Време, 19. 12. 1940., стр. 13

^Ј и ОеЛЕ ЈЕДНЕ дугас^Е ШЕТЊЕ ГИЛЕ ЈЕ ЛЕГАО ДА ©ПАВА, АЛИ„.

швш ^^УЈ

Гу\ОМДА еи ГЈЛАДАН/^И ~ ЕВО, ЈЕДИ/

МИЈ

СТРАНА

Служба под шлемовима

■ОДДУКЕ КАГАЦИОНОГ СУДА« Уговор ноји је по својој природи неморалан не може произвести никакво правно дејство Не може се уховарати ванбрачни живот

Четвртак, 19 децембар 1940

» тс"-АоичсцН1!,е за

Тужвних јв био ожвњвн човек н са својом жвном живео у добрим супружвнским односнма. Алн времеиом тај миран живот јв почво да се ремети, јер туженикова жена није бипа особито задовољна, нарочито вада је чула да н>ен муж одржава нвдозвољене односе са неком женом. То сазнање натерало је да аапустх кућу и мужа. Међутим туженик је био исто тако у тешвој ситуацији, јер живећи у недозвољеиим односима са другом женом био јв све више и вишв изложен нападима нв само својв венчане жене, него и нападима своје пријатељице, воја је свакодневно захтевала да се са њом венча Да би јв бар колико толижо задовољио, туженик је својој невенчаној жени дао меницу на 10.000 динара као супергаранцију да ћв је венчати н да ће она бити н»егова жена чнм добије развод брака са првом женом, наравно под условом да она све дотле жнви невенчано с њим. Тужиља Наталнја, тужвникова иеввнчана жена, држала је код себе ову меннцу пуних девет година и зе све ово време жилела са туженнком, па чак с њин добнла и ваибрачно лете. Видећи дв

По изведеном доказном поступку први суд је стао на гледиште, да ова меница потиче из једНОГ уговора који је према постоје ћем правном схватању неморалан, да је овај уговор заснован на иеморалној основи, на бази ванбрачног живота између тужиље и туженог, те да и меница која прОистиче из овог неморалног односа не може имати правног дејства. Наш закоиодавац је стао на гледиште да се не може уговарати оно што је неморално, па да и све оно што происгиче та неморалног правног посла, нема правног дејства. Тако и ова гарантна меиица која потиче из једног уговора, који је према § 538 г. з. неморалан, нма се узети као обавеза без вредности. Зато јв први суд и одбио тужиљу од њеног тужбвног тражења као неумесног и на закону неоснованог. КРОЗ МИНИСТДРСТВД ПРЕМЕШТАЈИ У МИНИСТАРСТВУ тд

ПОЈ1ЕДИЦА И ВЕОГРАЂАНИ Захладнело. Температура пала. На тротоарима се нахватала ледена кора. Баш иста онаква као и прошле године, нико се не сеКа да наред и кућевласницима, да жртвују банчицу-две, или лични комодитет, и састружу ледену кору. А ако им је то тешко, онда могу да бар поспу пепелом тротоар испред својих куКа. И осевапв се. А пепео, колико је познато, не кошта ништа. И може да се жртвујв која лопата. Да пролазници нв би сваког часа страховали за свој живот. Осевапиће св ва лда неко. Издаћв у овом смислу наредбу ку*?власници.*а. И спасти многв Београђане 6 олницв. Држан>а ногу у гипсу. А можда и смрти. И постаКе безопасни београдски тротоари, М СР.

КИЛОГРАМ ЧАЈА

800 ДИНАРА!

Хтела сам првкјуче у једној рад-

њи на Цветном тргу да купи»4 чај. Трговац ми је рекао да чаја нема. »Нема га у целој вароши, рекао је притом, долазио је пре иеки дан један агент код мене и нудио ми чај по 800 динара килограм апи. право да вам ка-

ВРЕМЕ

ЧЕТВРТЛК. 19 ДЕЦЕМВД-Р 1940

великог предузећа, ова! случа}« купујући цигарете на једном кк оску у Краља Алберта улицн, заборавио он новчаник с већом сумом новца. Губитак је прнметио твк кад је у једном отменом хотелском бару хтео да плати рачун. Отишао је до киоска, а тамо му је Дувансија пружио новчаник. Хтео је да га награди, алн ј(В овај то енергично одбио« »То је моја дужност1с. Странац је подвукао да је гест овог Србина занста у данашња времена редак пример поштења, тим ре" ђи што је сума у новчанику заиста била прнмамљива. ЉУБАВ ПРЕМА Скупљали бео БЛИЖН.ИМА градскн саобраћајци по улицама прилогв за зимску помоћ. Њихов успех и успех осталих престоничких полицајаца у овој акцији био је ввома леп. Али, бесумње бипо је и некопнко карактвристичних случајвва. Јв знам један: на Теразијама један врло лепо одевен господин одбија саобраћајца, који му прилази с кутијом и врло љубазним осмејком. »Дао сам већ1с, г.аже господин, а притом се и сам љубазно смешка. Мало доцније, у трамвају, испричао сам ову епизоду неком свом пријатељу, апи јв додао врло поносито: >А нисам ништа ни једном дао!с. Из разговора који је доцније воћен, чуо сам да је овај господнн, који јв на тако •оригиналанс начин доскочио полицајцу, дрварски трговац. Ово занимање намеће и нехотице појам о лепом богатству, јвр јв то факат. Како људи код нас нису свесни чега човек треба да св поноси, а чега не1 И где треба помоћи, а где не.

Подизање емисионе радио станице у Загребу

гс уиоешоФа

ј смео да купим, мноко да плати толико а сам после рвамншто да чаја има по 800 хограм, а нема га јевзашто је, молим вас, <о скуп? Ваљда неће < да нас убеди да је о се продаје трговцн{инара, баш сад стигао а не оиај ноји се у а нашим налази ко > времена- Како је да •» св ето доба липовог ;ако се сад зове по ба»чај од липес) и остаих трава, па ће битв оаваре. ИМЕР У јелном друштву пре не* кн дан испричким задовољством јенн странац, днректор

Ових дана извршиће се мерење јачннв влектромагнетског поља, у ввзи подизења нове в" мисиоие рвшио-станице у Загребу. У ту сврху министар пошта, телеграфа и телеофна одредио 1в својим данашњим решењем надзорне инжењере којн ће заједно са претставницима првдузеће коме је додељен овај посао нзвршити ово мерење лоспе чега ће се почвти св нзрадом планова з& подизање ове станице. Потрвбни креднти за небавку и монтажу апаратуре за емисиоиу редио-станицу у Загребу кео и за подизање зграде саме радно-станице одобренн ау преме првдвнђеном прорачуну од 20 мипиона динаре. Довршење радова очекује св крејем 1941 године.

ТАКСИРАЊЕ ЧЕСТИТАКА

1ЛтиоТ-4 ПАВАТи...

Запа;кено је да се о већим верским празннцнла, а нарочито о Божнћу и Новој годшгн. отпрема велнки број погрешно таксираннх честнтака. Ове погрешно таксн« ране честнтке у многоме отежавају поштама посво око оггпреме н нспоруке честнтака- Да би се убудуће честнтке твксирале правн.тно Мннистарство попгга. телеграфа и телефона саовпптава следеће: Честиткама се сзмтрају н так. сирају са 0 60 динара: 1) штам. пане посетннце (внзнткарте) које се отпремају у отвореном завоју н нојн-ма се. са највише пет речн нлн пет уобичајеннх почет-, вих олова. изражавају жел»е. че_ стнтања. из>авв захвалностн и другн изразн пажн»е; 2) допнсни« це са сликом (разгледннце) при_ ватног вздања. ако се њнма са пет речн нлн пет зх>бнчајених слова честнтају верскн пРазннцн и верска н календарска Нова годнна. Псшил»ке нз тачке 1) могу св отпрематн са таксом од 0 50 дннара у свако доба без обзнра на празнике, а нз тачке 2) могу се олтрематн са таксом од дннара 0 50 свмо о верским празкипнма. прнзнатих веронсповестн н календарској Новој годнни и могу се предаватн пошти најраннје 10 дана пре и најкасннје 5 дона по. сле празннка којн се честитаИ једне и друге честитке ако садрже више од пет речи илп пет уобнчајенвк почетннх слова таксирвју се као допнсвице са динара 1—.

ГРАДСКА ОПШТИНА. Год IV, вр. 15. Б« , ч»гР а Д. децембра 1М0. У содржају: инж. М Саграк, Кон. ференцнја фтанцијвлпнх стручњака градова Бановиае Храаггкв и оспнвање Савепа гоалова Бан. Хрватске: И. Козачевић. УтпцаЈ држ. власта н& фаиамснрап.е општнва; ЛоЈзв Пип. Бпвство Ш1 налогв гослодарства раллпке мед »вл. шш ни засеОннм господарством; др. Д. ЈовавовиП-Јатић. Фралцл-. сже ком>-иа.тне Фннансије уочи и за време рата; М. Сласнћ. Снстем само упра вних прнреза у ЕнглесхоЈ; Љ. Ннннћ, Грвдовв и пнта&е набавки; др. Д. Ј. Јодвћ. Ком\ца.тнп поиходн од тоооЈарннв V Маћа.рсхоЈ од 1927 —1039 год.: П>т претсаднн. ка Савеза градоаа н гл ссиоетара V Б\-днмлешту. - Годншња третплата 100 днн. Уредвиш*шо| Београд. Таковсла уа. 12. \

уллуц;нм/