Вукова преписка. Књ. 7

[54] с» [55]

вук поповић

слије вјенчања пољуби сваки Дрногорац у руку, ма ово бпл држао Црногорац за велику бруку, тако се није ни чинило.

Прп обједу наздравио је први Књаз, за здравље нашега ћесара. Послије Г. Мамула надио је за здравље Књажево и свијех Црногораца. Наш владика напио је за здравље г. Мамуле, а у џајзадње видећи Ђорђе злу и гору, па устане на ноге и напије за здравље цара Николе као покровитеља Ц. г. — Послије стане Медаковић, који је са сватовима пз Тријешића дошао, причати о боју Косовском, ма су му пресјекли с грајом! Уз ово весеље чујем да је Књаз опростио свијем прогнаницима, да могу опет вратит се на своја добра, само не сердару Милу н Стевану Цуци, јер да су онп криви што је Перо Томов умрђо! Наша господа вратили су се доље на Савин-дан. Г. Мамула даровао је Књагињп као кум кумп: један манин од 700 Ф. Књагиња још није њему послала дар. Књаз даровао је г. Мамули двије мале пушке позлаћене и један хатаган. Владици једну златну бурмутицу, а другу му је дала опет мало по мању Књагиња. Попу, владичину спновцу, 5 дуката а ђакопу 6. Капетану од вапора 50 тал., другоме капетану 930, а мрнарпма по 15.

Говори се да ће на прољеће Књаз с Књагињом обићи сву Црну гору: јер пише се да ће Црна гора остати у истом стању п простору.

Хвала вам на оним вашим књижпцама, врло су ми миле, п држаћу их баш за себе. Тек прикупим ове Србуље, што су ми рекли послати, п што им се надам да ће ми донијети, послаћу вам их. Ако вам дође тај делпја Јовановић па руци, "реците му молпм вас, што не узме ове повце, платићу му и она два разбпјена рама из моје ћесе, да се један пут трсим од њега. — Из Књажеске канцеларије већ се виђа у рапорте шакопис Медаковића код нашег Цпрвула! Прођите се наруџбинах; јер чујем да ће вас молити неки с Цетиња опет за канђела, па ће вам додијати. Поздрављајући вас с вашијема мило п драго

Ваш пријатељ

Поп Вук Поповић.

[Ориг. у арх. 0. К. Академије бр. 4588]