Вукова преписка. Књ. 7, стр. 233

о о

вук поповић

Послије овог случаја кажу да је постао још бјешњи и дурљиви! Данас дође доље и Г. ађутанте Бјеладиновић, при бедри сјаје му се сабља, пи на прси токе и медаље, ка' да је с мегдана.

За чудо ми је како ми ништа не писасте за Србуље и смокве јесте ли примили, и јели вам то по вољи.

Кад се вратим из Рисиа друге неђеље, писаћу вам опет. Данас полази Г: Мамула одавде.

Не вјерујте вишта ономе што пишу у листове за Грахово, да су тамо Турци. Ово вам је четврто од мене писмо у 15 дана. Боже дај пето да буде веселије, у томе желим вам добро здравље. С повдравом

, ваш пријатељ Поп Вук.

|Ориг. у арх. 0. К. Академије бр. 4564]

62. У Котору на водокршће 854. Мили Имењаче и Пријатељу!

На батњи дан вечер — баш кад ваља — добио сам писмо ваше од 15 Дек. и чујући за ваше здравље, много сам веселије Божић прославио, него ли сам мислио. Овамо се био проћукао од некуд глас, да сте ви тешко болесни, и ја за то и за дуго не чујући ништа, било ми је за невољу мислити грдно; али опета хвала Богу кад није онолико муке и зла, колико сам промишљао да ће бити.

Ви се кад и кад, или баш мало кад жалите да сте 60лесни, и по овоме ја се уздам у вашу добру ћуд, и у ваш јуначки живот, да ћете и у напредак, до пунијех стотину годинах, тако вјешто бранити се и чувати од ње, а Бог свемилостиви нека вас сачува, и укрјепи вам здравље, до дубоке и и спокојне ваше старости,

Мило ми је што вам је по вољи било, све оно што сам вам недавно послао, само жао би ми било ако буде капа пропала. Код нас је не бише тако лако измакли и сакрили. Онај