Вукова преписка. Књ. 7, стр. 232

204 вук ПОПОВИЋ

љака побјегли од Турака, и што с медаљама и сад сједе украј њега |“

У прочитаној Сетенцији назвати су: Џеро, Сердар Мило, и Сердар Цуцки п његов син Стеван да су издајници Отачанства, а Господа остала зову их: Кошутовци и кучићи!

Исти дан пред саму вечер, вратио се с Његуша Г. Мамула, и допратилп су га до града Иво Раков п Петар Стеванов сенатори. Имао је кратки разговор с књазом у Машановој кући. — ЏИ позвао је самог Џера, п како чујем каза му је: да му се књав много жалио на њих, особито како су га ктјели убити, п како Вукале исти свједочи за ово и за договор њихов што су имали више путах у Перовој кући, и исти Перо како му је давао 300 тал: да ово оправи. Казао му је и за Сердара Мила, да је један митник и мутљивац, п за Сердара Андрију да је ништа човек, и син његов Стеван да је права отров на Цетињу. — Чујем и ово да је кљаз замодпо Мамулу, да ове људе макне кудгод из Котора, да се не догоди с њих, њима, или коме другоме зло које. Г. Мамула послије није већ им:о с њима разговора, нити их је наговарао да иду горје, + и да је, не бише ни пошто, баш да их је узео и на образ и на душу. Џеро ће ее с првијем паропловом кренути пут Беча, водиће собом свога сестрића Стевана Цуцу, а ови остали разиће се којекуда по приморју, јер пи жене п дјеца вичу: „Нећемо без вас никуд с вама ћемо п у јаму“. Дакле ево како се до сад овај посао смирио !

Ономадне дође и Вуковић пз Беча. Јављао се за час и Перу, па је одмах отишао на више. Перо је као кимак пун динарах, пренио је добар дио и доље, али му је остало много по туђијем ругама, и сад књаз истражује ове п зове их, па им опрашћа по половицу, а остало наплаћује. Ђорђе се не чује, али се зна зашто мучи; нема при руци новаца, а жао му је било оставити ону лијепу кућу и покућство, а шћаше оправити као и остали, и зато сад не говори ништа. — До душе о овоме мало се што чује, да и остали Црногорци говоре; не смију ни пожалити кога, један је капетан рекао на Цетињу : „Жао ми је Господара Пера!“ и чујући књаз за ово, оглобио га је 20 тал: п дао их је на пиће перјаницима. Дакле се види да од страха муче! и баш се зато ја више боим, да из овог мучања не излети кои ђаво црни! — Бњаз је једнако у ћепфу! Ов виче: „Не бопм се ни Николе Па вловића, ни ћесара Бечкога! Ја у мојој земљи заповједам!