Вукова преписка. Књ. 7, стр. 239

вук ноповић 22

вам је мила бутарга; али кавијар, пишште моме брату послаће вам, шиљао је пи мени по мало пспред поклада. Још вам хоћах што шта послати, али не мога да више стане у овом сандуку, пак сам помислио: док чујем хоће ли вам то к срцу доћи. Поздравља вас Мађор Сабљар, он мп каже да вас добро познава, и похваљује вас баш много. Све неке јаде преписује, што му давају Фратри, и властела Которска. Тамо се на истоку не шале, а п више нас биће нешто по прилици збиље! Ја сам се препао највише од ове несретне скупоће, још да ми је бређа попадна препао бих се и више! Биће еве што Бог да! Не ваља се препадати. — Већ вам заглуших уши, али ћу вам право рећи да само с вама овако много вборим, „није ниједно море бев возара, ни никаква гора без гусала“ код нас реку. И с Богом!

Ваш пријатељ Вук.

До данашњег дана ако што буде новог писаћу вам оџет. И одговорићу Г: Јовановићу на писмо његово, Хвала г. Петрановићу на поздраву, и поздравите ми га опет.

~

[Ориг, у арх. 0. КБ. Академије бр. 4566]

64. У Котору 17. Јан. пред вечер. Мили Имењаче и Пријатељу!

Чини ми се да сам вам обећао у посљедњем моме пшему, писати данас, ако би се што овамо догодило ново. Дакле ево се дотоди: Умрије Џеро Томов јучер у 2 сахата послије поноћа. Њега устријели највише онај глас, да је Ђорђе метнут на мјето његово за президента, и одонда леже у постељу, па се баци у црне мисли, и пуче као боца од велика јада!

На 12. Јан. светили смо му масла, али бјеше у великом огњу, и у муки јаукаше да га нешто стистка у ожичицу и јако ватушује. Ојутра, дан чујући се на горе, учини тестаменат: У њему је предао на аманал своју Фамиљу Господару Црногорском. Именовао је Машана и Мирка за прокарадуре

ј4%