Вукова преписка. Књ. 7, стр. 240

212 ВУК ПОПОВЕЋ

свога имања. Которској цреви остави 100 талијерах; Цетпнској своју нову кућу, на Цетињу што је; Нјегушкој 100 тал. Бапчкој 100 тал. Острочком пи Морачком манастиру, п у Црницл једној цркви по 100 тал. — И поповима по овијем црквама за спомен оставио је по 20 тал. Сестрама по 100 цекинах, удатим шћерма по 150 цек. ла двјема неудатим по 400 цек. Првој п правој жени остави 100 цек. а овој другој. ако би Раде (спн његов од “ мјесеца) живпо да п она живи у куће његовој, умре ли Раде да јој се да хиљада цекпинах. и нек иде у род. Споменуо није у њему ни Цуцу Стевана ни Сердара Мила! али се говори да им јо добар дио од жутака учинио напријед. За готов динар, п за велпко сребро п злато, колико има, и гдје му је што, у тестаменту није именовао.

Док је боловао п јадовао, Шетровићах нико му се не Дође јавити, само што је Машан са сином био дошао на дан прије него ће пшјехнути јер му је он бпо поручио, п заклео га да би дошао. Стојећи и болујући овдје поднио се човечел: није ружно говорио против никога, сам је позвао попа да се среди т. ј. да се исповиди, и мртвачкијем прпичешћем прпчести. Замолио је Машана кад умре да би га понијелп на Његуше и у његовом гробу саранили, п тако се с допуштењем наше власти и учини.

Пошто је јучер свануло, огласише смрт његову с највећим звоном, и до 9 сат: народ је врвио да га се нагледа у одру прућена иу најљешшем одјелу обучена, п са оружјем п кавалерпама накпћена. Око одра вукала га је жена, сестре п шћери. Једну сам сестру чуо тужјети овако: „Бпјах сестра од три брата, аох! од трп брата ка три краља, аох! а сад остах без ниједног, аох! куку сестри безбратници аох! још бих нешто говорила, аох! ал несмијем говорити аох! у туђем сам вилајету, а0ох! пт.д. У 10 сати у сва се звона звонпло, да се окупља народ, и носећи га преко свега града до у цркву, скупио се велик народ. У спроводу с провикаром, било је нас још 10 попова. Био је од по пута п Кавалевеки п СОтратимировић, а од наше власти није нико, јер нијесу били позвати. С Његуша за њим није ишао нико, до сам поп Миња, Машан п његов син, а Иво Раков п још неки ништа људи гледали су нас пз ћошка. Носпли су га Банце, п око одра носили су онп 24 велика торца. На одру висјели су његови ордени п Фу стихове надписа од С. Цуце, а на заклопу био му је калпак п сабља. Шратила га је са свпрањем п дијела