Вукова преписка. Књ. 7, стр. 224

196 вук поповић свију кадилука главаре, да им повратп опет оружје, али не оно њихово, него царево пз нова. Силни су се пандури просуди кроз Херцеговину, и кажују да прије мрака Ришћани се затварају у својим кућима, јер Турчин, сваког утуче, пак рече: да га је чета црногорска убила.

Сад да вам изјасним оне ријечи:

Опрњати се значи: обућ се у рутине, или у подерине. Бљеснути не значи ништа; а Бјеснути значи синути н. п. кад се ко у лијепе хаљине обуче реку му: бјеснуо је; или сивуо је као сунце. Глибан значи: с опроштењем, што п говнен. Без стоке и сваке дејаније значи: и без сваке стварце, или без нигђе ништа. На подметке подмеци су оне крпице, што су међу дјеци испод с' опроштењем, гузице. Бижигати ријеч је венецијанска, и значи преметатл или пребирати. „Рогадиа не зна се чија је ријеч, него овдје значи: свако послање, које пошље путник из свијета својој кући: Шимија значи: мајмун Абе. Тушица вуна: што се брпје с кожа од сад до Божића. Вељадина вуна: што се стриже пили шиша, у планине до Џетрова-дневи. „риња вуна: што се стриже од јаганаца. Да вам кажем и ово: из Догане нијесу ми хтјели пуштит оне књижице да понесем прије, него их је прегледали и допуштила политичека власт. За ова два комадића лако је било, ма кад их буде више, бићу на чудо. Гледајте били се могло овоме тамо лијека наћи, да ми амо око њих не бижигају ови поштени људи. Стојто добро п примите наше пријатељске поздраве.

Ваш пријатељ поп Вук.

|Ориг. у арх. 6. К. Академије бр. 4560]

«

58 Мили Господине и Пријатељу!

Јучер у подне каза ми добар један пријатељ из Црне горе да је ономадне у биљарди било грдног ријечања међу књазом, ссрдаром Милом и Џером Томовијем Петровићем.

Синоћ пред мрак затечем на путу Ива Ракова, и поздравим га од стране ваше, а он по несрећном гласу с Цетиња, упутио