Време

СТРАНА

Служба псад шлем©вима

■ОДЛ^КЕ КАГАЦИОНОГ СУДА 1 Уговор који је по својој природи неморалан не моше произвести никакво правко дејство Не може се уховарати ванбрачни живот

Четвртак, 19 децембар 1940

Жена коју је Балзак чекао двадесет година

Лондонсие телефоннскнае за време рада у центрапн носе шлемове на глалн док на свакој столнцн внсн маска протнву отровннх гасова

Год«тв 1832, Оноро д Балзак, жојн јв несумњиво један од ■ајввћих француских књижев*и*а, нв само највишв читан у Фрвпхуској ввћ и ван овојв звмљв, добно јв прко свога издавач« :вдио писмо иаписаио фниим жнским рукопнсом, војв јв носиио енигматичаи потпис: »Сграихиљас.

Грофнца Ханска према Дофннгеровој мкннјатурн Овај апвл, упућен из далвке »вмљв, дирнуо јв човека који јв још у овојој младости говорио за свбв да личи »на Дантеас којтс тражи Бватричу«. Јако узбуђвн одмах јв одговорио непознатој читатвљки првко сгоје рубрикв на чвтвртој страни писта »Котидјвнс. И како му јв онв наиово одговорила, између н.их св развила честа и пријатвљска лреписка. Тако је почво дуг љубавни роман овог чувеног романснјвра. Св&кв нвдвљв, а понвкад и сваког дана пнсао јв странкиљн свв дужа и дужа писма, нзносећи јој својв мисли, своје наде и најзад причао јо] о свему како му јв протекао дан. Та писма су постала њвгова јвдина радост измвђу чнтан>а рукописа и корввАли што је најинтвресантннјв,

Итапишнсна Краљица обилгзи рањенике Рим, 18 децембра. — Н>. В. Краљица н Царица поново је посетила рањенике у једној од болнипа Црвеног г.рста у Ркму. Њ. В. Краљица је разговарала са рањеницимв и изразила им своје најлепше жеље. Н>. В. Краљица посетила је и једну клинику где је разговарала са капетаном корвете г. Баифијем, који је рањен приликом своје скорашње славне авције у Сицилијском Каналу, после које је добио медаљу за војничке врлине.

ШН1ШЛЕ ОД ПАРИЗЕРА Многв домаћнцв муку муче у безмесно дане и довијају се на разне начнне да попуне Јеловник. а нарочито оне. чнјн укућани но могу да замисле дан без меса- Овај рецепт Је Нрло подесан и ни мало компликоваи. Пропреките једну главицу ситно исецканог црног лука и додајтв пола килограма очишћецог. и кроз машину самлевеног парадајза- Добро промешајте и скииитв са ватре. Обашка обарнте \ кгр кромпира. олупггите, про_ пасирајтв и помешајте са паризером Додајте зачнне и ЈајаПравите окрутле шннцле. ува. љ&јт« их у брашно и пржит«.

он те тако мало знао о тој же«и са којом се дописивао. Пустио је машти на вољу н замишљао је првма јачини овојв љубави. Свв што је о н>ој знао било 1в да се зовв грофица Ханска, да је млада Пољкиња, удата за 1вдног старог руског племића и да борави негде на крају Украјине Та странкнн.а имала јв огромну предност над осталим же«ама у срцу овог великог писца: Била јв отсутна и на тај начин постала јв симбол авговв вечите жвљв: »Волнм тв, мој земаљски анђеле, као што се волело у Срдљем векус, писао јо Бадзак, заљубљен као ђачић. Молио је да му пише често и дуго. И побожно јв чувао чак и омоте н»енизс писама. Видво јв првипут, годину дана после првог пнсма у Нешателу и том прнлнком провео јв неколико дана са н>ом. И тек после тог зајвдничког прекратког бављења, наново јв дошао дирљив растаиак. Тај растанак трајао је пуннх четрнест година. Када јв стари рускн племић умро 1841 године, прва Балзакова мисао била је да се ожени странкињом. Апи нспречили су се други догађаји који нису до»волили да се оствари највећа жеља овог књижевника. Тек 14 марта 1850 године Оноре д Балзак успео је најзад да се венча у Волонији са грофицом Ханском. Петогодишњица

чч у Итапији Рнм, 18 децембра. — Агенција Стефани јавља: Цела Италкја славн данас пету годишњицу дана »Федес (Дан бурми), који је таг.о назван пре пет година када су италијанске жене, следећи примеру краљице, даровале своје венчано прстење отаџбини која се борила против санкција и на тај начин посведочиле сву своју веру у победу легионара бораца у Африци, да би се нацијн прибавило место под сунцем. У свима градовима јутро су приређене патриотске манифестацијв солидарности према ратницима. Сем тога у Риму је директоријум удружења бивших ратника положио венац на гроб Незнаног јунака, пред којим је пре пет година отпочела предаја бурми. Исто то учиниле су и начелнице женских организација фашистичг.в странке.

Туженик је био ожењен човек и са својом женом живео у добрим супружанским односима. Али временом тај миран живот је почво да се ремвти, јер тужвникова жена није била особнто задовољна, нарочито када јв чула да н>ен муж одржава нвдозвољене односе са неком жвном. То сазнање натерало јв да напустк кућу и мужа. Мвђутнм тужвник јв био исто тако у твшкој ситуацији, јвр живећи у нвдозвољеним односима са другом жвном био је све вишв и вишв изложен нападима нв само своје венчанв жене, него и нападима своје пријатељицв, која је свакоднввно захтевала да се са њом венча. Да бн је бар колико толнко задовољно, туженик јв својој нвввнчаној жени дао мвницу на 10.000 динара као супвргаранцију да ћв јв венчати и да ће она бити његова жена члм добије развод брака са првом женом, наравно под усповом да оиа све дотлв жнви невенчано с њим. Тужиља Натапнја, туженикова неввичана жвна, држала је код себе ову меницу пуних дввет година и за свв ово време живвла са тужеником, па чак с њим добила и ванбрачно дете. Вндећи да је њен положај тежак, да је њвн статус невеичане жене врло твжак и неизвесан, да је развод брака туженика са венчаном женом на мртвој тачци, она јв решипа да напустк невенчаног мужа-туженнка. Нашла је уточиштв код другог човека, где су шансе за венчањв билв много повољније. Наравно да вије заборавила да понесе и меницу. Касније, свакако потстакнута од новог мужа, тужиља-Наталија поручила је своме првом невенчаном мужу — да јој плати 10.000 дннара, јер није испунио услов да ће се венчати с њом. Туженик нијв хтео платитх ову мвницу те је тако тужиља била принуђена да тражи напл&ту судскнм путем. Подигла је тужбу и изложила ово стање и истакла сво). захтев. Туженик је у одговору на тужбу навео да је он заиста издао ову меницу само зато што она нхје хтела кикако да живн с њим нввенчано, па јв на то пристапа тек кад јој је он дао мекицу. Услови су били да она с њим жнвн невенчано, а он да је венча чим добијв развод. Молио је суд да одбије тужиљу од њвног тужбвног тражвња. Са својв стране тужиља је опет навела да ова меница нијв производ њеног споразума са тужвником да јв венча или не, него да меница проистиче као производ њвног труда, као награда за њен рад у кући тужениковој за све врвмв ванбрачног живота с њим. Она сматра да је радила као слуга код њега, па се има узети да је ова меница нздата од туженога у цнљу ликвнднрања овог односа.

По изведеном доказном поступку први суд је стао на гледиштв, да ова меница потнче из једног уговора који јв према постојв ћем правном схватању неморалан, да је овај уговор заснован на неморалној основн, на бази ванбрачног живота између тужнље и туженог, те да и менииа која пронстнчв из овог неморалног односа не може имати правног дејства. Наш законодавац је стао на глвдиште да св нв можв уговарати оно што је нвморално, па да и све оно што проистиче из иеморалног правног поспа, нема правног двјства. Тако и ова гарантна меница која потиче из једног уговора, који је према § 538 г. з. неморалан, нма се узетн као обавеза без вредности. Зато јв први суд и одбио тужиљу од њеног тужбеног тражења као неумесног и на закону неоснованог. КРОЗ МИННСТДРСТВД ПРЕМЕШТАЛ1 У МИНИСТАРСТВУ ФИИАНСИЈА У вм« №. В. Крвљ«, Указок Крагкввсжхх Намелтша, на првдлог мвнжстр* фпискја, пр»мвпггв«* су: за гтпв пзрвскв ииспежторв 5 групе поресжа управв! у Пожврввгог Михавло СанвакК, до свда у Прнлвпу, у Јаша ТомлЛу Ннхола Туцакзхћ, до сада у Јајцу; за вишв порвскв контролорв 6 групв порвасв управв: у Круплу Јован Мвшко**ћ, до сада у Јаша Томнћу, у Бвограду П Чедомвр Томпћ, до сада у Крушау. аа порвсжог ковтролора 7 групе порвсжв упрввв у Зеттон, Хусенн Куленоавћ, до сада у Фојннц*. ПОСТАВГИВЕ У МИННСТАКГГВУ ♦ИНАНСНЈА У вме Н>. В. Крат^а, Указом Кра-гввсккх Намесннка, аа првдлог миннстра фдоансЈНа, постављен јв за вншвг порвокзг ко«тролора 6 групе порашв управв у Београду П Мпанло Шћвкнћ, до оада порескн контролор 7 групе. УНАПРЕЂЕЊА У МТТНИСТАР. С1ВУ СОЦИЈАЛ НЕ ПОЛИТИКЕ Н НАРОДНОГ ЗДРАВЉА У нме Њ. В. Краља. Указов« Краљевоких Налесника, ва предлог Мнннстра ооцијалне патнтнке н народног здрапља, >тгалређени :за здравствевог саветоика 4 гр>-пв 2 отеое«а Централног хнгиЈенског завода у Београду др. Павле Туцаховнћ; за здровственог савеггпика 5 гоупе Здразствеве ста нице у Кос. Митровшш др. Мило. ван Базовнћ; за здравственог вн_ шег пристава 6 гр\-пе Дома народ. ног здравља у Штнпу др. Јован Рнстнћ: за здрааственог вншег пристава 6 грЈ-пе код начелства среза у Тешњу др. Сергнје Михан. лое; за здравсгтвгног вншег пристава 6 ттлупе ХнгнЈеноког завода у Скоп.т.у др. Милорад Јанковић; за аснстента в гр>-пе Државне бол ннце у Сарајеву др. Мнлан Фнлн-

ПОЛЕДИЦА И БЕОГРАЂАНИ Захладнело. Температура пала. На тротоарима се нахватала ледена кора. Баш иста онаква као и б рохиле године, нико се не сеХа да нареди кућевласницима, да жртвују 6анчицу-две, мли лични комодитет, и састружу ледену кору. А ако и.ч је то твшко, онда могу да бар поспу пепелом тротоар испред својих куКа. И осевапв се. А пепео, колико је познато, не кошта ништа. И може да се жртвујв која лопата. Да пролазници нв би сваког часа страховали за свој живот. ОсевапиКе се в&лда неко. Издаћв у овом смислу наргдбу кућевласницима. И спасти многв Београђане болницв. Држан>а ногу у гипсу. А можда и смрти. И постаКв безопасни београдски тротоари. М. СР.

КИЛОГРАМ ЧАЈА

800 ДИНАРА!

Хтела сам прекјучв у једној радњи на Цветном тргу да купи»4 чај. Трговац мн је рекао да чаја нема. »Нема га у целој вароши, рекао је притом, допазио је пре нвки дан јвдан агент код менв и нудио ми чај по 800 динара вллограм апи, право да вам ва-

жем, нисам смео да купим, много је то, ко да плети толико чај1с. А ја сам после размишљала, како то да чаја има по 800 динара килограм, а нема га јевтиније. И зашто је, молим вас, уопште тако скуп? Ваљда нвће хтети неко да нас убеди да је тај чај што се продаје трговцима по 800 динара, баш сад стигао из Цејпоне, а не онај који се у магациннма нашим напази ко зна копико времена. Како јв да је, вратило св вто доба липовог теја (ипи, како се сад зове по бакалницама >чај од липвс) и осталнх домаћнх трава, па ће бити посла за траваре.

РЕДАК ПРИМЕР У јвд ном друПОШТЕЊА ™ тв У прв нв" ки дан испричао с вепиким задовољством један угледни страиац, директор

великог предузећа, оват спучај| купујући цигарете на једном кк оску у Краља Алберта упици, заборавио он новчаник с већом сумом новца. Губитак је приметио тек кад 1е у једном отменом хотепском бару хтео да плати рачун. Отишао је до виоска, а тамо му је Дуванџија пружио новчаник. Хтео је да га награди, апи 1Јв овај то енергично одбио! »То је моја дужност1с. Странац е подвукао да је гест овог Србина заиста у данашња времена редак пример поштења, тим ре" ђи што је сума у новчанику заиста бипа примамљива. ЉУБАВ ПРЕМА Скупљали бе<* БЛИЖЊИМА градски саобра-

ћајци по упицама прилоге за зимску помоћЊихов успех и успех осталих престокичкнх полицајаца у овој акцији био је веома леп. Али, бесумње било јв и неколико карактеристичних случајева. Ја знам јвданг на Твразијама један врло пвпо одевен господин одбија саобраћајца, воји му прилази с кутијом и врло љубазким осмејком. »Дао сам већ!с, паже господин, а притом се и сам љубазно смешка. Мало доцније, у трамвају, испричао сам ову епизоду неком свом пријатељу, апн је додао врло поноснто: »А нисам ништа ни једном дао!с. Из разговора који је доцнијв вођен, чуо сам да је овај господин, који је на тако »оригинапанс начкн доскочио попицајцу, дрварски трговац. Ово занимање намеће к нехотице појам о лепом богатству, јер је то факат. Како људи код нас нису свесни чега човек требе да се поноси, а чега не! И где треба помоћи, а где не.

Подизање емисионе радио станице у Загребу Овнх дана извршиће се мерење јачнне електромегнетског поља, у вези подизења нове емнсионв радио-станнцв у Загребу. У ту сврху мнннстар поштз, телеграфа и тепеофна одредио 1в својим данашњим решењем надзорне инжењерв којн ће заједно се претставницнма предузеће коме је додељен свај посао извршити ово мерење после чега ће се почети св нзрадом планова за подизање ове станице. Потребни кредити за набавку н монтажу апаратурв за емнсиоку редио-ствницу у Загребу кео и за подизање зграде саме радио-станнце одобрени ау преме предвиђеном прорачуну од 20 мнлиона динаре. Довршење радова очвкујв се крејем 1941 године.

1 ТАКСИРАЊЕ ЧЕСТИТАКА Запажено је да се о већнм верскнм празницнма, а нарочито о Божићу н Новој години, отпрема велики број погрешно таксираннх честитака Ове погрешно таксиране честнтке у ннотчше отежавају попггама посао око отпреме и испоруке честитака- Да би се убудуће честнтке таксирале правилно. Мнннстарство попгга. телеграфа н телефона саосшггава следеће: Честиткама се сматрају и так. сирају са 0-50 дннара: 1) штамнане посетнице (визиткарте) које се отпрема ју у отвореном завоју и којвма се- са најзише пет речи илн пет уобичајених почетних олова. изражавају жел>е. че_ ститања. изјаве захвалности и други изразн пажње; 2) допнсинце са сликом (разглединце) прнватног нздања. ако се њнма са пет речн нлн пет уобнчајеннх слова честнтају верски пРазннцн н верска и календарска Нова годнна. Пошилле нз тачке 1) могу се отпремати са таксом од 0 50 динара у свако доба без обзнра на празнике, а нз тачке 2) могу се отттремати са таксом од динара 0 50 само о верским празннцнма. прнзиатих вероиспоаестн и календарској Новој години н могу се предаватн поштн најраннје 10 дана пре н најкаеније 5 дана после празннка којн се честитаИ Једне н друге честнтке ако садрже внше од пет рочи или пет уобнчајеннх почетннх слова таксирају се као допнсннце са донара 1—. гслисшоФи ГРАДСКА ОПШТИНА. Год IV. бр. 18. БеогР а Д. дсцслбра 1010, У садржају: 1гаж. М. Саграк. Кон. ференцнја фпианцијатвих стручњака градова Бановнве Хрвагско н осанаање Савеза градова Бан. Хрватске: И. Ковачевић. УтпцаЈ држ. власти на фанансираље општнна; Лојзв Пнп. Бнвстао хта на> логе гослодарства разлвке мед 1ав. ним 1гн засевннм господаоством; др. Д. Јовановнћ-Јолнћ, Фравцл*ске комл-натне фпнанснје \-очн н за времс рата: М. Спасић, Снстем самолчтравних прнреза у ЕнглескоЈ; Љ. Ннннћ, Градовн н пвтање набавкн: др. Д. Ј. Јолвћ. Ком\*налнц шјнходн од трошарнне V МаћарскоЈ од 1927—1939 год. : Пут претсаднп. ка Савезл градова н гл, сеЈооетара V Будпмпешту. — Годншн»а третплата 100 днн. Уредвиштоо| Београд. Таковска ул. 13.