Време, 17. 10. 1940., стр. 18

Четвртак, 17 октобар 1940

СТРЛНА 14

Саооштење британског адмиралитета о поморској битци у Сицилијанском Наналу

Етлези тврде да је крстарица „Аткс" потопила два итали/анска разарача

Лоодов. 16 окТобра. — Агенцнја Рајтер јавља: Адмиралнтет је нздао следеће саопштење: „Комвндант брнтанскнх поморскнх снага у Средоземном Морт свошптвва да су ратнн бродовн Његовог Кра.т»езског Велнчанства, под његовнм заповедннштвом извршнлн обнмно чишћенге у зодама нсточног н централног дела Средоземног Мора. Измеђл' главннне наших н главннне непрнјатељскнх снага ннје дошло нн до какзог доднра н ннсу постојалн ннкаквн знацн да су главне снаге непрнјатеља нзашле на пучнну. ..Међутнм, у токл- овнх операцнјв крстарнца „Ајакс" дошла је нв 80 мнља јлтонсточно °Д Снввлвје у доднр са трн нталнјанска разарача, којн прнпадају класн разарачв ..Анроне" од 679 това- Крстврнца „Ајакс" одмах је намвтнула борбу у којој су на лвцу места потопллна два нталнјавска разарача. ,Лешто каснвје после овог сукоба. крстарнца ,,Ајакс" осмотрнла је непрнјатсљске снаге које су сачнњавалн једна тешка крстарнЦа н 4 разарача- Крстарнцв ..Ајакс" ступнла је у борбу са непрнјатељем н нзбацнла нз борбе један непрнјатељскн разарач, док се остатвк непрнјател*. скнзс снага нзгл-бно у помрчинн. „Верујући да је ..Ајакс" у доднру св јакнм непријатељским снагама, крстарица ,Јорк" стнгла му је у помоћ. али никаквв нови додир са непријат«љем није био успостављен у току те ноћи. Уз помоћ авиона који су при. падали флоти, оштећени непријатељски рвзарач у сааг.' зору вучен од другог разарача италијанског, којн му је храбро прилекао у помоћ. крен>*о је. Када је стнгао „Ајакс", разарач који је реморкирво ослободно се в>-че н кренуо пј-ном брзином у правцу Сицилнје, покривајући с« завесом димв. Тек тада вид«ло се да је разорени разарач био ,Артаљере" од 1620 тона. који припада најмодернијој клвси великнх италијанскнх разарачв. Ускоро се на сцени појављује „Јорк" и посада ,Артал.ера" почела је смеетв да напушта бродПосади је требало пола часа да нап>'сти брод, после чега је непрнјателлкн разарач потопллн метцима. ..Јорк" ј« спустно сплавове у море ради нвкналног спасаван»а преживелих са потопљеног нтвлнјанског разаоача. Оснм тога јављево је дужином трговачког таласа италијанској станнци где се налазе преживели. Ово је учвњено и поред тогв што је овај сигнал могао да ода позицнје британских поморских снага. Знало се поред тога да се концентрација италијанских ваздухопловних снвга и италијанскнх подморница налазн у непосредној близинн. У овим одважним акцијама крунисаним успехом „Ајакс" је претрпео само нзвесне губитке, в пгг^ете на њему су површне и изнад површине воде, што ни најмање није ослабило његову способност за борбу. Најближи рођаци жртава информисани су на}бржим п>тем. Што се тиче »Јорка«, ова крста рииа није гтретрпела нн губитака у људству ни штете. Ннједен наш брод нг те претрпео нн г>-бит ке ни пггет«. док су 4 непријатељска аввола сигурно оборена од стране лочаца наше флоте в ввтром протцвавионских топова са наших бродова. И друга два нталијанска авиона могу тако ће сматрати изгубл>енима. Сви наши авиони вратили су се неоштећени- »У ноћн оД 13 октсбрв ввнони наше флоте напали су луку Лаго. у додеканешком архипелагу. изненаднвшв тако непријатеља потпл*но• У токј ' овога напада по гоћене су касврне, радионице хангарн. петролејскн резервоари н на све стране појавилн су се пожари. Сви нашн авионн вратнли су се без штете: Наше подморнице постигле су такоће успехе ових дана у Средоззмном Мору. Једна подморннца св успехом је бомбардовала војннчке објекте у луцк Савоне. где је потопила један грговачкн наор>~канн брод од 5.000 тона. У пратњи борбеннх чамаца са тор-

педима, у водама Ђенове потопл»ен >е такође један велики нворл-жанн трговачки брод од 3 000 тона у луцн Јадо. Једна друга подморннца потопнла је један брод за снабдевање од око 33 000 тона у водама Нвп>*л»а. а трећа подморннца потопнла је италијанскн брод за снабдевање од 800 тона у водама Бенгазнје- У ноћи од 13 октобра. поморске јединице које су оперисале у заједници са британским ваздЈ-хопловним снагама. бомбардовале су такође са успехом концентрацрје непрнјатељских трупа у Сидн ел Барану. Лакв крстврнца зАјакс« од 6 985 тона, која је потопилв 2 и-

талнјанска разарача н тешко опгтетила трећи. којн је затим потонуо. нстн је ратни брод који је са крстарицом »Ахилес« и »Ексетер« учествовво у победоносној битци код Ла Плате, када је потопл,ена немачка џепна крстарнца »Граф Шпес. Агенција Стефани о саопштењу британског адмиралитета Сан СебаСтнјан, 16 октобра. Агенција Стефанн јавл»а: Истиче се, да британски адмиралитет, попгго је после дугог ћутања, ствлно порич>"ћи губитке које су претрпеле брнтрнске јединнце у поморској борби на Сицилијанском Каналу, сада обазриво узмнче, саогпптавајући да ће породице жртвва бити у најкраћем времену обавештене. Јасно је да је жеља да се британска јавност припреми на губитвк крстарице коју су потопиле италијанске лвке поморске јединице.

Енглези из Румуније у Атини и Цариграду Атина, 16 октобра. — Јучв и данас је у Атину стигло око 150 Екглеза кз Руму»тнј*. Мвђу н.има се иапази и секопнхо чланоII британског восланства у Бунуреигту, којн сгу имали специјалне задатке у Румуиији. Већи д»о ових остаћв пркаремено у АгиНи. Мисли с* да ће ови Енгпези осде успоставнти своја про пагаидна полазна места, која су у Букурешту изгубили. Скоро у исто време, како се сазнаје, у Цариград је бродом вБесарабија« стигло 400 Енглеза, а то је вероватно аећи део британ сиб колоиије у Румунији. Бродоаи вДакиас и вТрансилаанија« во зе једаи иоаи гранспорт Енглеза за Цариград. Бродос-и су у Констанци подаргнути строгој монтроли пошто је румуиској полицији дошло до ушнју, да иека лица која су изаршнла крквична дела, имају код оебе лажне папире за излаз нз земгке. Хотели у Цагрнграду су препуии избеглих Еиглеза и Јевреја. У Турсаој се налазе и мноГН Пољааи и Чеси из Румуније, (Траксхонтхиеит пресЈ

ДАНАС ЕНГЛЕЗИ ОТВАРАЈУ ПУТПРЕКО БИРМЕ „Отварањем пута преко Бирме почиње борба на живот и смрт" истичу јапански дитгломатски кругови

Токно, 16 октобра. — У везн i сј -трашњим отварањем пута преко Бнрме за снабдевање Кине ратним матернјалом. на кинеско-бирманској граннцн влада грозннчава актнвиост. Много. бројнн трговци нагомнлали су на граншш велнке количнне разног матернјала, а У Ранг>-ну налазе се ве.тнке ко.тичнне енглеског н амернчког матернЈата спремног да буде отпремл»ен у Кнну у цнл»у снабдевања фабрика за наор>-жан>е у Чунгкингу. .\мернканцн су и на Филнпинскнм Острвима нагомнлати веће колнчннр ратног, нарочито ваздј-хопловног матернјата намењеног владн маршата ЧангкаЈшеЧитави каравани теретннх аЈтомобнла натазе се на путу нзмећЈ' Рангуна и граннце. Свн ови аутомобилн натоваренн су велнкжм ко.тичинама материја' ла. Поред тога у Рангуну је да_ нас нзвршен Јтовар 50.000 бурадн течног горива, док ое на бир. маноко-кинеској границн налази око 300.000 буради горква. Внше хнл>ада енглескнх н аме-

рнчкнх радннка као н десетине хнл>ада кннеских кулија. под воћством брнтанских и америч* ких инжењера дању н ноћз - раде на поправл>ан,у пута како бн се отклоннле све сметње око транспортовања матернјата за Кнну. У јапанскнм днпломатскнм крЈтовнма поставл>а се питање нгга је јапанска влада предЈ-зела н пгга намерава да чинн у

цнљу спречавања овнх лнферацнја. На меродавном месту потврћује се вест да ое јапанске валдЈ-хопловне снаге налазе у прнправности н да ће добити налог да бомбардују ове транспорте. У Јапану се нстиче да поводом отварања пЈТа преко Бирме почиње Ј -такмнца и борба на живот и смрт. (Еуропа прес).

Енглеска прекинула трговинске ојноср са Ру.пунијо.п

Огокхолм. 16 октобра- — ДНБ јавл>а: Лондонскн радио саоппггава. да је брнТанска влада прекинула трговннске везе са Руму"нјом. Јевреји морају да се селе из петролејских области код Прихова БЈ'курешт, 16 октобра. — Румунска влада донела Је одлуку

Да ли ће се пре избора остварнтн енглеско-америмка сарадња на Даленом Истоку?

Вашннгтон. 16 октобра. — Изненадни одлазак британског посланика у ВашингтонЈ' лорда Лотиена У Лондон даје повода дипломатским крЈ-говима за разне комбинацнЈе. коЈе се углавном своде на то да Је овај пјт у вези са енглеско - америчким преговорима о Јачању мећусобне сарадње на Далеком ИстокуКонстатЈ-Је се да Је .торд Лотнен Још пропкте недеље изЈавно да неће отићи из Вашинттона. па се додаје да је његов одлазак нзазван повратком у Вашингтон амернчког посланика У Лондону г. КенеднЈа. Из поЈ-зданих извора салнаје се да се лорд Лотнен вратно у Лондон са конкретним предлозима америчке владе у погледЈ- брн танско - америчкс сарадње. Лондонска влада нмаће да проЈ-чн те предлоге. Извесно Јв <за сада то У погледу држања СЈеднњених Држава да г. Р*узвелт неће пристати ни на какву авантЈ-рЈ пре претсед. ничких избора. атн да Је решен да после тих избора заЈедннчки нстјгги са Енглеском на Далеком Пстоку н да америчка ратна фло та преЈ-зме заштитЈ- Сннгапура н база на ђ!а.тнм Антилнма(Еуропа прес) Савет америчким грађанима да напусте неокупирану Кину Чјтптсинг , 16 октобра. — Агенција Рајтер јавља: Око 400 амернчких граћана који живе у неок>'пираном делЈ' Кине добнли су данас авионским пЈтем порЈ-ку америчког конзула ј' Кјмингј ', пресгоници покрајине Јунан, у којоЈ нм амерички конзул саветуЈе да се врате у СЈедињене Америчке Државе. У порјци се вели да Је овај сав«т дат на основу ннструкција добијених од америчког министарства иностраних послова, а у вези са • ненориатном ситЈ -ациЈом н а Крај»кем ИстокЈ' и могЈ*ћношћу да ће кагција евакуација бити немогЈ-ћа. Како се изјављује, исти савет дат Је свнм аме. ричким граћанн.ма у Кини, Ман* уурији, Јапану. Хонгконгу и ФранцЈскоЈ Индокини. Г. Вилки обећава да неће земљу увући у рат, ако буде изабран Буфало, 16 окт '.ра. — Аген ција Ра јгзр јавл>а: Репуб.тнканскн кандидат за претседника Сједињених Аме-

ричких Држава г. Веидел Вил ки одржао је говор у Буфалу у коме је рекао између осталог: »Велика Британија се бори за демократију и за свој живот. Она је сматрала за мудро, чак и за бнтно, да промени водеће лнчности када је рат био у пуном јеку. Г. Черчил н л.уди које је он довео на власт оправдали су ову одлуку. Потребе наше земл>е траже такође да про.менимо савезну админнстрацију и да доведемо ону којој ћемо моћи да поверимо нашу безбедност, мир и будЈћност.« Г. Внлки је обећао да ће, ко буде изабран. »учшшТи све што је човечански могуће, да се избегне рат«. Г. Ви.тки је додао: »Нећу довести у опасност животе ваших сннова почшвући неки ратни акт. Нећу се ме шати упослове који се не тичу наше земл>е и нећу се служијти ратоборним речима које би могле изазвати рат.«

Војна диктатура у Египту? Атнна, 16 охтобра. — У оадашн.им и •гипатоким политичким круговима алада аелико интере совање за пут британског микистра аојног г. Идна у Египат. Истичв се, на осноау вести из поузданих извора, да св мисија г. Идна неће ограничити не разговоре стратегиског карактера св врховним командангом британ ских наоружаних снага г. Вавелом. Британска впаде жели сада да погпуно разјасни држањв Египта. Сазнаје се такође да г. Вавел предлаже британској алади да поради на завођењу »ојне диктатуре у Египту. Као нарочито карактеристично сматра се то да је у вези са боравком г. Идћа у Египту претседник владе г. Сабри Паша, по сле разговора са претседииком Скупштина г. Ахмет Пашом, доиоо одпуку да се египатски пар ламент не састане 5 ноаембра, хао што ј« то бнло утврђено. I [Еуропа прас)

да забрани боравак свим Јеврејима у највећој румунској петролејској областн у околинн Ирахова. Полициске власти позвале су све Јевреје нз областн Прахова, Плоештна н Тарговиште, да одмах напЈ -сте ову област. (Еуропа прес) СТРЕЉАН ПРЕТСЕДНИК БИВШЕКАТАЛОНСКЕ РЕПУБЛИКЕ, КОМПАНИС Барцепонв, 16 охтобра. — ДНБ јавтБв: По пресудн преког суда стрељан је аођа хаталоиских сепаратиста Компаннс, бивчпн претседннк катапонске репубпнке. Јуче су над Лондоном вршена само извиђања Берлин. 16 октобра. — ДНБ јавља: Немачкн нзвнНачки авнонн коЈм су данас пре подне кренулн да оомотре дејство прошлоноћних напада на Лондон, јавллЈЈ о све новијим и већим пожаримаПрема пристнг.тим обавештењи. ма број новонасталих пожара ценв се најмање на тридесет до че трдвсет. Оамо нзвиђаше, притом. било је веома теппсо. Јер је услед пламеног „мора тешко било одредити днмензиЈе пожара- На све стране избијалн сУ плавкасто-зелени пламеновн из непрегледног броја блокова зграда У веЛИКИМ ННДЈ-СТрИСКИМ ПОДРЈ-ЧЈИма фабрике сј ' пламтеле до неба внсоко. Немачки пнлоти. сем тога. видели ој " и резервоаре плина који су леТелн у ваздЈ-х Немачки крјтови верЈ'ју, дв су се матернЈалне пггете за последн.нх 48 сати повећате и то до нвнзмерних размера- Са сигурношћу може св узети, да су безбројнн .тондонскн грађани, с обзиром на недостатак плина м електричне струЈе прнсн.-кенн да ое кране из покретних полккнх кухннл Невероватно Је, да је на тим ру. шевтсама. у тој беди н пожарима н оппггем разору. могао још да постоји моралац н дисциплннован живот. У Берлипу се веруЈе. да у Лондону још постоји Једна бедна за Једница људи од преко шест мн .тиона дј -ша. коЈа свакодневно има да страхуЈе за своЈе животе н поседв.

НЕТДЧНЕ ВЕСТИ о пројекту Уредбе о задругама Поводом гласова де је спрем л»ен пројект Уредбе о задругам« за обавезну заједничху браду земље, овпашћени смо да саопштимо да нихада иије постојала намере да се таква ипи слична уредба спреми и донесе, Вести о том лишене су сваког основа и могу бити само произвс-д злокамернв иитриг«. (А. А )

Људевит Рац продао је ресторан „Русии цар" г. Браниславу I—1инковићу за милион и двеста хиљада динара

Ресторан „Рускн цар" и његов сопстввник Људевит Рац, познати су целом Београду. Нврочито од пре кратког времена када је обеподањена једна његова малвврзацнјв. Када су се свуда спро водиле опекупацДје г. Рац је, под аидом, да су му животне намирница потребне за ресторан, у саојим магацинимв нагомилао аелике количине каве, шећера и осталих животјгих намнрница. Тај похушај је отхривен и ЈБудевит Рац осуђен јв не 30 дана

затвора »бог кагомнлавањв намирннца у циљу вепике спекулацијв. Сада се питање >Руског цара« поново појављује на »позорници«. Људввит Рац изненвда је рвшно да пиквидирв са »Руским царом«. О томе се већ пре нвколихо дане, и још раније, говорило по престоници. Међутим, од 14 о. м. Људевит Рац је дефкнитивко раскрстио са својим реотораном, хоји му је донео лепе паре « ресторао је

Хајдуну Дранш Глигоријевићу судиће Суд за заштнту државе

ЈагОдина, 16 охтобра. — Данас јв хајдух Дража Глигоријевић са својих 150 јатака предат Државном тужиоцу Окружног суда у Јагоднни. Истрагу ®оди истражни судија г. Марко Ђукановић. У току дана узет је на саслушање најпре Глигоријеаић, а затнм ће доћи на ред јатаци, хојих ће бити ухупно око 300, а можда и внше. Хапшење јатака у Срезу боличком и Срезу левачком приводи се крају, дох се у осталим срезовима тај посао обавља форсирано. Јутрос је у истражни затвор Охружног суда у Јагоднни дотеран велики број јатака из самог Свилајнца и Среза ресавског. Већ охо 7 часова три велика камиона довезла су јатаке из Свилајнца. Ово је направило читаву сензацију у Јагодини. Маса света појурила је за камионима вичући: ја+аци, јатаци! За трен ока пред истражним затвором сакупио се велики број света да види јатахе, хоји су били предмет велике пажње. После хапшвња Животе Јевтића, бившег народног поспаниха за Срез беличхи, што је иза* звало читаву сензацију у варошн и околини, долази хао предмет велнхог интересовања хапшење неколнко угледних личности из самог Свилајнца. Ћупрнја и Деспотовац тахође нв заостају иза Свилајнца. И отуда јв спр.оведено нехолнхо у* гледних пичностн. Од осумњичених јатаха јадино јв пуштен из притвора Милосав Јевтић, бнвши првтседник Општине белнчсхв. Он јв прв две године добио од Дражв једно уцењквачко писмо, по хоме није поступио, већ је то писмо предао впастима. На суочењу са

Дражом,. хајдух признаје да му је поспао писмо, апи да му Милосав Јевтић нијв био јатах. С обзиром на Дражин нсказ и на то да је Мипосав Јевтић благовремено о томе писму обавестио власти, он је данас пуштен на слоб-»ду. у Чи* се заврши истрага у Охружном суду, отпочвћв претрес и суђење. Дражи ће судити Суд за заштнту државе, а не редовнк грађански суд. Ж. С. ЈАКОВЉЕВИЋ

уступљвк другом лицу. Нв зна се тачно мотив хоји је нагнао Људввитв Раца дв прода овојв акције и ликвндира са »Рускии царом«. Људевнт Рац јв нашао људв хојима јв продао »Руски цар«. За ахцнје Људввита Раца (јвр јв поотојвпо ахцнонврсхо другцтво) нвшао се хупац. Као нахнзду Љушввит Рац јв добио према спо бодној процвни охо милион две ста хиљада динара. Кахо јв Рац био у исто време и претсвдник тога вхционарсхог друштвв, он јв поднео оставху. За првтсвднихв вхциоосарсгхог друштвв изабран јв г. Бранислав Нинховић трговац помоднв галантвријв. Г. Нинховић јв прв двв годнне своју радњу продао двојнци Јввреја дошљаха Квслвру и Шреху. У то ехционарсхо друштво порвд г. Нинховића ушло јв још 5 лкца од хојих јв јвдан трговац нз Херцегновог. - Првхјуче, 14 о. м. Људевнт Рвц примио јв мипион и дввста хиљада динара и престао дв има пословне везе са »Русхим царомс. Предао гв је у аманет новом ахционарском друштву на чвлу са београдским трговцем г. Нннхов>ићем. Ддвокат др. Драгољуб Росић осуђен на три године робије зато што је као судија потстрекавао људе на лажно сведочење

Шабац, 16 октобра. — Данас је у Окружном суду одржано су ђење др. Драгољубу Роснћу, адвокату нз Владнмираца, које је привукло пажњу многобројног грађанства и изазвало вепихо интересовање у редовима шабачхнх адвохата. Оптужени др. Росић одговарао је за депо потстрека" вања на лажно сведочење и кривоклетство против свог бившег старешннв Среског суда у Владимирцима. Као судија Среског суда у Владимирцима др. Роснћ је првл пут одговарао за спично дело за које св и данас оптужује, т. ј. потстрекавао јв учитељицу гђу Наталију Пириватрић на лажно сввдочењв против ондашњег старвшинв Среског суда г. Петра Ј1асића. Због тога био јв осуђен на шест месеци затвора. Други пут др. Росић одговарао је заједно

Прошле су три године од смрти шабачког милионара Михајла-Лазе Куртовића а спорови око наслеђа још нису окончани

Шабац, 16 октобра. — Ускоро ћв се навршити три године од смрти познатог шабачког милионаран пок. Михаипа-Лазе Куртовића, а још ни до данас нису расправљена многа нмовинска и наследна питања из његове милионске оставштине, хоја су још увех на днввном реду ход овдашњнх судова. Као једини наследних, после смрти пох. Лазе Куртовића, остао је г. Павпе К. Куртовић, апотехар из Шапца, коме је уступљвна на уживање само једна половина од целокупног непокретног имања пох. Лазе, а другу половину ужива за сада удова пох. Ђорђа Куртовића, до окончања спора по овом пита* њ у> јвр јој Павпе Куртовић оспорава право уживања половине нмања, већ да има само право удовичког ужа-вања на јвдној деветиии. Ово питање биће првдмет посебног спора поред већ постојећих девет спорова око расправљања наспеђа ове мипионске заоставштнне. Питањв наслеђа покретности распратљено је послвдњим захључхом Срвсхог суда у Шапцу, по коме је за наследннка покретне заоставштине проглашен г. Павле К. Куртовић. По овоме захључку наследник г. Павлв Куртовић има да прими само у готовом новцу преко два мипиоиа динара. Затим има Да примн и суму од 287.600 динара положену за рачун масе пок. Михаила од странв г. "Бокв М. Јовановнћа, управника Шабачкђ извозне банке, по правоснажној пресудн Апелационог суда у Београду од 22 маја 1939 г. Уједно је Павпе Куртовић, на оонову овог закључка, овпашћвн да од Шабачкв нзвозне банке подигне остатах улога по уложној хњнжици број 67 И од Шабачхе банке остатак улога по упожној књижици број 1079, а тако нсто кмају му са из хаса

Сресхог суда нспатити сви до сада подигнути и у судсху хасу унвти наплаћвнн улози по тим двема хњижицама. Наследник Павпе Куртовић, по овом захључху Сресхог суда, наслеђује од свога стрица Лазв Куртовића још масу другнх похретних вредности и ситниЦа од хућног намештаја и прибора н много других интересантних сгварн Тахо у наслеђене похретности спадају: ауто марке «Форд» неисправан, хоји сада преставља још само музејску вредност — познат из фантастнчног Лазиног путовања у Беч и Берпнн (по његовом дворишту). Даље овамо долази један пок?есингани хрвввт са прибором, у хомв Лаза изгпеда ннје нихада спавао, онда један посмртни храстов сандух за седећк став, једна холица за возањв по шабачхим улицама, педесет џепннх марамица, двсет пари рукавица, четрдвсвт два пара женских чарапа, шеснаест разних жвнских свилених гаћнца, дваДвсвт спавачица, чвтрдесвтосам пешкира, двадесвтседам паРи мушких чарапа и пуно још ДРуги бвзначајних снтница.

са својом женом Маром за сау чесништво у убиству угледног сељаха Боре Марковића као и за саучешћв у припремању убиства бившег народног посланнха Марха Ружнчића. Овога пута др. Росићу ставља се на терет да је као судија Сресхог суда у Владимирцима 1933 године наговарао Богољуба Јо* вановића, земљорадниха, да сввдочи да га је г. Пвтар Панић, старешина Срвсхог суда у Владимирцима, једном прнлнхом, хада јв Јовановић дошао у Суд да заступа своју жвну, назвао свињом и магарцем. Овахо лажно сведочењв др. Росић јв хао суднја унео у записник који јв Јовановић потписао. У записнику он је хонстатовао да се Јовановић на овај исхаз захлво. Доцнијв се утврдило да Јовановићу ннјв судио старешина Суда г. Паннћ већ судија г. Живојин Јовановић, па јв Богољуб Јовановнћ кажњен са три месеца затвора. Приликом једног суђења Богољуб Јовановнћ признао јв да јв лажно сведочио н да се заклео противу старешнне суда Петра Паннћа. На данашњем суђењу окрив* љенн др. Росић не осећа се хривим. Тврди да ннје наговарао Јовановића да лажно сведочи, па према томе хао судија ннје овв* рио записник хао јавну нсправу неистините садржине. — Каквн су бнли односи нзмеђу старешинв Панића и вас у то време? — Коректни. Општнли смо само службено. Затим јв саслушан Богољуб Јовановић, хоји тврди да га др. Росић ннје наговарао да теретн Паннћа, нахо је он то изјавио пред нстражним судијом. Јовановић хаже да је ту изјаву дао плашећи се да нв буде ухапшен. Судија г. Жнвојин Јовановић и адвохат г. Петковић посведочипн су ранију изјаву коју јв дао Богољуб Јовановић, т. ј. да га јв др. Росић наговарао на пажио сведочење. Затим је дао реч бранипац оп" тужвних. По подне изречвна је првсуда. Оптуженн др. Росић оглашен јв хривнм и кажњава св са три го" Дине и један месец дана робијв, на губнтах чвсннх права, за три годинв и губитак права на адвокатсху прахсу. Ова пресуда биће одмах до* стављена Мннистарству правде и Адвокатсхој хомори. Суд јв одмерио овахву казну зато што јв стекао уверење, да јв г. др. Росић склон профвсионапном вршењу овахвих дела. Када је Росићу саопштена првсуда, пао је у несввст.

Загребачка полиција ухапсила 22 учесника из крвопролиЂа У ВезишЂу које је суд ослободио

3»гр"6, 16 0И06Р«. _ Већ ду. же времена власти водв внергич НУ истрагу поводом крвогфопића У свлу Ввзншћу, у комв је по гннуло девет лица. Као што јв »Времв« пнсало, по овом крвопролићу одржан је претрес у Бјеповару, апи је суд, из недостатка доказа, оптуженв оспободио. За време самог суђења погинуо је Стјепан Ковач, 25-годншњи младић, који јо

требало да будв главни сввдок на претресу. Цео случај првузела јв сада загребачка полиција. Ухапшена су 22 лица, углавном она која су оспобођена иа претресу у Бјеповару. Загребачка попиција поводом ових крвопролића добнја из Везншћа и околине многа аноннмна писма. Јавност са нестрпљвњвм очвкујв рвзултатв истраге.

Шшшш