Време, 20. 12. 1940., стр. 1

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

★ ★ ★ ★ ★

Метеоролошкн... ДАНАС« Т Веосрадт: л&ло ав]е. Претвжно ов.тачно, мало снега. Ост»ли кр»је>вп: проовлађтгеаЛв облачно само v отјилотхжнм крајез;гма блће нзвесве ведоЈгне. Слабог снега бн. ђе местн*нчно. Темпет>ат>-ра ће мало порв.стн. Сунце нзлазн V Београду у 7.12. а залалн у 16.50 часова.

Главнн уредник ГРГУР КОСТИЋ.

БРОЈ 6792

БЕОГРАД, ПЕТАК, 20 ДЕЦЕМБАР 1940

ГОДИНА XX

„извештаји СУТРА: Нагло попуштан .е ваз дјтпног ггритиска У целој јзтоисточној Евро. гти, а нарочито у Пенон. скоЈ Низији. У нешнм крајезима наступиће не пгго топлије време, али ће преовлађизати облачно и магловнто са сла. бнм снегом местизгично.

МИСИЈЛ Г. АБЕЦА ЗАВРШЕНА ЈЕ С УСПЕХОМ

ГОВОР ПРЕТСЕДНИКА БУГАРСКЕ ВЛАДЕ У СОБРАЊУ,

Немачка није дозволила да Фи " о5: „Сваки народ треба да уређује у Француској оживе снаге своју дршаву у сагласности са својом које би хтеле да онемогуће историсиом традицијом, иараитерним

зближење два народа -истичу берлиисии политичии кругови

(Од нашег сталног дописниКа) . Берлнн, 19 децембра. —ј Афера у Вишну, како се овде ј радо назнва, а која је бнла по ј крентла затншје пред Божнћ, ј нзгледа да је дефнннтивно скннлта са дневног реда. Про мена на положају францЈ*ског мнннстра спо.гннх послова, која је бнла у првом тренутку потпуно нејасна. данас је добнла своје објашн>ење. Лнчне амбпцпје нзвесннх францускнх политнчара запретнле су да у данашн»ој Француској изазову новн раздор, а поред тога да нанесу н велнке штете сарадњн између Не.мачке и Француске, чнји су темел»и бн.ти ударенн састанком г. Хнтлера н г. Петена. Сасвнм је прнродно да Немачка са своје стране није могла ћутке да пређе преко једне појаве у Француској која је, не водећи рачуна о оппгпгм интересима европских народа, требало да поведе француски народ, поново путем неизвесности, нако је посланнца маршала Петена која је, како се овде наглашава. бнла намењена немачкофранцускнм односнма, требало да послужи као гарантнја, да ће, и поред промене у личностн, миннстра спо.-бних послова, посао на укл»учнвању Француске у новн поредак европске заједнице, битн наставл,ен. Лични моментн францускнх политичара Међутим. данагшва Француска, која је великнм 'делом за поседнута од стране немачких трупа, а с друге стране још увек нма да се борн са многоороЈним проблемима унутрашње полнтичке и социјалне прнроде, не ЗЈОже себи да дозволи луксуз да у спол,но - политичком погледу тражн нове путеве н методе ка санирању свог спол>но - полнтичког положаја. Некн франЦЈски политичари, каже се овде, изгледа да су били смет нули с ума ово стање н мнсли ли да могу псто онако као

што се дешавало у ери! француског парламентаризма и демократије, да уносе у пра вац спо.гне политике Француске и личне моменте. Када се данас посматрају догађајн у Внтниу, вндн се јасно да је немачки амбасадор г. Абец, који је одржао састанак са маршалом г. Петеном н номе је присуствовао неко време н бнвшн потпретседник француске владе г. Лавал, лнчно допрннео да догађајн не узму ону критнчну форму као пгго је у првн мах, стављааем г. Лавала у кућнн прнтвор. нзгледало. Интересовање Немачке за фравцуску спољну ПОЈШТИКу Наравно, у Берлнну се потпуно ограђују од тога да су са немачке стране бнле наметнуте бнло какве сугестнје, алн се уједно прнзнаје да Немачка, која нма пред собом велнке задатке остварења европске сарадње. не може да буде незаннтересована којн правац ће да узме француска спољна политиха а још мање може хладиокрвио посматратн жа*о долазе у опасност она настојања, која су, како са немачже, тако н са француске стране, чињена да се нађе једна платформа која ће омогућити не само мнран жнвот двају суседа И одбацнтн траднцноналну француску полнтнку вековног непрнјатељства према Немачкој, већ да односи нзмеђу Француске н Немачхе уђу у једну сасвнм нову фазу. која би значнла

прелом и наговепггавање Једие здраве н разумне прнјатељске сарадње. Мнсија г. Абеца Када се овако посматрају стварн, онда нзненаднн одлазак г. Абеца у Вншн н његов саСтанак с а францускнм државннм поглаваром открива тенденцнје Немачке да не дозволн оннм снагама у Францу ској, о којима смо већ раннје јавнлн, да оживе н да евентуално поруше оно нсторнско дело које ће претстављатн прекретннцу у жнвоту два народа и целе Европе. Према томе, као ш т о је уосТалом данас и на меродавном месту наглашено, ннцндент у Вншну може да се сма тра лнквнднраннм, н не треба очекнватн ннкакав сензацнолан обрт. На пнтање да лн ће г. Лавал остатн у владн, меродавни круговн у Берлину упућују на Вишн јер кажу да француска влада се не сасТавља у Берлнну већ у Вншиу. Поводом вести да би маршал г. Петен ускоро нмао да посетн крајеве Француске који се на-

Хапшења у Индији Делхи, 19 децембра. — Аген ција Стефани јавља: Индус г. Санпоран Синг, претседннк покрајинске законодавне скупштине Пенџаба и утицајни члан индиског националног конгреса, ухапшен је на основу одредаба закона о народној одбрани, И, на предлог претседника ннднске муслиманске лнге, избрисан кз списг.а чланова скупВТШ1«. __

особинама и привредном струнтуром" Собрање је изгласало Закон о организовању бугарске омладине

каже да Је ова свечаност са немачке стране завршена. Т. СОКОЛОВИЋ Успегиан ток немачко-совјетских трговинских преговора Берлин, 19 децембра. (Телефонски извештај.) — У вези са трговинским преговорима који се воде у Москви иамеђу немачке и совјетске делегације данас је на званичном месту речено да је ток преговора, као и резултати који су до сада постигнути, попгуно задово.гавајућн. Тако ј"е по свнма важнијим пнтањима већ постигнут пуни споразум нзмеђу двеју делегација. Свакако треба рачунати да ће у најкраћем року преговорн бити успешно завршени. Т. С. Теже обољење грофа Чакиа Буд смпешта, 19 двцвибра. Како св зввнично саоптптава, мн* лазе под немачком окунаци- нистер •^■•оља.^х вослова гроф Ча— * х >бдевена суим -пвштваску имтер н ч и тепвфонс! чв ј в констетовакз Јвдан посвти^ љвл> т>т , „рг

Софнја, 19 децембра. — Вла-! дин лист „Днес" као н сви јутрошњн листови објавл>ују ( говор претседника владе, про- ; фесора г. др. Богдана Филова, који је он одржао синоћ на за-1 седању Народног собрања при ликом изгласавања законског предлога о организовању бугарске омладине. „Овај предлог закона, рекао је претседник владе г. др.; | Богдан Филов, одговара духу ! новог времена. Он карактерн| ше оно што ми означавамо као ј нешто ново у данашње време ј н о чему ми толико много говоримо и дискутујемо. II у оI вогодишњој дискуснји и одговору на престону беседу било је опет речн о томе новом. Многи од оних, који су говорили, подржавали су мишл>ење да у ј

јом, на званлчном месту з Берлнну инје ова вест потврђена, али је речено да та могућност није нскл»учена. Међутим, демантована Ј *е вест да бн, у вези са свечаностнма >омби око преношења поемртнл* о-" ог ква Р та ' ' ондона. Јвт двна многе внсокв пич-

ондону из]авно з много мање "*** првобитио минего <Чалм јв оболво од

статака Наполеоновог снна у Париз, у једној таквој манифестацнји накнадно имали да узму учешћа г. Хитлер н г. Петен. На меродавном месту се

ности нз нностралства и звмљв ннтересовале су св зв стањв н.еговог здравља.

ГОВОР ПРЕТСЕДНИНА МАЂАРСНЕ ВЛАДЕ У ГОРЊЕМ ДОМУ „НДШД ПРИЈДТЕЉСКД ОСЕЋДЊД нрема Југославнји нашла су сада и једну форму са којом желимо да служимо миру" изјавио је гроф Павле Телеки (Од нашег сталног дописника)

стварн нема ничег новог. То

► Будимпешта, 19 двцембра. (Твлефонскн извештај). — Претседннк владв гроф Павле Телвки одртао јв данас у Горњем дому завршни говор у буџетској дебати, који јв трајао два и по часа. Претседннк гроф Твлеки говорио је исцрпно о административним реформама, и најавно скоро решење јвврејског пнтањз, а затим јв говорно о питању нацноналннх мањина. Тим поводом рекао јв да ово питањв у Мађарсхој има две перспехтивв, једну која се односи на Ердељ и другу која се односи на осталу земљу. Нажалост, рекао је гроф Телеки, румунска влада отежава наше намвре да решимо ова пнтања у Ердељу. Ми смо од првог тренутка бнли за то, чак н у он н м вЈ>ом в нима када је прогон Мађара био иајвећн. Пре неколнко дана поново смо захтевали отпочнњање преговора алн до тога ннје дошло. Не може св чннитн нншта друго него очекнватн да Румуннја коначно јвданпут буде способна за преговоре. Потом јв првтсвдннк владв гроф Твлекн говорио о мађарско - југословенском пријатељству. Гроф Твлвкн јв рекао: сЈугоспавнја и Мађарска стнсле су једна другој руку, коју су пријатељскн узајамно нашлв. 06« земље могу, уприос супротности нз прошлостн даље иЗграђнватн своје узајамно поштовањ*. Ова мађарсио - југословвнска веза деловала је н на народвосно Миммстар свољ-

ннх поспова гроф Чаки у одбо-' ру за спољне послове парламента даће експозе о београдскнм преговорнма којн су довелн до потпнснваља пакта о прнјатељству. Нажапост, он је још увен болестан н седннца одбора за спољне послове бнће одложвна после Нове године. Ја верујем, наставно је гроф Телеки да цепа земља Зна о чему је у Београду говорено н да је иела земља са прнзна&ем прнмНла к знању ово прнјатељство. То што се догоднло у Б е ограду, то је један корак даље на путу зблнжења народа југонсточне Европе. Наша прнјатвљска осећања према Југославнјн нашла су сада и јвдну форму са којом жвлнмо служнтн мнру. Тај мнр је у интересу како снла осовние, тако и целог Подунавског Баз е на н свнх нврода Балкана.в Овв рвчн првтсвдннка владв грофа Твлвкиа пропраћене су одобравањем н вплаузом од стране свнх прнсутних чпанова сената. Послв претседника грофа Тепекиа говорио је мннистар за цвлокупну приврвду г. РемењиШнвлер. Он јв рекао да великн мађарски програм инвестицнја данас износи већ 2,8 милијарди пенга. Констатовао је да вепнкн напори које данас свака земља има да чини, чинв нвопходном пласку, односно дирнговану привреду. Мађарска мора прв сввга поввћати пронзводњу. Говорко }• затим д улози злата а

су л»уди којн не желе да внде ново које се остварује пред њнма. Они нам указују на ј прпмере из других држава, говоре нам како је у Немачкој, како је у РуснЈи, како је у Италнји. „Ја мислнм, господо народнн посланнци, да та поређења која еу чињена нису била много умесна пснпто су прилике у тим земл»ама, које су спомињапе »т у ВВЈДОЈ земљч сазпшрнс различнте. Мн не треба да заборавл>амо да у тим земл»ама. о којима је било речи, мн имамо посла са једном дубоком револуцијом која је потпуно преокренула државно уређење тако и друнггвене прилике у тим зем.гача. Код нас ми немамо нингга слнчног н ми нисмо нн осећали потребу да чнннчо те дубоке промене које су у оним земл>ама наметнуте због сасвнм другнх разлога. „Код нас, несумњнво, такође има промена н мн не можемо да не водимо рачуна о новим захтевима времена, о новом духу времена који данас свуда влада у свнма земл»ама. Промене су код нас, међутни, бнвале и бивају — ја бих рекао да је то срећа за нашу земљу — више путем мирне еволуциј *е него ли средствима п путем једне револуције. „Овде је цитнрано и доста много мнслн нли мншл>ења, разннх л>уди, да бн се поткрепиле ндеје у прилог једне веће активностн н ј 'едне веће про мене у нашем државном нлн полнтичком жнвоту. Ако већ треба да цитирам, ја нсто тако могу да вас потсетим на нзве| сне ствари које ће, међутим, поставнтн пнтања у сасвпм другу светлост, него што су хтелн да их поставе неки којн су говорили овде, на овој говорници. „Пре свега, ја ћу вас потсетнти на оно што су казали многи првацн данашње национал-соцпјалистичке Немачке: „да нацнонал-социјалнзам ннје роба за нзвоз, да је он погодан само за прилнке у Немачкој, да он тешко може да се примени и уведе у другим

Гроф Телеки општим привредним н финансиским проблемнма. Др. Р. САНТО Нови министар г. Лаки код Регента Хортиа Будимпепгга, 19 децембра. — Новоименованн миннстар без портфеља г. Лаки примљен је јуче код регента г. Хортиа. На ндућем заседању Горњег дома, новн мпнпстар г. лаки н министар фннансија г. Ремењи-Шнелер, који је именован за врховног министра свих прнвредних ресора, одржаће програматске говоре. ЛТр&нскокткнежт просЈ.

Бивши краљ Карол пише мемоаре Букурешт, 19 децембра. — По вестима којв су овамо стигле, бивши краљ Карол налази се још уввк у Севнљн, али св вврује да је његов пут за Амернку сЈенки Клнпером* из Лнсабона, само пнтање дана. У везн'с тим каже се да је његов бившн дворски маршал Урдареану већ отпутовао у Лисабон у цнљу прнпремања овог пута. На меродавном месту у Букурешту истичу да св не би н н Р" но посматрала евентуална политнчка активност бившвг краља, ако би до ње дошло. Бившн краљ Карол пише сада својв мвмоаре за којв св већ заинт$ресовао један америчкн нздавач. ДТр&нсконткнект црес)

земљама у којимв прнлике не одговарају онима које постоје у Немачкој". Ја ћу вас потсетитн и на друту једну мисао коју је национал-социјализам изрекао и коју он подржава, а то је да сваки народ треба да уређује своју судбнну и своју државу, сагласно своЈ *е исторнске традиције, сагласно својим карактерним обичајнма. сагласно свој'ој сопственој прн вредној структурн. „Ето, пгга ми пре свега треба да научимо од нацпоналсоцијализма, ако желнмо да од њега нешто научнмо, а зш од њега можемо много да научимо — пре него што желнмо да подражавамо његове спољне форме. Ја мислим, господо народни посланнци, да бугарски народ не би опростио никоме ко би хтео да учини од Бзтарске једну државу било национал-социјалнстичку, бпло комунистичку, било фашпстнчку и легионарску не би опростио зато пгго су све те форме стране традицнЈ 'ама, обнчајнма и привредној структурп бугарског народа а мн требаI

ч»нлов да пчамо у впду управо те нарочнте услове, ако желнмо да створимо једну здраву бугарску државу, онакву какву мп сви желнмо да она буде. Механичко нли слепо подражавање није нпкада стваралачко ни у полетнцп, нп у лптератури нн у уметиости." (А. А.)

Ристо Рити нови претседиик Финсне републине Бивши претседник Калио умро јуче од срчане капи

Рнсто ?ИТн Хелсинкн. 19 децембра. ДНБ јавља: За претседника Фннске Републике изабран је "досадашњн претседннк владе г, Ристо Рити. Већ прплнком првог гласања г. Рптн је добио 288 гласо ва. од укуппо 800. Г. Хело добно је 4 гласа, г. Свинхуфвуд један глас, г. Кнвнмекн један глас, а 6 гласова бнло је неважећнх. Личност г. Риста Ритиа Хелсинкн, 19 децембра. ДНБ јавља: Новн поглавар Финске Републике г. Рпсто Рнтн познат је у иностранству као одлнчан финансиски стручњак. Г. Рнтн, коме је 51 година. од 1923 годдне је претседник финске Народне банке. Као фннансиски стручњак, он је консолндовао финансискн положај Флнске.

Као правни сгручњак Рнтн је путовао ради студија по иностранстау, а у Лондону се упознао са организацијом бан карства. Политзчку карнјеру започео је 1919 годнне, кад је пза бран за народног посланика. годнне 1921 до 1924 годзнв био је миннстар финансија. Потом је посветио све своје снаге обновн и реорганизацији фннекпх финансија у Народној банцн. Године 1939, у почетку фнн ско - совјетског рата, нанменован је за претседника владе. Заклетва г. Ритиа Хелсники, 19 децембра. — А_ генција Рајтер јавлл: Новн претоедиик Фкноке Ре. публнке г- Ритн положнће за. влетву у суботу. Најстаријн ч.тац владе генерал г. Валден, мшшстар војни, вршнће дужност прегсед пнка владе. ДосадаппБн претседннк г. Ка. лно вечерас је отп>товао па сво. је пољско добро >*з вејне поча. стн н топле ма1Шфесгацнје грађанства. Калио умро од срчане капи Хелсинки, 19 децембра. — Бнв* шн претседннк Фннске Републн* ке г. Капно подлегао је нзненада сечерас срчаном нападу. Прет* седннк Кално хтео је да напу* стн Хслсннкн и да отпутује на своје пољско нмање. Када је на станнцн обнлазно почасну чету, нзненада је пао у несвест. Кон* статовано је да је подлегао срча* ном нападу«. (Еуропа првс) Вест ДНБ-а о смрти Калиа Хелсннкн, 19 децембра. ДНБ јавља: Бнвшн пр е тседник државе Кално премннуо |е данас напрасно. Кално је подлегао срчаној манн баш када је напуштао сво) дом.