Време, 20. 12. 1940., стр. 13
9:транл
ЈЕДНА ЗАСЛУЖНА СРПКИНјА
Милка Вуловић
1^1 ађу мепужким Српкн»ат ■ I Јадно од првзо* мвста »аузкма покојна Мнпка Вуловићка. Ока јв ннз година пожртвовано радила за добро свога народа, на рочкто за добро жена н женснв омпадинв. Сво нм несебичним рвдои, оаа позната јавна радница пож&впа јв сјајнв успвхв и оста*нпв сввтао примвр. Митша Вуловићла је кћи позна тог в^анома Маткјв Котуровића. Рођвна ]в 14 јвнуара 1653 годнне у Оочтружници. У Бвогрвду јв за»рш*ла основну шкопу. Жвљна науна, она јв ступипа у ондвш»у Вншу жвнсиу шнопу, иоју јв авврпгкла ов успвхом. Годнне
„Хвала вам г. Сенечићу!" нажу београдсни железничари г. Гени Сенечићу, а^тору „Необичног човека" Г. Сенечић предао је управи Беарадског народног позоришта сао/е најновије драмско дело „Спис број 514"
Петак, 20 децембра 1940
МнЈТна Вуловнћ 1869 будв постављвна за кпасну учитегкнцу. И ако јв била млада, она јв свој позив схватила озбнљно н првдала св послу. Првдавала јв у Вишо! жвнекој школи математнну. Као наставниаа се показала врло спремна. Врло озбиљна и пожртвована, она јв мвНу нвставннцама н колегама стекла општв скмпат^сјв, а међу ученицама је цен>вна као правична наставница. Њеи рад је доведв за управктел.ицу шнопв 1895 годннв. ★ Када јв букнуо рат 1876 годннв, Милка Вуловикка нв оотајв у Београду. Она полази на фронт н то као — болннчарка. Онда су болетгчаркв билв реткост. И појааа Мнлкв Вуловасћкв као болничаркв бнла јв јако запажвна мећу ондашњЈсм нашим јавним рад ницима, као и мвђу војницима к официркма. Њена способност и умвшност као болкичаркв била јв добродошла нашим лвкарима и болесннцнма. Интересантно јв нагпаскти да пок. Вуловићка у оно време уопштв иијв била свршмла ннкакав бопничарски курс радк оспособтквња. Она јв сво својв знање стекпа читајући и налазећн са често у друштву лвкара. За врвме овог рата појавнлв су св билв многв бопвстн. Напрвдна и радна Милка нагје стрвпела од болвсти, већ св увек међу болескнцима налазипа и неговала их. Ипак подпегне болести. Разболела св од богин.а к једва се спасла. Идуће године, наша влада шал>в Милку Вуловићку у Петрограл, да тамо заврши бопннчар-
Скупштина фашистичких жена Рнм, 19 децембРа. — Оргвниаацнја фашнстичкнх жена, дом«ћицв, раднице и звмљорадницв, одржала је двкас скупштину у згради римског позоришта. Одржани су говори у којим« одвта поштв пвлима на бојном пољу и изражеиа вера да ће дух фашистичких легија савладвти све првпрвкв. Четврта енглескиња одликована ратним орденом Лондон. 19 децембра. — Каплар мис Џозефнна Робннс, којој је тек 22 годиие. одлнкована је медалом за храброст. Т 0 је четврта Енглескнн»а која јв у овом рету одлнковала за храбРоет у помоћној војној служби-
Мали савети приликом чишћења одела НЕ ЧИСТИТЕ НИКАДА МРЉЕ НА ОДЕЛУ помоћу топле водс. Сем ало то није нарочито препоручено, јер вода умссто да снинв мрле само их још више шири. ★ ЧИСТИТЕ МРЉЕ ШТО ЈЕ ПРЕ МОГУЋЕ јер штоеод дужв сто]и евв св тежв скида. ★ ЧИСТИТЕ ИСПРЉАНЕ ЈАЧИПЕ НА КАПУТИМА И ЖАКЕТИМА са водом у којоЈ има амомијака (на једну чашу водв једна кашика амонијака). Скинитв пену ОомоНу парчета картона, а »агн.ч добро исперитв јачицу са крпом »амоценом у чисту, млоку воду. Ув» џк итв нову оуву крпу и трлајте шлажно меото да св што прв ооу-
окк курс у ца/рској бопнкот био је прнступачан само онима девојкама и женама, које јв одабрао ц&роки двор. Овај курс у Пвтрограду Мипка Вуловићка је завршипа са успехом. Није св вратнла натраг у земљу. Требело^ јв да на терену покажв својв^ знање. Пошла је са царском бол-^ ничарском миоијом у 3«шницу,^ у Румункји. Одатлв, каснијв, ми-^ сија се пресепипа у Трново, у^ Бугарску. Ова мисија јв радилај> у ПОП.СКО! бопници и примењи-^ вапа свв оно што је било пред- ^ виђвио у плану саме болиичар-1 ске мисије, испитујући бопвсти ^ к примењујућк иове методе лв-^ чења. т Почгго св вратила из Бугарске, \ Милка се удајв за пок. Светисла\ ва Вуловића, профвсора Универ-\ »итета. Пок. Вуловкћ је у оно» време био запажен јавии радиик.\ Бавио се књижевношћу. Милка < све до тада није помишљала иа л удадбу. Како тврдв њвнв савре- ф менице, она је била решила да / св не удајв, ввћ да св посввти ^ раду за добро иарода. Када ју јв * запросио иапрвдки и вредни .' Светиспаа Вуповнћ, она ј» прн- 1 стаоа, јвр јв у њему нашла од- г шсчног другв. У браку су имали * децв, којој јв Мипка поклоннпа' васпитввајућн их:'
пуну пажњу,
како греба жнввтн и радиги з»' добро народа. ? * Ј Милка Вуловићка јв први оекрв^
- - У Бвограду поново борави г. •^Гвно Свнечић, познати драмски штва. Она је оснивач многвсх писац Звгреба, чији }е комвд друштава и удружвња. Њеном ј >Нвобичан човекс доживео, по" успеха на готово
4 сле многих
заслугом је основано друштво* »Киегиња Љубица«. Ово женско\ ДРУШТ.О 1>, и ш ј. Сј.јк. УС-Ј"™ ПОИРИКП.". Т ОР«««" » пехв, захваљујући пожртвованом \ угледннм позорнштнма у ино и успешном раду њене оснива- \ странству, прошлога мвсецв, ве* чице Вуловићке, која је тридесет \ ликк уопех н на првстоннчној годииа неуморно радила у ње- Јпозорници.
му. Друштво јв јако разгранато у Јужној Србији, коју јв Мнлка много волвла. Заслугом ове вредне женв подигнут јв Дом мклосрђа у Шткм љу, код Урошввца, на Косову. Дом има просторијв за основну
Г. Свнвчић, жојн јв присуство* вао бвогрздскеп премкјери и бно' 'врло лепо прнмљен од Престоничкв публике и критнке, нзтввио јв твдв у шали, да нијв посвћи, вао београдске редвкцнјв, иако
школу, за забавнштв, за звнатскуМв иовинар, јер нијв жепео пре
школу и за домаћмчку школу. I Ту је подигнуто газдинство, ту< св већ дуги ннз година васпита- * вају своскв девојке, којв прола-^ зе нроз домвћичку шкопу. Шкопа | јв за овај крај од велике добити. | Оиа је много и много корисна, ај ту корист није лако оценити. За-* мисао: да се у овако једном за- У пуагтвном крају нашв звмљв по-Ј дигнв Дом милосрђа н отвориј домаћнчка школа за сваку је по-| хвапу. То јв јвдинствен примвр код нас. Заслужка Сппкиња — Милкај Вуловићка јв умрпа 29 априпв. 1928 годкнв. Сахрањена је уЈ Штимљу. И.
првмијере да »ступа у ввзу са критичарнма.с Пошто је првмијера прошлв и г. Сенечнћ дошво у Београд, по* еетио јв сам рвдвкцију »Временас и тим поводом изјавио овоје вепнхо звдовол>ство пгто његов »Необичан човвкс има толико у опеха у Београду. За време боравка овде опазио је к »Железннчки веивцс који је донео нз првој страни члвнвк евога главног урвдннка под нвсловом! »Хвала вем, г. Сенечнћу1с У том чланку каже се, између осталога: »У уторак, 16 новембра о■ г. ( давак је првн пут у Бе,ограду у Нвродном позорнпгту позоришин комвд »Нвобичан човекс од хр* ввтског савремеиог књижевника г. Гена Р. Сенвчића. Оввт позо* ришни комад, заслужујв нарочи* ту н*шу пажњу, као жепезннчар* Довољно је рећи у овом комвду гпввни ју
Кекс за чај 700 гр. брашна. 125 гр- шеИер« * „ ог глвсвта . у праху. 1 кашичицу квасца, којн ш се најпрв разблажн у млеку. настругаиу кору од поморанџе илн лимуна, замеснте са чашом хлад-( ГЧ^ЛГГТТТТТМТЈ Л ног млека Пустнте да тесто на-> ^ЛЛ1Ш1ПИА расте једно пола сата, и пазите {ГЛАВНОГ ЗАДРУЖНОГ да буде врло меко- Додвјте му- { САВЕ1А тећи две кашнке меда илн неког Г другсг слатка. или ако волите г Данас ће у Инжењерском до_ више 200 гр. сЈ*аог грожћа. ува-тму Главни задружни савез одрл.аног претходно у брахино. Сн_ Г жатн своју скупптину којој ће пајте у модлу и пеците аа бла- г ггрнсуствоватн делегатн нз целе . Елеганција за најјмлађс
нвк •један жвпвзннЧар, н то такав жепезннчар какаа у отаари по* стојк. Писац г. Свнвчић, тражећн човека нз нвших друштвеннх ре* дова, који би могао бити јуквк њвговв трагнкомеднјв »Необичан човекс нашао гв јв у редовима желвзничара. То ннјв вЈгучв]'ност. Писад ј« осетно да су железкнчари звиств по целом свом позиву везеин зе појам поштв* ног н пожртвованог рвда. Ивко јв Густав. Токковић »стари ндиотс к »необичан чоаекс ми га оваквог »олимо, јвр нам је мно" го ближк, дражи н нсткнкткји. Хвалв вам г. Сенечићу! Др. Душвн Мншнћс Београдскћ жвлвннчври квме* раввју да ррирадв за своје чла*
нове јвдку претставу »Необнч* ног човекас, иао што су то учинилн и њихови друговн у Загребу. Даље ]'• г. Сенвчић изјавио дв јв »Необичан човекс у Загребу достигао педесет претствва, а даван јв к кво претстава за ђаке. Исто теко к код омлвдинв ко* мад 1« наишао на одлично разумевање. Г. Сенечкћ је свопштио дв )в прадао Народном позорншту своје најиовије дело »Сггис бро^ 516с, којн св садв са врло велнким успехом приказује у Зв" гребу, а налази се н не репертоару градског Винохрадског позорипгга у Првгу.
ЈЕЛОВНИК КОЈИ ОТВАРА АПЕТИТ У једном новом илустрованом листу, чији јв први број иаишао прекјучв, као додатак излази јвловник за целу недељу. Овај јвловник, који уређуЈо неки струч»*а«, разуме се, није проналазак овог листа: слични Јвловниц и у сличним листовима излаже валда од како постоји штампа. Ал и, овакви јеловници не доносе се у време, Јсад у храни, треба штвдети по сваку цену, кад треОа јести све. У време кад има мнвго н>их који би били задоволни еа много, много скромнијв .ч храном. од оне коју препоручује оваЈ стручњак V јеловнику. Скупи јеловници, богата јела, дамас оу неприступачн а и најимуНмијим, јер треба штедети намирницв. Онда јв јасно, да овакви јеловниии вршв врло рђаву услугу. И треба их забранитџ. Просто изазивају читаоца обилем скупих јвла, данас свима нама нвприступачним. М. Ср.
ВАЧКОЈ БОЛНИЦИ
јачу штоф за одвпо. Узив ми он меру, покажв ми »цугехерс, а на к Р в ЈУ» V момеиту кад сам хтео да изађем, рекао ми је: »Заборалио сам да вам кажем, да је сад све поскупело, и »цугехерс и израда1с Застао сам мало на вратима: »А колико?с Насмешио се врпо љубазно: »»Цугехерс з^ 100 дкнарз, а рукв за 2501с. А никако није могао да ми објасни, зашто је скочила цвна израдн за 250 динара, кад су радничке над-
РЕНТГЕН У П ОЖАРЕ- У пош. ревачкој бопккци рентгенскк апарат покварен ]в има више од шест месецн. Болесници допазе на прегпед али болескике одбијају: »Реитгвн је покварен1с. И болесницк, хоћеш нећеш, мора да иду нв ректгенопошки преглвд код једног лекара у бпнзини, који има свој приваткн рентген, А од тог лекара — каква спучајност! — зависн да лн ће онај болнички рентген бити упућен ка оправку клн неће. Пожаревткани су св сад подепили у два таборв: јвдни тврде да ће бопнички рентген кпак једног дана бити олревљвн, а.другк су у том поглвду врло ввлкке песимисте. Писвц овог од јекв спвда у другу групу, к верујв да ће бопеснкци још дуго ппаћати рентгенолошки преглвд. ЗАШТО ТОУ Шијвм одвло већ пет година код 1'едног кројача. До сад мн је наплаћивао за »цугвхерс и руке 850 динарв к био сам задовољан и квалктетом прибора н нзградом. Пре неки дан однвсем овом кро-
Иако деоа не маре много за нсделло одело. Јер не могу комотно да се играју. ипак су осетл,ива не извесну елеганцију. Нарочито девојчице- Због тога и поред ск>-поћв материјала, деца
ставно олевена- ^ Р&ууме се. да се као наЈподе- ,ј е био љубазан да каже нешто, сннје одело зе децу. поготово за, што би св могло 8аиСта ^ знмске дане, сматрају данас ства > ри израћене од вуне. Али како јеЈ тк * ав на Д>. Д® " в св °) обраввн вуна данас ретка и врло скупа. Ј посветити разговорима и припре треба прибећн другом материјалу. Вебе се лакше облаче н -њнхове
Наш земљак познатн режнсер у Немачкај г. Богослав Т акнв од јуче бара вн у Београду Режисер г. Танко задржаће се у Југославиш извесно време по пипгању стварања домаћег фипма Јучв је у Београд допутовае наш земљак, иначе познати филм оки режисер г. Богослав Танко, који већ пуних десет година ради у немачном фнлму. Г. Танко је допутовао са својом младом н лепом женом гђом Илзом. Нкје тешк9 сетити.се, да је за последњу деценнју нме г. Богослава Танка често помињано у нашој јавностк. Управо, онда, када је говорено о нашем фнлму. Његови успеси у иностранству, који су, очввидно, дошли само благодарећи његовкм особитим способностима за режију, давали су наде, да ће, једнога дана када,.св ^уд* одлучивао да дође у Југославију, моћи да окупи све оне растурвнв снаге које жвле стварање домаћег филма, и учкнити, да ми напустимо став па'сивности, или изиђемо кз реда земаља, к01*е немају с*оју фклмску Нндустрију. Када је дошао са својом гоопођом- у редакцију »Врвменас на мопбу нашег уредннка, г. Танко
хал>ине обич«о се нзрађују од материјала у јасннм бојама и који се лепо пере. Што се тиче веће деце. а нарочито иушкараца, најбол»е је у_ овојитн одело у једној бојн. На? "Р« 6 "'"«. »о,и с.да тр«6а д« св решава и нв улази неопрезно. Г.
пример: маркнско плава баја за панталоне. џемпер у астој боји. па в капу-т исто такоСа девојчицема је миого лак_ ше. У њихову гардеробу може се унетн мало више фантазије- ХаЛзиннце са шкотским шарама
пикета. које није тешко одржавати у реду Њихови капути по_ ставл.ени су врло често карнранкм. вуненим тканЈшама, а ако желнтр да се деца не мрзну, као последњв мода сматрају се потставе од руком плетеног жерсеја. Тако изрвђена потстаза причвршћааа је за капут дугметима
мама- за рад у томв правцу. Г. Танко је млвд човек, впи пун искуства и познавања поспа који десет годика ради предано. Ипак, он јв веома скуп у изјавама и мери сваку реч. Није му стало до рекламв. Позкајв озбнљност
Танко јв дуго сннмао као помоћник режксера Карла Хартпа, сада шефа продукцијв »Вин-фипмас. Скнмио је неколико самосталних филмова, један од њнх познат и код иас — »Шерлок
бнчао су допуњене }ачицама од|^Х°лмсс_док јв нсто тако дуго радио, још у почетку, св режисером Корнелом мање фипмове, ко ји су приказивани у Немачкој, Швајцарској и другим збмљама, али ниједан од њих нијв донвт у Југославију. Ти фидмови ,познати су као продукција Кортан, (први спбгови имена Корнепа и Танка). Десет таквих фипмова носв то зајвдничко име. V И вероватно да баш зато, што је у Немачкој његоао нмв веома цењено, г. Твнко н» жели да даје дуге изјаве. Он ввли— Мој допазак, морам рећи, треба да је у вези св студкрвњем могућности стварања нацноналног фнлма код нас. До сада сам нмћо прнлике да чујем да за то имв интереса једна већа групв капитаписта, са чи1к»* сам I'претставницнма већ имао тгрилнкв да говорим. — Сцагратв пи да.би наш нацнонадни фицм могао дв се издигнв. најбоље, ако држаш буде
Г. Богослав Танно (десно) познатн немачнн фнлмскн релшсер ж његова госпођа са уредннхом »Времена«
узвпа најввћвг учвшћа у »вговом подизању? — По моме мишљењу, то јв јвдан од првих услова. Држава греба безусповно да учествујв. Та неопходиост, вврујвм, ввћ јв давно објаснила надлежнима важ ност национапног фипма У сваком погледу. Ма како да је данас нередовно доба, она нкјв разпог за »седењв скрштених рукус. Св ћам се да је генерал ЈТудендорф, за време рата 1917 годинв истакао важност пропаганде, ма какво било стање. Нема тв звмље ввће или мање, којој нијв потрвб на пропаганда. Ја ту мнслнм на фнлмскк журнап, на све врств фипмова. културно-пропагандистичких, па и на доцккји ввпикн фклм. — На воји начин мислитв да би бипо најбољв започвти рад? — Потребно је да се сакупе свв снаге, да се удружв све нницијативе, којв заспужују сваку хва лу н да држава поведе ствар и доведв до оних рвзуптата који ће значити нешто много. Мишљења сам да здружена приватна иницијатива са државном код нас специјално, могу створити много. Ја имам увврвње да ћв снага словвнског духа моћи да да јвдну новину у стварању филма, наше филмске драме. Реч је о продубљнввњу ствари, о осећању, којв јв наше, словенско својство, апи тек тако, када будемо савладали потпуно и филмску технику. О нвмачком фнпму г. Танко квже такође неколико занимљнвих ствари. — По моме мншљвњу у немачком фнлму, као у једној од стотину других грана немачне делатности и куптурног одраза нвг мачког живота, можв се вндвтх
н назирвтн нов пут. Немачки фипм данас већ ствара одлнчне фнлмове као пгто је познагк пример »Поштарввв кћис, а главна пажња посвећена је нсторнском филму, у комв се нврочито подвлачи снага једне пнчности у кзгрвђивању нове државв и кретвњв новиМ путевнма. Немачки филм ннје запоставио хумор н труди се да га што боље постави. Немачки филм, од 1933 годинв има нов пут. Сада већ ствара свв боље фнпмове н онн ће показати још веће резултате. Поднзањв техкнке н обрада сижеа доносе нешто ново. Враћајућн се на гпгтањв домаћвг филма г. Танко кажв| — Имам и јвдну мвлу жвљу н уверење. Јв мнслим да наша штампа има могућностн да нзврши потрвбну велику пснхолошку приттрему за стваоањв сопидних темеља нашем нацнонвлном филму. Мене радујв да сам у томе погледу већ наишао на пуно разумевањв. Нвцконални фипм није ствар појединаца, ввћ ствар државе и сваког појединца, целе нвшв заједницв. Ту јв почетвк. Оствпо јв пакшв. И још нешто: требв почети с мапим, да би се послв са снгурношћу могло солндно да ствара нешто веће. Г. Танко, како смо обавештени. оствјв у Југослввији око двв месецв и то време посветићв рвзговоримв и преговоримв св свимв који имају интереса за подизање нацнонаппв фипмскв нндустркјв. Г. Таико ће исто тако провести извесно аремв и у Загрвбу као н у ЈБубља««, где нма своје многобројн# прнјвтељв и познанике. К. А.
иицв скочиле врло мало, а све остало је остало ксто: киркја, осветљење. Што се тиче цена животних намнркнцв, оне су скочкле подједнако за све, к за раднике, и за чиновкике и за заиетлкје. После чуо сам да су и други кројачи повкснли много цене, неки чак и дуплкрали их. А зашто, зашто, рвците? ОТМЕНО ДРУШТВО Недавно сам била у једном друштву у коме се кграо покер са прилично великкм улогом. Бкла сам орећна, да са још једним господином будем партнеркв домаћици и домаћкну. Игра се развијала, а мој партнер и ја имали смо мање среће, док је домаћина и домаћицу карта невероватно служкла. У једном моменту приметим да мој партнер врло оштро посматра руке домаћнце, којв су врло спретно мвшалв карте. Одмах потом мој партнер је нагло преккнуо партију и предложио да мв отпрати до кућв. Успут мк јв рвкао у чему јв ствар-. кврте додуше нксу маркиране, али домаћица н домаћин тако вешто »пакујус при мешању, да је »Шукрис према њима полетарац. А не заборавкте, они прнпадају отменом друштву н нмућки су.
гс уии&го&а
НОВИ СВЕТ. Год. 1, бр. 23. Београд, 18 дец. 1940. Цена 3 днн. У слдржа)у: Нози свет — кноотранство; Ј. Лал&рееић, Кнегнн>а Олга н београдскв хумасо госпођв ее »аЈеднкчков! рад>- аа довро шта ћенкка ..Српске маЈке"; Л. Лвнч. Со масних киселнна; Ј. Овичан, Мађарскк ноетнарн у Београду: М. ДнвјаЈс. ,,Машине. п>-ноа» снагса*: ' — водн ое поморска битка; Бранннк нахпедннци {..Кншображш"»: П. де Снлвер, Гезнјална шала; Ј. И. Маркс, Бно мн Је прпјател.; МДекобра. Јачв до смртн; Н. Алв<_ снћ. Жнвотнн простор зе»(л>е ,,С\"Н ца које се рађа '; Б. Кеснћ, Бага Дуле, газда Вуле н њнховн ..снно_ вн" Ђорђас и Лоенидас; Е. Голаи, Баш смо ореПнн; Фили; М. Арлвч, Доокнвотна робија; Спорт; М>-шке приче; Женске прнче; Мода; X. Товдул, Правн маЈстор; Шеот дана у раЈу; М. Цвих, Блнзанцн: Новн свет — Ј\тославдја. — Годишња првтлл&тв 84 дин. УреднншгБО : Београд, Јакшнћева. в. — НАРОДНИ ПОДМЛАДАК. ГОД. 6, бр. 11—12. Београд, нов.—дец. 1В40. — У садржа.Ју: Хнтна поасоћ за гладну деду на оелу; Ј. Хамершак, Наша омладнна у службн ца снвнв одбране: А. Скала, Шкатскн фондоии: Угледан рад једне 6а_ бице; За соцнјално, културао. здравствено н екопомско поднзаље сета; Разно; Трззвено васлнтаље. ПОЗОРИШТЕ. Сезона 1МО—1М1. Год 2, бр. 8. С*опље, 15 дец. 1М0. Цеал 2 дин. — У садржају: Вк:тор Иго (Поводом прелшјере ,,РуЈ Бтаза"; Поводом преинјере ,,Пепол»>-ге"; Јоснф Фрајценрајх н његови ,,Г^>аннчарн"; Један допнс о нашем позоршхгту; Кроз наша позоршпта, лнстове н ревнзе. ГЛАСНИК РКЗЕРВНИХ ОФИЦИРА И РАТНИКА. Год. 19. бр. 12. Беогоад, дец. 1940. — У.садржа)>-: Првн децсмбар; Иоторнске речн Н». Кр. Внс. Кнеза Павла; Војничка песма од Снме Панд>-ровнћа; Чланцн н ст>-днје. Италн_ јавоко-грчкн рат, од генерала г. Пакт. Драшкнћа, Командант бата. .-ћона н митраљесха чета, од пеш. маЈора Лазара Стс-јшнћа; Спорт н воЈска, од адв. Консталтнна Саватнјввнћа: Како се рач>-на време за пензнЈу коЈе оу реезрннн офнцнрн провелн у рату; Редов Сава Боровнла, Ј>-нак 1 пеш. пука Прве српске добровољачке днвнза_ је у Руснјн, од днв. генерала Бошка Тоскнћа; Службена обавештен.а за резервнв офнцнре: Ранг реверзннх мајора; Унапређења ђака ратнтоа рођеннх 1893—1896; Позећавање днввннца резервннх офнцира на вежбн; Конкурсп: Коикурс за компознцнЈу нашег нацноналног посмртног марша; Конкурс за прн јем резервннх у актшиге жандарме рнскв скрнцнре; Делатност Удружења рез. офнцнра н ратника: Клуб резервннх офнцнра н ратннка V Београду — проглас >"праве Клубе свнма рео официрнма п рат ницнма: Д вад с<х-тп етогод ншљ н ца нашег удружења од Д. М. С.; Великн добротзорн, добротвори и у_ темел.ачи Удружова рез. офццира н ратннка — пододбор Београд; Прнказн: ВоЈнн Максимовић, днз. генерал. Савремопа улога државив >-правв у етремању земл>е у рат, од С. К.; Г1ол»опривредни календар; Некролог: Стана маЈка. воЈводв Вука_Војлна Поповнћа. по смртнн говор од Душана Мил. Шнјачког. Годишња претплата 26 линара. ПоЈедпна свес*а 4 динара. Уредништво у Ратничком дому, Беогрвд. Телефон 23-417.
\