Вукова преписка. Књ. 7, стр. 231

вук ПОПОВИЋ

15] о 22

мало и скоранаца сувијех, а невиђају се још пастрве. По некољу [|] дневи одмах надам се да ћу вам опремити све.

· Ако вам и не спомињем за нашу трговину у ова писма, не мислите да сам је заборавио. — Имам три четири купљене добре србуље.

Ово су ситнарије што вам јављам, само тек да трошите за пошту. Шричекаћу док буде што боље, а притом будите ми здрави.

Ваш имењак Вук.

Данас, и баш ево сад у 8 сата после подне дође нами Г. Мамула а пошта кренуће у +. сата одавде, а сјутра ће из Новога с паропловом на даље.

У Котору 25. новембра 1823.

[Ориг. у арх. О. К. Академије бр. 4568]

61. У Котору, 8. Дек. 1858. Мили Господине и Пријатељу!

Прије него поћем данас дома, да набављам што шта, за прославити моје крсногиме с пријатељима, барем да вам јавим шта ве учинило, у ова три четири дана, међу књазом Данилом п избјеглим Црногорцима.

Сјутри дан пошто је дошао Г. Мамула овдје, позвао је сама Џера, а послије и Сердара Мила пред собом, и кад им је разумио равлоге (дебелијех и маснијех) пошаље свога пограничног капетана на Цетиње: да би његова свјетлост изволила доћи к њему на Његуше.

На 28 Нов. рано, кренуо је Г. Мамула из Града, и на пазару дочека га Сердар Мило и поздрави га овако: „Ајде с Богом Господине, била ти срећа на путу, и реци ми књазу да му нијесам издајник, као што ме назвао у Сетенцију, него су му издајници они, што су боси без опанака пскрај аб-