Вукова преписка. Књ. 7, стр. 225

вук поповић 197

се бјеше на сву прешну на више, ово ми рече: С ботом Попе, и Фала п поздрави ми Г. Вука. — У исто доба глас кроз град пуче како су: Сердар Мило и 6 Баички Фамиља, Пера Томов са женом, и син Сердара Цуцког Стеван дошли у Гербаљ. Јутрос пазарни дан, распитам за ову бруку, и кажу ми да их је ктио књаз мушкетати, и они кад су за ово обазнали да су поноћи побјегли.

Ево нема још један сат, дођоше из Гербља сви они овђе, ођевени и наоружани, и чује се свашто говорити, ма ли одлази пошта до мало, па вам не могу јавити праву истину с чега је ова ненадна брука, али ћу радити с првом поштом, пи сувише него ли сад знам, да вам опишем ову бруку и несрећу њихову. И Ђорђе је био кренуо с њима па се вратио опет, На Цетињу кажу да се окупило Црногораца са свију страна п лако се може догодити погибија и књазу истоме.

Не мислите за каштрадину, што више улазимо у зиму она је боља. Примио сам ваша писма, и одговорићу вам и на њих.

У Котору. 1. Декем. 1858. по Рзм. Вап пријатем

Поп Вуко.

Наш циркул заузео се витешки за ови мутни посао. Синоћ одмах послао је у Грбаљ по њих свога комесара и пограничког капетана да их доведу овће, е бјеше се чуло да су неки и у Скадар побјегли.

[Ориг. у арх. 0. К. Академије бр. 4561]

У Котору на 23. Нов. 1558. Мили Господине и Пријатељу! Ја се надам да сте шримили оно моје мало посмо од |.

Дек. и за онај исти посао, ево вам опет пишем пространије. Паклена мржња, што је међу Господом па Цетињу, позната