Време, 17. 10. 1940., стр. 10

СТРАНА 8

Четвртак, 17 октобар 19-10

ЈЕДНА НОБА СПОРТСКААФЕРА! ЈТС ЗДКЉУЧИО ТЕНИСКЕ У1ДКМИЦЕ за државну енипу а сва нграла под нменом хрватске

Увек смо огворено и одлј^чно за- |вн, да задрже своје позпцнЈе н да ступалЕ мпшљење да нз пашег спрече пренос савеза у Београд. спорта треба нскључптн полнтич- ' Али су утакмнцом Хрватска—Маке моменте као н људе који уносе | ђарска самн себе ликвндирали н своЈим полнтиканством раддор п нзазвалп тако Једну аферу, о конеслогу међу нашнм споргнстнма ' ЈоЈ ће бптн Још много говора у и спортскпм организацпјама. Не- нашоЈ штампи и уопште у Јавнохолнко случаЈева, који су се одн- | сти. гралн у последње време и о којп. ла смо опширно пнсалн, Јасно по- I Једна жалосна афера казуЈу колнко штете наносп такав | Нашем спортском свеТЈ- свакако рад, који се крнЈе под фирмом хр- 1 Је познато да Је таЈ исти Југословатства", целокупиом југословен- | венски тенис савез сво]евремено ском спортл' п његовом угледу. ; закључно за репрсзен-аци)у Југо. Сваки паметан човек. бпо он Хр- славије а не Хрватске (Јер ннјеват илн Србнн, зна н осећа да то ; Д»н хрватскн спортски савез нпЈе наглашено одвајање хрватског

спорта од југословенског п гон»е&е оннх спортпста у ХрватскоЈ, коЈн своЈе нацпонално Југословен. ско убеђење неће да продаЈу за племенске грбове и да послуже као сретство за фалснфиковаље чнњешша ниЈе у духу споразумом-а између Срба н Хрвата од 26-\'Ш-1939. Рупгноцн нашег спорта Међутпм. известан броЈ људи нз Загреба, међу коЈима нма н Јеврсја, спстематскн наставлл са тнм разорним радом који ће, ако се продужи овим правцем. немнновно довести до нових великнх тр. завица у нашем спорту и упропастити тешко стечени углед Југословенског спорта. После случаја са пливачпма дубровачког Југа, клуба коЈи Је своЈим радом и успесима исписао наЈ лепше страннце у исторнЈи Југословенског плнваља, н загребач. ких атлетичара због њиховог одласка на Балканске нгре, онн коЈн воде хрватски спорт постаралн су се да пруже Јавности нов матернЈал за Једну аферу коЈа ннЈе ништа мања од оне т.зв. егнпатске, већ, шта више, жалосннја. У Загребу, после образованл националних спортских савеза и за. једничких врховннх савеза, постоЈи Још Један савез коЈн у наслову восн прву реч: Југословенски... Зашто је Јтс задржао старо нме То Је Југосло венски _ теннс-^а""^ да људн не бн у прпи мах помислнлн да Је таЈ савез задржао нме нз некнх националнпх побуда, додаћемо одмах да су господа коЈа воде ЈТС задржалп то име само зато да не би испустили власт из руку н да бн моглн даље да воде трговину са Југословенским тенпсом. ЈТС Је одавно изгубио свсЈе право постоЈања. Али Н»егови управљачи, сл>'жећи се разннм махннацнЈама и извесним јаким везама. успелн су, нако у великоЈ мањпви и против жеље веТтане теанских клубова у држа-

неможе бити члан међународшзх спортских савеза као ни српскн шш словеначкп) међудржавне тениске утакмнце у такмнчењима

граче, коЈи су збиља постнглп против Мађара леп успех, алн впше не можемо да догволимо фалснфнкаторима наслова репрезентациЈе и гробарнма Југословенског спорта да се поносе успехом југо. словенскнх тенисера, коЈи у овом недостоЈном послу нису нмалн ннкаквог удела, Још једна подвапа Да би се, како су рачунали, господа из управе ЈТС-а донекле покрнлн за своЈ неовлаштени и недозвољенн поступак, они су тако удесили ствар да Је нашоЈ репре. зентацпји допуштено да игра под именом Хрватске по тражешу Хрватске тениске лнге, Јер су наводно ,,везе са Србпма и Словенцнма пппкит-т« а V пеппезентапији И'

Утакмица за назив тениског првака Европе између Пунчеца и Бжбота у Ос.еку Оснјек, 16 октобра. — У суботу и недељу одиграће се у Осијеку утакмица између мађарских теннсера Ажбота и Габорна и наших Пунчеца и Паладе. Играће се по Девис куп систему четири игре појединце и једна парова. За ову утакмицу влада велико ннтересовање не сако у Осијеку већ у целој Славонијн. Мађарски играч Ажбот, пре поласка за Осијек, изјавио је да се жели реванширати Пунчецу за недељни пораз у Загребу. Утакмица ће се одиграти за низав првака Европе. Други мађарски играч Габори налази се такође у изванредној форми и има много изгледа да ће победити Паладу. Пунчец је међутим, фаворит ове утакмице.

Осмо коло Српске лиге могло би опетда буде коло изненађења Решавање јесењег тгрвенства Хрватске лте

Осмо воло Српскв лнгв, коЈв ћв св однграти у нвдељу, даћв чвтирн, вли и свнх пет велнккх борбн, са ујвдначеним снагама, са нз|вдначвним шансама, обзнром на твренв на којнма ћо се нгратп. Нкиадв једно првекствено ноло ннјо бнпо то п нжо неодређено за прогнозе, као ово. ★ Шта бн се, напрнмвр, могло сигурно предвндетн за утанмнцу Баск — Бата у Београду? Пвти н двсети клуб.. Имајућн то у виду, разпнка |в велнка. Алн нзволитв вн прорећи победу Бате, а ја нећу. Ваљда да се ослоннм на то што јв Бата прошле године тукао Баск усред Београда 5:2. Илн можда треба да усредсрвдим пажњу на то пгго јв Бата о® в годпне тунао н Бск? Верујтв, свв ово сматрам за неважна фанта. За мене јв

НОВ НЕМАЧКИ РЕКОРД У ПЛИВАЊУ

онтоКпа — На јуче-

у овом случају само аажна чнлеинца да је Басн данас ввћ способан да однвсв два бода в да ЛоЈанчнћу, Перднћу, Шурдон>и н Немвцу може лано да св двси да св боси вратв у Борово. Можв да св догоди, али не м 0 Р»- Јвр Бата јв добар тнм. А Босн нмв слабу навалу. То јв навала нојо) увек бекови мора)у да помажу код изједначаваља резултата, то се дешава већ две утанмнпв узастопцв. Ја ћу нешто предложнтн Басну. Само једну малу нзмену, која ће, надам се, много више норнстпти: нећа Аћимовпћ н Ивн 0 вић нзмене места. У том случају боновсни пар био би Ивновић, Мнтровић, а центархалф Аћнмовнћ. Овај предлог чнним с крупним разлогом. Аћимовнћ није бол>н бек оД Ивковнћа. Апи је далеко бољн пентархалф н од Ивновнћа и од себе нао бена. Јвдном сам га гледао у тој улозн против Југославн]в. Био је сјајан. Аћнмовић би бно идеалан центархалф по дубл ве систему. Центархалф ноји би био ве-

V

Д-р Драго Чоп, пре Јтс-а за Дунавски теннски ку Трофео Е 42, у којнма тениске репрезентације Мађарске и Југослави)е. оне који су овнх дана * За1-ребачким листовнма о утакмнцк Хрватскабнло Је пе мвло изнена) су у наслову овог тени. впдели да умеето речи Ј .Ја стоЈи М^СЛПЛЈ^Д св ту радн незЕј^"1^ном сусрету хр] мађарских тенисера. Ал коЈе су биле обЈављене ле су уверљпво да Је овд н»у такмнчен.е за помеЈ купа. Да бламажа буде I ни лнстови су обЈавили репрезентацнЈа Југосла* Хрватске. Мн нисмо хтелн да са нзношењем ове афере самог такмичен»а да то р цало на наше репрезент

ШШЛЕЕШ

САМО ЈОШ ДАНАС И СУТРА у 3. 5. 7.10 п 9.30 Мсгро Голдвнн љ\«авна комедцја СЕЋАШ ЛИ СЕ?... Фнлм у коме Је са орнгиналннм хл*мором гфиказаиз да .,љ>-бав па први поглед" може бнтн веома шаљива. — У главннм улогама РОБЕГТ ТЕЈЛОР, ГРНР ГАГСОН ЈБУ АЈРВС У о%-&оту о(д 3, 5, 7 н 9.30 раскошна премнјера нз дворског жквота у режнЈи апавног мајстора ГЕЗЕ БОЛВАРИЈА МАК1А ИОМА ЈБЈ-бавлн роман лепе Мађарнце и кнеза Шварценберга. — У гл. ул. ПАУЛА ВЕСЕЛИ ВИЛН БИРГЕЛ ПАУЛ ХЕРБИГЕР

ПРЕМК снажне мађарске внх призора, заба днвних народних Невеста и: (ТОКОСК61 м ИсториЈа Једне ре чиЈа се пзван радња, са пуно те плета, развиЈа г. дворцима Једног ског села. — У ПАУЛ ЈА МАРГИТ ЂУЛА К/ За дневне ЗАТОЧЕНИК

НАЈВЕЋИ И НАЈЛУКСУЗНИЈИ ПРЕСТОНИЧКИ БИО< отпара се у четвртак 24 ов. мес. у 9.30 увече са скупоценог „Метро.Голдвин" мј-знчког шлагера о лепог козачког кнеза предратне РусзхјУ гл. улози пдеа. НЕЛЗОН ЕДИ,

БАЛАЛАЈКА

БДЛКДН

НаЈбоље фнлмове, наЈсавршеннЈу тонску апаратЈ-ру. наЈефикасниЈу вентилациЈу и наЈниже улазне цене има наЈстарнји престоннчки биоскоп „Балкан • Почетак у 3. 6 и 9.10 час., веде .1 >ом од 2 часа. Улазнице: 4, 6 н 7 дин.

1) Најбољи филм ске уметнице Г Гл- ул. ЗАРА Ј1. зика. пшањолски на острво Порто де Авилу и поста љубљени Дон Пе. долази др. НагвЈ' трагичном смрћу

нови ГТТЗП Цео Париз је био узбуђен уче- Данас сталим нестанцима младих де- Највећи војака, које је нека тајанствена филм д личност путем новинских о- сиој ре гласа ласкавим обећањима иоји јг ( примамљивала, нудећи им и узбу брак # љубав и богаство. мљење *

Ових пет младих девојака би- Распоја< ле су прве жртве ове тајан- Блиставствене личности.... еротика ^ скс дел< Додатак: ПРЕМИЈЕРА НАЈНО- "™ Н и"иВИЈИХ ФОКС НОВОСТИ. 'к! Пажња! Код КОРЗОА места су нум 1

ВРЕМЕтШтик

града, јвдан здрав ра»ум, на основу тог нстог здравог разума, добнја утнсак да ћв у овом колу најлакшв бнтн Југоспавнјн са Жаком. Узмимо прошлв рвзултатв! 13:0 у Баограду и 4 :1 у Суботнцн. и егтвврно, узмитв у обзнр шта хсћвтв, ннкапо нв нспада да бн црвеиима могло ношто да се десн у нодељу. Ништа, оснм нешто немогућв, што је могуће у футбалу. И каво првма томв црваннма нв може шшгга да св догзди, ивма смнсла нн дискутовати вишв о тој »ми. ★ Још једна велпка борба бнћв у Панчеву. Трећи клуб лпге, Грађансии, хоће јабуке. Панчево је додушв добра пнјапа, впи с внсокнм ценаиа. Треба ту скинутв чувенв скопске на нулв и прнтегнутн крампоне Да бу дем искрен, моје мшпмле да ће то бнти једна од најтежнх утакмица петог Копа. ★ Ховатска лнга има само двв УтаН-

Четвртак, 17 октобар 1940

ПРИЧА ВРЕМЕНА

Верл длашнк

^^итна киша ронила је и правила тротоаре кли завнм. Улице су изгледале пусте. Полаво, без журбе корачао је један висок, пун човек. На углу улице нагло се судари са једним госпо дином, који је у сваком

А шта сам све очекивао од живота. Уздахну пут тешког разочарења. Обраду је било непријатно и зато брзо скрену разговор. — Не знам, да ли се још сећаш, да сам упо-

Покрету показнвао верво»V- — Што не гледате преДо се1 Човек га опггро погледа V лицем му преће осмех. — Зар си још увек нер»озан? Друтн се трлче, нагло поднже поглед и у почетку вао да се мучио, где је већ срео лице. Одједном се лупи по челу и брзо дохваТн пружену руку.— Обраде, то си ти? —- Да, ј«ш увек ја. — Чуо сам много о теби. Внаш, кад се годинама живи у паланци, онда се нема много посла. Тако се н нехотице прати каријера, или ажо хоћеш н пад, школских другова. А ти од нас баш најбоље прође! Најзад, то није велнко чудо: увек си био добар ђак... Затим, док су седели у задимљеној кафани и уз вафу причали о далеком школском добу, он га упиТв: — Објасни ми бар сад, зашто једном доби јединицу, кад си био одличан? — Питаш за ону фамоз*у јединицу? Добио сам је због тебе Синиша. — Како су пријатне те успомене из далеке прошлости. Осећам се подмлађен, кад их се сетим. Како је оно доба било лепо, безбрижно. Живели смо из дана у дан, без проблема И задатака, сем школских. Нас двојица смо седели један до другог, још од првоз разреда. Је ли тако? Ти си био неки близак рођак нашем »класном« и неби ти било тешко, па баш и да ниси онолико учио. Хли код тебе, још онако ^алога, била је амбиција много разви1ена... — Много ми 1в цомогла — промрмља тихо Синиша. Из паланке у паланку.

четку био врло рђав. Спадао сам међу најгоре, и ако сам имао и по коју тројку. Тада сам онако мали почео да размишљам и убрзо сам донео закључак, да најбољи ђаци у ствари најбоље пролазе, а најмање уче. Било је довољно, да професора убедиш, да све знаш и он онда прозива те одликаше 1едва јед ном у месецу. Међутим, мени дозлогрди свакодневно прозивање и онда оно подругивање. Тада сам се зарекао, да ћу ускоро и ја припадатн тој првој групи. И успео сам — на највеће изненаћење свнх професора, а још внше ђака. На почетку идуће године, односно на краЈ "у првог тромесечја, имао сам скроз петице. Међутим, ти си имао једну четворку. Још се и данас сећам, са каквим 1е оклевањем наш »класни« саопштио. да сам први. При томе је посматрао твоје лице. Сад могу да ти прнзнам, колико сам се уплашио, кад сам приметио твоје бледило. Очи су ти биле пуне суза, а ужаног грча. Било ми је по мало крнво на тебе, а још више жао. У тренутку сам те разумео. Увек си био првн и онда није чудо, да је то за тебе претстављало неки пораз. Још кад сам видео злурада лица нашнх другова, ја сам се одлучио да то првом приликом поправим. И нисам дуго чекао. После неколико дана прозивало се за оцене. Много пре него што смо очекивали. Ипак сам био спреман. Али када сам статао пред катедром, осетио сам твог погледа и нагло сам се окренуо. Ти онда ниси разумео, зашто сам се на тебе насмешио? Мислио.си, да се ругам? Не, ја сам ти осмехом хтео рећи, да не-

маш чега да се плашиш. Сећаш ли се мрмљања и протеста целог разреда, кад сам професору одгово рно хд нисам спреман? И на питање: зар баш ништа не знам, ја сам само још једном потврдио. Ништа ме нису тангирали протести другова, који то ннсу признавали н који — морам признати — нису има ли нарочите симпатије пре ма теби »ученомс штреберу. Али сам се само окренуо ц не чекајући шта ће професор да одлучи, пошао натраг. То је пресудило. И , ако сам доцније све знао, јединица јв статала као бедем чврста, кад год се сабирало. Ипак сам свршио као одличан, али други у класи. — Шта су ми донеле моје сведоџбе? Ни положај, ни паре! Ништа, баш нншта од онога, чему сам стремио и шта сам очекивао. — Да ли си ожењен? упита Обрад. — Већ дуго. А шта и да радиш по паланкама? Овако бар имаш свој дом, жену и децу. — И децу. Колнко? — Два сина. — А како уче? запита гв Обрад са осмехом. — Нажалост и сувише добро. Кад ми 16 старији први пут донео сведоџбу н кад сам видео да јв скроз одличан, нешто ме је стегло у души. Тада сам се у магновењу сетио нас двојице и ужасних мука, које трпи повређена амбиција. Наноси бол не само себи већ можда и другу најбољем. Као што је било код нас. Можеш замислнти његово запрепашћење и разочарење, кад сам му скоро забранио, да буде први у разреду. То му никако ннје ишло у главу. Објаснио сам му, али не знам да ли ме је схватио: да прваци у разреду никад на праве првокласне каријере. Тако ти је у животу...

ПРИРОДА Ш НАУКА Не верујте астроловима

Уданашњим тешким временима многи људи издају зиачајие суме иоваца за празноверице и пророчаистаа која су у правом смислу апсурдиа. Прорицање судбиие на основу звезда, астрологија, ухватила је последњих година корен и у круговима чије је образовање изнад про сечуог а борба са асттролози ма све је тежа упркос чињонице да ииједан признати научннк за последњих 200 година није могао да утврди иикакву стварну везу нзмеђу судбине људи и узајамног по ложаја звезда. За астрономе и чнтав ииз других људн од науке апсордна је потпуно помисао да неко небеско тело, на при мер Венера или Марс, могу утицати на судбину једног човека у Београду, Токну ипи Њујорку. Још чудноватије је тврђење астрелога да човечји карактер зависи од иеког узајамног положаја небеских тела која је постојао у моменту када се тај човек родио. Ако се иеко родно у »знаку Марса« имаће, кажу, поред осталога астропози, ратоборну нарав. То њихово тврђење почива једнно на чињеници што се Марс сматра за бога рата, иако у ствари планета Марс, тај загонетни сусед Земље, нема никакве везе потпуно измишљеним митолошким богом Марсом. Још су апсурдннји »дневни хороскопн« и савети који се поводом тога дају. Тај начин заваравања света необично је осудио чувени астроном Хервардске опсерваторнје професор Б. Ј. Бок. У једном запаженом и сјајном чланку, који претставља жесток напад на астрологе, он, између осталог каже и ово: Ако прет поставимо да нека нзвесна маса материје далеко у васиони утиче на формнрање људског карактера, онда јв сигурно да Емпајр Стеит Бнл динг у Њујорку нма више уплива на становнике овог гра да него ма која планета удаљена од америчке метрополе више десетина милиона кило метарв} У основи, модернн астролози настављају у буквалном смнслу рад старнх астролога из оннх тамннх и несрећних времена старог н средњег века када је празноверица увепико потискивала исти

ну. Стари астролози су сматрали да поједине планете, у ствари, имају особине које су они сами приписивали измчшљентгм болмиствима. За данашње просвећеног човека изгледа више него чудно твр ђење да планета Венера може утицати на срећу у љубавним стварима једног становника Земље! Осим тога, карактеристично је да поред ових планета постоји и друге за које стари астролози нису знали, и према томе нису могли ни по днти рачуна о њиховом ути-

цају на људе. Уран и Нептун су релативно недавио откривени, па су им неки астролози приписали чудне особнне. По тврђењу једног од најпознатијнх астролога чија су пророчанства >нмала необичан успех«, Нептун у стварн управља ваздухопловством. То значи да се утицај ове планете' осећа тек од времена првих балона а пре тога, за 600.000 годкна људске историје, у временима ка да се човек постепено форми рао и лагано остављао за собом жнвотињство, ова планета ннје имала никакав утицај. Што је најннтересантннје, ннједан прави астроном, дакле научник или научни радник којн је посветио цео свој жнвот испитнвању тајни иеба, који се служи прецизним методама, познаје фи зичке особине небескнх тела, законе под којима се она кре ћу н узајамне везе које постоје нзмеђу њих, не верује У приче астролога н категоРичкн одбија све оно што они кажу

Немци из Бесарабије и Буковине пристижу у Немачку...

Нове В нове партнје Немаца стижу у домовнну, где нх са радошку дочеаују