Вукова преписка. Књ. 7

328 ВУК ПОПОВИЋ

узимати, живе хватати и на откуп опет повраћати, а међутим шиљао је Књаз своје посланике у Цариград и у Скадариу Мостар на некакве договоре! Тек на свијетли понеђелник послао је жестоку наредбу по свој Црној гори, у Грахово пи у Бањане, у Зубце иу Крушевице, да под пијеном живота нема нико про границе такнут Турчина! И по овоме сад многи Црногорци и приморци држе, да неће бпти више ударца на Црну гору, него да ће Књаз познат Султана за господара, п да ће му се придат још нешто земље у Херцеговини и Арбанији, и да је за ово већ дошао Ђемил Ефендија у Мостар, ком ће им нове границе забиљежити. — И ово је истина да је ови Ђемил дошао, јер ми је п брат писао да је на 12. нашега марта свраћао са свопјем вапором на Змирне и с неим да су п још 4. знатна Турчина, п 4. Црногорца међу копјема је био и Књажев сестрић Пејовић, п кад су били у каФани, равговарајући се мој брат с Турцима од псте комисије, они су говорили и о Црној гори као о својој рам, п за ово приговорпо је брат Џејовићу, а он му је одговорио, да онп сад иду с њима на лијепе док пм пуште проширити се, ла послије да ће опет они обрнут на своју стару! О њима је ва драгомана наш један Новљанин Јово Реметић. Црногорци су се искрцали под Бар, и до своје границе возом попраћени су били од Турака с великом славом, а 'Ђемил се искрцао под Клек, и ништа се још незна ђе ће им станак бити, п хоће ли се нагодити самп без другијех добрпјех људи! Наше су граница добро спгурне с оружијем и солдатима, и небисте вјеровали, како се код нас од јесенас потанко пази, ко што говори за Црногорце, пи врху праха оружја да им неби ко продао или додао! Жестоке су наредбе и страже свуда међу нама постављене ва ово, и с овога на тешкој су муки били без праха и олова, ма им од некуд про мора дође, и на зор по ноћи уграбише и пренијеше 50 бремена про Конозала ! И ово је чудо! Кад гоћ су у рат с Турцима вазда пм фали праха! Влаовић свеђер се овуда врзао, и да што чује и да набави, што им је од потребе, ма чини ми се да га је наша власт удалила на Цетиње! као п многе што шетаху по граду као консули Књажеви! Ни вапор не прима ниједног Црногорца бев Циркулова допуштења, и сасвим су се одбили од пазара и приморја, нити се виђа ниједан пцерјаник ни сенатор, колико ни у турском граду! Сам Шуто наш што имаше елободну тескеру да путује куд хоће, па на чисти понеђелник