Време, 17. 10. 1940., стр. 11
РЕМЕ
СТРАНА 13
ЧЕ7ВР7АК, 17 ОКТОБЛР 1940
ИЗ ПРИЧА ОЗРЖНб^ Перица у години 2940
ПРОФЕСОРСК0 ПОСЛД
Кулурекање се поновило. Пернца ннје знао шта да уради, Тамо нх је бнло двојнца и купурекалн су, што је значило да су у опасности. — Шта да радим, говорио је Перица сам за себе, док га је девојка са плавим увојцима радознало гледала. Погледавши је, Пернца је морао да се насмеје.— А тн би хтела да знаш шта ја то мрмљам, а? Та је реченица поново изазвала смех код девојчнЦе. — Тн си једноставно једна жаба н "то црвена, за разлику од зелене, рекао
Четвртак, 17 октобар 1940
бусенима и била је пуна ситних бубнца, шарених крила, тако да је остављала утисак шар>енога цвећа. Прн сваком Перицином скоку, бубнце су се разлетале н шириле своја прознрна крила. — Ко зна, можда овде има и змија, помислио је Перица, водено је, подводно је, ко би знао.... Шта ли је то могло да снађе ове моје јунаке? Да би успоставио везу са њима, Перица је снажно кукурекнуо. Одговорено му је из непосредне близине. Иза једнога великог бусена опазио је неколико
је у близини. То ће нам бити колосална помоћ... Одједном, Пернца се тргао. Нешто хладно дохватило га је за руку. Окренувши се, опазио је малу сцрвену жабу» како се смеши на њега. — Шта си урадила? Оставила си гондолу и балон| Али »црвена жабас га је повела натраг, уз смех и неразумљиве гласове. — Шта хоћеш, питао је Перица, слушајући кикотање учитеља и Стеве. Али, кад су стигли до гондоле, чекало га је изненађење. Не само што гондола није била сама, већ је 6ИЛЧ г>гт»--,тт,оиа ПРСОТПОИ-
Многе су се приче причале до сад о расејаним професорима, алл ово што ћемо изнети сад није прича, него истиннт догађај. Један парнска научник, чувен је не само у науци. него и по својој правој про фесорској расејаности. А ту скоро десило му се ово:
№
ша 9°- " ОЉ I ./ л/
|НТ»ЛГјМ ^
Он је жењен човек и има дечиц>', која су врло несташна. Неки дан остао је сам са децом код куће, жена му је била изишла у варош. Кад се увече вратила кући била је јако нзненађе на, То^је време кад деца праве 'највећЈ' галаму по ку ћи а тога дана је у кући владала мртва тишина. — Где ли су деца? питала је она већ поплашена професора. — Ама, правнла су ми толику галаму да сам их стрпао у кревет; и не чекајући да се ти вратиш. —• Па зар су пристала да тако рано легну. — Пристала, шта су могла друго! Само се један бесомучно бранио и опирао, али и он је морао да послуша... ВРЕМЕ з
Уеаа//*а€И€>
КАКО ЈЕ РАБЛЕ БЕСПЛАТНО ПУТОВАО Француски књижевник, хумаинвта, Рабпе, путовао је врло често по већим градовима Француске- Једном се Рабле наздао у Лиону и требало је
да се вратн у Париз. Ннје имао новаца. Али, ипак, брзо се снашао. На своме коферу написао је великии словнма: »Отров за краља«. Власти еу га већ втгмв* на станици ухапсиле, пре но
Оц свега по мало-за сваког по нешто
* Јед&н швајцарски војнн &ПНОИ пао је у околнни Бер. на. Погинула су два офнцира који су ое налазнли у авн"О- * У блнзини шведеког острва Оланд услед магле дошло је до судара између фин ског ледоломца ,Д1осејдон" н шведског трговачкот- брода „Холанднја" (2.000 тона). .,Хо ландија" је потонула а од 22 ■члана посаде 13 се утопнло* Директор Немачког наунпог ннетитЈТа у Софнјн, професор г. Кох пркмио је претставлике немачке штампе н том прн.тнком говорио ■м је о циљевнма н >-ређен,у Немачког наЈ -чног нистнтутаНемачкн научнн ннститут биће свечапо отворен у четвртак, у прноуству немачког пос.1а1гнка г. фоц Ри*тхофена ■ другнх утледннх лнчностн. * Влада Рајха подарнла је почасном доктору-ннжењеру Фердинанду Пошеу, изван. редно заслужном за напредак немачке аутомобилске технике. титулу почасног про фесора. Празник женских фаланГи Мадрид. октобра. — Јуче је пгрос.1авл«е<|( празник Овете Тереое, заштитнице женских фалангнстичкнх организациЈ»- Овечаности оу одргкане У целој. Шпанији н том прнликом многе чланице фалангнсггичкнх оргпинзацнја одликоване су медаљом Свете Изабеле. * Познагн регенсбурнпда дечјн хор, под воћством г. Теобалда Шремса, налазн се сада у Румуннји, где ће прирелнти некатико кош(ерата. Један од тих концерата преносио је и румунскн радио. Дечји хор прнредиће коицерте, поред концерта већ приређепог у Букурепггу, у Брашову. Сибну н ТемншваРУ- што )е ушао у воз, и пошто су утврднли да је из Париза, наређен је спровод. Када су стигли у Парнз, у железничкој полнцији установљено је да св у коферу налазио само веш Раблеов. ФИЛОЛОГ И НЕВЕРНА ЖЕНА Госпођа Бозе варала је свог мутка, чувеног фнлолога, са једним Немцем, својим учитељем немачког језнка. Једног дана г. Бозе се раније врати кући, и затече их на делу. Немац, који није добро говорио францускн, рече: — Казао сам вам да је требало да будем отишао. Г. Бозе хладно рече: — Каже се: требало је да одем. Уосталом, сад одлазим
<шцц ршшене тшБ ш
~Гш
ВОДОРАВНО: 1 лепрозан, 2 скроз: ииицијалн познатог ен глеског књижевннка, 3 пастирска песма, 4 друкчије назван — наша рена, 5 вши>-
ж ж м о ж® РЕЖИСЕРОВЕ НАРЕДБЕ
— Тако, а сад је загрлнте ... Држвте, само, профгл преиа камерн! Мнслнте да не погрешнте у ролн, да не покварнмо тражу... И, пре свега, будите лежернн н прнроднн . •• •
шена трава — проклета, 6 будно мотрнм — овчије у* штављена кожа, 7 замисао, претстава, 8 вриска паса мушко име (тепање), 9 многи га траже за први новембар — слика нежног садржаја, 10 твжак — јок (провинцијализам), 11 вијугвти, 12 свеза пешчано острво — свеза, 13 скроз: уЗДвХ| УСПРАВНО: 1 домаћа »ивотиња — гутљај, 2 једна пти ца лови рибе — иде западу живота, 3 удружења за одбрану заједничких сталвшкнх интереса, 4 пикао лопту — одлази — закупнина за лађу, 5 без обуће — јечање малог детета (у падежу) руменкаст, 6 ноћни локал Хомеров велики херојски спев — днсање, 7 неправнлно скретање светлости при препому зракова, 8 класа коњи мрке боје, 9 шарени папагај — обрнуто: Илија. РЕШЕЊЕ УКРШТЕНИХ РЕЧИ БРОЈ 486 ВОДОРАВНО: 1 Зона (Замфирова) — пође, 2 будоар, 3
налив — уране, ствар, 5 мина фание — киот, спи, 8 улази дан — афио(н), УСПРАВНО:1 пи(с) — филе, 3 ла, 4 скроз: (р—н), 5 давити вићу), 6 опус та — калфа, 8 иј(е), 9 обрнуто 10 еротнк.
4 опати Траило, 6 а7 дивит — за' бланк(о), 9 е« 10 амурај; номаду, 2 заболан — Аваунитаризам — Тнну (Ујерезбар. 7 аор рђави — Иса: лане — оттно,
Ш АХ
ПАРТИЈА БР. 343 1 Одиграна на оеоголштњем турнкру за првенство Кемачке у бањн Ајнхаузее. Холаидска одбрана Бели: Крапки ЦрлнЈ Книиигер 1) 513. 15 2) дЗ, 516 3) 1д2, дб 4) 63, 1д7 5) и>2. 06 6) 04, 5е4 7) 5102 5:02 8) 5:02. 5с6 9) еЗ. 0 -0 10) 0—0, 0е6 11) с4, е5 12) 05 50« 13) 0е2, д5 14) Тае 1, 0д6 15) »4, Тае1, Рдб 15) 14, 5Ј7 16) К1И. д4 17) Тд1, е:(4 18) 1:д7_ 13 19) 5:13, д:» 20) 1:»3, 0:д7 21) д4, Кћ8 22) д:15, 016 23) е4, 107 24) с5. 5е5. .
ЖШ
Ш Ш
*
1 Ш Г Ш ЈВ
т тт ш§ >1 Д ■
° в
ША Ш№ •"б & Ч Р-:
■ 2 ' 1 Ш «• т
Ш : Ш шл
Положај после 24 потеоа ирнога. 25) Тс1, Тд8 26) Т д8+ Т дв 27) с:06. с.06 28) 1д2. 0д5 29) Тс7. 1.е8 30) Т:67 1ћ5 31) 011. ИЗ 32) 1:13. 5:13 33)'Оа1+ 5е5 34) 011, ОеЗ 35) Тћ4, 013+ н бети се предао.
НОВ РОМАН „ВРЕМЕНА"
Октав Белиар
Златан прах
6 — Шта је мрцино! ?.. ОдакЈге ли је испао овај јеж? Да ииси слетео авионом, бумбару један? Пливао ни си, то се види по теби и сувише си каљав. — Слушајте, другови, колико се сећам, данас није дан примања. Шта си мислио, дроњо, кад си у таквој тоалети ушао у пристојно друштво? — Пази само како се господин тресе! После једне шетње од две-три стотине километара кроз прашуму, човек се друкчије понаша! — Ћути, Голаћу! Зар не видиш да је то један од наших, који је пошао да се мало надише свежег ваздуха. Пази, на њему је још капа из интерната (робијашнице). Не бој се стари друже, пајкани не долазе овамо. Један га од радника поно во зграби за врат и окретс му главу према светлости, па се грубо насмеја: — Ау! Ово је добро!.. Другови, гледајте ову њушку... Па то је Музон.,. По-
знајем га врло добро!.. Музон звани Балерина! — Шта кажеш? Немој да тераш комедију! Какав Музон ? узвикнуше више њих смејући се. — Музон, другови, птичица коју нису могли да задрже у кавезу. Ја сам с њим отседео пет година. Њему је у крви да бежи. Први пут догурао је до неког шпанског брода, а други пут киднуо је код Холанђана. Али су га оба ПЈсга вратили. За обе шетње добио је повишицу од осам година. Хеј, Музон, теби говорим. Где ћеш сада? Несрећник отвори уста да нешто каже, али му је сав напор био узалудан. Он је био толико изнемогао, да га ни пријатељски тон дру гова није могао да освежи. У његовим очима огледао страх што су га упознали на први поглед, као чувену личност робијашнице. Као професионалног бегунца. Очи му се наједном замаглише и једна суза клизну низ прљаво лице:
— Доиста! промрља он... Нећете ме вратити натраг? — Будало! Шта се то нас тиче. Сваки иде за својом судбином. Ипак, имаш магаргћу срећу што си се искрцао овде, баш онога дана када је газда на путу. То је опасна трзаљка, не зна за шалу, бивши официр. Пази, да му не паднеш у шаке. Музон учини неколико корачаји: — Онда у здравље! Колико има до бразилијанске границе? На ово питање скитнице заори се смех кроз прашуму. — Неко, ко се једва држи на својим папоњцима, говори о Бразилији као неко који хоће да пређе из кафане у кафану. Ако проду жиш истим темпом бићеш тамо идуће године у ово време, ако те нешто успут не поњупа. — Доста је брбљања. хај де друже, да испереш мало грло код чича Вотрија. Бегунац дозволи да га вуку и гурају. Уведоше га на споредна врата у „малу собу". Ту је Вотри кришсл служио своје госте алкохолом преко одређене дневне порци>е. Тамо затекоше само једнога госта, неког младог човека са извесном
елеганциЈом у својим манирима. Прави тип авантуристе, коме један од бивших робијаша приђе са по штовањем и поче нешто да му говори тихим гласом. Отуда, из велике сале, допирала је граја. коју су дизали играчи, помешана са песмом мулаткиња. Вотри, на један знак, стави пред Музона једну велику чашу пуну ракије, коју овај испи одједном. Ова велика количина алкохола паде у утробу несрећника као усијана лава. Све поче да се врти и игра око њега у дуванском диму. Ништа није чуо, ништа није видео, јер га је алкохол, после толико дана гладован»а, одједном оборио. Ипак, после неколико ми нута свест му се полако враћала. Видео јз како се онај авантуриста подиже са свога места, баци угаше ну цигару на под, н поче пажљиво да га загледа. — Ви кажете, да се овај извукао из робијашнице? — Да, господине Крапел. Зове се Музон. Сви га познајемо. Хтео је да се дочепа Бразилије. Онај, кога ословише име ном Крапел, звизну нронично кроз зубе и поче да загледа од главе до пете ово дроњаво и полу мртво
створење, за коЈе му рекоше, да је покушало и тај надчовечански напор. До-< дирну Музонову капу са које поче да отпада сасуше но блато. Вероватно је не-» срећник упао у какву каљугу. Крапел је већ хтео да се окрене и да оде, кад се одједном заустави а очн му засветлеше. Слаба светлост електричне сијалице изазва у сувом блгГту неко светлуцање. Сада Крапел поново при ђе одрпанку, откиде један дроњак одела и .протрља га снажно рукама. Из су« вога блата полете хиљаду сјајних искрица. — Зла-то! Златан прах?5 зачу се из свих грЛа пригушен узвик. Пијаноме Музону се учич ни да су над њега нагле задихане њушке дивљих животиња. Скоро му разне ше и оно мало дроњака са њега. Са свих страна пада* ла су разјарена питања: •— Одзкле долазиш? 1 — Куда си прошао? \ — Одакле је ово блато? ' —- Говори, животињо! Он је муцао неке речн без везе. Глава му се под утицајем алкохола клатнч ла тамо и овамо. > (Наставиће се)
>АНСКЕ ЦЕНЕ ИГАРЕТАМА ? оу монополски артикл >нски Је забранено про. гарете скупље од одреМеђутим, ова одредба на папиру. У пракси, сс у свима кафанама Ј динар-дда скупље од ' цене. Ва тај начин у анама зарада на цигавеНа од зараде једног који од препродаје моартикала жиди и издрИ породицу. А, Соред а порез и све таксе за лонополских артикала. извесном, ман,ем броју цовољава)у са минимал. зм од динара по кутији (што кафански гости (ао напоЈницу келнеру у услугу), дотле се у ■анама цигарете продају I чак од три динара по ад се неки гост буни, гтав лом у кафани, али ; спушта. На све протедолази исти одговор: оскупело!". Толерирајутрговину, Управа монои своје сопствене интеволава да лавовски део цигаретама узимају кане келнери, као што се миоли). Ово треба спре. им казнама. М. СР.
ј ПРЕТ- Пре извесног ЦРКВЕ- времена, обав ГтИНЕ љени С У ПРКвено-општнн- 1 и у једном месту, коелезничкој раскрсници, редној близннн Крагуовалн нпи не, али Цела да је за претсодннка : општине изабран прн»днв другв вероиспо 1 чо је то место у коме чисто правоспавне вере се у крају, који јв котосавског правоспавља. ТВА- У последње вреЈЕМо мв појавили су св неки странци у, залазе у куће н двоз гласа вичу: »Купујем ари. Старо ствари кутуто, пантолоно, шеши-
ри и друго ввш.^с Ошу вику чу јемо преко цвпога дана. И купци »старо ствари« се мен>ају. Али, ово није све. Појављују се про' давци перја и они вичу: »Перје, перјв, продају старо перје и купују ново.с Не прође мало, а не-
и|е овима
мирни КШ1ШШ
:•
В$д1
на Цнганка из сввг гласа понудн: »Пилићи, млади пилићи, госпојо.с И тако целога данв! З ј А м да је торбарење забрањено законом, али, ето, у сред првсто* ницв нијв. А да јв ово истина, најбољв би било да неко од надле*них дођв у Скадарску упицу и чује ове продавце и купцв, који тако »лвпос говоре наш језих. ХИ ГИЈЕНА ПО У многим рестоКАФАНАМА ранима у Београду кафа се послужује у напрслим шољица* ма илн у шољнцама којв су услед дуге употребе на ивици окрн.ене. У оваквим шољицама не би требало служити кафу, не само из хигијенских разлога, што се у пукотинама и на рубовима шољица купи прашина и кафесац, већ и због тога што је нз
оваквнх шољица опасно пнти кафу. Баш јуче у јвдном отмвном ресторану у центру, пијући ка* фу из једне шољице, која је била напрсла на врху, посекла сам доњу усну. Кад је крв почела Цурнти н кад сам опоменула газду, он се насмејао н одговорно: »Госпођо, што нисте пазилн када ств пили кафу.с
е Ксеније Грнсогоно каннне, сапуни, парфеми, ерамика, н још многе друдустрије производ су моТурске. споввнски павиљон на сајСмирнн нмао је нарочитог .. Оригинапна концепција 4шн.в архитвктурв даје моти да се свакн појвдинн ет посебно истакнв. Доманам покпонили нвверопажљу, задовољнн ШТО СМО КОД ИјИХ урадили смо излагапи. Свв оу тур■итикв бипв пунв о нашем зну н нзложеном робом. је још много других на.оји оу излагапн- Сајам је • прнлнка био нзврсно поАтракцијв сајма као попожа! Смирнв прнвукли е, којв оу св одлнчно осечмајућн припнк* да внде новога и пвпог на сајму они. ЈСловенокн павиљон у л пројектовала је г-ца > Грисогоно, архитекта, до сада показала нздануспехв у том* прввцу. рнсогоно јв. исто тако. раугосповвнскв павиљоне у гу, Бечу, Мипану, Сопутругим ввликнм прнвред»нтрима сусвдннх и дафжава. Бпагодарећи н>еруду Југосповвнскк паV Смнрни по солидносч -и дтуре и укусу заузео је аста А.
или/ГсаоФа
ЗОРИДА дечјн лнот са слвхама, разаслат Је бр. 2 (октовар т. г.). Спрема се н ор. 3 те треба пожу. рити са слаљем радова. Уз рвдове треба статн н сллке у«олвхс }е то могуће. Претплатница н повериоцн Зорнце треба да се тач. но држе напомена на стр. 31 а 1>ацн сарвлници наломоне на корнцн стр. 3. Нови претплатннци могу добнтн п 6р. _1 а могу се довнти и лепо попезалн комплети за год. 3198/39 н 1939/40 Претплата се ша. љв на чеков. рач\н бр. 54.657. Адреса: Молерова 78. ГЛАСНИК ЈУГОСЛОВ. ДРУШТВА ЗА ПУТОВЕ. Год. 3, бр. 10. Београд, октобар 1М0. _ У са_ држаЈу: ннж. Б. Станојсвпћ, О Јав ним радовнма на путовима код нас; Прннципн за Категорнсан>е путова у погладу трасе, елемена. та н коловоза; ннж. С. Стамболнћ, Извођец.е зе.м.1>аннх радова на пу товнма Ов, саврвЈЈеним коловозима; пнж. Ћ. Петровић, А>-гобусом кроз Италнју н ШваЈцарску; Бнблногр а фиЈа; Вести и саопштеша; Из стр а не лнтературе; Надзорннци пугова н п>тарн. — Годкшша претплата 50 (100) днн. Урвдништво: Београд. Краља Алвксандра ул. 73. ФАРМАЦИЈА. Год. 5, бр. 9. Ве 0 град—Новн Сад. 1М0. — У садр. жаЈ>": Народнн нмвннк лвковнтог бнља н растнаа; мр. Тот Денеш, Испнтнван.е о деЈству сапоинну слнчних оупстанца; Сталешкн жн. вот; Прнвредвн део; Белешке; Ста лешке н лнчне вестн. — Годншља првтплата 80 дин. Уредннпггво: Нови Сад, Никола Теола ул. 28. ТЕХНИЧКИ ВЕСНИК. Год. |. бр. 5. Веоград, 1 оептемВра 1940. У садржаЈу: Рођендан Њ. В. Краља Петра II; Даннло Вуловпћ мн* ннстар грађевина; инж. Е. Матнћ, Проблем нормалнзацнје код нас; ннж. А. АцовнП, О предрачЈ-ннма; инж. М. Неднћ, Из техннчкнх услова Мннистарства грађевнна н саобраћаја: инж. Ф. Делнћ, Општн условн за нзвршење грађевнн. ра* дова; Техннчки преглед; Ин меморпам (инж. ЈулнЈе Драшкоци); Велешке; Нове књнге; Службенн део. — Годпшља претплата 40 дпн. Уредннштво: Београд. Коаља Ферлннанда ул. 7/|\Л РИБАРСКИ ЛИСТ Год. XV. бр. 8. Сарвјеао, август 1М0. — У садржаЈу: нвж Д. Јвлтачка. Слатководне рнбе ЈугославнЈе (са. в сл.); В. Ћурчнћ. НеприЈат«љп рпба из снтног животнњског овета; Практнчна н Јевтнна рнбавска тоо ба; Књнжевност; К. Гусковнћ. Имам га — амам га? (рпбарска х\морвска>; Др\*штвеие »естн. — Годнш&а претплата 50 дпн Уредннштвв: СараЈево, Тахтадв 4.
N 4' 1