Вукова преписка. Књ. 7

308 ВУК ПОПОВИЋ

милост и покровителство Руско, изговори им се са слабијем здрављем да не може за сад пзић на више никако. — И препоручивши им да се држе у мпру и послуху, док дође господар из Париђа, опреми их натраг врло иједке и сметене. На ово се Мирко као рис успалио, и у Сенату прогласи Ђорђа, и од његове куће сваког издаијником отачаства, и злотвором Књажевим, п намах послије прогна му слугу из куђе и заузме све његове ствари! Е

По овоме побјеже доље и Медаковић, п Борђев брат Вуко, и Крсто син Машанов, а Машан остане у својоћ кући на Нфгуше, и нипошто жив, поручио је брату Борђу да је неће | оставити, нити се икоме предати, него из ње браниће се ма каквој сили и харању док узмога мицати! Машут, њихов по матери рођак кои је војвода Бјелички, још с почетка буне добјегао је доље, пи јучер. прогнали су му про границе и Фамиљу несретњу, пи као њему тако и свијема престимали су сва добра !

Чувши за ово безакоње 'Борђе, кукао је цијели дан, пи ваједно с Медаковићем кренуше ономадне с вапором ма незнам по здраво закле, еле при поласку из куће, изрече пред свијема 'Ђорђе ове ријечи: „Поздрави Шуто горје, и ако те успитају за ме реци пм: да је пошао у Русију да се пресели, и ако му даду кору љеба да преживи, е така је ура дошла 1!“ — Није хтио дати ниједном Црногорцу да та пропрати до вапора, говорећи им на праг од куће: „Нећу ни један да ме прати, док није коп с мене у напас пао!“ Са сјутрашњијем вапором одлази и његов рођак Машут пи Крсто у Задар, а Вуко остаје да види шта ће се од Машана догодити, и од многијех ком су пјоле на гласу! —

Јучер је дошао овдје са своијем вапором ђенерал из Дубровника, п у великом су мпцању канонијерци и војници, држећи зар да ће насрнут и на нас безглавни Црногорци, или напротив што друго! —

Још не чух од вас да ли сте примили два моја пошљедња писма, па зато да ми и неодговарате на њих, само да смо здраво, а за остало све је лако. Оног клирика Радонића, још нијесу смакли. правосудни сенат одржао му је до сад живот! — Телеграфао је кажу Књаз из Париђа да ће брво овамо, п да му је све пошло за руком! — Ови су сад Црногорски великаши на Цетињу, чувају Књажев двор, адиђаре и разложе 0 својој будућности, и задају страх својој и туђој свјетини!! Мирко им је на глави,