Време, 19. 12. 1940., стр. 6
V
1
СТРАНА 9
Четвртак, 10 децембар 1940 I
ПРИВРЕИА* ФИН ДИСИ1Е ♦ ДЕРЗА
Мултилатерални клиринг Двнвгсњн рат је. вкшв него н- Ј купац и највећн европскн пнфв' један доеадашњн, прнвредни рант, на кога су внше ман>е, урат. То је уједно к рат двају , пућене све ввропске земље, ствопрнвредннх снстема, односно | рнпа је систем муптилатерапног
двају знатно разлнчитих облика једног истог прнвредног система, чија је ужа основа заједничла. Иако свалодневно внднмо да се у првом ппану борбе налазе чнсто војне скаге н аојни факторн, нпах тврћење да је ово при- , вреднн рат нма много аргумената у своју корист. Белика Еритапоред досадашких неус-
Вшии -из -инаиирансиЖа Саобраћајне тешђоће у Малој Азији Цвриград, 17 в*а е мбр«. — Од |лежн сбично по 2 месвца у Багдаду
клиринга са централном клирнн- I*« 0 ™ 1 трговннсжих путева којн с 7 рр недостаје довотмн број вагона за шком обрачунсЋом касом у Бер- »""»ал* Турсжу са инострансгвом н
могућавалн римену, нистра трговш даа којнма с«
пнну и приступила његовом спровођен>у у жнвот. Ннаугурнсање мултнлатералног клнрннга Услвд свог прнвредног положа- ( ја у Езропи, Нвмачка јв, у сми- ј"гвђаја постало слу познатог говора свог мини-
гесметану трговнн> реч^гма турсг.ог мностала су још само нсшв послулОгги. То
пеха блокаде, ни;е се још уве«. стра прнвредв др. Функа, проодрвкпа свог ратног оружја при- гласила нвмачку марку за ценврвдног карактера. У њеној впа- тралну обрачунску валуту, првди нма доста члакоза који га сма ма којој ћв се, у мвђуиародном трају као једнно средство које платном промету управљати све
можв да јој осигура победу. Си лв оссвнне пак, са својв стране, спроводв такође ефнкасну контраблокаду, чијн је циљ потпуна изолација Британских Острва. Цнл. п.танова за нрнвредну реорганнзацнју Европе Поред тога, један од значајних разлога, којн снлама осовине намеће воћен.е привредног рата, јесте брнга за нормалан развој европске привредв пссле рата, када св будв мсрала спроводитн аена преорнјектацкја на мирнодопске форме. Последнце прошлог светсксг рата на привредном пољу још су у живом сећању немачких државника и они желе да се корнсте искуствима прошлости и омогуће нормализациду привредних прилика н организацију прнвредног живота без свих оннх болних и трагичних последнца које су карактерисале послератну привреду. Сем тога, пошто је ово н рат двају прнвредних онстема, учесник који сматра да је победа на његсвој страни настоји да победу на бојном пољу употпунн и победом на привредном пољу, отстрањиван.ем сваког привредног утицаја протнвннка н завођењем свога прнвредног снствма н сво1е привредие организаци]в Стога, упоредо са ратним напредовањем н војним успесима, Немачка спроводи и нову привредну преоријентацију и организацију еврспског прнвредног простора, у коме је она у прнвредном погледу најјаче заинтересована, како би, заједно са завршетком рата, бипа завршена н органнзацнја европске привреде на новнм темељнма, теко да се избегну прнвредни потреси жојн прате знвршетак сваког рата- Пошто се тн потреси прво освте у међународној размени добара, одакле се рефлектнрају на новчане системе појвдиних држава. а затнм н на унутрашње тржиште, прнродно је да немачка настојања у том правцу иду у првом реду за преоријентацијом међународне размене добара и, у вези с тим, међународног снствма плаћања. Билатералнн клпринг | и његове последице Немачка је прва, још пре садашњег рата, направкла брешу у дотадашњем систеуу међународнв трговине н платног промета, нарушивши једннство »светског тржнштас. Из специфичних узрока своје спољне трговине она је још 1954 годннв увела систем билатералног клиринга са западноевропским, скандинавским н балканско - подунавским земљама, жојн је временом постао инструмент мвђународне разменв добара. Билатерални клиринг, који је тада био нужно ало, н иоји је н доцније много нритикован, чак и са немачке странв, претставља први почетак организовања вепнких »привредмих просторас у Европи. Он је нмао много негатизних страна к наметао је вештачке и неповољне сквире спољној трговнни, а на рочито је био неповољан за оне земље које су активу свога плат ног бипанса углавном базирале на своме извозу, односно на &*твви трговинског биланса. Сем тога, он се развијао упорвдо са снстемом девизног платног промета, делећи са њим светско, па чак и европско тржиште, што је стварапо још веће тешкоће, јер се ова два система плаћања нису никако могла спојити, док је повезаност светског тржишта н даље постојала и одржавала св и поред ове поделе. Међутим, са полнтичким про« менама у Европи, изазваним садашњим ратом, дошло је до промеиа и у међународној трговини н међународном систему плаћања. Прекоморскв земље су отсеченв од европског континента у привредном погпеду, а Европа је постала засебно привредно подручје упућено само на себе, услвд чвга св морало помишљати и на измвну њене прввредне оргаиизације, међудржавног приврвдног промвта и начина ппаћања потраживања и дуговања из тог премета- Спроводећи, упоредо са ратним плановима, и привредну реорганизацију Европе, Немачка је прва инаугурисала нови начин међународног плаћања по снстему клиринга, али новог, мултилатералиог клиринга, којн треба да отстраии досадашње недостатке билатерап ног клкрннга и да у потпуности замеин дввизни систем међународног плаћања. Ослањајући се на свој централ-. ии привредии положај у Европи,' НемачкЛ, као највећи европскн
друге валутв. Пошто се у Берлину стиче највећн број потражнвања н дуговања свих европских земаља, као к^паца и лифераната Велике Немачке, то је Немачка сматрала за сасвим природно да ту створи и централну клириншку касу преко које бн се вршнле све компвнзацнје европског платног промета. Уосталом, тако је било н досад, али да би се отстраниле штетне последице билатералног клнрннга и да би била омогућена трговннска размека езропских земаља нв са мо са Немачком, нвго н узајамно нзмеђу њих а да св плаћања врше у једној валути, предвиђен је снстем мултилатералног рннга, који ће се нзводитн у три етапе. Прза од овнх етапа већ је с стварена. Многе европске зем ље, после запоседања Белгије, Холандије, Норвешкв и Данске од стране Немачке, тражнле пут и начин да обнове своју тр| говинску размену са овим зем љама. На раниж дввизнн снстем трговннског плаћања није се могло помишљати. Стога су остале земље закључиле трговинске платне споразуме са овим земљама на основу којнх ћв св пла ћање робне размвнв између њи: и ових држава вршити преко немачког клнринга. Ове споразуме закључиле су државв европског Југоистока, Италија, Швајцарска, Шведска и Финска. Друга етапа остварења мултилатералног клиринга јв у извоћењу. Наиме, намеће се потреба да земље, којв су нзван садашњег рата, нађу такође један нов начин на који ће вршити плаћања која резултирају из њихове међусобне робне размвне. Многе од њих биле су досада везане системом билатералног клиринга, али је он претстављао велике тешкоће за појачање и нормапан развој њнхове трговине. Услед формирања великог клнриншког салда, као што је случај између Југославије и Италнје, Немачке и Турске, нли Словачке и Поотектората где је потраживање Словачкв по клирингу нарасло на једну милијарду словачких круна н доввло до потпуно нелнквидности словачке привреде, — долазило је до кочења трговинске размене, до смањења или обустављања извоза, односно увоза, тако да су државе са активним салдом, да би могле к даље извозити V дуж> ничку земљу, морале вршнти често нвпотребне набавке, само да би откравиле замрзнута потраживања својих нзвоннха. ФЈ-нкционисање мултилатералних клнринга Услед тога овв звмљв мораће такође да прнступе систему мул тилатералног клиринга, што им је у толико лакше, пошто све имају клириншке споразуме са Немачком, па су, поема томе, већ везане за централну клириншку касу V Берлину. Бугарска 1е већ склопила са Немачком споразум по коме ће своја ппаћа&а нз тоговинског промета са Маћарском, Румунијом, Југославнјом. Гочком н Словачком вршити преко центоалне обрачунсве касе у Беолину. Ова ппа ћања утврћена су поивремено, ради пробе, на 500 000 марака тромесечно за сваку земљу, али је вероватно да ћв ускооо важи ти за цепокупни платни промет Бугарске са овим земљама. Прак тично систем мултилатералног клиринга и плаћања преко централе у Берлину функционисао би на тај начин што ћв држава, која од друге државв има да увози извесне продукте. плаћати тај увоз из сво!их потиаживања према Немачкоп то Јест увозом Немачке V дожаву из којв би тв продуктв куповала. Ако, например, Југославича, која има потраживања V Немачкоп жели да увезв неке пооизводе из Холандије, она ћв те поонзводе Холанди1'и платитн иа тај начин што ћв 1"е упутити да увезе из Немачке оно што Њ01 тоеба на терет тугословенског потражнвања према Немачко1. Или, ако су Бугарској потоебни швајцарски сатови, она ће их платити на тај начин што ће одобоити Швај царској да на тервт бугарских потрвживања у Грчкој, уввзе из Грчке извесие производе који су њо1 потребни. Обоачун би се Vвек вршио преко централне кпиоиншке касв V Берлину. Трећа етапа увођења мултилатерапног кпириига и дефинитивног организовања прнвоедног јвдинства Евоопе била би у томе што би свв Егоопскв земл>е набављапе производе прекоморских земаља поеко Немачке. Нвмачка би у поекомооским земљама иступапа као купац за Ц0лу Европу, набављала потребке
су Дукав и железнкчха пруга за Басру. Средозвмно Мере услед ратних сасаим неснгурЖелезннчиа пруга која везујв Турслу са Софнјом н Београдом нсто таио не функционише вишв од кад су почела италнјанско-грчха непријатељства. Покушаји којн су ишлн затим да се помоћу грчких бродова успостави редован поморсжи саобраћај са СјеДЈПквним Државама најзад су напуИсто тажо повазало св у лоследие време као непоуздана в багдадска железиипа. Једиа тоиа робе плаћа св од Цариграда до Басрв још узек ско 40 турски* фуитн' прн чеку св мора урачукати и трошаж око _ претовариваља Багдаду, јер јв желвзничка пруга Багдада до Басрв ширег колосека. Осим тога американска рсба којв се првко Басрв транспсртујв за Турску
»ксно транспортовање, Дв бн св окарактернсала тешка при вредна ситуацнја у којој се данас налази Турска треба истаћи чењеннцу да јв Италнја у последлв вречв знатнв копичнив својв робв иамен.внв Турско;, лнфвровала копненнм путвм првко Багдада што јв врло знакада се узмв у обзкр да Италвја заузима прво мвсто у турској СПОП.ИО; трговини. Турска св данас налази пред рвшеаем два;у проблема којв су подједиако твшки. Прво она мсра да нађе тржиштв за вишак својнх аграрпропзвода а затим иачин да ублажн неповол,не последгае због не1гућности увоза иидустријских артпкала којв можв дв дсбн;« једнно иностранства.
Т рговина цеие уљарица за 1941 ГОДИНУ Министар трговинв н индустрије у споразуму са Мнннстром пол»оприврвдв и баном Бановинв Хрватскв одрвдко јв откупне цене за ул.арнцв за следећу 1941 годнну ( и то: за 5анатску ситиу рвпвцу 500, за купусарску крупну репкцу 520, сунцокретово семе 350, бетн мак 640, сезамово семв 750, коштидв од бундева 400, памучно семв 210, ланвно семв 650 и рицкнуссво семв 715 дниара за 100 кжлограма. Одрвђвнв откЈглнв цеие важв за уљарицв којв одговарају ујвдначеннм узахсама надлежних домаћкх бврзв, а којв ћв овв одредити, у споразуму >Пркзадом«, сдјгосно »Псгодом« и вдницама прераћивача н произвођача уљарица. Одрвђвнв пвне важв н твКЈгћу годину односно ову кампаку за слвдвћв уљарнцв: бвлн мак, сезамово свмв_ коштиае од бундева, памучво и лаиеио свме. Овв пвнв нма'у се уједно сматраги као обрачуискв цвнв за иаппату 5% доприноса од страие прераћивау корист Улврско - свменског фонда код »Пркзада«. Призад« ће утврдЈгти пеив по којима ћв прврађнвачнма уступати уларнце, твко да свн добију ул,арицв жстој ценн фрвнко вагон нли п »ихе>вв нстоварнв етанипв.
Индустрија С1ДНИЦА САВЕТОДАВНОГ ОЦБОРА ЗА МЕТАЛУРГИСКУ ИНДУСТРИЈУ Јучв пре подне одржана јв седиица Саветодавног одбора за мвталургнсту нндустрнју. Ову свдннцу отзорно је краћим говором мннистар г. др. Андрес. Седннцн јв првтседавао г. Днмитрнјв Мншнћ ( начелннк Одељеаа за јгстрију н занатство, а присуствовали су првтставннпи заинтерессваннх реоора н мвталургнскв индустрнјв. Дневнн ред евдннцв обухватно јв расправгкалв пројекта Урезбв о гвож !)у и чвлику, као н пита&в снабдеван,а металургискв нндустријв старим сировнм гвожђвм н мвталургнским окоом. КОНФЕРЕНЦИЈА О СНИЖЕЊУ ЦЕНЕ УЉА Јучв прв поднв одржана }в у квбинету мннистра трговние и нндустрвјв конфервнција о сннжеку цв» улл. Коифвренцнгн су прнсустзовалн претставкицн фабрнка утм н прет1вник Уреда за контролу цена. НОВА ФАБРИКА КОЖА У БАЊОЈ ЛУЦИ Ба» в Пука, 18 дв п е м бра. — Бањачкн трговац кожом Адем ТурчннХоџић отворнћв у најсиорнјв време фабркку за пггављелв иожв. Ово ћв битк прва фабркка за првраду кожв у Врбаској баксвитти. Г. Хоџнћ јо подитао модерну фабричну зграду. Чнм стигиу гтотребив машнне фабрнка ће отпочетн са радом. ОСНИВАЊЕ зСЕОНА« А. Д. У БЕОГРАДУ Мгагастарство трговпне н нндустриЈе одобрило је освивање угљенокопног друштва „Сеоиа" а. д. у Београду. Друштво По се бавнтн истражнвањем и ископавањем руда, продајом н куповнном угл,ена н свим пословима ове врсте. У управкн одбор друштва ушли су г.г. Карло Друшковић, Александар Прека, Анте Камељашевнћ, Јуре Бегнћ и др. Фрањо Друшковић. Акцискн капнтал друштва Је 2,000.000 дннара, полељен у 10.000 акпија по 200 дпнара.
Суботнца, 18 децембра. — Полнција у Суботици казнила је пре два месеца Андрију ЈТошонца месара са два месеца принудног боравка у Дебру због тога што је поодавао маст скупље од максимиране цене. Он се протнв ове Ј^суде жално Банској управн, која је данас ову пресуду оснажила, па ће Лошонц бнти упућен у Дебар на принудни боравак. Ово је први случај у Суботици да је пресуда о интернирању оснажена. Срески суд казнно 1е Лошонца на месец дана затвора и 10.000 динара новчано, алн му је Окружни суд казну смањио на 15 д^на затвора и 600 динара новчано, поред ове полицијске казне. САРАЈЕВСКА ПОЛИЦИЈА КАЗНИЛА 42 ЛИЦА Сарајево, 18 децембра. — Сарајевска полиција казнила 1*в 42 лица. То су бакапн, пекари, месари и продавци угља . Кажњени су због тога што се нису придржавали наређења и Уред-
снровине и поодавала их даље путем клиринга евоопским земљама. Устваои, систем м^лтипатералиог клиоинга бно би систем кпиоингхауза, покме»ен на целу Европу, односно опет нека врста девизног ппађања. пои чему би главна девиза била немачка мао .а, поема којој би се равнале ве остале вапутв. НИКОЛА АЛЕКСИЋ
ПОТПИСАН ЈЕ НОВ ЈУГОСЛОВЕНСКОРУМУНСКИ ПРИВРЕДНИ СПОРАЗУМ БуКур.шТ, » двц.мбР«. — Сииоћ у Букурепггу потписан нов тргонскн н платнн споразум нзмеђу Југославкјв н Румунијв. Са румунске стране потписао га јв министар прквредв г. Канчнков, а са ЈЈггословенскв странв посланик у Букурепггу г. Авакумовнћ. Споразум предвиђа узоз југословенскнх руда н метала у замену за нафту к н>ене деривате. Плаћан.в јв обезбвђено у слободнкм девкзама (швајцарским францнма). Споразум стуив одмах на снагу н *ажиће до 31 марта 1941 године. (Трвнсконткнент прес)
Наредба о пријављивању производње, промета и залиха робе На основу Уредбв о контролн за- КИЛО грмн, 19/1 Памучно нндустр. лиха робе, мннистар трговннв и ин- | П реднво домаћв, кил., 19/2 Памучно дустријв прописао јв Наредбу о прн- нкдустр. предиво страно, кил., 19/3 јавгкиван>у пронзводње, промета и за- Памучно свл.ачко предиво домаћв, кнл., 19/4 Памучно сељвчко предиво страно, кил., 20/1 Вунвно преднво домаћв, килогрвмн, 20/2 Вунеио пре-
лиха робе, према којој су сви увознини, произвођачи и трговцн на ве лнио дужни да најдал>е до сваког ! у месвцу Уреду за контропу цвна пријаве залихе свнх у Наредбн 5рсг«нкх артнкала. Ове пријавв су дужнв да подносв фирмв којима јв поверена на чув!Ав кзввсна колнчнна робв као пгго јаана складишта, шпвднтври, комнсионарн и слнчно. У смиспу овв Наредбе нмв да св пригјављују колкчизе рсбв првма слвдвћој номенклатурн: 1/1 Брашио бокнлограми, 1/3 мекиае пшеничнв, кнлогрвми, 2 Тестенинв, кнлогрвПкркнвч килограми, 4 Јестпво уљв ( кнлограмн, 5 Свин>ска маст, клограмн, 6 Кафа ( кнлогрвми, 7 Сурогатн кафе, кнлограмн, 8 Чај, кнлограмн, 9 Какао у зрну и маспу, кнлограми, 10 Лој, кнлограми, 11 Кзкосово гл>в, килсграмн, 12 Сапун враћи, >илограми, 13 Парафии, кнпограми, 14/1 Свеће парафинске, гчлограми; 14/2 Свећв воштвив, кипограмн, 15 Дрво за гсркво, просторнн 14/1 Шлвскн угвтк, 16/2 Кокс домаћи, тонв, 16/3 Кокс страни, тонв, 16/4 Брккет домаћн, Ц/5 Брнквт страни, тоив ј 16^6 Каменн утал. домаћп, тоне ( 16 /7 Камеин утал>, страии, тоив/ 1»/8 Мркн угаљ, домаћи, тоие, 16/9 Мркн утап, стрвнн, тонв, 16/10 Лнгнит, тонв, 16/11 Ћумур, тоив) 17'/1 Сирови пвмук, домаћи, кнлогра17/2 Сирови памук странн, кнлограми, 18/1 Непрана овчнја вуна зомаћа ( кнлограмн, 18/2 Непрана оввуна страна, кнлограмн, 18/3 Прана овчн1в вунв домаћа, килогракн, 18/4 Прана овчнја вуна страна,
СУЗБИЈАЊЕ СКУПОЋЕ И НЕСАВЕСНЕ СПЕКУЛАЦИЈЕ
Суботимкк месар Лошонц лровешће 15 дана у Дебру
бе о продаји жнзотннх намирница. Казне се крећу од 3 до дана затвора и од 150 до 3.000 динара новчано. СКОК ЦЕНА ДЕБЕЛИМ СВНЊАМА У ОБРЕНОВЦУ Обрвновац, 18 децвмбра. Последн>их дана осетио се на обреновачко пијаци велики скок цена дебелих свиња. Сада св продају свиње до 150 килограма по 15 дннара, а преко те тежине по 16 динара. Исте те свиње пре десет дана продавале су се по 12 и 13 динара. ОСУЂЕН КОБАСИЧАР У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ Сре.мска Митровнца, I' децембра. — Са 15 дана затвора. 500 да нара новчане казне н 100 дннара паушала казнио је Срескн суд Јована Мнлошевића из Сремске Митровнце, који је продавао кобаснце скупљв од макснмнране цене.
Саобраћај
РЕГУЛАЦИЈА КУПЕ ОД СИСКА ДО КАРЛОВЦА Загреб, 18 деце?лбра. — У вези са преузимањем тедног елабората којн се односн на регулацију реке Купе од Снска д< Карловца, у Будимпешту с^ отпутовали као изасланици Банске впасти инжењери г. г. Мирослав Стојшић н Рудолф Габриел. Они ће у Будимпешти тражити од мађврског Мннистарства пољопривреде да се Банској власти да овај елаборат који 1е израђен још пре светског рата 1914—1918 године, како Банска власт не би морала нзрађнвати нове планове. пошто ће се у најскорије време приступитн регулацији озе реке.
Објава Нв основу 5 16 Закона о непо. средним порезима а у везн захтева I Пореске управе за град Београд — квартози: IV- IX и X Општина града Београда, иззе. штава грађане пореске обвезни. ке, да ће се коа поменуте Поре. ске управе распрзвља-ви о разрезу пореза на течезину и послов. ни промет за 1940 год н то: на Дан 30 децембра 1940 године и то: трговнне конца; трг. фармацвЈТ. спрцнја,ттета; гпожђарске рад. 1ке; техтпи;© радње; трговнне грађевинског матгрнјала; нзвоз. ничке радже; трговине шпнритуса и мељачке радње. Заинтересовани порески обвез. ници могу горе поменуте списко. ве разгледати сваког радног да. на оД 8 до 14 чвсова код Судског одел>ења Поглаварства града Београда . Доситијева ул. бр. 21 /Ц а најдаље до два дана пред ра. справу. када ће се списковн вра. тити пореској зтхрави на даљн рад. Из ДирекциЈе С>-дског одеље н>а IV Бр. 103.706 од 16 децембра 1940 годинв. 4431
УРЕДБА О СНАБДЕВАЊУ БОЈНЕ СНЛЕ И СТАНОВНИШТБА ШУМСКИМ ПРОИЗВОДИМА . Министарски савет прописао је. на основу Уредбе о нзменама постојећих пропнса н доношења новнх. а на предлог Министра шума и рудннха и Миннстре вој. ске и морнарице, Уредбу са за. конском снагом о снабдеввљу војне снле и станозннштва шумским производимаПрема ноеоЈ 5 г редби све посло. ве око снабдезвња војне силе н становнипггва ш>-мскнм произво. дима вршиће М.инкстарство шу. мв и рудннка односно Банска власт у Загребу на њеном подручју. Под ратним потрошвч ма у новој Уредби се подраз>ие. вају: војна сила. нндз-стриска и занатскв предузећа која раде потребе земал»ске одбране, сва надлепггва и становннштво. Ми. НЈгстарство шз*мв н рудника и Банска влвст дј - жни су да припреме и органнзују све да би на време било извршено потребно снабдевање земл»е шј- мским про.
Београдска берза ЕФЕКТИ Твнде«цнЈа: нвтромењена. Л Промет: дин. 587.000. Рађено по курсу: Количнн*: 4Гв агр. 1934 53.— н 53 50 460 хи.т». 6Го бег. обв. 81.— 225хил». 6Ге дал. агр. 76.50 240 хил». 6% д. а .п. з. 76.75 10С&хнљ. бТс шум. агр. 75.25 157.500 Р. шт. п. з. 454.— 27 ком. Нар. банка 6700.— 10 ком. Повл-да: Тражња:
При Мннистарству пг\-ма и руд никв и Банској властн оргвнизо. ваће се као мобилнзациски орга. ни ..отсеци за шумске снровине". Послови око снабдевања војннх и свих осталнх надлепггвва шумским производима, квда на. стзтгн потреба за заштиту и од. брану земље, концентрисаће се код банских управа и Управе града Београдв као мобилизаци. ских отсека. У среским начелствима ове послове ће обављати референти зв мобилизациске по. слове. а у градским и сеоски^! општинамв ово ће се обављатн у војним одељењнмв. Сва лица која располажт шу. мама и шумским производима обавезна су да прнЈввљуЈу с тање У својизт ш>-мама односно на сво. јим лагерима. Цене ш>-мским производима одређиваће Миннстврски савет који може ову дз~жност да пренесе нв Управу града Београда н банске управе односно среска начелства-
диво стрвио ( кклограми» 21/1 Вунипа за плетеав и вез домаћв, кнл.| 21/2 Вуиипв за плетвлв н вез стрвна, килогр.» 22/1 Копсн за конац домаЛн, ии.тсггаки I 22/2 Копсн зв коиац странн ( килограмн; 23 Сировв јута, кнлограииЈ 24/1 Мслнко америиаи саих врста до 120 см., дужннскн мвтри, 24/2 Молнно американ свнх врста 120 до 200 цм., дужннски мвтри, 25 Српско платно пвмучно нзраде, од преднва до бр. 40, свнх врств, дужин. мвтрн, 26,/1 Памучно бвл.вно плвтно свих врств до 90 пм.," дужннски мвтри, 24/2 Памучно бел.ено ппвтно од 90—100 пк., дужннски мвтрн, 26/3 Памучно бвл.ено плвтно од 120—200 цм., дужински метри, 27 Градл бвли и у боји, дужински метри, 28 Цнц, полуделвн, | врств, дужински мвт.,29 Ф-ане.л врста, дужинскн мвтри, 30 Порхет свих врста, дужннскн метри, 31 Шајак зв народну ношњу, дужински мвтри, 32 Сукно зв нвродну ношлу (бвз сукнв зв грађаисна одела), дужинскк метрк, 33 Хлачевннв (пвјг), дужински мвтри, 34 Лоден (хубвотус), дужннски мвтри, 35 Френ-ч, дужинскн метри, 36 Канафс, дужинсли мвтри, 37 Зефнр, дужинскн мвтри, КОНАЦ РАЗНИ СЕМ СВИЛЕНОГ: 38/1 од 225 м., тј. јарди, туце, 58/2 од 225—275 м., т^. јардн, туце, 38/3 од 275—400 м., тј. јарди, туцч, 38/4 од 500 јврди, тупв, Зв'5 од 1.000 јардн, туце, 39/1 Ужвријв: улаон, комвдн, 39/2 штрангв, комади, 39/3 коноппн ских деб.-Ђнна, кнлограми, 39/4 Канапи дебл>инв 2>/1, кклогра39/5 квнвпн дебљинв 2/2, кнлогрвмн, 39/6 накапн деб.-кинв 2/4^4, килограмв, 39/7 оствли канапн. кнлограмк, 4&/1 Гвожђв: ппапкасто и тракасто, кнлограмк, 40/2 фасониралограмн, 40^3 бвтонсно, кило41 Вучена вал.ана жнцв, кнлограмн, 42 Бодгкинава жица, килограмн, 43 Ексерн, кнлогрвми, 44/1 Бвлн лнм за ионзврвв, кнлогрвмн, 44/2 оствли бели лнм, килограми, 45/1 Чистн калвј ( кипограмн, 45/2 Мвшанн калвј, кнлогрвмн; ГРАЂЕВНО ДРВО ОД ЛИШЋАРА: 46/1 обло зв резале, иубин мвтри, 46/2 остало обло, кубнн мвтрн; 46'3 отесано, КЈгбни мвтрн; 46/4 рвзвно, кубнн мвтрн, 46/5 јвмско (руаарско), кубнн метри; 46/6 жвлвзннчкн праговн, кубнн Мвтрн; ГРАЂЕВНО ДРВО ОД ЧЕТИНАРА 47/1 сбло за резање, иубнм метри 47/2 оствло обло, кубнн метрн; 47/3 отвсано, кубнн мвтри; 47/4 резвно ( иубнн метри; 47/5 јвмско (рударско), лубнн метри; 47/6 жепвзнннкн праговн, кубнн мвтрн; 48 Цемент ( кнлограмн; 49 Цнгла, комади; 50 Црвп, иомадн; 51 Секнрв, иомвдн; 52 Лопвкомади; 53 Ашовн, комади; 54 Мотике, иомади; 55 Косе, исмадн. 56 Срповн, комадн; 57 Плутовн за ора»е, за сточну запрвгу, комадн; 58 Прашачи н огртвчн (заједно), комвдн, 59 Комплвтнв плужнв главв, комвдн,60 Дрлачв, бранв, свих врст«, кома61/1 Крулачн за кукуруз са замашннм точком, комадн; 61/2 Кру»вчи за кукуруз без замашног точкв (обнчнн), комадн, 62 Прскалиав за лозу н воћв, комадн; 63 Запрашнвачи позу, комадн, 64 Свчкв, (сециалицв) зв рвпу ж шашу, комадн; 65/1 Виле гвоздене са 2, 3 к 4рсга зв попопр. употрвбу, комадн; 65/2 Виле гвозденв св првио 4 рогв, комадн; 66 Граб»в за свио и слвму и пггвлсив, иомади; 67/1 Маја (подливак) за сир, I ствњу, килограмн; 67/2 Ма јв (подливак) за скр, у праху, кнлс грамн; 68 Свлекцноно семв луцеркв, иилограмн; 69 Свлвипнсно семв двкнлогрвмк; 70 Свлвицноно семв мухвра, кнлограман; 71 Селекцноно семе сточив рвпв свих врств, кнлогрвми; 72 Селвкцноно свме граорица свнх врств, кклограмн; 73 Сумпорнн пвет ( кнлсграмн; 74 Стакло нвмонтнрано аа лампе н фекврв, кв' мадн, 75 Шнвађв машннв за кућну употрвбу, комадн; 76/1 Вепгг. ђубри ва: сумпор фосфат, инлограмн, 76/2 кас ( килогрвми; 76/3 нитрофосфат, килограми; 76/4 интрофоскал, кн.тограми; 76/5 иалн-ева со, кнлограмн, 76/6 иалнјвв сулфат, кклограмн, 76/7 чнлска шалитра, килограми, 77 Врећв од кудеав, ком. ло днменз. (дуж. и шир.), 78 Врвћв од јутв, иом. по дкменз. (дуж. и шир.), 79 Рафтпа, кнлограмн; 80 Маннла, кнлограмн, 81 Плавн камви, иипограмн; 82в1 Снровн квЈРчук, килограмн; 82/2 Регенврнсанн иаучук (регснерат), килограмн; 82/3 Отпапк н старв гумв. инлогрвмн, 82/4 Спо.ане вутогумв, иомади; 82/5 унутрашлв вутотуме 82/6 Стмв моточнклгуме, иомвдк; 82/7 Унутраптн мотоснклгумв, комвдн, 82/8 Спољив бнциклгумв, комади; 82/9 Унутрашлв бнцнклгумв, комвди, 82/10 Обућа од "вучукв, пври, 82/11 Цеви од квучумотри п кгр., 82/12 Друго траде од каучукв, ком. и кгр., 83/1 Сировв сот,«нп коже (говеђв, твлећв, бнволскв и ко»скв), ком. и кгр., 83/3 Крутгонн зе ђонове, ком. и кгр., 83/4 Осталв ђонскв кожв (врвтовн н (рвјннв), ком. н кгр., 83/5 ТабаннI, ком. н кв. стопв; 83/6 Бокс свнх врста ( ком. х кв. стопв, 83/7 Крввиком. н кв. стопв, $3/8 Оствле мвснв кожв, ком. н кв. стопе, 83/9 Кожв зв поствву (твлеђв н колске), ком. н кв. стопе, 83/10 Опвнчврски ђон, ком. н кгр.; 83/11 Оствлв коже за опанчарв, ком. н кгр., 83/12 Бланк маски н обнчнн за сарачв — ременврв, ком. и кгр.; 83/13 СвнАкке обичнв зв сарачв свдларв, ком. и кгр.; 83/14 Кожв зв машннскв каншеком. в вгр.
7<-с Блер &Гс Блер 4<~о аграр 1921 год. 4Ге аграр 1934 год. б^с бегл. обв. 6Го далм. аграр вГо шум. аграр Ратна штета Народна банка Паб (ситни) Паб (крупни)
—.— 97.75 —.— 105 —.— 55,53.50 53 81.25 80 75 77 — 76. X 75.75 75 457,— 455 10 6600.— 6700,196 —202.— ДЕВ113Е - Као јучо, н данвс је рађено врло много Солунв 2,693.000, што изнзсн 28% од тражљв. За ова два дана задовол>ено је 50% целскупнв тражн>в. Ако будв још увек толнко робв, до крвјв све годинв бићв сав тражаа Солунв лнквиднрвна. Тенденцпја: непромеаена. Промет: дкн. 14.201.000. Рађено по к>-рсу: Коллчнна: Н>ујорк 5500.— 39.000.Лонл*да: Тражља: Н>гјорк 5520,— 5-180.Женеза 1281.10 1271.10 Лондон 21910 215.90 Стоххолм 1319.37 1302.37 У прпватпом Елпрппгу Рађено по к>-рсу: Количтгна: Берлхга 1782.— 55.000.Берлнн 1480,— 672.000,Солун 42— 2,6936.000.Понуда: Тражнл: Берлнн 1792.— 1772.Берлнн 1490.— 1470.Солун 42.35 41.65 Софија 56.— 54.40 ПРОДУКТИ Тенденцнја: нелромењева. Рађено: 25'а ваг. Кукуруз: 18% ваг. в. С. 14вла. ге 262. Сено; 7 ваг. Славоннја 108 —108. ЗВАН1ГЧНН КУГСЕВИ Понл-да: Тражнл I Н>ујорк 100 дал. 4*58.— 442о.— (=)' Лондон 1 ф\тгта 177.77 174.57 Женева 100 фр. 1033.64 1028.61 (=>. Долар за обрачун 4455.—
Загреоачкга берза ЕФЕКТИ Прнв. аграрна банха 195 траж. 8Гг Блеров зајам 105 траж. 7Гс Блеров зајам 96 тркж. 7Т« Хипот. банка 103 траж. 7% Држ. ннв. зајам 100 траж. 7^0 Стабил. у Парнзу 96 траж. 6Гс Беглучке обвезннце 78 траж. б^е Далматинсхн аграрн 75—76 4Тс Аграрне обвознице 58 траж. *Гс Севернн аграрн 53 траж. 6<Гс Шумске обвззннце 72—75 Ратна пггета 458.50—460 АКцнје иидусгрнјгкнл предузеЛа Шећерана "Бечкерск 700 траж. Трбовље 375-380 • 373—380ј ДЕВИЗЕ У слободпом прометт Женева 1271.10—1281.10 (1276.10) Лондон 215.90—219.10 (217.50) Н»ујорк 5480—5520 (5500.—) Прнватлп клпршгг Берлин чек 1772—1792 Промет 9.516.409 дннара. Тенденција непр ^мењена.
Новосадска берза Пшенпца; Макснмиране цене. Зоб: бачка, сремска и сланонска 325—327.50. Јечаз!. бачки н сремскн 367.50—370. Кукуруз: У смисл>- у. радбе од 28 ноагмбра 1940 године са 25Гс влаге 204, сушенн са 14% влаге 250. Брашно: 0г Огг Д>-нав_ ска бановина франхо млнн вах-он нлн шлеп, без схупног пореза послознн промет н без врећа 723. хлебно брашно 70% просејано 355. Насул,; бачкн белн без врећа н сремскн 2 с .с каса дупликат 447.50452.50 МеКиње: Дунавска бановнна франко млнн вагон н-тн шлеп, бео ск>-пног пореза на пословнн промет и <«в врећа 180. Теидегц^Ја непроме)
Стране оерзе Чнкаго, 18 децембра Пшенпца; дец. 881/4. мај 84 1/4, јулп 791/8. Кукуруз: дец. И0. мај 60, Јулн 60. Втшпег, 18 децембрз Пшеннца: мај 77, ј>-ли 78 5/8. Буенос Апрес, 18 децембра Пшеннца 6.81, фебр. 6-84. маот 6.90. ЦИРИШКА БЕРЗА
Београд Парнз Лондон Њујорк Брпсел Милаио Мадрнд Амстердам Берлнн СофдЈа Буднмпешта Атнна Царш-рад БуКЈ -решт
10 8.75 16.75 4.31 1/2 59.25 ном. 21.75 40.229.50 ном. 172.50 4.37 1/2 65.3.00 3.37 1/2 2.15
Стање клиринга Народна бакка објввала ј« сталв клврннга иа двн 15 о. м. У порвђвсв стан>ем од 8 о. м. нашн лкн клнринзн не поквзују ннкаквв знвтннјв промене, док св у пвсхжннм нлнрнизкма нвјвншв повоћво салдо нашег дуговаав прама Италнјн х то за 6,6 мклионв^ тако да свда нзносн укупно 18.9 мнлнонв динврв. Знатно повећан н салдо дуговшв првма Нвмачхој — за 4.4 мнлвона х сада кзкосн 50.3 мнлнонв РМ. Нашв дуго■а»в Протвкторату повећвло св за мклнонв х кзкесх свда 51.8 мхлнонв Кч., а дуговвав СтоввпвоЈ повећвло св за 1.2 мцлноха 28.4 мнлкоиа СК. Дутоваае Мађарсхо) сман>нло св зв 1.3 мнлиона х сада хзнссх ГЗЗ 9 милиона дннара, а дуговал# Румуннјх нзносх 4.1 мхлнон дннара. пошто св свлдо твкођв нешто смвњно. У пасивном клнрннгу са По.^схом Ннјв било ккх &ЛМ I
х взносх