Вукова преписка. Књ. 7

вуК ПОПОВИЋ 4

п не мили и да би хтио, и будући да има у себи како ми кажу доста поштења, држим да се неће ни Омер-Паши предати, а да би се по несрећи предао, задљо би доста јада баш својоп браћи Црногорцима. На наша три Јерарха ударише Црничани на Крншњицеи у Сеоца, п Турци у Шестане, најгоре злице, дочекају с оружјем, и бијући се за неколика сата, убију Црничани на мртво 19 Турака, и посијеку 6 глава, одузму један топ од казша, п 4 бремена џебане. Ма утоме приспију Барани и ударе им с плећа и убију 10 Црничана и 25 рани, и тако стоје још једав супрот другога. — Мало послије Цеклињани у двије лађе укрцају се и пођу водом те ударе на манастир Врањину на Фортецу, и на брзине посијеку 17 глава Турскијех, а од њих није било до 4 рањених п један мртав. — Понио је Књаз с ријеке велики топ, што се зове Филиповац, с коијем су били Жабљак, понио га је на танки рт, спрема Врањини и Лесандре, те с њим забрањива вапору турскоме да не може долазити ни у Врањину ни у Лесандру, ту му је направио шанац, и стоп топпија са неколико друга, и то је велика сметња вапору у блато. — Вопводи Анту у Грахово није повратио још Књав одузето му господство. Он је сад ускочио с Јајошима, и он им је глава, ма се још не могу од снијега примакнути к Турцима. — Сад имамо код Новога и ми 12 великијех царскијех ђемија, и с њих трпимо велику скупоћу у доста ствари, ма смо се већ овоме јаду и обикли па толико п некукамо. — Тек се што сврши с Вукаловићем јавићу вам одмах, него молим ако ће и два слова пишите ми да знам да и ви моја писма примате, јер ми је мучно кад сумњам да ли вам је које моје изостало ђе. Поздрављајући вас и све ваше од стране моје и моје попадије ваш ваздашњи пријатељ поп Вук Поповић. [Ориг, у арх. О. К. Академије бр. 4627]

131.

У Рисну 12 Септем. 862. Мили Имењаче и Пријатељу!

Из примљеног вашег писма од 29 Августа видим да ви нијесте примили моје неко писмо, што сам вам писао 16.