Вукова преписка. Књ. 7, стр. 227

ВУК ПОПОВИЋ 199

реку, онако да и буде; али Перо и његова дружина, познајући Зека п његове купљене перјанике, какви су то Деспоти, нешћеше чекат скупштину, него у прошлу сриједу поноћи мицап брже боље преко Ловћена странпутицом с дђцом и женама, п једга у зору дођу у Шишиће у Грбљу. Залуду су перјаници пшли које куда за њима у поточ, нијесу им могли у траг ући. — И ево их сад 88 чељади овђе у граду ију, пију и шетају. У исту ноћ побјегао је из Цуца и Сердар Андрија са својом Фамиљом у Рисан, и ево га овђе; а за Вида Бошковића — кога сте виђали у Бечу с покојнијем владиком, п за његова рођака попа Ђока, тако исто и за војводу Цеклинског не зна се ништа, гдје су оштирили, и јесу ли их перјаници уфатили. Јучер рекоше на пазару, да се чуло како су ова тропца умакли у Спуж, и казаше ми, да је Сврдар Мило данас говорио: „Милије ми је што сам чуо, ђе су они троица здраво пријешли у Опуж, него да ми је ко ову сву Боку даровао !“

Перо, Сердар Мило, и Цуцког Сердара син Стеван били су поздравити диркула пи колунела од Фортеце, — послије и ови су у цијелој паради одпоздравили њих. По наредби ниједног сад Шрногорца с оружјем, и прије него се прегледа шта носи уза се, не пуштају у град. Јучер је сишао доље Мирко, и у два сата послије подне чинио је код Циркула доћи Џеру пл Сердару Милу. Овдје је Мирко са сузама молио и заклињао стрица Пера да иде на више, п да не слуша Сердара Мила што му говори. Циркул је мучао, али Сердар Мило у мале одговори: да за сад немају гдје ни коме на више ићи. И ово исто и Џеро потврди и с овијем се разиђу.

Данас се чека Г. Мамула за овај исти посао да долети овдје, ма како ми је видјет, ако стане им говорити да иду горје, неће га послушати.

Свашта се говори да се не може описати. Једни сад говоре да су они ктјели смакнути књава; а једни олет да је књаз ктио њих. Једни опет кажу, да је књав навлаж ктио учинити ону скупштину, не били се они уплашили и напријед рекли: „Господару ми желимо да нас пуштиш из твоје службе, и ако ћеш нам дати коју помоћ, па да идемо дома“. Гдје кои Црногорац виче: „Није се ово догодило с оне грдне политуље, него се тако рекло за вишу нашу погрду, а друге су ту дубоке работе“. Једни опет: У жли се ово час за нас догоди!“ — „Пропанућемо овог пута!“ Баице 600 пушака ишту свога сердара; а Цуце 800 пуш: питају за