Вукова преписка. Књ. 7, стр. 223

вук поповић 195 вас у њему попудити сувијем скоранцама, бисте ли да вам пошљем десетак литара“ Кад ми одпишете, јавићу вам колико још пмам вашијех књига, и како смо од нашијех коната. Пошљите ми двије Шразничке, и двије опште минее, п ако имате један Ап-л, пошљите ми п њега; јер знам да ће ми кон од оне двопце попова запскати, пи коју од тијех књига за ове Србуље, што су ми их послали на углед. Имам једну малу Историцу о Шрној гори, што је владика Василије начинио и издао у Москви 1754 л. Ако вас љуби, могу вам је послати. Бих ли могао имати Биоградски једно 50 букварића, 25 малијех катихизиса и 25 историца за дјецу нашу. Ја бих имао и сам коме писати за ово тамо, али се бомм, ако им писах да ми не досаде с писањем п питањем за друге њихове после; па зато бих вас молио да ми ово набавите п пошљете што прије.

Црногорци све питају јесу ли се краљеви удрили, како ће и они брже боље у пљачкање ходити. Баш им је Бог дао муку изненада, рђава година, а скупо жито и све остало за очи, и они што неће зло чинит, али се између себе клат, никако другојачије не могу живјет. Наш милостиви цар, опет им је почео давати крух суви, и одономадне носе та на сву прешу горје. Новица Перовић, крвник Омаилагин, поштени ваљани човек, видећи потанлук велики на Цетињу. предиже јадник у Морачу, и тамо ће Бог да зна се ускоцима из великог свог добра, о јаду своме и туђему мислити и радити. Бимбаша Кинковић посланик Дервиш Џаше, ту ономадне био је у Грахово да пита војводу хоће ли пуштит да ограде Паланку на Умац, гдје је била и прије што је пок. владика био оградио и развалио. Војвода му је одговорио л: оп 85 сад недопушта. Кишковић га упита: говорили војвода ово изг своје главе, или из чије туђе, а војвода му одговори: да ни из чије друге, него баш из своје главе да му поздраво говори. Тада му Турчин овако рече: „Задајем ти Божју вјеру војвода, брзо ће ти доћи опет војска Турска, и Паланку ће мо оградити као на цареву земљу, и ви те нешћесте с добре воље работати да вам се плати работаћете и силом без плате, пи с богом“. Данас војвода невољни, иде на Цетиње, да каже књазу ови муштулук, и увјерите се, ако дођу Турци, а сва је прилика даће, предаће им сви Граховљани, јер су већ добро Шрноторско познали. Дервиш је у Мостару и одиста има војске справне, и кажу да ће управ с њоме у Грахово. Он зове из

195