Вукова преписка. Књ. 7

ВУК ПОПОВИЋ 307

ласку ове ријечи: „војвода послушаћеш оно што ти рече Мирко“. Сад му је био Мирко рекао да дође и пође иону Дубровник, и кад је било, неприспје на вријеме, јер му је била оније дана мапка на самрт, и зато је изостао, па је сад позват од Мирка на Цетиње да пођу и пошао је јучер. већ незна се хоћели га окривити што. — Данас је поручио Машан Ђорђу, да га је позвао Мирко на Цетиње да пође, и да му је одговорио, да неће, и зато бон се Ђорђе да му небуде што Још нијесам ништа добио ни од ког, ма и неможе се пусто ни доћ од велика снијега и тешке студени. — Бе коју пјесму набављам и препишујем. а не изостављам ни ријечи ни пословице, ни загонетке записивати. — Кад дође брзо владика попздалека гледаћу да ми допушти за два мјесеца прије ваканце, па да пођем у Херцеговину. — Још је владика у завади с Петрановићима и с Поповићем Шппром у Шибенику. — Да није мене, мање би га и овђе љубили и цијенили. — Молим вас за оне двије домаће моје иконе да ми их искучите од Јовановића какве су гоћ. Поздрављајући вас љубезно ваш ваздашњи пријатељ поп Вуко.. Сјутра се чека овдје г. Мамула.

[Ориг. у арх. 0. КЕ. Академије бр. 4597]

97. У Котору 8/85% Марта нашега Мили Имењаче и Пријатељу!

Садашњи наопаки Црногорски посли, ево опет чине ми да вам пишем, како осим тешке глади, која им је про мјере дојадила, велика је и смутња међу њима ускипјела! Пошто су ојађели главари замели злу кашу на Цетињу, ту неки дан дођу три Оенатора у Котор кумећи и богорадећи “Борђа да би изишао горје. — Али он бојећи се Мирка, а можебити немајући вјере ни у ниједног Мирковца, па и стидећи се више и имена Црногорског, сбог оне безобравне работе што учинише с онијем лудијем Радонићем, а напвише и што одбацише

20%