Време, 17. 10. 1940., стр. 9
РЕМЕ
СТРАНА 13
ЧЕТВРТАК. 17 ОКТОВДР 1940
ШЗ ЛДТЕ* 1И"ЧГА. ОЗРЈЕНУ Перица у го
КуЋурекање се поновило. Пернца ннје знао шта да урадн, Тамо их је било двојица и кукурекали су, што је значило да су у опасностн. — Шта да радим, говорио је Перица сам за себе, док га је девојка са плавим увојцима радознало гледала. Погледавши је, Перица је морао да се насмеје: — А ти би хтела да знаш шта ја то мрмљам, а? Та је реченица поново изазвала смех код девојчиЦв. — Тн си једноставно једна дааба и то црвена, за разлику од зелене, рекао
бусенима н бнла је пуна ситних бубица, шарених крнла, тако да је остављала утисак шаренога цвећа. При сваком Пернцином скоку, бубице су св разлетале и шнриле своја прозирна крила. — Ко зна, можда овде има и змија, помислио је Перица, водено је, подводно је, ко бн знао.... Шта лн је то могло да снађе ове моје јунаке? Да би успоставио везу са н>има, Перица је снажно кукурекнуо. Одговорено му је нз непосредне близине. Иза једнога велнког бусена «««•»« —
је у близинн. То ће нам бити колосална помоћ... Одједном, Перица се тргао. Нешто хладно дохва* тило га је за руку. Окренувши се, опазио је малу сцрвену жабу» како се смеши на њега. — Шта си урадила? Оставила си гондолу и балон| Алн »црвеиа жабас га је повела натраг, уз смех и неразумљиве гласове. — Шта хоћеш, питао је Перица, слушајући кикотање учитеља н Стеве. Али, кад су стигли до гондоле, чекало га је изненађење. Не само што гондола није била сама, већ је
ЛРОФЕСОГСКА ПОСЛД
Многе су се приче причале до сад о расејаним професорима, али ово што ћемо изнети сад није прича, него истинит догађај. Један париска научнзгк, чувен је не само у науци. него и по својој правој про фесорској расејаности. А ту скоро деснло му се ово:
№
. пга 1 аа ољ • \
Он је жењен човек и има дечицу, која су врло несташна. Неки дан остао је сам са децом код куће, жена му је била нзишла у варош. КаД се увече вратила кући била је јако нзнендНе на, *о _је време кад деца праве највећу галаму по ку ћи а тога дана је у кући владала мртва тишина. — Где ли су деца ? питала је она већ поплашена професора. — Ама, правнла су мн толнку галаму да сам их стрпао у кревет; п не чекајућн да се ти вратиш. — Па зар су пристала да тако рано легну. — Пристала, шта су могла друго! Само се један бесомучно бранно и отпграо, али и он је морао да послуша... >АНСКЕ ЦЕНЕ ИГ АРЕТАМА » оу монополски артикл >нс«и Је забранено Оро. •.арете ску&лв од одреМеђутим, оеа одредђа на папиру. У пракси, се у свима кафанама > динар.дза скупле од 4 цене. На таЈ начин у амама зарада на цигавеКа од зараде Једног који од препродаје моартикала жи«и и издрИ породицу. А, поред а порез и све таксе за лонополских артикала. извесном, ман>ем броју цовољавају са минимал. зм од динара по кутији (што кафански еости <ао напоЈницу келнеру у услугу), дотлв св у анама цигарете продаЈу 1 чац од три динара по 1Д се неки гост буни, тав лом у кафани, али I спушта. На све протедолази исти одговор: оскупело I". ТолерираЈу. тргоеину, Управа монои своЈе сопстевнс инте волаеа да лавовски део цигаретама узимаЈу кане келнери, као што се миолиЈ. Оео треба спре. им казнама. М. СР.
ри и другв ввга...« 0»у вику чујвмо првко авпогв Д8Н5 И купци »ствро ствари« св ивњају. Али, ово ннјв свв. Појављују св про* лавии пвр ја и оии вичу : »Пврјв, пврјв, продају старо пврјв и купују ново.с Нв прођв мапо, а нв-
ј ПРЕТ- Пре извесног ЦРКВЕ- времена, обав љени су црквено-општин- (ТИНЕ
1ИУ ЈвДНОМ мвсту, ко•елвзничвој раскрсници, редној близини Крагуовали или не, али Цела да је за претсвднина I општинв изабран прн•днв другв ввроиспо' то јв то место у комв чисто правоспавнв ввре "в у крају, који јв котосавског правоспавља. ТВА- У поспвдлв вреЈЕМ« м® појавипи су св неки страици у, запазв у кућв и двоз гпаса вичу! »Купујвм ари. Старо ствари кутуто, пантолоно, швшн-
и|е овима мирни II ■ *■ ЊЦШ&ШШ
ка Цигаива из сввг гласа понуДИ1 »Пилићи, мпадн пипићи, госпојо.с И тако цвлога данв1 ЗнЧм да јв торбарен»е забрањено законом, али, вто, у срвд првсто' ницв нијв. А да јв ово истина, најбољв би бнло да нвко од надлвжних дођв у Скадарску упипу и чујв овв продавпв и купцв, који тако »лепо« говорв наш језик. ХИ ГИЈЕНА ПО У многим рвстоКАФАНАМА ранима у Бво| граду кафа се послужујв у напрслим шољица* ма ипи у шољицама којв су услед дугв употребв иа ивици окрњене. У оваввим шољицама не би требало служити кафу, нв само из хигијенских разлога, што св у пукотинама и на рубовима шољипа купи прашина и кафвсац, већ и због тога што је из
.4' , сеније Грнсогоно
не, сапуни, парфеми, (ика, н још многв друрије пронзвод су моске. знски павнљон на сајјни имао је нарочитог ригинапна концвпција ј архнтвктурв даје мода се свакн појединн осебно истакне. Домв« понлонипи нвверо*№У, задовољни смо код НјИх ураднли изпагапи. Свв су туре бипв пунв о нашвм и изложвном робом. ош много других насу излагалн- Сајам је шика био изврсно пооакцијв сајма као и жај Смирнв прнвукпи •)в су св одлично осе'ћи приликв да виде га и пвпог на сајму енски павиљои у ројектовала је г-ца рисогоно, архитвкта, сада показапа излаиехе у томв прввцу. оно јв. исто тако, ратоввнскв пввиљоне у >ечу, Мнпану, Солу« чм ввликнм приврвдма сусвдних и да1в Бпагодарвћи н»в. Југосповвнсик пв4нрнн по сопидноси 1 и укусу звузео је А.
оваквих шољица опасно пити кафу Баш јуче у јвдиом отмвиом рвсторану у центру, пијући ка* фу из једне шољице. која је бнла напрсла аа врху, посекла сам доњу усну. Кад је крв почвла Цуритн и кад сам опоменула газду, он св нвсмејао и одговорио« »Госпођо, што ниств пвзилн када ств пнли кафу.с
илцЈешо&а
ЗОРИЦА дечја лнот са слижала, раласлат Је бр. 2 (октовар т. г.). Спрема с« и вр. 3 те тр-ба пожу. рити са слаљем радова. Уз ралове трева слатн и сллке укоппкс Је то могуПе. Претплагници и повериоци Зорице трева да се тач_ но држе напомена на стр. 31 а ђаЦи оараднипн напзмоне на корица отр. 3. Нови претплатнипи могу доОити н бр. 1 а могу се довити и лвпо повезаии комплети за год. 3198/39 и 1939/40 Првтплата се шал.е на че*ов. рачув 6р. &4.6С7. адреса: Молерова 78. ГЛАСНИК ЈУГОСЛОВ. ДРУШТВА ЗА ПУТОВЕ. Год. 3. вр. 10. Београд, октобар 1М0. — У са_ Дрвкају: ииж. Б. СтаноЈеапћ, О Јаа ннм радовима на путовима код нас; Принцнпи за Категорисал.а пјтовв у погледу трасе, елемена. та и коловоза: инж. С. Стамбаппћ, Извођеше зе.чл>аних радова на пу товима оа савраменим коловознма: инж. Ђ. Петровнћ, А\тобусом кроз ИталиЈу и ШваЈцарскЈ-: Бнблиогра фнЈв: Веств в саопштеље; Из стр а не лнтературе; Надзорници путоз а и п>тарн. — Годишња претплата 50 (100) дин. Уредннштво: Бвоград, Крала А^вксаадра ул. 73. ФАРМАЦИЈА. Год . 5, бр. 9. Београд—Нови Сад. 1940 — У салр. жаЈл : Народнн имших лвковитог била и расти&а; мр. Тот Денаш, Иепнтнван,е о деЈству саповину сличввх оупставпа; Сгалешхв жн. вот; Прввредна део; Белеигке; Ста лешке н лнчне вести. — Годшпн>а првтплата 80 див. Уреднипггво: Новв Сад, Никола Твола ул. 28. ТЕХНИЧКИ ВЕСНИК. Год. |, бр. 5. БеогрВд, 1 септембра 19*0. У салржаЈу: Рођендан Њ. В. Краља Петра ||: Данало Вуловић миннстар грађевина; внж. Е. Матић, Проблем нормалвзапвје код вас; ннж. А. АцовиП, О предрачЈ-нима; инж. М. Нелић. Из техничких услова Миннетарства грађевиив и саобраПа)в; инж. Ф. Двлвђ, Општа условн за извршеше грађвавн. радова; Технички преглед; Ии меморнам (инж. ЈулиЈв Драшкоци); Белешке; Нове књнге; Службени део. — Годшхш»а претплата 40 дин. Уредввштво: Београд, Кт>а.ља Фердввалда ул. Т/|\Л РИБАРСКИ ЛИСТ Год. XV. бр. 8. СВрвјево, авгугт 1940. — у садржаЈу: ввж Д. Јеиличка. Слатковохгае рибе Југославије (са 6 сл.); В. ЋурчиИ, НеприЈатељп риба из снтиог животвњског овета; Практична и Јевтина рибарска тоо ба; Књнжевност; К. ГЧ-сковнђ. II484 га — > маз1 га - 'Рибарска хуморвскв); Др>-штвенв вести. — Годншња претнлата 60 днн Уредништвв: СвраЈево, Тахтадв 4.
ВРЕМ
ЧЕТВРТШ. 17 ОКТОБДР 1940
Жена - поглавица црначког племена на обалама Тихог Океана
У часовима одмора...
Јачају културне везе између Немачке и Бугарсне
0°фија, октобра. — Поводом отварања немачког научног института у четвртак у присуству немачког министра про свете г- Руста, директорв института. универзитетски професор г. Ханс Кох дао Је изјаву претстааницима штампе о задацима ове установе н рекао да је институт основан иа бази немачко-бугарске културне конвенције од 19 јула 1910 године. која је потпнсана на •Принципу равиоправности н реципроЦи^ета. тако да ће ускоро н у Берлину битн отво-
V
личан бугарски
рен Један институт. Сврха овог института Је продубљење културних веза нзмеђу двв народа- Поред осталог, институт има задатак да спреми лекторе бугарског језика на универзитетима У Бер лнну, Минхену и Бечу. За немачке младе студенте којн же Лј да се посвете славистицн Бугарска претставл^е идеално подручје. пошто библиотека научног института у Софнји већ сада има прекс 10 000 научних свезака.
Изложба Немачке гњиге » Букурешту Бухурепгг, октобра. — Ве.гика изложба Немачке кн.иге затво[км!а_је пошто јв претходно прОдужена на пет данаИзложба Је- трајала 15 дана II за то време посвгило ју јв 20-000 пооетнлаца-
Снднеј. октобра. Недавно се догоди.та једна авионска несрећа, која се невероватно срећно заврншла. Вршећн вежбе, два авио-
Радннце едне фабрнке у јужној Немачкој одмарају се у дворншту н забављају певањем.
Откоивен стари римски граа код гарнка Р1гм, октобра- — У близини Нарниа (покрајина Терни у Умбрији) открнвени сУ значајни и добро очувани остаци једног старог римског града. До садв је скннјт слој земље на простору од 10-000 кв. метара. На овом се простору налазе рушевине неких зграда.
9№1шВ
У шарено, весело декорнсаннм собама, које су снабдевене свнм најмодерннјнм нграчкама, у часовима одмора, лекарн се нграју са лакше болесном децом. Ово зблнжење лекара н малнх болесннка од велнке је користи за отклањање дечјег страха.
Локтор Доналд Томсон, полазећи на научну експедицију, није се могао надати да Ке у сееерној Аустралији наићи на женског ^Тарцана". У непроходним областима северш; аустралиске обале, између језера Тимор и залива Карпентарио, на месту где готово никад није крочила човечнја нога, једнога је дана доктор Том сон наишао на полу-одеве-
ну белу жену. Говорила је истим језиком као и он, а поред тога, знала је и урођенички језик. Непозната жена претставила се доктору Томсону као Клара и као поглавица урођеничког племена. Доктор се сам уверио у њено тврђење, јер су је сви урођеници слушали и слепо се покоравали њеним наредбама. Он је покушао да наговори Клару да се вра-
на су се необично сударила, управо цалетели су један 1га друга и закачили се тако, да се у зраку нису могли откачити. Пилот и извиђач из доњега авиона на време су се спасли падобраном. То је исто учннио и извиђач горњега авиона, док је пилот, присебан до крајности. сасвим нормално атерирао са оба авиона. Ова је несрећа могла да стане живота четворицу л»уди и заиста је право чудо што је прошла без жртава. Шта више, ни авиони нису много оштећени, тако да ће ускоро бити поново способни за лет.
Човек каји једе 8 килограма
хране дневно
1а и'ч*лн>г лекаца и #1це ' "П!
Пилот &терирао са два закачена авиона
то време добио је у тежини 20 килограма. Сваког дана он у селу по једе 3 килограма хлеба, 4 килограма кромпира и један килограм сира. Добра храна у болницн учинила је да је Сулл изменио своју физиономију добитком од 20 килограма. па се нада да ће са таквом спољашношћу узети најлепшу девојку у селу. Једног дана Сул»о је појео целу храну, која је била справљена за 12 болесннка, који су се опорављали и добијали месо, хлеб, млеко и друге додатке. — Кад бих се овако хранио, јачн бих био од Ђерђелез Алнје — рекао је млади Суљо.
Беране, октобра. Уселу Калнцн живи 26годишњн Оеманоаић Суљо, земллрадпик, који дневно једе осам кнлограма хлеба, снра н кромппра. Од једне контузије лечен је у болници 38 дана и за
ти у цивилнзовани свет, алн она је испочетка одбијала ову понуду, изјављујући да је задовол>на међу урођеницима и да не тражи бол»и живот. После дугог наговарања, успело је истраживачу да је поведе са собом и он је одвео у прво најближе цивилизовано насел>е, где је она изазвала сензацију. Бела жена се понова вратнла међу урођенике После извесног времена, код ње се ипак јавила жел>а да се врати међу урођенике и да наставн свој слободан, природан жнвот, па је неколнко пута покушавала да побегне, али је увек била ухваћена. Међутим, једнога јој је дана успело да побегне. Свако трагање за њом било је узалудно, јер је она боље него ико познавала дивље пределе прашуме, у којима је провела дуги низ годнна. Тако се женски „Тарцан". бела госпођица Клара вратила међу урођенике. Марокансхи калифа одл козао више Шланаца
Сеута. октобра- — МарокаиС1а* калифа одликаво је воЈ>у шпанскнх студената г- Гвитарта. националлог инспектора шпанских универзитета гБугала и инспектора шпаноких школа у Мароку г- Оливенчну, високнм орденом »Модахунјомс -