Вукова преписка. Књ. 7

ВУК ПОПОВИЋ 297

примио, и оно ме добро обрадовало, разумјевши за сандук да сте га једва изнашли. За све ово прошло вријеме, ја сам у руци држао, да ћу до данас од којег мојег познаника имати барем десетак Србуља, осим другог које чега, и ни од куд ни од ког нигда ништа, нити чух нити имах, до само три комада и то из наше краине што мало вриједе, па зато тешко ми се било наканути да вам пишем, кад немам што да ваља ни слати ни писати, и сад, да ми није поради образа, немишљах вам још, док недобијем што, писати ништа. — И тако док буде што боље задовољите се с овијем, и псуијте а не куните !

Што ми пишете да су вам они наши дарови много мили били, особито сеоцка торбица вашон госпођици шћерци, и нама је овамо још много милије било чути, и увјерите се да је моја само намјера била торбицу — сланицу — Госпођици Мини послати, да по истоп може виђети како и наше сеоцке дјевоичице у своим домаћим школама, науче на ђерђеву и на натри вести ткати и китити, и још кад би видјела како су им изатканеи навезене струке, и зубуни, лиздикаче и пруслуци, чарапе, рукавице и превјесне мараме, заиста би јој се више допало, и имала би о чему међу своим отличним другарицама разговарати и смијех замећати. — А оно осим торбице што сте нашли, хтјела је моја попадија с онијем да узгред прикаже и вама мали знак своје велике љубави што има прама вама, а како јој срце жуди, да је могуће учинити, ваистину би учинила ва вас, и много више. с чим би вам своје срдачно пријатељство освједочила, јер смо се већ одавна и подпуно увјерили, како нас и ви мимо иког изван наше куће газите п љубите. Бог вам дуго здравља дао!

Примио сам књиге „зборнике“ 10 ком. и једанаести ва попадију моју. Мили су ми добро, јер су и лијепог кроја, п богати с различним молитвама. — Ма што је онај попадијин украшен, многи су се забленули и ваљубили у њ, а и њој тако је омилио да и недиже недјељом и празником с њега очи! а кад каже којој Госпођи Рисанки од куд је“ и од кога је! троструку тада пијену добије, јер јој одговоре: Благо теби попадијо, сретња ли си у Бога!“ Ми сам и на њима као и на свему с неискаваним начином захваљујемо.

Ономадне предао вам овдашњој ађенцији једну кутију. у којој наћи ћете у дно мало бутарге и до врха набио сам сувијем смоквама и покрио с Диком Ц.г. у којој метнуо сами