. Веоград. 1 септемвра 1940. У садржаЈу: Рођендан Њ. В. Краља Петра ||; Даанло Вуловнћ мннистар грађевина; ннж. Е. Матнћ, Проблем нормалпзацнЈе код нас; инж. А. АцовнП, О првдрачупЈима; ннж. М. Недић. Из техннчких услова Мпннстарства грађев^гаа н саобраћа1а; ннж. Ф. ДелнП, Општн услови за нзвршен>е грађевин. радова; Техничкн преглед; Ин меморпам (ннж. ЈулнЈе Драшкоцн); Велешке; Нове к&ига; Службенн — Годнхпља претплата 40 дин. Београд. Кра.ља Ферлннаида УЛ. 7/1V РИВАРСКИ ЛИСТ Гед. XV. «р. 8. Сврајеао, август 1940. — У садржаЈу: ннж Д. Јеалнчка. Слатководве рнбе ЈугославнЈе (са в сл.); В. Ћурчнћ, НеприЈатељп рпба из снтног животнњског овета; Практнчиа в ]евтнна оибарска тор ба; Ки,нжевпост; К. Гл-сковнђ. Имам га — имлм га! (рпбарска хумореока); дрл 'штвенв вести. — Гопротплата 60 дин. УредниСараЈево, Тахтаон 4.