Вукова преписка. Књ. 7, стр. 226

198 вук поповић

вам је добро и из мол првашњи ппеама. Ја сам вама јављао како су се толико путах и са самијем књавом догонили до ножевах, пушаках, камишах и шаках. Овај ђаво залегао се међу њима, од када је Зеко сио на владање, и послије нешто с господства и кривог суда, а нешто са женах п срамотног. збора, све више им је растао п радно, како ће их поклати п под бруком ставити.

Биће близу година данах да сестра Вука Врчевића послужује на Цетињу у кући Пера Томова, и ту скорице пронесе ев глас да је Перо забређао. И како чујем књаз је радио да ову срамоту покрије: зовне Вукала Перова момка, говорећи му да је он забређао. Момак му одговори да није никад ни довијек. А да коп је ђаво! упита га књаз. Он му одговори: „уУпптајте ђевојку“ зовну њу, ми она каза да НЕ дијете Перово! Тада књаз полуди реченог момка да би је узео, давајући му 100 талијерах. Момак му одговори. „Нећу Господару да ми даш и вас манастир! Нећу Господару тал црни образ узети на себе, ако ћеш ме п мушкетат!“ Овдје му на тврду и божју вјеру очитова момак, како му је за то и Перо давао 800 тал! п то да рече само да је његово дијете, пи како му је обећавао блато да би убпо књаза, п како су тајно 0 томе у кући Перовој разговор водили: Сердар Мило, Видо Бошковић и Сердар Андрија из Цуца. Пошто се књаз наслушао овог злог разговора, ону кучку оправи некуд с Цетиња, а Вукале отиде својој кући у Добреко село.

Ту недавно с бог свађе повале два попа на Врањилу топу п одвале им по 25 шибика. Ојутри дан тако исто оправо и једној вјереној ђевојци. С овога Ђорђе, Сердар Мило п Перо приговоре срдито књазу у Биљарди, а књаз као отањ живи сјекну пут Џера: „Још ми ти проговараш црни оораве, што

оцрни живе п мртве Бог те клео!“ — „А ти коџосаша пут Сердара Мила — никако нећеш да мирујеш је ли!“ И ти — пут Стевана сина Сердара Андрије — грани гове-

дару оће да пашујеш“. „Богме ћемо се овог пута по пољу буцати и давити, пак нек буде шта ће бити!!“ Пошто се овако као луд изблејао, скоче остали да се пе пскољу, те неког истуре по пољу, а неког поведу у кућу.

На 15. о. м. нареди књав да се сви главари и остали коп крух његов једу, окупе на Цетињу, и некако се обазна, као да мисли“ пред овијем људма најприје он своје разлоге приказати, а послије да прикаже сваки своје, пак они што