Време, 19. 12. 1940., стр. 15

СТРАНА

Слпод шлемовима

■ОДЛ^КЕ КАГАЦИОНОГ СУДА 1 Уговор ноји је по својој природи неморалан не може произвести никакво правно дејство Не може се уховарати ванбрачни живот

Четвртак, 19 децембар 1940

Туженик јв био ож«н>«и човек и са својом жвиои живео у добрим супружаисхии одиосжмаАпи времеиом тај мираи живот је почео да се ремети, јв^р тужеиикова жеиа није бипа особито задовољна, нарочмто када је чула да н»ен муж одржава недозвољене односе са неном женом. То сазнан>е натерало је да напустх кућу и мужа. Међутнм туженик је био исто таво у тешној ситу^цијн, јегр живвћи у нвдозвол»еним односима са другом женом био је све више и више изложвн нападима не само своје венчанв жене, него и нападима своје пријатељице, хоја је свакодневно захтевала да се са њом венча. Да би је бар колико толико задовољио, тужении је својој невеичаној жени дао меннцу на 10.000 динара вао суперг&ранцију да ће је венчати и да ће она бити његова жена чим добије развод брака са ггршои женом, наравно под усповом да оиа све аотпе живи невенчано с н»им. Тужиља Натапија, туженнкова невенчана жвна, држала јв код себе ову меницу пуних девет година и за све ово време живела са тужекихом, па чах с н>им добила и ванбрачно Видећи да је н»ек положа)

По нзведеном доказном поступху први суд је стао на гледиште, да ова меница потиче из једног уговора ноји је према постоје ћем правном схватан»у неморалан, да је овај уговор заснован на нвморалној основи, на бази ванбрачног живота између тужиље и туженог, те да и меница која проистиче нз овог неморалног односа не може имати правног дејства. Наш звконодавац је стао на гпеднште да се не може уговарати оно што је неморално, па да и све оно што проистиче из неморалног правног посла, нема правног двјства. Тако и ова гараитна меница која потиче из једног уговора, хоји је према § 538 г. з. неморалан, нма се узети као обавеза без вредности. Зато је први суд и одбио тужилу од н»еног тужбеног тражења као неумесног и на закону неоснованог. КРОЗ МИНИСТДРСТВД ПРЕМЕШТАЈИ У МИНИСТАРСТВУ ФИНАНСИЈА

Четвртак, 19 децеввбар 1940

&еи/еВР*НЕ

Паганини и улични свирач Белики виолиниста Пагаииии седео је једне вечери у кафани када уђе неки старац и рече да ће да отсвира један комад па ће после да скупља прилоге. Али старац је тако рђаво свирао да Паганини одједном поче да се смеје. Увређени старац му се тада окрете и рече: — Хајде ви, што умете тако лепо да ми се потсмевате, отсвирајте ви нешто. Паганиниу је било жао сиротог старца и зато поче да свира пгго је горе могао, и ускоро прекиде једну жицу на виолини, мало после другу и трећу док су се присутни гушили од смеха заједно са старцем. Паганиниу се тада учини да је доста шале па на оној једној преосталој жици поче да свира и то тако савршено и дивно да су му после, када је скупљао прилоге сви дали доста новаца. Паганини тек тада рече ко је и даде старцу новац који је скупио.

Једна бурна ноћ

Било 1в то почетком Ускршњег распуста. Деца беспослена нису никоме давала мнра у кући. Једне вечери дође отац кући н позва свота два сина и кћер предасе.— Вама, децо, рече он, изгледа да је тесно у вароши, па сам зато писао вашој бабн да се спреми да вас задржн недељу дана код себе у својој планинсвој кућн. Спремајте се, полазнте сутра. Зоран, Јован и Каја се сложише н то тако потраја све до »иховог поласка. Путовалн су сами, јер село и планннска кућа нису бнли далеко од вароши. Из села су прешлн прено једног мостнћа на реци у долини, а одатле у стрму падину брда до бабине куће. Закуцали су на врата и мало после им стара служавка отвори и јако се зачуди кад их препозна. Објасни-

Како ее граде локомотиве у сермЈама

1. Готовн казанн ченају да се поставе на доњн строј. 2. Точковн су н 3. Свакн је део нзрађен тачно по цртежу. 4. Велнка днзалнца ставља кезоне на осовкне. 5. Иазан се завршава. 6. Апаратн за возовођу се намештају. 7. И на крају све се глача.

ла им је како ннсу добилн писмо, како је госпођа отишла још јуче у другу*варош и како она сама има неодложннх послова у селу. — Не смета то ништа, рече Зоран као најстарији, ми умемо да се снађемо сами у кући. Само ви пођите ако имате посла. Стара служавка заврте главом јер јој се учинило да се деца пот^јно радују пгго ће сама цареватн у празној кући. Чим 1е она изишла, Јован изјави да треба спремити вечеру и лећи што пре јер је имао намеру да сутрадан рано устане и пође у шетњу по планини. Тако и учнне. Али нису дуго спавали кад их пробуди страшна грмљавина. Поскакали су из постеља и притрчали прозорима да виде шта се дешава. Напољу је беснела олуја тако, да се кућа тресла. Одједном у долини се проломи страшна тутљава али деца нису могла да виде пгга се десило па су поново легла. Сутрадвн су сви рано устали после рђавог сна и пошли да погледају шта је олупа починила. Река се бнла претворила у језеро које је пунило целу долину, моста ни1е било а кнша је још увек падала. — Служавка се 10ш није вратила, примети Каја. — Сигурно је у селу, тамо је у сигурности, рече Зоран. Ђутали су неко време, док се Јован одједном не трже: — Да ли се сећате, рече он, да нас 1е при нашем доласку овамо запитао неки стари господин за пут до оне пећине на планини? Њему је требало најмаље неколико часова да тамо стигне. Тада је већ олуја почела. Он се није вратио, јер би иначе закуцао на наша врата, пошто се у село не може када нема моста. — А ко зна докле ће још овако. Дошла 1*е и друга ноћ. Дечаке наједном пробуди Кајин пригушен крик. Она сва бледа дотрча код н»их и рече како је јасно чула да неко покушава да отвори спољна врата. Зорана н Јована прође језа али су се они правили као да су храбрн: — Иди па спавај, ћурко мала, рече Зоран дрхтавим гласом.

Тек што је то рекао, а напољу се зачу снажно груван»е у врата. — Разбојници, зајеца Каја. — Илн курјаци, престрааљено шану Јован. — Можда стара служавка, рече Зоран. Свн одахнуше. — Па иди јој отвори јавн се поново Јован из мрака. — Ех, па можда није онаОна носи кључ са собом. — Онда да је прво позо« вемо са прозора, шта мислнте? Сви се сложише да тако треба учинити, па Зоран отвори прозор и викну служавку по имену. Грување се настави још већом силином али се нико не одазва. — Ни1в она. — треба да се забарикадирамо. До јутра нико ока не склопи догод сав намештај не довукоше на врата. Тада Јоваа оде да погледа шта се види са прозора на горн»ек спрату. Одједном он викну оДОЗГО: — Зоране, Кајо, имао сам право, то су курјаци, донеснте пушку овамо. — Де, покажи тог курјака. — Ено га, спава на прагу. — Шта кажеш, па то јв пас. Ево да га звизнем. И Зоран поче да звиждн. •Курјакс се пробуди и поче да кевће. Каја, која се била попела, рече да пас има завој око врата, али мнло после видеше сви 1асно да 1е то писмо. За трен ока они смакоше баоикапе и уведоше пса у кућу па отворише писмо. То је онај стари господин молио да му се помогне јер је ран»ен У пећини. Без даљег чекања деца се попеше до пећине и вндеше да нспред н>е лежи велика стена која је скоро сасвим затварала н>ен улаз. Удруженим снагама они је померише у страну и господин изиђе напоље. Имао је десну руку угануту и зато није могао сам да ослободи излаз из пећине, него је послао свога пса да тражи помоћ. Деца су помогла господину да дође до н»ихове куће и ту се окрепи, а он им исприча како га је олуја затекла у планини. После неколико часова, дођоше сплавови нз села и превезоше их све на другу страну где су роднтељи у страху дочекивали своју децу.

ПОЛЕДИЦА И БЕОГРАЂАНИ Захладнело. Температура пала. На тротоарчма се нахватала ледена кора. Баш мста онакеа као « прошле године, нико се не ссКа да нареди кућевласницима, да жртвују банчицу-две, или лични комодитет, и састружу ледецу кору. А ако «.ч је то тешко, онда могу да бар поспу пепелом тротоар испред својих куКа. И осевапв се. А пепео, колико је познато, не кошта ништа. И може да се жртвује која лопата. Да пролазн ици не би сваког часа страховали за свој живот. ОсевапиНе се ва лда неко. ИздаКе у овом смислу нарсдбу кукевласницима. И спасти многе Београђане болнице. Држања ногу у гипсу. А можда и смрти И постаНе безопасни бсоградски тротоари, М СР.

КИЛОГРАМ ЧАЈА

800 ДИНАРА!

Хтепа свм превјуче у једној радн>к на Цветном тргу да вупиМ чај. Трговац мн је рекао да чаја нема. >Нема га у цепој варошн, рекао је притом, долазио је пре невн дан један агент вод мене и нудио ми чај по 800 динара килограм апи. право да вам ва-

СКРИВАДИЦ А

чисам смео да вупим, мното, но да плвти толико А ја сам после размишкако то да чаја има по 800 •а килограм, а иема га јев». И зашто је, молнм вас, • • тако скуп? Ваљда неће неко да нас убеди да је -ј што се продаје трговцн800 динара, баш сал стигао јлона, а не онај којн се у инима нашим налази ко олико врвелена. Како је да /втило св ето доба липовог или, како се свд зове по бацама >чај од липе«) и остахомаћих трава, па ће битн за траваре. Л ПРИМЕР У једном дру"ЕН>А штву пре не" кн дан испри: великим задовољством јеггледнн странац, директор

великог предузећа, ова! случај| купујући ци1арете на једном кк оску у Краља Алберта улици, заборавио ои новчаник с већом сумом новца. Губитак је приметио тек кад је у једном отмеиом хотелском бару хтео да плати рачун. Отишао је до киоска, а тамо му је Дуванција пружио новчаник. Хтео је да га награди, алн )<в овај то енергичио одбио« »То је моја дужност!*. Странац подвукао да 1е гест овог Србина заиста у данашн»а времена редак пример поштеља, тим ре" ђи што је сума у новчанику заиста била примамљива. ЉУБАВ ПРЕМА Скупљали бео БЛИЖН.ИМА градски саобра— ћаши по улицама прилогв за зимску помоћЊихов успех и успех осталих престоничких полицајаца у овој акцији био је веома леп. Али, бесумн>е било је и неколико карактеристичних случајева. Ја знам једаи. на Теразијама један врло лепо одевен господин одбија саобраћајца, који му прилази с куТН10М и врло љубазним осмејком- »Дао сам већ!с, г .аже господии, а притом се и сам љубазно смешка. Мало доцније, у трамвају, испричао сам ову епизоду неком свом пријатељу, апи јо додао врло поносито: >А нисам ништа ни једном дао!«. Из разговора који је доцније вођен, чуо сам да је овај господин, који је иа тако »ор«гиналанс начин доскочио полицајцу, дрварскн трговац. Ово занимање намеће и нехотице појам о лепом богатству, јер је то факат. Како људк код нас нису свесии чега човех треба да се поноси, а чега не! И где треба помоћи, а где не.

Подизање емисионе радио станице у Загребу Ових дана извршиће се мере* ње јачнне електромагнетског поља, у везн подизеља нозе е* мисионе реаио-станице у Загребу. У ту сврху министар пошта, телеграфа и телеофна одредио 1е својим данашњим решењем надзорне инжењере који ће заједно са првтставннцима предузеће коме је додељен овај посао извршити ово мерење после чега ће се почети се израдом планова за подизање ове станице. Потребни креднти за небавку и монтажу апаратуре за емисио*у редио-станнцу у Загребу кео и за подизаље зграде саме радио-станице одобренн оу према предвнђеном прорачуну од 20 милиона динаре. Довршење радова очекује се крејем 1941 годкне.

АЛМ-ј ~Г

&УДАЛУ "НЕГИ ПДРЕ.

1 ТАКСИРАЊЕ ЧЕСТИТАКА Запажено је да се о већнм верскнм празннцнма, а нарочнто о Божнћу н Новој годннн, отпрема велики број погрешно такснраних честнтака. Ове погрешно такснране честнтке у вшогоме отежавају поштама посао око отпреме н испоруке честетака- Да бн се убудуће честнтке такснрале правнлно. Мнннстарство пошта. телеграфа н телефона саоопггава следеће: Честиткама се сматрају и такснрају са 0-60 дннара: 1) штампане посетннце (внзнткарте) које се отпрема ју у отвореном завоју н којвма се- са наЈвнше пет речи илн пет уобнчајеннх почетннх олова. нзражавају жеље. че_ стнта&а. нзјаве захвалностн н другн нзрази пажн»е; 2) допнснице са сликом (разгле^дннце) приватног издања. ако се њнма са пет речи нлн пет уобичајених слова честнтају верскн пРазниии и верска н калеадарска Нова годнна. Пошилле нз тачке 1) могу се отпремати са таксом од 0 50 дннара у свако доба без обзнра на празнике. а нз тачке 2) могу се отттремати са таксом од дннара 0 50 само о верским празннцима. прнзнатих вероисповестн н ка_ лендарској Новој години н могу се предаватн поштн најраније 10 дана пре н најкаеннје 5 дана по. сле празннка који се честнтаИ једне и друге честнтке ако садрже више од пет речн илн пет >ч>бнчајеннх почетннх слова таксирају се као допнонице са динара 1—• гс лисшсхЗи ГРАДСКЛ ОШПТИНА. Год IV, «р. 12. ВеогрПд. децембра 1940. —. У садржају: пнж. М. Саграк, Конференција фннанцпјалних стручњака градова Бановине Хрватскв н оснпваље Савеза гоадова Бан. Хрватске: И. КовачевиП. УтицаЈ држ. власти иа фннансирање оппггина; Лојзо П јш. Бнвство пн на^ логе гооподарства разчпке мед к^в. ним 1гн аасебнил! господарством; др. Д. ЈовановпП-Јолић, Француске ком>"на.тне фпнанспје л-очи п за време рата; М. Сааснћ, Спстем самол-правних приреза у Енглеској; Л». Ниннћ. Градовв н ппта&е набавкл; др. Д. Ј. Јолаћ, Комуналнн приходи од трошарнне у МађарскоЈ од 1927—1939 год.; П\"т претсоднп. ка Сааеза градова в гл. сеиретара V Будпмпешту. — Годншња третплата 100 днв. Уг>рдништао| Београд. Таковска ул. 12.

Где су још трн дечаиа?