Вукова преписка. Књ. 7, стр. 228

200 вгк поповић

свога, гдје им се маче! — Сва по избор Црна Гора тражи, пита и хоће Џера на Цетиње! — И у овој згоди сам Бог знао шта се неће заметнути горје. Спромаси уздишу п веле: „Ово су их постигле спромашке сузе! — Шрилоги с ћивота! пусти динари, наша мука! Сити и бијесни па чине свако безакоње, и ваља да се објави на њих овако приказаније!“ И увјерите се да ови сипромаси говорећи сад овако за ову Гоеподу Цетињску, добро погађају. Оставимо што су прогнани стари главари и главарски синови, оставимо што сад највећа им је забава на Цетињу : Игра макао и пиће шампања ! метнимо на страну и шибике, и што скачу као кучки на туђе невјесте и ђевојке (четири су и сад пуне на Цетињу) али помислите да су од љетос мушкетани 20 ваљанијех људи, особито у Морачи, Пивљана и Дромњака сивијех орлова, п то све без разлога, без исповједи и причешћа (како су за Бога доказали књазу плаћени шпијуни!). А колико је правијех кућа поробљено и оглобљено томе нема конта. Сердар Мило мрзак је књазу, али се зна зашто! Он је јучер п овдје с провора на неке Црногорце повикао: „Црногорци! п ви носите срце моје. али не смијете говорити оно што је право! Он једном имао је убити књаза сљ малом пушком, кад му је овај био упркао прсте под очи да га ухвати за брке! — Доста је књазу сломило врат, код знатнијех Црногораца, и што је дао власт онолику своме ајутанту Бјеладиновићу. Исти невољни Машан рекао је књазу: „Ето Господару ти даде сву власт Ришњанима, а своје проћера као ниђе никога !!“ — Још љетос сбачен је с капетанства спин Лава Пророковића Јоде, и при овој несрећи, нашао се овдје у граду, па се смео нити му се мили сад ићи горје, ни стајти [1] овдје! Чујем да је и Ђорђе смућен и да га стоп вика и рика по Цетињу !

Јели дакле ово, оно наше ваздање проклество! Сад кад. би ваљало да су у договору, слоги и у љубави, они се тоне и кољу! и ако се ово до коп дан не смири какогођ, исклаће се, и напстраше ме од Банпца, јер у свој Црној гори нема да би скочио један за другога као они. По мојој мисли најбоље би било, да би се позвао књаз у Беч илп у Петребурт, док се види шта ће бити, и кон ће им се бољи начин владања дати.

Пошто је синоћ 921. Нов. Мирко отишао горје да каже одговор Перов, данас по подне у 9 сата донесе Шуто Перу једно писмо у коме књаз са свопјем сенатом дава вјеру самоме Перу, и свијем осталијем, осим Сердару Милу, и Цуцком