Време, 20. 12. 1940., стр. 5

20 доцембра 1940

ВРЕМЕ

ИЗЛАГАЊЕ РАТНЕ СИТУАЦИ]Е ПРЕД БРИТАНСКИМ ДОЊИМ ДОМОМ Г. Черчнл је опшнрно нзложно тон аперација у Западиој Лустињи подблачећи кбалитет британских генерала и војника

Лондон. 19 дрдембра. — Агенцкјв Рајтвр јавља: Излажућн војну снт>-ацију у Дољем дому. претседннк владе гЧерчнл је говорио н онеочекива. ној смртн брнтансмог алЛасадора у ОЈеднњевнм Амернчкнм Државама лорда Лотнана. одајућн му речнто попггован.е. Између осталога јо ре«ао: >Не могу да се ословодим мислн да умретн. када је човек на врхунцу евоје карнјере попггован и вол>ен у целом евегу. \-мрети кад велнка гнтан»а још задржа. вају пјно интересова»е целога света- напл-стнтн овај свет у тре_ нутку кад је лорд Лотнан већ мо. гао да види како се на внднку оцртава крајн»и успех. мора да је судбина која је међу најмаае завидвим< Прелазећи затнм на ратну с*ТЈ -ацнју г- Черчнл је нзјавно иЗ_ мећу осталог: >Волео бих да вам говорим отворено о тецгкоћи коју осећам с обзнром на учестале нзјавеАли, као претседник владе н министар народне одбране осећам опасност која се сатоји у томе: када се чине нсцрпне. нскрене н чвсте изјаве у којима се нсполлвају лнчна схватаља нлн схватан>а владе. нли мшпљење оннх којнма су повеРене стретегнЈске н практичне одлуке. неприЈател. може нз тога извући корист. >Зато се надам да ће Доњи дом бнти увнђаван и схватнти што ретко говорнм пр>ед парламентом А ако би Доњн дом желео обавепгген»а која сматрам да не би бнло обазриво да се об>авл,уј>-. надам се да ће мн допустнти да га обавестнм на тајној седницис Говорећн о операцнјама у За_ падној Пустин»н г- Черчил ј« из_ јавно: »Велнкнм снагама, које ое етвл но појачавају нападамо >тврђење н град Бардиу. Снтуација у Западној Пуетин»и ннје таква да бих могао да дам категоричне изјаве- Међутнм, могу да кажем да нмам пуно раалога да верујем Да се снтуација у тој об.тастн раз ваја врдо поволано « »Ова ве.тнчанственв битка. коЈа ее водн у пространој пустнљи, где ее моторнзоване колоне крећу великом брзином н еволуншу обухватајући са свих страпа непрнјатељске одреде н положаје. таква је. да могу рећн да ев борба водн у облаетн која јо ве.тнка као грофовнја Јоркшнр. а зато ов нв могу датн свн детал»н већ сада- ЗГеђутнм. уверен сам да број од 30 000 кталијанских заробл^ннка јеете да.теко мањи од стварног броја. Наше трупе су нзмеђу осталог запленнле 100 топова. којнма ев можемо служити као н ве-тнке количнне дрјхог драгоценог ратног матернјала. >До 16 децембра увече, рекао је г. Черчил у далгеи току свога го_ вора, британска војска — а то је једна знатна војска, моторизова. на. која се брзо креће по пустин»и — борила се према најновијим извепггајнма. који су ми сти_ глн, непрекидно целу недељу да_ на И та армнја нмала је мање од хиљадЈ* војника. подофицира и војника који сУ погнеу-тн нли рањени. Они припадају бритааским. инд>'ским и империјалннм једнницалЈа- Несл-мњаво је да је било и других губитака, алн у сваком случају овај резултат тре ба да сматрамо као крајње задовол»авајући н његове реакције у другим правцима биће повољне н омогућиће нам да положај посматрамо смелије него раннјеЗамашај операцнја у Западној Пустааи »Танав јв случај бно у Пустиан, гдв су св наше трупв излагалв опасиостн, хоја јв била знатна. Кретаав оав валнж« војснаге, ноја је прешла простор од 100 до 130 хнломвтара кроз Пустнау бнло јв изложвно знат* ној опасностн. Нвпад на Снди вл Баран кзазнвао јв страхова»в, јер јв снабдева&в нашнх удармнх трупв бвнзином н водом било строго ограничеио, а застој или неуспех у сиабдеваау знат* но би ограннчнпн нашв опврв* цнјв. Мвђутнм, овв опасности су срећно избегнутв н преброђене, захваљујуђн вепикој вештини генерала г. Внлсоиа којн ужива глас једног од наших иајбољих тактнчара, хво н нскуству твнврала г- Вавела, чнјн лик нв н* сточном хоризонту добија свв веђв размврв. Маршал г. Лонгмер видео ја како се, у иајкритччнијем тренутку наших припреме, знатан дво наших трупа повпачи у циПУЛМПНОВЧПЈ ублажава кашаљ и раствара шлајм. добија се у свима апоте. хама- Оригинални омот од 150 гр. Дин. 37 Огл. рег. 6р. 1503/1936. #15«

љу упућивањв у Грчку, алн је нстрајао нзлажуђн се новнм о* паоностнма. Начин на којн је поступао заслужујв нв ввћв похвале. Надам се да ће Доњн дом бн* ти задовољан сад*шн.ом ситуацијом н резултатима постнгнуткм овом офанзнвом. Она још нтчјв завршене, алн се надам да је боље оставнти будућностн да се она развија, него лн чннитн покушв! предвнћање даље акцнје. »И главнн генералштаб, и рвтнн севет, кео н штабовн којн су проучавали овај проблем, такође су се нзлагали опасностима. У мвсецима јулу и ввгусту ннје било лако упуђнватн заобнлаз* кнм путем преко Рта Добрв На* дв, скупоцена борна кола најбо»ег квалитета н топове којнх је тада било тако недовољно. То нам је омогућило да се пре свега сами бранимо, а зетим да предузмемо офанзнву. Требало је доноситн важне одлуке. Мнннстар рата н ја, проводнли смо

озбнљне часове, док нисмо донели овв одлуКв. Квалнтет британске војске »Јасно је де не постојн иачнн де се нз овог рата нзиђе са у* спехом, ако се нв излажемо опаоносгнма, а опасностн повлаче за собом подршку перламента према владн н војннм командама. Британска војска нмала је већ прнликв дв покзже своје способности. Имали смо и тешких н несрећних нскустава у овоме рету. Међутим, већ у борбема око Денкерка све дивизнје ко!в су у њима учествовале биле су свеснв да су потпуно равне својнм нвмачким противннцнма. Више бнтака које су онда вођенв на фронту јвдне нли двеју дивнзнја показале су да нисмо нмали ннкаквог разло' га да етрахујемо од судара војсака, када буду условн подједнакн. вСада смо, рвкао је г- Чврчил

даље, андепн у Лнбији, да су ивша рвтна наукв н нашн гвнвралштабнн офнцнрн способнн дв нз* радв планове м да ефнкасно нз вршују најсложвннјв и ивјсмвлнјв опвраинје. Мођутнм, нвмамо твквнх офнцнра само у Лнбн* јн. Спедствено томе. понављам свој са*вт Доаем дому: Учиннтв свв да се развнју мођ и способност, велнчнна н ефнквсност вепнке брнтанске аојсве ко>_« се сада формнра у метрополн. »Војска ђе пружитн своју подршку у било којнм изузетиим приликама у вези са непадом из ваздуха. Ми овде морамо иматн јану војсжу — избегавзм да кажвм колнкн бн ефективи требало да буду — и то не само радн одбрене нашег острве, већ и ра* ди вођења акција на другим во* јнштима. Морамо нмзти велику и добро организовану а и добро опремљеиу војсну, снабдевену иајбољим оружјем. , Ово је оправдапо предпнђап»е за 1941 годину, у којој ћемо пе. сј-мњиво наћн прнлнке да употребимо своје војне снагс, ако пе за одбрану овога острва н оно бар н» др)*ги>1 попрншппш на равној нози пгго се гнче ефекти. на н >гаор>-жан>а. Први пут смо у Западној пустињи нмалн о.

Политични дневнин У Љубљани су јуче одржане номеморатнвне седннце разних удружења поводом смрти др. Корошца

Генерал Антонеску преузео министарство спољних послова

Досадашњем министру ннезу Стурзи биће ускоро поверена мисија у иностранству

Букурепгт, 19 децембра. Агенцнја Радор јаал»а: Пошто ће досадашњем министру зностраних послова г. Мнхајлу СтЈ-рдза битн повере на нова мнснја, то је управл»ач државе и мннзстар претседник генерал г. Антонеску привремено преузео вођење министарства нностраних послова. Румунска гитампа о промени у министарству спољних послова Бу*урешт, 19 двцембра. Агенцнја Стефани јавља: Листови репродукују без икаквог коментара ввст о промени у воћству румунског министарства иностраних послова. У овлашћеним круговима се прецизира да, како је то обично у тоталитарним државама, промена тедног министра ниуком случа1у не значи и преокрет у спољној политици те земље, утолико пре што баш у случају Румуније, која се коначно укљунила у систем осовнне, стварни интерес земље јесте у потпуној складности са идеологи !ОМ легионара. Што се тиче внеза Стурзе изјављује се да ће њему вероватно ускоро бити поверена мисн]а у иностранству. Румунски политич• ки кругови о промени у ресору спољних послова (Од нашег сталног дописника) Букурешт, 19 децембра. (Телефонски извештај.) — Данас је објављен кратак коминике у коме се вели да је досадашњем министру нностраних послова принцу Стурзи одређена нова мисија и да је ресор спољних послова преузео привремено државни вођ генерал г. Антонеску. Одлазак г. Стурзе са чела румунске спољне политике не претставља изненађење за обавештене кругове у којима се већ извесно време очекивао овај догађај и помињао садашњи министар правде г. Михаил Антонеску као наследник г. Стурзе. Ово тим пре што је г. Михаил Антонеску у два маха замењивао г. Стурзу за време његовог пута у Рим н Берлин. Изгледа међутим, да по овом питању није у последњи час дошло до коначне одлуке код меродавних чинилаца а да се одлазак г. Стурзе неодложно

наметао тако да је државни вођ решио да привремено преузме ресор спољних послова. Као најозбиљнији кандидат за мннистра нностраних послова помиње се г. Валер Поп, бивши министар и шеф румунске делегацнје у преговорима са Мађарском, који је доскора боравио дуже времена у Берлину и г. Александар Констант садашњи министар пропаганде и легионарски првак. Чињеница да је генерал г. Антонеску преузео привремено вођење ресора спољних послова, тумачи се у извесним круговима, у прилог доласка г. Валера Попа на чело румун ске спољне политике јер, вели се, г. Валер Поп је ових дана заузет проблемнма Ердел>а и преговорима са Мађарском, чи је се продужење очекивало ових дана, а у обавештеним круговима се сматра да ће бити настављени после Божића у Сннаји. Г. Валер Поп ужнва, каже се, велико поверење Берлина, где је боравио преко два месеца у специјалној мнсији, а располаже и добрим личннм везама у Будимпешти па би његов долазак могао имати за резултат отпочињање нове ере пријатељског пречишћавања свих отворених питања са Мађарском. пгго би било и у духу Тројног пакта у коме се налазе како Румунија тако и Мађарска. Извесни кругови не искучују и могућност да генерал г. Антонеску, чинећи ове измене, баш уочи отпочињања нових преговора са Мађарском, жели да унесе свој пуни ауторитет у вођење румунске спољ не политике и да лично потпомогне г. Валера Попа прнликом претстојећих преговора, желећи да коначно пречисти сва отворена питања и успостави добре пријател»ске односе са Мађарском. 3. ТОМИЋ Берлин о одласку г. Стурзе (Од нашег сталног дописника) БвРлнН, 19 двцембра. — (Телефонскн нзввштејј. — Догађај који је био данас у Берлину ззпажен јесте повлачењв румунског министра спољних послова г. Стурзе са положаја. Обзнром иа то де је принц Стурзв пре крат* ког времена прнсуствовао потписнвењу Тројног пакта, неки кругови нзразилн су сумн»у да није нскључеиа могућност де ово отступан>в може да има некн утицај на даље вођење румунске слољне политике. Ште више, нв ,

кн су сметрали да је овај корак генерала г. Антонеска претстевљао изненађење и за сам Берлин. Међутнм, данас је на меродав* ном месту речено да отступање прннца Стурзе за Немачку не претставља ннкакво нзненађвње, јер да све мере које генерал г. Анточеску предузнма у цнљу у нутрашње нзградње полнтнчког и соцнјалног жнвота нове Руму* ннјв, 98 Нвмачку не само дв не претстављвју нзненађење, веђ нанлазе н на пуно разумевање. Т. СОКОЛОВИЂ Оставка евангелистичког бискупа у Румунији Бунуреш*, 19 децембра. ДНБ јавља: Сазнаје се да је бнскуп евангелистичкн цркве у Румуни1и г. Вивтор Глондис поднео оставку. Није познато ко ће га наследитн. Немачке трупе у Сигисоари Букурепгг, 19 децембра. Поводом дводневне посете једног батаљона немачких ииструкторскнх трупа у Сигисоари, вароши у немачком делу Ердеља, дошло је до манифестације на којој се нарочито истакло немачко и румунско братство по оружју и повезаност судбине румунског народа и немачке народне групе у Румунији. За време параде. у Сигисоарн се могао видети велики број румунских Немаца и ру мунских сељака са немачким и румунским заставама. Увече је прирбђена свечаност, у којој су узели учешћа војни н цивилни претставници државе и легнонарског покрета. (Трансконтннент прес)

г. Черчнл прему рамгу пепрнЈател»оклЈ, а тск смо упола наоружана иацн. Ја, која сс борн протнв потауно наор>*жаног народа, који ј« всћ нр«'налнп!ао тачкт ,,заснћеносгн" у свом наоружан.у. ..Годнне 1941 постаћсмо добро напрЈжан народ и ми, в то ће нам отворнтн до сад још неотворене могућностн. „Захва.т.ујућн досада уложе. ннм напорнма н загвал»ујућн рат ноЈ опрсмн која нам стнже и ко. ја ће пам стнзатн нз СЈедин»еиих Амсрнчкнх Држава, ми ћемо 1911 годнне постатн добро наору. жаш1. Од вндпог Је зиачаЈа да се уложе сви напорн у фа<'рнкама ратне нндЈстрнје да би се повећа. ла пронлводн.а не само у погледу наздухои.1овства. већ н у погледу осталих родова оРУжЈа н све опасностн којнма се нзлажу у фабрика.ма на.ме1птеннцн под ва. тром неприЈател>а, као н свн дру гн напорн нашег >едннственог на рода. могу да прндобнју радпике за убрзаи>' пронзводњу што ће такође прстставллтн етапу 1» победн, н то ка што бржој побе. ДН. Мн НИСМО ПОТПЈ"НО задово.т.. ни резултатнма пронзводње нако су о>(н снгурно велнког и значаЈ ног обнма- Треба н даље да настојнмо да у руке пашег л,удства ставимо оружЈе, јер Је достојно задатка који треба да нспунн н достојно својнх жртава. ,,Ово се, наставио је дал»е г. Черчил. односи у истој мери и на производњу артнкала за исхрану. Када сам пре неки дан говорио, спомињао сам године 1943 и 1944- Тиме ннсам хтео да кажем да ће дотле трајати Рат. Међутнм. у погледу војно - при_ вредне производше н грађенл бродова треба имати буд>-ћност пред очима. Све оно што се може учнннти за повећање обима на_ ше произаодње жнвотних намирница претстављаће најмудрнје оснг>"Ран.е. поД претпоставком да се рат продЈ-жн До тога времена- што ввкоме није могуће,,Мн се разалазимо на кратак парламевтарни одмор. Огнћи ћемо са нзвесним осећањем спокојства. па чак и задовол»ством. због напретка који је остваренМеђутнм, била би велика несрећа. ако би неко претпоставлло да је прошла опасност. да је прошла највећа она смртна опасност. јер она ннје прошла. Постојв опасностн које настају оосле дуже паузе. алн може бнти н не_ посредннЈих опасности Зимско доба пружа нзвесна преимућства нападачу. која би могла да доведу у равнотежу оно пгго је изгЈ-бљено у летње доба- Мећутим. бво би велкки недостатак обазривости који би одговарао правом злочнну ако би се ослабила предострожност наших ар_ мија у метрополн. Брнжљнве прнпреме треба да се наставе- И ако смо били у могућности да извесном броју војника одобрнмо отсуства. ово никако не треба тумачити ни као најм&ње оправ дање за претпоставку да је не_ потребно да непрестано нз часа у час будно мотрнмо на опасиост ко>а постоји стално, у п\-ноЈ сна_ зи. на врло малом растојању. Амерички пуковник Доновен код г. Черчила Н>ујорк, 19 децембра. ДНБ јавља: «Њујорк Тајмс» објавио је белинограмску слику на којој се види да је г. Черчил задрткао на ручку пуковника г. Доновена, гојн је као претставник Сједињених Америчких Држава допутовао у Енглеску са нарочитом мисијом.

Љубљвив, 1» иовембРв. — Поводом смрти др. Антона Корошца даиас су у Љубљак* одржвле многобројна друштва ■ корпора* циј* комвморативнв седницв. Јучв по подив свкција Новинарског удружења за Дравоку бановкиу одржала је комеморетивиу седницу на којој је говорио претседиик Удружења г. Стакко Вирелт. Г. Вирант је подвукао веливе заслуге др. Корошца за развој иовинарстве у Словеначкој. Истакео је да је др. Коро* шец поклањао пуну пвжњу сло* ввначком Новииарском удружвњу ноје је помагео материјалио и морално. На овој седници Новииерско удружење је одредило 1000 динвра за Зимску помоћ зе покој душв др. Корошца. УпРава Узајамног осигураваЈућег друтптва у Л>убл»анн одржала је јуче комеморатнвну сед_ ницу За покоЈ душе др. КоропшаТом приликом управа Је одредила 50.000 динара за Знмску по_ моћ. затнм је одредила две стипенднје коЈе ће се ззати стнпендије др- Корошца Свака стипендија износи по 5000— динара. а из ње ће се школовати наЈболл два студента Љубл»анског >-ни_ верзитетаЈавна берза рада у Љубљани одржала је јуче комеморатнвну седницу на којој је одрвдила да св у покој душе др. Антона Корошца да Љубљанској Зимској помоћи 50.000 динара, а исто тако и мариборској Зимсиој помоћи 50.000 дннара. Железннчка дирекција V Љубљани одржала јв комемооативну седницу. На овој еедници говорио је директор љубљанске дирекцЈге железница и изиео је заслуге др. Корошца за развој железничког саобраћаја у Југославији. Днрекција је на својој седннци одреднла 1.250 динара за Зимску помођ. Љубљанско удружње дентиста одржало је данас комеморатнану седницу на којој је говорио

претседннк Удружења. Ои је истакао заслуге др. Корошца за оснивањв овога Удружвња. На својој седници Удружењв је одредило 600 дниара за Зимску по>моћ у покој др. Антова Корошца. ПОМЕН ДР. АНТОНУ КОРОШЦУ У ЦРКВИ КРИСТА КРАЉА Поводом своје скушптине Глаа нн задружни савез прнреднће у цркви Крист а Крал>а данас у 8 ч. ујутру. помен своме доживотном претседнику почившем др. Анто_ ну Корошцу. Г. др. Куловец примио велики број позлравних телеграма из целе земље Љуб.гана, 19 децембра. Полнтички наследннк поч. др. Аитона Корошца г. др. Фран Куловец примио је зз свих крајева Југославије миого поздравних телеграма. Сви му желе много успеха у воћству словеначког народа, Бивши сенатор г. Милош Драговиђ упутио је г. др. Куловцу телеграм следеће садржине: >Честитам на избору и молнм да продужите полатику народне љубави као пгго ју је водио и ваш претходник и велики син отаџбине.«

Претседник впаде г. Цветковић неће примати посете 20 о. м. - Претседник Министарског савета и заступник министра унутрашљнх послова г. Драгнша Цветковић неће прнмати у петак 20 о. м. уобнчајене посете сенатора, бнвпшх народннх посланика и остале публике.

ЕПИСКОП Г. ДР. НИКОЛАЈ ПРОСЛАВИО ЈЕ ЈУЧЕ СВОЈУ СЛАВУ У ЖИЧИ Краљево, 19 децембра. — Да* нас је прослевио своју слаау е пископ жички г. др. Николај Велимировић. После ерхијерејске литургије, којој је чинодејство850 епископ г. др. Николај уз асистенцију великог броја свештеника, прешло се у владнчнн конак, где је првсечен славски колач. Нвколико побожних госпођа из Београда донеле су колач у менастир Жичу, који је био прерв* зан у вледичином конаку. Овај колач оне су наменилв православним Београћанима, да се слажу и да престоннцу нв задвси никакво зло. Епископ г. др. Николај примио је ввликн број грађана, швфова надлвпгтава н чиновника којн су му честнтали славу. Исто тако епископ г. др. Николају честита* ла су слеву и двца из храннлишта. МИИИСТАР ВОЈСКЕ И МОРНАРНЦЕ ПРИМИО ЦЕНТРАЛНУ УПРАВУ УДРУЖЕЊА РЕЗЕРВНИХ ПОДОФИЦИРА Миннстар војеке и морнарице генерал г. Петар Пешић примно је Јуче у подне у своме кабинету централну управу Удружеша резервних подофицира. на челу са претседником г- Георгијем До_ рошким. Миннстру г. Пепгаћу изложен Је досадашњн рад Удру жења и његове потребе за будуI ћу делатиостЕлектрификациа села око Аранђеловца Ових дана дозршени су радовн на изгралњн помоћне електрич. не центреле, коју у Аранђеловцу гради друштво „Електро.Ма. киш." Централв ће бнти п>"ште. на у рад у почетку јануара месеца кдз-ће године. Аранћеловцу је до сала елек. тричну струју давалв месна цен. тралв, чнЈи је власник инж. г. Бокшан. Пошто петнаестогодншн>а концесија. коју г- Бокшаа има са Општнном аранћеловач. ком. ннје Још нстеклв, то ће дру. штво ,,Е1лектроЈк1акиш". своју струју продазатн г. Бокшану. а оваЈ ће исту препродавати ме. сним потрошачима. Становннцн. потрошачн, са нестрпл»еи>ем оче. кују дан. када ће добити нову струЈу, Јер Је досадашња цена од 8.50 днн. по киловату. бнла вео. ма скЈ-па, па се очекује. да ће нова цена бити знатно ннжа. Попгго електрична мрежа дру. пттва ..Електро.Макиш". која иле од села Вреока. код Лазаревца, па до Крагујевцв. пролазн кроз веома напредна села, то ће се ускоро нзвршнтн електрифика. ција и ових села. коЈа ће твмв у своме прнвредном развоЈу. до. битн много. У новоЈ пентралн, у Аранђеловцу. стрз-Ја високог на_ понв '60.000 волтн >. бнће помоћу т^ансформатора. коЈн су овнх дана стиглн нз Немачке, пре. ображена у струју малог напона <6.000 волтн). која ће после ка_ бловима бити спроведена у села: Врбицу, Вању, Буковик. Дароса. ву. Орашац, Тополу. варош То. полу и даље све до КрагујевцаБуковнчка Бан>а почеће, још у току овог месеца, добиЈвтн нову струЈу, пошто она ннје везана концесијом г. Бокшана н Ошпти не аранђеловачке.

Каоштонаучишсвоједетеда сесамоуми В а,такогаодмах научи да пере зубе!

га

пр а ®

одо

6«о

«а ГГч-

0»

\