Вукова преписка. Књ. 7

306 ВУК ПОПОВИЋ

буни народ, да су га повели на лијепе да га сједу на столицу Књажеву !“

Еле све се послије обазнаде да је овако од истине, јербо Перјаник један поштени човјек, рођак Ђорђев, није хтио пристат у овоме, п ево га сад овдје под закриље ћесарово, е више не смије за главу на више, — и пасторка Влаовића код које су се више пута састајали, уговарали, и код које се ону вечер и преобукао Радонић у хаљине Ц. г. кажу све како је било, премда је поп Миња и кап: Нфгушки истоП запријетио, ако икоме што каже да ће је заклати ножем! — Наш Циркул три пута в Сенату за овај посао писао, и наппослије по свом књигоноши шиљући писмо, кад га је видио Мирко извикао се

нањ, говорећи му: „Шта ми досађује она бабетина — Циркул

— ес његовим аи ал и једва је одговорио: да Радонића нити ће повратити, нити ће му пресуде чинити док ве добију од Књаза наредбу. — Ишли су невољни Родитељи да га виде, пак су их са пола пута вратили натраг пеујући их п грдећи их. —

Еле још ништа се незна да ли ће га погубити. Циркул в прогнао у пут попа Мињу, кап: Нфгушког и Матановића, п ниједан сад Црногорац несмије у граду заноћити коп нема

писмено од Цпркула допуштења. — С овога безобразног посла неможемо сад видјети ниједпог Црногорца. Има и од њих по се стиде, али несмију говорити ништа — шта ћете друго!

Запријетпо им је Мирко, коп спомене Русију окинуће му се нос!

Ђорђе пуче од јада и вели ми: „Ево попе Вуко дође и наша ура е да Бога!“ Код њега несмије ниједан Црногорац доћи, осим његови из куће, и боим се да и он више неће никад на више. — И Медаковић је послије овог догађаја. спшао про Грбља на своју контију — Земљу Шревлаку, и глас је да се и он трсио одозгор или да ће се трсити; и све ме страх да ЈЕ отишло све ђавољијем трагом, тек вије на глави главе и људи! — Црногорци тешко плачу за Русијом, што им Књаз учини, једни веле: невјерујем да ће нас икад Русија оставити, други опет: та боље ни и поштеније ћаше бити и под ћесаром. Трећи опет: Куку нама бев Русије, ево има 400. г. да се бијемо с торбицом Руском с Турцима, и да смо погубили 50 паша па сад да му обрнемо плећа, еда Бог да прије се сви ископали него да то буде! — Књав још није ништа писао из Париђа. — Замало у овом послу није се придружио и добри војвода Граховски: јер му рече овдје Књаз при по-