Вукова преписка. Књ. 7

ВУК ПОПОВИЋ 413.

да му их потпише, ако жели мир имати, врате се натраг неучинивши ништа. Међу осталим точкама — 19 их је у све најтеже су биле ове: Да Црна Гора има признати Султана за Господара, и само за освојена Брда да данак плаћа; —

Да Мирко има излазит изван И-торске границе; — Да се имају повратити сви бјегунци Шрногорци који живе у Задру, на своја добра у Шрну гору; — Да се учини пут од Спужа

про Црне горе до Никшића, и поред пута 8 Ффортеце, у којима би по 25 Турака за стражу стајали. С овијех тешкијех точака за пстнајест пута, или управ рећи од Госпођина дневи велшког до малог прегонећи се Турци и Шрногорци преко консула туђи, и своји посланика с Цетиња до Скадра, једва, ономадне стадоше на мир, и Иво Раков са два сенатора одобрише га и подписале не ови начин, пред Омер-пашом у Скадру: Да Црна гора остане слобадна ка и досле у својим забиљеженим границама. — Да пут од Спужа до Никшића буде слободан Турцима, без Фортвца. — Да Црногорци немају се про границе мијешати у Ерцеговачким стварима. — Да Црногорци имају слободан пристан у СОпич, и да сваку своју потребу и трговину, могу крцати и искрцавати. Да је опроштај царевим људима који су пребјегли у Црну гору, н да се одмах поврате на своја добра, и да свака крајина као зубци, Бањани, ПЏивљани и Дромњаци постави свога војводу који ће судити, и за 0 година да им је арач опроштен, а послије да та имају плаћати по уговору, и сами војводе у Мостар носити, без да им се Турци мијешају ни у што. Дакле, на ово су остали, и да није било консула Француског, који је за вријеме преговарања и нагађања три и четири пута с Цетиња са развијеним својим барјаком ишао до табора Дервпш-пашина, пријетећи му ако с војском крене напријед, кренуо је против царства Француског, мучно ћаше Омер попуштити прве точке и слећи на ове потоње. И Петковић био је ва Цетињу два пута при овој погодби, али прије учињеног мира, нешто се љуто наједио на неког, и поноћи сишао је доље, и одмах у Дубровник пошао. На одласку даровао је Омер-паша Иву Ракову једног доброг хата, а Књаз даровао је посланику Омерову, једном љечнику, јер други паша није смио на Це-

тиње доћи — двије лијепе, баш Мптркове леденице п један певердар. — Омер-паша при уговарању мира, тешко је клео, ко је узрок овој свађи и овој погибији. — Похваљивао је

много јунаштво рногорско, говорећи за Џетра Стеванова да