Вукова преписка. Књ. 7

414 вук поповић

није трчао с војском натраг, кад су Турци с таином наљегли били у Киту, више би шићарили пи Турака побили него на Граховцу. — За Луку Вукаловића рекао је да може живјети слободно код своје куће, ма да се нема чути жив, п кад није имао прољатос памети да узме, кад му је давао плату 1200 талијера на годину, а његовом ађутанту 600, сад нека држи празну кућу и лијепо му је. — Кад се Иво Раков из Скадра вратио на Цетиње, Књаз је главаре Црногорске окупио п казао им да је мир учињен, и сваки са својом браћом да иде дома и да у миру живи, и нипошто да се који не усуди про границе проћи, да на Турског човјека освету учини. Тако од Малог Госпођина-дневи почели су се војници Црногорски и Турски разилазити кукајући готово сваки, особито који је био одметник п главодужан „куку леле! куд се залуду одметасмо и класмо! Јуче добри п ваљани војвода Анто, пролазећи преко Рисна [нај Грахово са својим невољним Граховљанима, причао ми је за Дромњаке, како су се јуначки у боју били и за Миша Караџића, који је капетан Дромњачки, рече ми да га је Књаз накарао, пи да му је биљегу и капетанство дигао, и то све поради његовог дугог језика што је оклаппо с њим Књаза п осталу господу Цетинску, па су га шпијали, п за то добро бп било рече ми исти војвода, кад бисте ви за ово Књазу писали да га опет помплује за љубав вашу. На поласку с Цетиња поклонио је Књаз сваком војводи и капетану по штогоћ, п војводи Анту поклонио је једног хата опусаћена. — По свједочоп истога војводе за врцјеме ово ратно погинуло је на Црногорској страни око 8000 људи, биће рањени 2000, а од болести што су досле умрли 400. п што болују без рана има их на 200, п за овијема куће кукају и жале десет пута више него за оне што су од пушке и ножа погинули у бојеве. На Србију пи па браћу Сроље грдна им рава остаде, па реже пи на нас Бокеље, што им не помогосмо, п ес овога биће међу нама поклања, јер не могу никако приморци, особито Ришњани, проћи се што неће у скужанцу п у трговишу про границе прелазити, на ће се зађести и поклати. — Неће ни с Турцима они дуго мировати, занат њихов ваља да теше, ако ће живјети. — Шаранци и Дромњаци, на Тари ударе на Турке, и убију преко 2000 Турака, п велик шићар учине. Љубећи и повдрављајући вас и све ваше остајем пријатељ ваш ваздашњи поп Вук Поповић.